Операције аустриске војске
Операције VI. армије
У току овог дана већ је била изгубљена нада, да ће се Срби зауставити на Колубари. Било је већ јасно, да Срби не намеравају зауставити своју офанзиву према VI. армији. Још овог дана по подне, Срби су успели да одбаце одељења 16. корпуса постављена на десној обали Колубаре јужно од Ваљева; упали су у варош, чије је становништво одмах појачало српске редове и узело знатног учешћа у уличним борбама. 18. дивизија, која је одступала путом Ражана – Ваљево, стигла је овог дана до подне на висове јз. од Ваљева. Истог дана још у јутру Срби су били навалили на 40. и 48. дивизију 15. корпуса, на десној обали Колубаре на линији: Кочица (211) – Придворица. Имајући Колубару за леђима, ове две дивизије биле су напрегле сву снагу, уводећи у борбу и последње своје резерве, да би се одржале до наступања ноћи, те да под њеним заклоном изврше одступање на леву обалу реке. У овоме се, по цену великих жртава, и успело. Обе дивизије пребачене су преко Колубаре ноћу 8./9. децембра, неузнемираване од стране Срба и заузеле положаје на левој обали реке на фронту: Словац – Рубрибреза. Командант 13. корпуса добио је овог дана наређење од команданта VI. армије, да се једновремено са 15. корпусом, повуче ноћу 8./9. децембра на леву обалу Колубаре, на фронт: Лајковац – Јабучје, што је и извршено без узнемиравања од стране Срба. Било је дакле јасно, да трупе VI. армије неће моћи добити ни једног дана одмора. Међутим, према извештајима команданата корпуса, и по спољњем изгледу јединица, трупама VI. армије био је потребан одмор од више недеља, после издржаних нечувених напрезања. Стога је командант VI. армије, узимајући у расматрање стварну ситуацију својих трупа, чинио предлоге, да се трупе ове армије одмах повуку, евентуално чак на леву обалу реке Саве.
Операције V. армије
Да би се заузели што јачи положаји на фронту ове армије пре доласка српских трупа, које су свршиле свој задатак на фронту VI. армије, командант V. армије наређује одлучан напад. 8. корпус није могао кренути напред са свога фронта: Вреоци – Араповац – Слатина.
Дејство Комбинованог корпуса. – 7. дивизија, која је нападала на Космај, успела је, благодарећи смелом нападу 4. батаљона 38. пешад. пука, да заузме 8. децембра још у јутру вис Маловањ (520) и да предузме одсудан напад на Космај (624), који је у 13 час. заузет. Овом приликом заробљено је више српских војника и заплењено 10 топова. 29. дивизија, која је нападала на Варовницу, на којој је српска посада била знатно ојачана, успела је да се приближи српским рововима на 200 корака. Али и поред огорчене борбе, која је вођена дубоко у ноћ 8./9. децембра, даље се није могло ни једног корака напредовати.
Одлука Врховне команде „Балканске војске“. Сазнање, да је VI. армији потребно дуже време, да би се поновно успособила за моћно суделовање у борби, као и опасност, у коју је због тога запала V. армија, јер јој је остало да се бори са целокупном српском снагом, били су повод, да се Врховни командант Балканске војске одлучи на повлачење и V. армије ка Београду. На основи ове одлуке наређено је команданту V. армије, да даље борбе на своме фронту води тако, да благовремено може одступити на линију: Степојевац – Парцани – Гроцка, коју треба одмах утврђивати.
Операције српске војске
Операције II. армије
Моравска дивизија I. позива 8. децембра у зору заузела је Стубички вис и Кременицу (к. 371). На основи горњег извештаја команданта Моравске дивизије I. позива и директиве Врховне команде ОБр. 7757, командант II. армије телефоном у 8 час. наређује команданту Моравске дивизије I. позива, да са дивизијом предузме гоњење у правцу Лазаревца и непријатеља пребаци преко Колубаре. У 9 час. командант II. армије издаје наређење ОБр. 4430 команданту Моравске и Шумадиске дивизије I. позива и команданту Коњичке дивизије ове садржине: „Моравска дивизија I. позива заузела је ноћас 7./8. децембра Кременицу и Стубички вис. Непријатељ се повлачи ка Лазаревцу, а тако исто се у потпуном нереду повлачи испред I. и III. армије, остављајући грдан пљен. Да би се ситуација што боље искористила наређујем:
1. Моравска дивизија I. позива продужава гоњење у правцу ка Лазаревцу одржавајући лево везу са Дринском дивизијом II. позива, која наступа ка Човки.
2. Шумадиска дивизија I. позива својом левом колоном предузима гоњење ка Лазаревцу одржавајући лево везу са Моравском дивизијом I. позива а десном колоном врши јак притисак на утврђеног противника на Волујаку.
3. Коњичка дивизија групише једну бригаду код села Миросаљци, која да буде спремна да се брзо пребаци у долину Пештана, те ако ситуација захтева, да продужи гоњење противника у долини Колубаре, а са осталим трупама остаје на досадањим положајима и исте брани.
4. Команданти су јутрос телефоном добили ова наређења“.
Ово је наређење у изводу под ОБр. 4429 саопштено: Врховној команди, команданту III. армије и команданту Одбране Београда. У 17.50 час. командант II. армије издаје наређење ОБр. 4436 команданту Моравске дивизије I. позива у овоме: „По телефонском наређењу начелника штаба Врховне команде због појављене потребе наређујем: Да оставите на фронту Бистрички вис – Стубички вис један пешадиски пук са две брзометне батерије да бране тај одсек у вези, десно, са трупама Шумадиске дивизије I. позива, која ће држати досадање положаје: Хајдучку чесму – Ивковачу – Дрен, а лево са трупама Дринске дивизије II. позива, која има задатак да овлада Човком. Све остале трупе своје дивизије кренућете одмах правцем преко Даросаве – Жутог оглавка – Кљештевице – Крчаника, за село Иванчу, где ћете се телефоном јавити ђенералу г. Михаилу Живковићу у Младеновац, под чију ћете се команду ставити. У Иванчи постоји телефонска станица. Ваше возове упутите у Аранђеловац, па ћете их после распоредити према бази, која вам се буде одредила. Марш за Иванчу треба вршити форсирано. Команданту пука, који остаје на линији: Бистрички вис – Стубички вис, наредите, да једним батаљоном помогне Дринској дивизији II. позива да заузме Човку, и да своје предње делове остави пред непријатељем, да га обмањује. Повлачење да се изврши смотрено, те да противник не примети. И Бистрички и Стубички вис треба посести што је могуће јачом снагом. Командант пука стајаће под мојом командом. Издајте команданту пука потребна наређења за поседање овога положаја; известити ме, који сте пук оставили и наредите да ми се командант пука јави преко телефона, ради чега постојећу телефонску везу са армиским штабом оставите. Пуку и батеријама придајте део мунициске и профијант колоне. О пријему наређења одговорити“. Под истим бројем и у исто време издао је ово наређење команданту Шумадиске дивизије I. позива:
„Моравска дивизија I. позива добила је други задатак, а за одбрану просторије Бистрички вис – Стубички вис остављен је један њен пешадиски пук са две брзометне батерије. Овоме пуку наређено је, да своје предње делове остави пред непријатељем ради обмане противника. Према овоме наредите, да се и пук те дивизије на положајима на левој обали реке Пештана у току ноћи повуче на своје јутрошње положаје, а пред непријатељем остави само предња одељења, која ће, у вези са предњим одељењима пука Моравске дивизије I. позива, обмањивати противника. Повлачење да се изврши смотрено, те да противник не примети. Командант пука треба да одржава тесну везу са трупама Моравске дивизије I. позива на Бистричком вису, а по потреби и да их помаже. О пријему овога наређења одговорити“. За све ово, доцније је примљено писмено наређење ОБр. 7828 из Врховне команде, а које је у целини изнето ниже у наређењима Врховне команде за овај дан. Овога дана је примљено из Врховне команде и наређење ОБр. 7838, којим се Дринска дивизија II. позива ставља под команду команданта II. армије. О току рада ове армије поднети су за овај дан Врховној команди извештаји: ОБр. 4427, 4429, 4431 и 4438, који су изложени ниже у ситуацији за овај дан.
Дејство Моравске дивизије I. позива
8. децембра око 2.50 час. трупе ове дивизије заузеле су к. 371, Стубички вис к. 385, а извиђачка одељења упућена су у правцу Шушњара и Петке ка Колубари. Командант дивизије по заузећу горе изложених положаја груписао је своју дивизију за гоњење. У 8 час. командант II. армије телефоном наређује, да Моравска дивизија I. позива гони непријатеља у правцу Лазаревца и пребаци га преко Колубаре. У 8.30 час. командант Моравске дивизије I. позива издаје ово наређење за гоњење: „После петодневне упорне борбе непријатељ је сломљен на положају Кременица – Вис и натеран на повлачење ка Лазаревцу. Дивизија ће продужити гоњење са задатком, да непријатеља пребаци преко Колубаре. Наређујем:
1. Десна колона, командант пуковник Јован Угриновић (3. пешад. пук и 2 батаљона 1. пука, свега 6 батаљона), предузима гоњење непријатеља правцем: Дрен – Лазаревац, простирући се северно од друма. Колона одржава тесну везу са левом колоном Шумадиске дивизије I. позива, која гони правцем Бурово – Лазаревац.
2. Лева колона, командант потпуковник Димитрије Милић (2. пешад. пук, свега 4 батаљона), предузима гоњење правцем: Вис – Стубица – Лазаревац, простирући се десно до везе са десном колоном а лево одржавајући везу са Дринском дивизијом II. позива. По мери свога наступања командант ће привлачити батерију са Виса, која ће му потпомагати гоњење; за заштиту батерије командант ће оставити потребну снагу.
3. Дивизиска резерва, командант потпуковник Живан Митровић (16. пешад. пук и 2 батаљона 1. пука, свега 6 батаљона), прикупиће се на положају Дрен – Главица, осигуравајући тај положај и потпомажући гоњење нападних колона. Командант 1. пешад. пука ићиће са она два батаљона одређена у десну колону. Резерва ће се употребити само по моме наређењу.
4. Командант артилерије распоредиће све своје батерије тако, да осигура јако дејство према Лазаревцу и долини Колубаре, потпомажући рад нападних колона. Пласирање артилерије на просторији северна Кременица – Дрен – Главица има се свршити до подне, у које ће време почети покрет главнине нападних колона.
5. Коњички ескадрон остаће у истој улози по усменој заповести, издатој 8. ов. мес. у 2 часа тј. да гони непријатеља и по могућству заузме мостове на Колубари.
6. Команданти колона и наступних делова обратиће нарочиту пажњу приликом прилажења Лазаревцу на непријатељску артилерију вероватно пласирану на Лајковачкој коси и Јабучју.
7. Потрошно одељење мунициске колоне биће код Трбушнице на друму.
8. Дивизиско завојиште биће у Трбушничкој механи.
9. Трупне коморе биће привучене до Трбушнице.
10. Ја ћу бити, пошто обиђем положај Кременицу, на друму јужно од Дрена, а где ће штаб дивизије бити по свршеној операцији наредићу накнадно.
11. По доласку на обалу Колубаре посести и евентуално поправити утврђења израђена око Лазаревца, истуривши одељења на обалу Колубаре“.
По овој заповести команданти колона и командант артилерије одмах су предузели организацију колона за гоњење. У 9.20 час. примљено је наређење ОБр. 4430 од команданта II. армије, а које је горе у целини изнето. По овоме наређењу је већ поступљено, те се није имало шта наређивати. Обе колоне у ово време изаслале су јача одељења у правцу Лазаревца и Шушњара. Непријатељ је посео источну и југоисточну ивицу Лазаревца јачином 2 – 3 батаљона, а снажном ватром неколиких батерија са леве обале Колубаре тукао наступајуће колоне, које су без обзира на ову ватру продужиле марш ка Лазаревцу. У 10.55 час. командир ескадрона из Бурова јавља: „Код с. Бурова задржан сам непријатељском пешадиском и артилериском ватром. Непријатељ је растурен у групицама, те му се јачина не може одредити“. У 14.30 час. команданти колона извештавају да су дошли у додир са непријатељем, који брани Лазаревац и да трпе јаку артилериску ватру. У 14.45 час. командир ескадрона јавља: „Наши пешад. делови налазе се на 1 км. пред Лазаревцем. Непријатељска пешадија брани ивицу вароши а артилерија безуспешно дејствује на наше трупе“. У 16.14 час. командант десне колоне јавља, да је на 1 км. пред Лазаревцем и моли да наша артилерија обрати пажњу, кад наша пешадија буде улазила у Лазаревац. У то доба командант леве колоне јавља, да је се задржао пред Лазаревцем на 1 км. и да очекује резултат борбе код Шушњара, камо је упутио још 2 чете. У 16.55 час., кад је дивизија тако рећи улазила у Лазаревац, командант II. армије лично телефоном наређује, да се обустави даљи напад, јер ће дивизија добити други задатак. У 17 час. са ОБр. 2320 наређено је командантима колона, да обуставе даљи напад. У 19 час. примљено је наређење ОБр. 4436 команданта II. армије, које је горе у целини изнето. У 19.30 час. командант Моравске дивизије I. позива издаје заповест ОБр. 2322 у овоме:
„На основи наређења команданта II. армије ОБр. 4436 дивизија се има одмах кренути форсираним маршом за село Иванчу и ставити се под команду ђенерала Михаила Живковића. Наређујем: 16. пешад. пук посешће фронт: Бистрички вис – Стубички вис, са задатком да брани тај одсек у вези десно са трупама Шумадиске дивизије I. позива, која ће држати досадање положаје: Хајдучка чесма – Ивковача – Дрен, а лево са трупама Дринске дивизије II. позива, која има задатак да овлада Човком. Командант артилериског пука одредиће 2 брзометне батерије, које ће ставити под команду команданта 16. пешад. пука. Обе батерије снабдети муницијом и пласирати их тако, да омогуће пуку, који се оставља, извршење задатка. Командант 16. пешад. пука посешће и Бистрички и Стубички вис што је могуће јачом снагом, а једним батаљоном помоћиће Дринској дивизији II. позива да заузме Човку. Ради тога, да би се непријатељ обмануо командант 16. пешад. пука истуриће јаке предње делове према непријатељу и тиме код непријатеља створити уверење, да се напад продужава. Под заклоном тих предњих делова 2. и 3. пешад. пук повућиће своје трупе из борбе, но тако смотрено, да непријатељ ово извлачење не примети. Командант мунициске и профијант колоне оставиће за овај одред (1 пешад. пук и 2 батерије) сразмерни део колоне за уредно снабдевање. Командант 16. пука стајаће под командом команданта армије, ради чега ће се телефоном јавити команданту армије. Командир телефонског одељења оставиће подигнуту телефонску линију од 16. пука до штаба армије, с тим да командант 16. пука води старање да се линија кад престане потреба скине, и материјал преда телеграфском одељењу.
Све остале трупе ове дивизије кренуће се вечерас у 21 час правцем преко Даросаве – Жутог оглавка – Кљештевице – Крчаника за село Иванчу, где ће добити даље наређење и то: 1. пешад. пук, за њим 3. пешад. пук, артилерија, 2. пешад. пук и ескадрон коњички. Пионирски полубатаљон кренуће се одмах на челу колоне и успут поправити одређени пут за пролаз артилерије. Командир ескадрона оставиће 10 коњаника за ордонансе у штабу дивизије, а са осталима прикупити изостале и упућивати их у њихове команде. Сви команданти пукова настаће да се ред и дисциплина марша одрже потпуно, у ком циљу ће оставити на зачељу колоне свога пука по једног команданта батаљона, који ће одржавати ред на маршу. Трупне коморе свих јединица које иду, маршоваће истим правцем за колоном. Полазак у 4 часа. Болничарска чета евакуисаће све рањенике и сачекати колону у Трбушници, па се кренути за њом. Сви колонски возови доћиће у Аранђеловац и ту сачекати даље наређење. Командант 16. пешад. пука прикупљаће изостале војнике осталих пукова ове дивизије и упућивати их за дивизију до Иванче, где ће се оставити лице које ће их даље упућивати. Ја ћу пропустити колону код Трбушнице и Даросаве, затим бити на зачељу и пред Иванчом изаћи на чело колоне“.
По овој заповести до 20 час. пукови су се извукли из борбе; 16. пешад. пук заузео је положаје, а у 21 час дивизија се кренула форсираним маршом ка Иванчи и ако су трупе биле веома заморне. Сутра дан 9. децембра у 6 час. дивизија је стигла у Даросаву, где је од команданта II. армије примљено наређење ОБр. 4439 од 8. децембра ове садржине: „Врховна команда под ОБр. 7828 од данас (8. децембра) наређује: „Упутите одмах форсирано Моравску дивизију I. позива преко Даросаве ка Иванчи и ставите је на расположење команданту Одбране Београда, чији је штаб у Младеновцу. Ако командант Моравске дивизије у путу дозна, да је Космај пао или да се на њему борба води, ићиће у сусрет непријатељу и напашће га где га нађе. А ако је Космај у нашим рукама, онда ће се по доласку у Иванчу одмах телефоном јавити команданту Одбране Београда, и од њега очекивати наређења за даљи рад. Базирање Моравске дивизије I. позива биће за сад на Аранђеловац. О овоме је извештен командант Одбране Београда. Извршење што брже“. У вези наређења ОБр. 4436 од данас част ми је доставити ово наређење, с молбом на надлежност и даљи поступак“. Са овим је Моравска дивизија I. позива испала из састава II. армије и без и једног часа одмора, после шестодневних даноноћних бораба, усиљеним маршом, упућена је на северни фронт са задатком: да непријатеља нападне где га сретне, ако буде заузео или је у току заузимања Космаја. Губитци: у току ових операција, дивизија је имала знатних губитака. Погинуло: официра: активни пуковник Миливоје Стојановић, акт. капетан I. кл. Љубомир Најдановић, акт. поручник Милан Ерић, акт. потпоручник Љубисав Урошевић, акт. потпоручник Никола Ђерасимовић, резервни поручници: Зарија Стојановић, Борисав Станчић, Душан Танић, резервни потпоручници: Светозар Миловановић, Боривоје Ђорђевић, Данило Атанасијевић и 463 подофицира, каплара и редова; свега: 474. Рањено: Официра: активни мајори: Лазар Михаиловић и Владимир Тодоровић; активни потпоручници: Војин Ерић, Сретен Николић, Стојан Милић, Алекса Мијалковић, Градимир Спасић, Аврам Живановић, Божидар Милојевић, Стеван Благојевић, Алекса Николић, Миладин Стевовић, Јован Новичић, Михаило Шкекић, Никола Миленковић и Спасоје Нешовић; рез. капетани II. кл.: Димитрије Николић, Владимир Симоновић и Радичко Раденковић; рез. поручници: Јован Петровић, Михаило Минић, Милан Ристић, Милутин Симић, Војислав Миловановић и Русомир Јефтић; рез. потпоручници: Милоје Китановић, Драгутин Здравковић, Цветко Стојановић, Владимир Спасић, Ђорђе Ранчић, Живојин Спирић и Светислав Стевановић, и 2.133 подофицира, каплара и редова; свега; 2.165. Нестало (отишло на друга превијалишта, или нису пронађени међу мртвима): 959 подофицира, каплара и редова (од којих је око 50 заробљено, 5. децембра у магли). Контузовано: 14 подофицира, каплара и редова. Заробљено: акт. потпоручник Живота Камперлић; рез. поручник Тодор Николић (са око 50 војника урачунатих у нестале). Укупно избачено из строја: 3.614 официра, подофицира, каплара и редова. Непријатељских губитака је било врло много. На положају је нађено преко 500 лешева. Заробљено је 7 официра и око 1.500 војника. Сав пљен није познат, пошто је дивизија отишла пре него што је могла пљен да попише, и нарочито да га у Лазаревцу запљени.
Која су се лица одликовала? Без разлике све трупе, у овим операцијама, улагале су максимум воље и прегаоштва и тако рећи надчовечанске напоре да непријатеља потуку. У овоме предњачили су официри и подофицири. Сви заслужују награду од најстаријег официра до последњег редова. Видно су се истакли пешад. пуковник Миливоје Стојановић, који је болестан из постеље устао и повео свој пук у напад, предњачећи личним примером и истичући се свуда, где је било потребно. Капетан I. кл. Љубомир Најдановић у младићском одушевљењу и силном полету из патриотских осећаја, као заступник команданта батаљона, лично је на челу батаљона извршио јуриш, и у најжешћој борби стојећи под кишом куршума и шрапнелских куглица командовао својим батаљоном. На жалост оба су погинула.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
У 8.20 час. по телефонском наређењу команданта II. армије, наређено је одмах телефоном команданту 12. пешад. пука I. позива, да предузме енергично гоњење непријатеља ка Лазаревцу, пошто је Моравска дивизија I. позива заузела Стубички вис и Кременицу и гони непријатеља. Мало доцније издато је команданту 12. пешад. пука писмено наређење ОБр. 2690, са додатком, да ће и Дринска дивизија садејствовати овом нападу, дејствујући правцем на Човку. У 8.40 час. наређено је команданту леве колоне, да на непријатеља према себи учини што јачи притисак, у прво време артилериском ватром, а потом према ситуацији и могућству и покретом своје пешадије унапред, с тим да на случај јачег непријатељског отпора безусловно огарантује садањи положај. Са трупама десног одсека на Којиловици да одржава што тешњу везу, дајући им уговорене знаке, како не би пешадија леве колоне на случај покрета унапред била изложена дејству наше артилерије од Којиловице. Лево пак, одржавати везу са 12. пуком. У 9 час. издато је команданту коњичког пука и команданту 4. батаљона 12. пука наређење, да са Којиловице такође ватром учине што јачи притисак на непријатеља према себи, а по могућности и покретом унапред с тим, да се садањи положаји морају огарантовати. Међусобну везу, као и везу са суседним трупама, а нарочито са десним крилом 19. пука одржавати, те да његова пешадија, на случај покрета унапред, не буде тучена од наше артилерије са Којиловице, зашта се непосредно споразумевати дајући уговорене знаке. У 10.30 час. добивено је наређење команданта II. армије ОБр. 4430, које је горе у целини изнето. По овим наређењима дивизија је продужила гоњење са три колоне:
а) Десна колона: 4. батаљон 12. пешад. пука, 1 ескадрон и 2 митраљеза Шумад. дивизиског коњич. пука, 1 Дебанжова батерија и 1 вод хаубица. Ова је колона успела да до 17 часова протера непријатељске делове, који су се били укопали на сз. падини Араповачке косе и са исте одступили ка Вису (212). Даље наступање било је отежано због веома јаке непријатељске ватре са добро утврђеног положаја Вис – коса на десној обали п. Сајковца.
б) Средња колона: 19. и 10. пешад. пук, са својом артилеријом, имала је задатак, да прво ватром, а после покретом унапред, олакша рад Моравске дивизије I. позива у гоњењу. Борбу је отпочела око 10 час. и водила је све до мрака. Око 13 час. непријатељ је био поколебан према 10. пуку због интензивне ватре против његових ровова. Тада је 10. пук кренуо својим левим крилом, да би загрозио непријатељском десном крилу и боку, а тиме олакшао 19. пешад. пуку, који је око 15 час. дошао до на 100 – 300 м. пред непријатељске ровове. Даљи покрет средње колоне био је отежан и задржан веома јаком непријатељском ватром, а и због извештаја командира ескадрона, да се једна непријатељска колона непознате јачине од Араповца упутила на Сакуљски положај. Пред мрак је поновљен покрет. Десно крило 19. пука имало је знатног успеха заробивши 1 официра, 95 војника и 2 митраљеза.
в) Лева колона: 12. пук предузела је фронтални напад са положаја: Дрен – Главица – к. 278, са 3. батеријом на к. 278 код Зеоке, а 2. батеријом код Дрена; 1 батаљон остављен је на к. 278 код с. Зеоке као ослонац и за осигурање десног бока колоне према долини реке Пештана. Постепено наступајући, ова је колона успела да непријатеља према себи потисне до 17 час. на линију: Лукавичка школа – Буровско гробље, одакле је даван јак отпор и задржаван даљи покрет ове колоне.
У 18.30 час. примљено је од команданта II. армије наређење ОБр. 4436, које је горе у целини изнето. Ово је наређење достављено команданту 12. пешад. пука у 22 часа који је наредио да повлачење на старе положаје отпочне 9. децембра у 1 час, остављајући према непријатељу предње делове ради одбране. Међутим заступник команданта 2. батаљона овога пука капетан II. кл. Јордан Ђорђевић приметивши око поноћи да је непријатељска ватра ослабила, крене 2 чете ка Лазаревцу. Наишав на слаб отпор, протерао је непријатељске делове, и 9. децембра око 2 часа ушао у Лазаревац, заробивши том приликом 170 непријатељских војника. Непријатељ се пребацио преко Колубаре и у паничном бегству одступио ка Лајковцу и Г. Јабучју. Пошто су у Лазаревац ушле и 2 чете 16. пешад. пука, то је се Ђорђевић са своје обе чете вратио на свој стари положај: Дрен – Бурово. У 22 часа примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 4426 о успеху наших армија и ово је одмах саопштено трупама под ОБр. 2704. Губитци: погинуо је потпоручник из резерве Бранислав Ристић и 25 војника; рањено: 2 официра и 127 војника. Заробљено: 1 официр и 376 војника и 2 митраљеза.
Дејство Дринске дивизије II. позива
Ова је дивизија 8. децембра садејствовала нападу Моравске дивизије I. позива на Човку. У 22.50 часова примљено је наређење ОБр. 4443 команданта II. армије преко команданта 16. пука I. позива ове садржине: „По наређењу Врховне команде ОБр. 7838 од данас стављени сте привремено под команду команданта II. армије. Молим јавите преко команданта 16. пука, где вам се дивизија и у каквом распореду налази као и место вашег штаба“. У 23 часа командант Дринске дивизије II. позива са ОБр. 1832 послао је овај извештај: „Дивизија данас од подне врши напад на непријатеља, а на положају: Човка – Шушњар. Распоред: десна колона 5. пешад. пук напада правцем Дуга коса – Шушњарски вис (к. 239). Лева колона 6. пешад. пук напада правцем: з. крај Виноградине – Човка. Општа резерва 4. пешад. пук на с. крају Виноградина. Коњички ескадрон на десном крилу распореда и одржава везу са левим крилом Моравске дивизије I. позива. Три батерије су на Виноградинама; две батерије пласираће се према потреби. Борба је вођена поподне и први борбени ред доведен је до јуришног одстојања; напад ће се продужити. По извештају поручника Јелиника, који се у току борбе предао 6. пуку, десни одсек непријатељског положаја држи 27. пук домобранаца, а леви одсек 16. пук заједничке војске; да ли има резерве не зна. Северно од Шушњара налазили су се делови 53. регименте. Ну са овима се у току данашњег дана није имало везе. Чуо је, да је 42. домобранској дивизији наређено још 24. ов. мес., да има да пређе преко Колубаре и на левој се страни утврди; зашто се 27. регимента није повукла, није му познато. 16. регименти издата је заповест да се на досадањем положају има одржати до последњег човека. У 16. пуку чете су јаке 50 – 60 људи. Сад се налазим на Виноградинама. Штаб је у Смрдљиковцу (Брајковцу)“. Од 22 – 23.55 час. лева колона успела је, да јуришом заузме Човку и Враче брдо, а десна колона Шушњарски вис. На тим положајима колоне су заноћиле. Дивизиска резерва привучена је на к. 230, између Шушњара и Стубице, где је и заноћила. У току овога боја заробљени су војници из: 25., 26., 27. и 28. пука и 2. батаљона 57. пука. По њиховим исказима цела 42. хонведска дивизија бранила је Човку.
Дејство Коњичке дивизије
У 9.20 час. примљено је наређење од команданта II. армије ОБр. 4430, које је горе у целини изнето. На основи овог нареређења, командант дивизије у 10.40 час. издао је наређење ОБр. 2311 у овоме: „Моравска дивизија I. позива заузела је ноћас 7./8. децембра Кременицу и Стубички вис. Непријатељ се повлачи ка Лазаревцу, а тако исто се у потпуном нереду повлачи испред I. и III. армије, остављајући грдан пљен. Да би се ситуација што боље искористила наређено је: Моравска дивизија I. позива продужава гоњење у правцу ка Лазаревцу, одржавајући везу лево са Дринском дивизијом II. позива, која наступа ка Човки. Шумадиска дивизија I. позива својом левом колоном предузима гоњење ка Лазаревцу, одржавајући везу лево са Моравском дивизијом I. позива а десном колоном врши јак притисак на утврђеног противника ка Волујаку. Коњичка дивизија групише једну бригаду код с. Миросаљци, која ће бити спремна да се пребаци у долину Пештана те ако ситуација захте, да продужи гоњење непријатеља у долину Колубаре а са осталим трупама остаје на досадањим положајима и исте брани. Према овоме наређујем:
1. коњичка бригада са 2 топа коњичке батерије и са 40 коњаника – пешака груписаће се јужно од с. Миросаљци на раскрсници путова: Којиловица – Миросаљци и Барошевац – Миросаљци, где ће очекивати наређење – телефоном – за гоњење непријатеља долином Пештана ка Колубари.
2. коњичка бригада са свима трупама остаје на досадањим положајима све док 1. бригада не предузме гоњење, а потом упутиће 4. коњички пук у с. Миросаљци, где ће ухватити везу са пешадијом која је на Којиловици и Окреску.
Командант 1. бригаде кад се крене у гоњење оставиће 2 топа 1. коњичке батерије на досадањем положају и ставиће их под команду команданта 4. коњичког пука. Четнички одред и све остало, остаје на својим досадањим местима“. У 18.15 час. примљено је наређење ОБр. 4437 команданта II. армије: „Бригада која је груписана по мом наређењу у с. Миросаљцима, може се употребити према нахођењу команданта Коњичке дивизије“.