Промена фронта на запад. – Груписање трупа на правцу ка Ваљеву
Према заповести команданта I. армије ОБр. 3457 од 7. децембра у циљу даљег продирања ка Ваљеву, поједине дивизије у току 8. децембра имале су да се искупе: Дринска дивизија I. позива на фронт: Санковић – Рајковић. Дунавска дивизија I. позива на фронт: Рајковић – Осеченица. Дунавска дивизија II. позива на фронт: Мратишић – Пријездић. Моравска дивизија II. позива код Осеченице као армиска резерва. Са непријатељем било се начисто: Сви податци, сви искази заробљеника па и сама слика бојишта показивали су и одавали јасну представу крајње деморализације и расула побеђеног непријатеља. Непријатељ је одступао по свима правцима, покушавајући да борбом својих слабијих заштитних делова спасе још оно што је мислио да може спасти. Но и поред свега тога, командант I. армије није имао сигурне и тачне податке, куда је непријатељ главним снагама одступио, да ли на север ка Мачви или на запад ка Дрини, а за овај мах то је било од неоцењиве важности за даљи рад армије по паду Ваљева. По извештајима који су дотле стигли армији, непријатељ је одступао правцем преко Ваљева и Диваца, а по једном телефонском извештају команданта Моравске дивизије II. позива примљеног у 14 час. неки наши заробљеници, који су успели да побегну из Ваљева, јављали су да је непријатељ још ноћу 6./7. децембра побегао из Ваљева делом путом ка Завлаци, а делом поред старе касарне. Поводом овог командант I. армије решио се, да крене Дунавску дивизију I. позива напред, да заузме Ваљево стављајући дивизији нарочито задатак, да што тачније утврди којим је правцима непријатељ одступио и да о томе што је могуће пре извести армију. Ова заповест послата је телефоном команданту Дринске дивизије I. позива са којом армија у томе тренутку није имала телефонске везе.
Са упућивањем Дунавске дивизије I. позива ка Ваљеву, учињена је измена у основној армиској заповести ОБр. 3457 за први мах само за Дунавску дивизију I. позива, а одмах затим и за Моравску дивизију II. позива. Јављајући телефоном око 2 часа јутра о напуштању Ваљева од стране непријатеља, командант Моравске дивизије II. позива, који је армиску заповест ОБр. 3457 примио мало пре тога (око 1.30 час.), молио је за одобрење да са дивизијом не иде до Осеченице већ да је данас искупи на линији Светљак – Орлојевац, наводећи као разлог што је дивизија измакла далеко на север, те би њено прикупљање код Осеченице задало великих тешкоћа и онако премореним људима и стоци. Прилике на фронту I. армије у тај мах биле су веома повољне тако, да јаче приближавање Моравске дивизије фронту армије није било од тако јаке потребе. Командант I. армије, усвајајући предлог команданта Моравске дивизије II. позива, одобрио је око 4 часа да се дивизија искупи на положају Светљак – Орлојевац. У циљу груписања на новим положајима покрет трупа отпочео је зором 8. децембра. Само предњи делови Моравске дивизије II. позива, којима заповест није благовремено стигла, продужили су рад у дотадањем правцу, па тек доцније скренули на запад новим положајима. Покрет трупа појединих дивизија био је регулисан на овај начин:
Код Дринске дивизије I. позива: претходница (3. прек. пук и Данглисова батерија) отпочела је покрет са Оровца у 3 часа правцем: Г. Топлица – Ракари – Мионица – Санковић – Боблије – Цер на фронт села Клинци. Главнина: 4. и 5. пешад. пук, артилериски пук и пионирски полубатаљон за претходницом. Гонећи одред: (17. пешад. пук са 2 батерије) као десна побочница у покрету косама десне обале Колубаре на село Шушеоке и избија на фронт: Виден – село Гробље; коњички пук да се упути долином Колубаре. 1. степен колонске коморе да дође до села Ракара, са њом и трупна комора, а 2. степен до Гукоша.
Код Дунавске дивизије I. позива, која се већим делом својих трупа налази већ на новом одсеку, кретање трупа имало је за циљ груписање на новом фронту. Према томе 9. пешад. пук I. позива са водом артилерије остављен на правцу ка Мионици, кренут је зором ка Рајковићу да заузме десни одсек Рафаиловића брдо; 8. пешад. пук I. позива имао је да заузме одсек: Тушто брдо – Косово; 4. прек. пук да образује предстражу на линији: Боблије – Цер – Клинци са по једним батаљоном ка Бујачићу и Парлогу. Артилерија да се пласира на положају Рафаиловића брдо -Тушто брдо – Косово. Пионирски полубатаљон код Рајковића. Дивизиско завојиште у с. Осеченица; 1. степен колонске коморе на Баћиновцу, а остали на свом месту. Коњички пук кренут је још у 3.30 час. правцем: Пауни – Белошевац – Кличевац – Бранковина – Близоње, те да извиђа на што ширем фронту и одржава додир са непријатељем.
Код Дунавске дивизије II. позива: 7. пешад. пук I. позива у 5 час. кренут је правцем: Стражара – Гола коса – Клик – Растово – Чубрице у циљу да овлада Ћебиним брдом и Чубрицом (787), а предстраже избаци на Млађеве. Један свој батаљон и 2 митраљеза са Стражаре да упути правцем: Вуковића ливаде – Бачевачки вис – Кисевац (760) за заштиту левог бока и крила и за везу са Шумадиском дивизијом II. позива. 9. пук II. позива са 1 пољском батеријом и 2 Данглисова брдска топа у 5 час. правцем: Рудо – Брежђе и село Буковац – Мратишић да избије на Велико брдо и косу између Младош реке и потока Врела са предстражама на коси села Зарубе. 8. пук II. позива полази са Маљена у 6 час. са 7. пуком на к. 765 (сз. од Крчмарске Чубрице) и долази у дивизиску резерву. Комбиновани пук, пионирски полубатаљон и остатак пољске брзометне артилерије са Руда, друмом преко Брежђа да дође на раскрсницу за Рајковић – Мратишић – Бачевац. Дебанжова артилерија остаје на Рудо. Коњички дивизион преко Дивчибара – Букова ка Бачевцима; завојиште на Рудо; 1. степен колонске коморе Планиничка механа, а трупна комора код села Брајића.
Код Моравске дивизије II. позива (армиска резерва): 2. пук да се искупи на Светљаку; 8. кадров. пук на к. 252 (јужно од Светљака), а 1. и 3. пук на Орлојевцу. Сва артилерија, пионирски полубатаљон и дивизиски штаб на Разбојишту. Коњички ескадрон у Мионици. Завојиште Г. Топлица. Трупна комора и 1. степен колонске коморе Гукоши; 2. степен Диће.
Армиски штаб (командант и оперативно одељење) из Г. Милановца стигао је у с. Бољковце.
Борбе код села Наномира. 2. пешад. пук II. позива из састава Моравске дивизије II. позива, који је заноћио на коси: Сикирача – Стојковићи, немајући дивизиску заповест за данашњи дан, продужио је рано из јутра у 6 час. гоњење непријатеља ка Стражари и с. Наномиру заједно са 17. пешад. пуком (гонећим одредом Дринске дивизије I. позива), који је био у непосредној његовој близини код Тодориног дола. Подилазећи ка Стражари оба ова пука наишла су на отпор непријатеља и борба се убрзо ангажовала. За то време 1. батаљон 1. пука II. позива, који је заноћио на Светљаку, крену се и сам ка Стражари. Око 8 час. кад је стигао код Д. Топлице и чуо борбу на Стражари, батаљон је кренуо преко Дубовића ка Грановцу у бок и позадину непријатељских трупа на Стражари. Нападнут са фронта и са десног крила, а сад и из позадине, непријатељ је брзо, већ око 9 час. напустио Стражару и у паничном бегству одступио на леву обалу Колубаре. Батаљон 1. пука продужио је гоњење и гонио непријатеља до Маркове цркве. 2. пук II. позива по избијању на Стражару, кренуо се Светљаку, према заповести свога команданта дивизије, а гонећи одред Дринске дивизије I. позива (17. пук) продужио је преко с. Наномира и Табановића ка Шушеокама.
Борбе код Ваљева. Заповест за даљи покрет ка Ваљеву, стигла је команданту дивизије тек око 9 час. и покрет трупа отпочео око 10 час. Коњички пук задржан је и даље на правцу: Кличевац – Близоње, а остатак трупа кренут је ка Ваљеву, и то: претходница: 4. прек. пук са 1 пољском батеријом и водом пионира, кренута је од Клинаца на Белошевац – Крушик – Кличевац са задатком, да овлада Ваљевом и избије на линију Дрочина – Рађево село, постављајући предстраже на линију Грабовица – Камењар – Циганске куће. Један батаљон да од Клинаца упути правцем Бујачић – Боричевац – Аврузовића јабуке и осигурава Ваљево са северозападне стране, постављајући предстраже на Сувим водама са предњим деловима на линији Дубље поље – Паланачко брдо – Бегова вода – Златарић – Парлог (352). Главнина дивизије да се искупи на положајима десне обале Градца и да их поседне за одбрану, док остале дивизије не избију у њену висину и то 8. пук I. позива да заузме одсек Гајина – Бујачић, а један батаљон да упути правцем Жабари – Велико брдо (405) – Марковац (565) и осигура Ваљево са јз. стране; 9. пук I. позива са водом артилерије да заузме десни одсек Белошевац – Парлог (265); пионирски полубатаљон и завојиште Рајковић; 1. степен колонске коморе Баћиновац, а 2. степен на простору Сувобор – Брајић. У тренутку, кад је главна трупа претходнице отпочела кретање од села Клинаца, избили су у њену висину код с. Клинаца предња одељења претходнице Дринске дивизије I. позива, чији је штаб у то време стигао у Мионицу. Армиски штаб до 10 час. био је у Бољковцима. Предњи делови Дунавске дивизије I. позива упућени зором 8. децембра да ухвате додир са непријатељем, ушли су у 10 час. у Ваљево и заробили око 15 војника, али због пешадиске и митраљеске ватре повукли су се из вароши. На правцу ка Ваљеву чула се пешадиска и артилериска ватра, али од команданта Дунавске дивизије I. позива није било никаквих извештаја. Ватру код Ваљева чуо је командант Дринске дивизије I. позива и о томе одмах из Мионице известио телефоном команданта I. армије у Бољковцима.
Поводом тога командант I. армије око 11.30 час. издаје команданту Дринске дивизије I. позива усмено преко телефона овакву заповест: „У случају ако код Ваљева нема јачих непријатељских делова онда да Дунавска дивизија I. позива заузме Ваљево и у њему постави ред, а гонећа одељења управи правцем уз Обницу и правцем преко Бегових вода ка Каменици. Дринска дивизија I. позива у том случају да пређе на леву обалу Колубаре и избије на линију Крушик – Кличевац. На случај, да се наиђе на јачег непријатеља, онда да Дунавска дивизија I. позива, протера непријатеља из Ваљева, а за потпомагање у нападу да се Дринска дивизија I. позива прикупи на Боблији и Рафаиловића брду“. Ова заповест саопштена је телефоном команданту Дринске дивизије I. позива, који је тада био у Мионици и са којим је било телефонске везе, с тим да је достави одмах по ордонансима и команданту Дунавске дивизије I. позива. На тај начин армиска заповест стигла је команданту Дунавске дивизије I. позива тек пред вече, а зато време Дринска дивизија I. позива продужила је рад даље у духу јутрошњег наређења. Око 11.30 час. коњички пук Дунавске дивизије I. позива избио је до раскрснице с. од Парлога, а предњи претходнички батаљон на линији Парлог – Бујачић. Непријатељ пред фронтом Дунавске дивизије I. позива држао је линију: Марковац – Калуђерско брдо – село Попара – Кличевац – Ђеновачка коса – Дабића брдо, и чим су предњи претходнички делови почели подилазити непријатељским положајима, дочекани су ватром са Попаре и враћени назад. Око подне Дунавска дивизија I. позива избила је на линију: Белошевац – Парлог – Бујачић, а претходница се почела развијати правцем Парлог – Крушик – Кличевац, са једним батаљоном преко Бујачића ка Попари. Но због јаке непријатељске артилериске ватре са Попаре наступање претходнице, нарочито батаљона са Бујачића, било је врло тешко. То је нагнало команданта претходнице да се задржи, очекујући да му даљи пут прокрчи његова батерија, која је у тај мах избијала на Парлог. После довољне припреме и потпомогнута дејством своје батерије, предходница је прешла Колубару и до 16 час. 4. прек. пук избио је на Крушик и код нове касарне к. 199 где се је задржао, упућујући ка Кличевцу само бомбашка одељења. Коњички пук задржао се позади претходнице, а између друма и Љубостиње реке. Претходнички батаљон на правцу Бујачић – Попара покушао је да пређе на леву обалу Градца, али је снажном непријатељском ватром са Попаре био враћен, баш у тренутку кад је мосту на Градцу подилазила претходница Дринске дивизије I. позива.
Остатак трупа Дунавске дивизије I. позива избио је на додељене им одсеке: 8. пук I. позива са 2 батаљона до 14.30 час. на одсек Гајине – Бујачић, а његов батаљон упућен је преко Великог брда (405) ка Марковици. Наишав на отпор непријатеља на Марковици, задржао се на Бранеговачком вису; 9. пук I. позива са артилериским водом до 20.30 час. стигао је код Белошевца и заноћио позади трупа Дринске дивизије I. позива. Трупе Дринске дивизије I. позива, у покрету ка новим положајима стигле су до 15 час. претходницом до Клинаца, а главнином до Цера, где су имале и да се зздрже. Али у то време стигао је команданту дивизије извештај од његовог команданта претходнице од Клинаца (послат у 13.50 час.) којим јавља, да је сазнао, да у Ваљеву има један наш ескадрон и да непријатеља на том правцу нема. Поводом овога командант Дринске дивизије I. позива решио се: да претходницом продужи и до ноћи избије на фронт Кличевац – Крушик, а главнином на одсек Парлог – Белошевац и да гонећи одред привуче до села Клинаца. Према овоме Дринска дивизија I. позива продужила је покрет око 15.40 час. Но већ у 17.30 час. кад је претходница подилазила Градачком мосту, маса војника претходнице Дунавске дивизије I. позива (4. прек. пук) враћала се растурена на десној обали Градца. Мало затим, кад су и делови претходнице Дринске дивизије I. позива наишли на мост дочекани су ватром са Липа. То је учинило да се и претходница Дринске дивизије I. позива задржи, и да већ пребачене трупе на леву обалу Градца врати на положај код Бујачића, одашиљући у правцу непријатеља само слабије извиђачке делове. Даље наступање ка Ваљеву код ове дивизије због већ наступеле ноћи прекинуто је. Заповест армиска упућена Дунавској дивизији I. позива, преко Дринске дивизије I. позива за напад на Ваљево, стигла је команданту тек у 17 час. но због ноћи командант ништа даље није предузимао, остављајући да рад сутра зором (9. децембра) продужи. До ноћи предњи делови Дринске дивизије I. позива и поједине патроле успеле су, да избију на северну ивицу вароши, али даље нису могле, јер је непријатељ држао још положаје на левој обали Градца – Боричевац – Кличевац.
Дејство Дунавске дивизије II. позива
На правцу наступања Дунавске дивизије II. позива слабији непријатељски делови налазили су се још на Крчмарској Чубрици. Око 10 час., кад је 8. пешад. пук I. позива подилазио Бачевачком вису, примећене су северно од Бачевачког виса непријатељске патроле, а на Чубрици (785) једна непријатељска колона јачине до 2 батаљона у повлачењу ка северу. По исказима мештана непријатељска комора повлачила се према Лелићима а једна јача непријатељска колона примећена је у покрету ка Бачевачком вису. На Ћебином брду примећено је да се непријатељ утврђује. Потискујући пред собом слабе непријатељске заштитне делове Дунавска дивизија II. позива до 13.20 час. избила је на линију: Ћебино брдо – Чубрица – Велико брдо са предњим деловима на Млађеве и на леву обалу Жабарске реке. 8. пешад. пук I. позива око 15 час. избио је на Чубрицу (787), коју је непријатељ без борбе напустио. Због покрета Дунавске дивизије I. позива даље ка Ваљеву, а у циљу јачег обезбеђења њенога левог бока, командант Дунавске дивизије II. позива упутио је свој 9. пук II. позива друмом Ужице – Ваљево. До ноћи овај пук избио је на леву обалу Младош потока, а предстражом заузео је Велико брдо.
Распоред I. армије ноћу 8./9. децембра. До ноћи трупе I. армије избиле су на одређене им положаје и распоред њихов за ноћ 8./9. децембра био је овакав: Код Дринске дивизије I. позива: претходница је на десној обали Градца испред самог Ваљева, одашиљући у Ваљево јача извиђачка бомбашка одељења. Главнина је код с. Клинаца. Гонећи одред (17. пук) код с. Шушеока, 2 чете упућене су на мост на Колубари да затворе пут Мионица – Дивци. Код Дунавске дивизије I. позива: претходница (3 батаљона 4. прек. пука) је на Крушику, а један батаљон на Бујачићу. Претходничка батерија је на Парлозима, а коњички пук позади претходнице на левој обали Колубаре између друма и Љубостиње р.; 8. пешад. пук I. позива са 1 ½ батеријом је на одсеку Гајине – Бујачић, а један бат. на Бранеговачком вису; 9. пешад. пук I. позива је позади Парлога са трупама Дринске дивизије I. позива. Дивизиски штаб је на Бујачићу. Код Дунавске дивизије II. позива: предстража 9. пешад. пук II. позива је на левој обали Младош потока, а предњим деловима на Великом брду, затварајући пут Ваљево – Ужице. Остатак трупа дивизије је на линији: Ћебино брдо – Чубрице – Мратишић (раскрсница путова). Један батаљон 8. пука II. позива (побочница) је на Кисавцу, коњички дивизион на Бачевцима; 1. степен колонске коморе и трупне коморе су код Брајића. Код Моравске дивизије II. позива: 2. пук II. позива је на Светљаку; 8. кадров. пук је јужно од Светљака на к 252; 1. пук II. позива на северном, а 3. пук II. позива на јужном крају Орлојевца. Артилерија и дивизиски штаб на Разбојишту. Коњички ескадрон у Мионици. Армиски штаб је у Бољковцима. На фронту III. армије и Ужичке војске у току 8. децембра продужено је гоњење и то: Ужичка војска на фронту Маковиште – Јелова гора – Кадињача са циљем за Шумадиску дивизију II. позива Маковиште – Ћебићи – Шевци, побочница (1 пук) је упућена преко Лепе Равни – Таора – Повљена – Дебелог брда. Штаб Ужичке војске премештен је у Пожегу.
Код III. армије центар и лево крило избило је на одсек од утока Љига до села Придворице, а десно крило (Дринска дивизија II. позива) подишло је ка Човки и Шушњару. Штаб III. армије премештен је у Белановицу. Непријатељ је пред фронтом I. армије испред Дринске дивизије I. и Дунавске дивизије I. позива задржао се на линији Марковац – Калуђерско брдо – Попара – Кличевац. Јачина непријатеља није се могла утврдити, али је оцењено да је непријатељ посео Попаре снагом од 1 батаљона, 2 митраљеза и 2 топа, а Кличевац са 1 батаљоном. На положају северно од Кличевца била је једна батерија од 4 оруђа. На осталом делу фронта није било борбе, те ни снага непријатеља није била оцењена. По данашњем отпору непријатеља на положајима леве обале Градца, командант Дунавске дивизије I. позива ценио је да на положајима код Ваљева нису слаби заштитни делови већ нешто јаче снаге. У току 8. децембра заробљено је код ове армије: 3 официра, 3 лекара, 1.400 војника и 1 војна музика без многих инструмената.