8. децембра у 3 часа Дринска дивизија II. позива са ОБр. 1820 шаље овај извештај: „Нисам могао успети да сазнам ситуацију Моравске дивизије I позива, што је неопходно за извршење задатка одређеног армиском заповешћу ОБр. 3335 од 4. децембра којим се наређује продужење досадањег задатка. Да бих знао у колико је и којим правцем потребно потпомоћи напад Моравске дивизије I. позива у правцу ка Вису, молим за извештај, је ли Моравска дивизија I. позива успела да заузме Кременицу и Вис (к. 385) или не? Са колико је снаге желела да је потпомогне ова дивизија и којим правцем. Извештен сам да је 2. пук I. позива стигао јуче по подне на Новаково брдо, али нисам успео да га ту пронађем. Да није каква погрешка у локалном називу места ?“ Одмах је телефоном тражен извештај из штаба II. армије, и отуда је одговорено, да је Моравска дивизија I. позива успела да ноћас 7./8. децембра око пола ноћи заузме Кременицу и Вис (385). Ово је Дринској дивизији II. позива саопштено телефоном у 3.25 час. У 9.15 час. пуковник Живко Павловић из Врховне команде телефоном пита за ситуацију код Дринске дивизије II. позива. Упитан одмах по овоме командант Дринске дивизије II. позива одговорио је: „5. пук II. позива избио је на Виноградине а издато је наређење да дивизија избије на линију: Човка – Шушњар“. Пошто је ово одмах саопштено Врховној команди, добивено је телефоном наређење, да Дринска дивизија II. позива што пре избије на линију: Човка – Шушњар, да ту остане и ухвати везу са II. армијом. После пола ноћи 7./8. децембра, I. армија са ОБр. 3485 доставља резултат гоњења 7. децембра одакле се видело, да је Дринска дивизија I. позива са својим деловима избила негде око Сикираче. Делови Дринске дивизије I. позива нашли су се ту на правцу Тимочке дивизије II. позива, што је било апсолутно излишно и противно директиви Врховне команде, а тиме је успораван рад Тимочке дивизије II. позива. У 13.30 час. II. армија са ОБр. 4429 писмено јавља, да је Кременица заузета и да Моравска дивизија I. позива има наређење да гони ка Лазаревцу.
У 15 час. наређено је телефоном Комбинованој дивизији да постави код Пепељевца батерије, те да туче Човку и Враче брдо, пошто тамо непријатељ још даје отпора. У 16 час. из Комбиноване дивизије телефоном јављају, да су предњи делови дивизије на линији Придворица – Пепељевац. Коњица је известила у 10 час., да се непријатељски возови са леве обале Колубаре крећу Шабачким друмом. Дринска дивизија II. позива је на Виноградинама и Жупањцу. Комбинована дивизија изводи своју артилерију на Пепељевац. У 20 час. из Врховне команде са ОБр. 7838 наређено је, да Дринска дивизија II. позива привремено пређе у састав II. армије. У 20.30 час. Комбинована дивизија је избила на Колубару од ушћа Љига до Придворице. Два пука су на изворном делу Карановца потока; 1 батаљон пребачен је на леву обалу Колубаре наспрам Пепељевца.
Дејство Дринске дивизије II. позива
Примљена је заповест команданта III. армије ОБр. 3363. У току прошлог дана (7. децембра) заробљени су војници из 42. хонведске дивизије а из пукова: 26., 27. и 28. Обично је у свакој заробљеној групи било војника из два или три пука. Тако у групи доведених са Барзиловачког гробља било је војника из 27. и 28. хонведског пука и 16. и 53. пука заједничке војске. Војници из 16. пука изјављују, да је њихов пук 7. децембра из јутра отпочео да се повлачи ка Лазаревцу; официри први беже; у пуку влада растројство. Заробљеници из пукова 42. дивизије изјављују, да се њихова дивизија повукла ка Лазаревцу. Из факта што се предају и заробљавају групе војника из по неколико пукова, а често и из пукова двеју разних дивизија, могло се закључити, да код непријатељских трупа у истини влада растројство. У 1.35 час. 8. децембра добивен је извештај под ОБр. 890 од команданта десне колоне о ситуацији код те колоне: „Предњи делови су на линији Белутак (изнад Чибутковачке цркве) – северни део Бугарског брда – Барзиловачко гробље – си. ивица села Барзиловице. Непријатељ при данашњем нашем наступању није показао озбиљан отпор; по исказу заробљеника непријатељ се пребацује на леву обалу Љига; примећено је повлачење свију непријатељских возова са Виса (к. 385) ка мосту на Грабовици. Пуковски штаб је на северном крају Бугарског брда, у кући Аћима Полонића“. У 1.45 час. под ОБр. 1821 достављено је команданту десне колоне ово: „Извештај ОБр. 890 од 7. ов. мес. примљен је; неразумљиво је, зашто та колона није овладала Виноградинама и изворним делом реке Грабовице, као што је то заповешћу ОБр. 1810 наређено и то у толико пре, што је непријатељ испред те колоне нагло одступао. Шта је са Брајковачким одредом и где му је десно крило? Данас продужиће се гоњење, ну без тих података не може се издати заповест“. У 1.50 час. под ОБр. 1822 команданту артилерије наређено је да сем једне батерије на Кику, сву осталу артилерију, која се налази на левој страни Оњега, спусти у Брајковац, тако да у овом месту буде до 6 час. У 3.10 час. од команданта опште резерве пуковника Јосифовића, добивен је извештај, да Брајковачки одред држи греду Виноградине – Вис (к. 385) тј. држи Дугу косу, између Виноградине и Виса; Вис држи са 2 чете; 2. пук I. позива налази се десно од Брајковачког одреда и с њиме одржава везу; 5. пук II. позива још није стигао на своју линију, коју је требао синоћ да заузме (Виноградине). Командант Брајковачког одреда јавља да је чуо од заробљеника, да непријатељ журно одступа и да на положају према 2. пуку I. позива има врло мало снаге. У 3.30 час. командант II. армије под ОБр. 4415 извештава, да је јуче (7. децембра) у 9.50 час. примећена једна јака непријатељска колона, састављена из пешадије, коњице, колске и товарне коморе у покрету од Прњавора за Лазаревац, а у 15 час. иста је колона продужила марш од Лазаревца преко Петке ка Лајковцу; у колони је примећен и један дивизион артилерије. У Лазаревац су јуче у јутру дошла три железничка воза од по 15 вагона. Може се претпоставити да је ова колона главнина оних трупа које су биле према III. армији а чија је одступница за Ваљево пресечена дејством I. армије. Ноћас око пола ноћи Моравска дивизија I. позива заузела је Вис (к. 385) и целу Кременицу са највишом тачком к. 371. Начелник штаба II. армије, јавља да је предњи извештај уједно одговор на питање Дринске дивизије ОБр. 1820.
У 4 часа 8. децембра телефоном је авизиран план данашњег рада команданту 4. и 6. пука II. позива а команданту 5. пука учињено је то писменим путем, с тим да командант 6. пука одмах упути своја 2 батаљона, која су до тог тренутка била на Трнавцима у општој резерви, ка Дугој коси и ту их споји са Брајковачким одредом. У 6 час. командант Дринске дивизије II. позива издаје заповест за данашњи рад у овоме:
1. Ескадрон коњице наступа правцем Виноградине – к. 232 и шаље 2 самосталне официрске патроле преко Лајковца и преко Прњавора – Пепељевца – Стрмова.
2. Десна колона (6. пук, Тимочко коњичко митраљеско одељење, 1 пољска батерија и 1 аустриски топ) са Дуге косе надире ка Шушњарском вису; кад 5. пук потпуно овлада Виноградином, пресеца комуникацију Чибутковица – Лазаревац.
3. Лева колона (5. пук, 1 пољска батерија и 1 вод аустриске батерије) да, пошто овлада Виноградином, продужи надирање ка Човки.
4. Главна колона (4. пук и 2 пољске батерије) прикупља се на Виноградини и биће диригована према сутуацији.
5. Командант артилерије да упути колонама одређени број батерија.
6. Обе колоне да дејствују што енергичније с тим, да се увек очува потребно јединство дејства.
7. Извешћа безусловно послати у 8, 9, 10 и 11 час. Ја ћу се за сад налазити у Брајковцу“.
У 7.30 час. командант 6. пука доставља извештај команданта Брајковачког одреда, писан у 4.15 час. да Вис (385) није поседнут; од изасланих патрола сазнао је, да се непријатељ на целој тој линији налази, према томе командант Брајковачког одреда јавља, да је његово раније телефонско извешће о заузећу Виса нетачно и моли, да га за ову грешку извине ако је могуће.
У 8 час. добивен је извештај од команданта десне колоне, тражен наређењем ове команде ОБр. 1821 од 7. децембра у овоме: „Десна колона није могла у току 7. децембра да избије на линију Виноградине – коса што везује Виноградине са Висом, јер је заповест за продужење рада 7. децембра (ОБр. 1810) добивена у 16.30 час. Док се заповест разрадила, није се имало времена да се изврши ово наређење; фронт десне колоне био је дотле окренут према северу, а сад га је требало окренути ка северозападу; најзад војници су због вишедневне борбе и сувише били заморени. Али десна ће колона у зору 8. децембра избити на Виноградину. Где се тачно налазе крила Брајковачког одреда у овом тренутку, немам података“. У 8.45 час. телефоном дато је обавештење помоћнику начелника штаба Врховне команде, да је 5. пук II. позива јутрос рано кренут тако, да ће зором избити на Виноградине (Врховна команда тражила је обавештење непосредно од ове команде, јер је штаб III. армије био у покрету). У 8.50 час. командир 3. Тимочке батерије јавља, да је 5. пук јутрос рано избио на Виноградину. Ово је одмах саопштено помоћнику начелника штаба Врховне команде. У 9.15 час. из Врховне команде наређују, да трупе ове дивизије што пре заузму Човку и Шушњар а кад избију на ову линију, да тамо остану и да дођу у везу с левим крилом II. армије, да се тамо (код II. армије) не би што десило. Одговорено је, да је већ наређено. У 9.15 час. добивен је извештај од команданта 6. пука II. позива у 8.30 час., да је данашњу заповест за покрет примио, да је команданту Брајковачког одреда издао потребна наређења, и да је са друга своја 2 батаљона у покрету ка Вису. У 9.15 час. од командира 2. ескадрона са Виноградине добивен је извештај, писан у 7.30 час. да се тај ескадрон налази на Виноградини, да је у вези са командантом 5. пука II. позива; да је упутио извиђачки вод у долину Љига ка селу Жупањцу и да ће о резултату извиђања известити; 1 батаљон 5. пука II. позива прошао је преко Виноградина јутрос у 6 час. ка Чибутковици.
У 9.20 час. командант 4. пука II. позива са левог крила Новаковог брда јавља, да је кренуо пук према издатој заповести. Наређено му је, да се креће северним крајем Новаковог брда, а затим преко северног краја Барзиловачке косе да избије на Виноградину. У 9.30 час. од команданта 5. пука II. позива под ОБр. 895 добивен је извештај, писан у 7.45 час., да је пук данас у 7.30 час. заузео Виноградину и послате су патроле до реке Грабовице. Наредио је да батерија што пре избије на Виноградину. Извештен је, да је синоћ при заузећу Барзиловачког гробља заплењено 5 аустриских митраљеза. Лева колона (5. пук) већ је развијена и налази се у долини реке Грабовице; десна колона за нешто је задоцнила, ма да је и она већ отпочела покрет са Дуге косе ка Шушњару; артилерија обеју колона пласирана је на Виноградини и ту отворила ватру; непријатељска артилерија са линије к. 232 – Човка дејствује преко Виноградине; општа резерва (4. пук) прикупљена је на Виноградини. У 11.30 час. командир 2. ескадрона извештајем од 10.25 час. јавља, да је данас у 10 час. отпочео рад у смислу добивеног наређења и са ескадроном избио на Виноградину и упутио извиђачка одељења ка селу Шушњару и преко Љига ка Пепељевцу; чим је са ескадроном избио на Виноградину непријатељ је на њега отворио артилериску ватру и том приликом рањена су му 3 војника и 4 коња. У 11.40 час. од команданта опште резерве добивен је извештај, писан на Виноградини у 11.40 час.: „4. пук стигао је на Виноградину и тако исто стигла је 1. и 3. батерија; са командантом 5. пука ухваћена је веза; у 11.40 час. непријатељска артилерија са Човке избацила је око 40 артилериских зрна брзом паљбом на један део 5. пука, који је био на Виноградини у резерви“. У 13.20 час. командир 2. ескадрона извештајем од 12.50 час. јавља, да се непријатељ налази на к. 232 на путу за Лазаревац; да непријатељ држи поседнут мост на Љигу и на путу Боговађа – Жупањац. Предњи извештај је одмах достављен команданту артилерије с тим, да га по пријему к знању достави команданту леве колоне. Начелник штаба са осматрачнице 1. дивизиона на Виноградинама у 13.30 час. јавља: „Лева колона напада на део непријатељског фронта Жупањац – Човка до близу к. 232 обухватајући десни бок непријатељског положаја; 3 су батаљона у првом борбеном реду а 1 у резерви; први борбени ред прешао је реку Грабовицу и пење се уз Жупањевачку косу; непријатељ јачине неколико водова утврђује падину јужно од Човке; један непријатељски вод брдске батерије пласиран је негде си. од Човке; изгледа да непријатељ према 5. пуку није ни у колико јачи од снаге којом располаже 5. пук. Око 12 часова једно непријатељско оруђе са већег одстојања, пласирано негде позади Човке, дејствује против Боговађске шуме; једна наша Моравска батерија дејствује с Виса; батерија Дринске дивизије II. позива дејствује јужно од Човке на непријатељску пешадију која се утврђује“.
У 1.45 час. командант леве колоне (5. пук) извештајем од 13.30 час. јавља, да је непријатељ посео и Жупањски и Шушњарски положај; источно од Човке налази се једна непријатељска батерија од 4 топа; 2 батаљона 5. пука су у борбеном реду и налазе се у с. Чибутковици, а са предњим деловима у реци Грабовици; артилерија ће моћи да отвори ватру тек кроз пола часа. Док је лева колона успешно наступала, дотле се дејство десне колоне скоро није осећало. Чак још није ни њено чело ступило у јачу борбу. Због тога у 14 час. под ОБр. 1827 наређује се команданту десне колоне, да у свом покрету буде енергичнији, јер се добивени задатак до мрака мора извршити; наступање мора бити у толико енергичније, што колона још није ни изазвала ватру код непријатеља, док је лева колона већ одавно прешла Грабовац реку. У овоме времену командир 2. ескадрона доставља извештај од 13.35 час. са десне обале реке Грабовице, да се непријатељ налази на линији: Стубице – Шушњар – к 232; непријатељска артилерија дејствује против Виса (к. 385), 3. батаљон 2. пука I. позива налази се код с. Стубице. У 14.15 час. под ОБр. 1828 наређено је командиру 2. ескадрона, да одржава што тешњу везу између десне колоне (6. пука) и левог крила Моравске дивизије I. позива, као и да шаље што чешће извештаје о раду пешачких трупа са којима је у вези. У 18 час. под ОБр. 908 командант леве колоне (5. пука) јавља извештајем од 14.30 час. са Чибутковачког брда, да непријатељ јачине 2 – 4 батаљона држи фронт: Жупањац – Човка – к. 232. На истом положају налазе се 2 непријатељске батерије (1 пољска, 1 хаубичка) и 2 брдска топа. 1 батаљон 5. пука напада правцем Чибутковица – Човка, а 2 батаљона преко Жупањевачке косе (која је већ заузета) нападају на фронт Човка – Враче брдо. Мост на Љигу према с. Жупањцу непријатељ не држи, изгледа да је срушен. Батаљон 5. пука успешно напредује. Моли да артилерија дејствује на комуникацију Човка – Лазаревац. У 15 час. командант десне колоне (6. пук) извештајем од 14.30 час. са Дуге косе јавља, да до тога тренутка још нема извештаја од команданта у првом борбеном реду; посматрајући ток догађаја са Дуге косе примећује, да су делови првог борбеног реда уз слаб отпор непријатеља избили з. од Шушњарског виса. Непријатељска артилерија, која је била на Шушњарском вису, повукла се за нешто уназад. Командант 2. пука I. позива послао је извештај о своме раду. У 16.15 час. командир 2. ескадрона извештајем од 15 час. са десне обале изворног дела реке Грабовице јавља, да је непријатељ порушио мост на Љигу и према селу Жупањцу; у вези је са 2. пуком I. позива. Лазаревац је још у непријатељским рукама. Вођа официрске патроле упућене у том правцу, извештава да је Љиг прешао код Дудовице, где је непријатељ такође порушио мост, али га делови Комбиноване дивизије оправљају; Комбинована дивизија прешла је преко Љига. У 17.15 час. командир 2. ескадрона извештајем од 17 час. са десне обале изворног дела реке Грабовице јавља, да борбу води 6. пук II. позива и делови 2. пука I. позива а на фронту према Шушњару (к. 232). У 17.20 час. командант десне колоне са Дуге косе извештајем од 14.30 час. јавља, да је одступање једне чете 2. пука I. позива, која је нападала на Шушњарски вис десно од 6. пука II. позива, унело пометњу и у извесне делове 6. пука II. позива и да је стога послао један батаљон да ојача свој први борбени ред. У 17 час. командант леве колоне (5. пук) извештајем од 18.50 час. са Чибутковачке косе јавља, да је намеран да изврши јуриш данас у 23 часа. Моли да артилерија дејствује против непријатељских ровова на Човки. Ватром ће се означити напредовање стрељачког строја. У 19.30 час. командант десне колоне (6. пука) извештајем од 17.40 час. са Дуге косе јавља, десно крило и бок ове колоне одголићено је било одступањем чете 2. пука I. позива. Непријатељ је ово користио и потиснуо десно крило са Шушњарског виса; ојачано је десно крило и наређено наступање. У 21.20 час. под ОБр. 1820 послат је извештај о ситуацији команданту III. армије, Комбиноване и Моравске дивизије I. позива преко телефонске станице Комбиноване дивизије код Дудовице у овоме: „Непријатељ је посео и утврдио положаје: Жупањац – Човка – к. 232 – Шушњарски вис (к. 239). Дивизија је напала ове положаје у две колоне: Леву колону образује 5. пук II. позива а десну 6. пук II. позива. Лева колона поред напада с фронта обухватила је десно крило непријатељског положаја. Општа резерва (4. пук) је на с. крају Виноградина. Напад је отпочео око подне и ватром из трију батерија припремљен. Непријатељска артилерија, јачине до две батерије, није ометала наступање наше пешадије, већ је поглавито дејствовала против наше батерије на Виноградинама. Данас се напад по подне развијао нормално: лева колона заузела је Жупањевачку косу и овога момента налази се на јуришном одстојању. Командант колоне решио се, да у 23 часа изврши јуриш, што сам му и одобрио. Десна колона избила је на Шушњарски вис, али овим није дефинитивно овладала. Код ове колоне је у првом сумраку било почесних јуриша и извесни делови непријатељских ровова су у нашим рукама. Том приликом заробљен је поручник 16. пука заједничке војске Георг Јелинек. Борба се код те колоне овога момента постепено стишава. Десно од ове колоне нападали су делова 2. пука I. позива (1 чета). Заробљени поручник Јелинек изјавио је, да је положај поседнут овако: десни одсек држи 27. хонведски пук, а леви 16. пук заједничке војске, чије се лево крило завршава источно од с. Шушњара, заламајући се ка истоку; чуо је, да се северно од Лазаревца налазе делови 53. пука заједничке војске, ну данас са овим пуком нису имали везе; да ли и у колико има резерве не зна; чете 16. пука јаке су 50 – 60 људи просечно; вели и данас су имали значајних губитака; 27. пук је такође ослабљен, али не зна бројно стање. Чуо је да је 27. пуку и целој 42. хонведској дивизији издата јуче заповест, да се повуче преко Колубаре и тамо се утврди; 16. пуку наређено је, да се држи до последњег човека. Међу њиховим официрима говори се, да они (Аустријанци) групишу своје трупе на левом и десном крилу целокупног распореда и поручник Јелинек мисли, да ако је ово тачно, онда наше надирање ка центру може бити опасно“.
У 21.30 час. телефоном преко Смрдљиковца из Моравске дивизије I. позива обавештавају, да Моравска дивизија иде са одсека, на коме је до сад дејствовала, и да се оставља 16. пук да одржава везу између Дринске дивизије II. позива и Шумадиске дивизије I. позива, и то са оваким распоредом: 1 батаљон на Дрену, 1 батаљон на Вису (к. 385), 1 батаљон учествоваће у нападу на Човку а 1 батаљон у резерви. Одмах се дошло у телефонску везу с командантом 16. пука I. позива, објашњена му је ситуација код Дринске дивизије II. позива и скренута пажња, да ће бити потребно, чим се извуку делови 2. пука I. позива да се одмах замени одређеним батаљоном 16. пука. Командант 16. пука I. позива обећао је да ће тако и учинити. У 22.50 час. под ОБр. 1831 команданту десне колоне (6. пука) достављено је, да ће према добивеном извештају 1 батаљон 16. пука I. позива доћи у току ове ноћи на Вис и сменити делове 2. пука I. позива, који су у току овога дана садејствовали десној колони у нападу на Шушњарски вис, и продужити напад заједно с том колоном. Наређено је, да командант 6. пука II. позива ступи у везу са обојицом команданата батаљона 16. пука I. позива и оријентише их о ситуацији. У 22.55 час. од команданта II. армије под ОБр. 4443 добивено је саопштење, да се Дринска дивизија II. позива по наређењу Врховне команде ОБр. 7838 од данас ставља привремено под команду команданта II. армије. Наређује, да се преко команданта 16. пука I. позива јави, где се ова дивизија и у каквом распореду налази као и место штаба.
Дејство Комбиноване дивизије
Овог дана продужено је гоњење непријатеља према заповести команданта дивизије ОБр. 2395. Ова је заповест послата трупама 7. децембра у 21 час., а према ситуацији у времену писања заповести. После овог времена добивен је од команданта 2. прек. пука поменути извештај, писан у 23.30 час., али ово није захтевало измену командантове заповести ОБр. 2395, јер је излазак 2. прек. пука у Врачевић још 7. децембра ишао у прилог сигурнијег и бржег извршења заповести ОБр. 2395. У 1.30 час. 8. децембра добивена је армиска заповест ОБр. 3363, која такође није захтевала измену командантове заповести ОБр. 2395. Рад дивизије у гоњењу 8. децембра текао је овако: Рад коњичког ескадрона. Ескадрон се је кренуо у гоњење зором правцем Пепељевац – Колубара – Рубрибреза и у 8.15 час. стигао је на с. ивицу села Пепељевца, па упутио официрску патролу под вођством потпоручника Добр. Маринковића ка Колубари према селу Рубрибрези. Ова патрола до 10 час. није могла нигде да пређе Колубару због непријатељске пешадиске ватре, и послала је извештај, да је на левој обали Колубаре фронт од железничке станице Лајковац до Рубрибрезе прекриљен непријатељским трупама. У 10 час. ескадрон је примио заповест команданта дивизије ОБр. 2395 и одмах се кренуо за Стрмово и тамо стигао, кад је 6. прек. пешад. пук већ почео борбу. Одавде је покушао кретање официрским патролама долином Колубаре, али није могао због непријатељске пешадиске и артилериске ватре, те је цео ескадрон остао у с. Стрмову и ту заноћио.
Рад десне колоне. Претходница. Према заповести команданта дивизије ОБр. 2395 у одређено време кренуо се 2. прек. пук одређеним правцем као претходница, избацивши у предњу трупу претходнице свој 4. батаљон. Главнина пука се није кренула од села Латковића, како је у заповести ОБр. 2395, већ од Белега где је преноћила. У 11.30 час. претходница је избила својим предњим деловима на Колубару код с. Пепељевца. У покрету ка Колубари наређено је дотадањој претходници – 4. батаљону – да од манастира Боговађе скрене у лево ка Стрмову и ухвати везу са 6. прек. пуком, а у претходницу је одређен 3. батаљон са правцем кретања ка воденицама на Колубари према Рубрибрези и са задатком, да се пребаци на леву обалу Колубаре и осигура прелаз пуку. У ово време стигао је у састав пука и 1. батаљон, који је био остао привремено на Чикору. У 13 час. нова претходница је избила на Колубару и, како је непосредна лева обала реке била поседнута од непријатеља, отпочела је борбу. Претходничком борбом увидело се, да је непријатељ слабији, јер је почео да се деловима повлачи на железнички насип. Због овога је наша претходница отворила најјачу ватру против непријатеља непосредно на обали реке, а под заштитом ове ватре отпочело је одмах пребацивање делова наше пешадије на леву обалу. Пребацивање је вршено преко јаза и једне воденичке бране и до 16 час. пребачен је један вод, а до 20 час. цео 3. батаљон. Команданту 3. батаљона наређено је, да на левој обали подигне што јачи мостобран за непосредну одбрану прелаза и да га поседне и најупорније брани. Због нејасне ситуације десно и лево, командант претходнице није пребацивао више ништа на леву обалу Колубаре и његов пук је заноћио у оваком распореду: 3. батаљон на левој обали Колубаре у мостобрану; 2. батаљон и митраљеско одељење на непосредној обали Колубаре а у десно од 3. батаљона. 4. батаљон на непосредној десној обали Колубаре а у лево од 3. батаљона. 1. батаљон као резерва на путу између Пепељевца и Колубаре. У 20.30 час. командант претходнице добио је од команданта 4. батаљона овакав извештај: „Кад сам у први сумрак кренуо ка Колубари попустио је на мом левом крилу 14. пук II. позива. Непријатељ је због тога обухватио моје лево крило. На узвик непријатеља „Ура“ отворена је са мог левог бока паљба на мој батаљон, због чега је завладао неред код мог батаљона. Паљба је била од наших трупа. Батаљон се по мраку повукао због те ватре у нереду, но сад је већ прикупљен. По наређењу команданта 6. прек. пука остајем овде до даљег његовог наређења“. Командант претходнице наредио је команданту 4. батаљона, да са батаљоном заузме свој ранији положај на десној обали Колубаре, пошто је непријатељ одбивен од 6. прек. пука. Батаљон је ово наређење извршио до 22 часа. Овог дана пред мрак десно – код Дринске дивизије II. позива – чула се борба у правцу села Жупањца.
Главнина. 1. прек. пешад. пук кренуо се од Тодорин дола правцем Белеге – и. део Врачевића – манастир Боговађа за улазак у састав главнине дивизије. На Белегама је ухватио везу са 2. прек. пуком и кренуо се одмах за овим. Око 11 час. 1. прек. пук стигао је до манастира Боговађе и ту га је стигао ађутант 5. прек. пука, те је тако ухваћена веза и са 5. прек. пуком, који је маршовао одавде непосредно за првим. У 0.30 час. 7./8. децембра 1. прек. пук стигао је на положај код Пепељевца и зауставио се на левој обали Карановца п., а одмах за њим је био 5. прек. пук – код гробља. Да би се извидело земљиште ка Љигу, и осигурао десни бок главнине, командант 1. пука упутио је са Пепељевачког положаја једну чету 3. батаљона, да заузме мостове и газове на Љигу. Ова је чета протерала непријатељска одељења са леве обале Љига, заробивши око 30 непријатељских војника, и стигла на Љиг; али је ту наишла на 1 непријатељски батаљон у рововима на непосредној десној обали Љига према мосту, о чему је известила, те су тамо упућене још 2 чете из истог батаљона и 1 митраљез, које су заузеле слабе мостове према Чуку и Ћелији и дејствују на непријатеља на десној обали Љига. То је било око 15 час. Начелник штаба и командант артилерије ове дивизије обишли су данас после подне Пепељевачки положај и наредили, да се два брдска топа који су овамо стигли, пласирају испред чела 1. пука на Љигу за дејство ка Ћелији. Ово је пред вече и извршено. Због борбе лево код 6. прек. пука и забуне, коју је непријатељ препадом изазвао код 14. пука II. позива, код једног батаљона 6. прек. пука и код левокрилног батаљона 2. прек. пука. 1. прек. пук морао је ноћу 8./9. децембра бити на опрези и преноћио је прикупљен са батаљонима у смакнутим поретцима, а непосредно за њим преноћио је 5. прек. пук. Дивизиски штаб, у место у Латковић, дошао је на преноћиште у Д. Лајковац и до мрака постављена је веза свих пукова са дивизиским штабом. Преко 6. прек. пука имала се је ноћу 8./9. децембра телефонска веза са Тимочком дивизијом II. позива, а преко ноћи ухваћена је трупама веза у десно са Дринском дивизијом II. позива преко чета 1. прек. пука на Љигу.
Рад леве колоне. Лева колона отпочела је покрет према заповести команданта дивизије ОБр. 2395 у 7 час., јер је сачекала излазак претходнице десне колоне у висину 6. прек. пука. Ова је колона у почетку покрета располагала овом снагом: 2. и 4. батаљон и по 2 чете из 1. и 3. батаљона 6. прек. пука, 4 митраљеза, 2 брдска топа и вод болничара. По две чете из 1. и 3. батаљона, растурене за спровод заробљеника и страже код пљена, још се нису вратиле. Колона је избацила у претходницу 4. батаљон, 2 митраљеза и 2 брдска топа, а остало је било у главнини. Од почетка покрета било је чврсте везе десно са десном колоном, а лево са 17. пешад. пуком, чији је командант известио команданта леве колоне ове дивизије, да на своме фронту као претходница није имао додира са непријатељем ноћу 7./8. децембра. Кад је претходница колоне избила на положај западно од с. Врачевића, почела је да добија бочну пешад. ватру од Циганских кућа и артилериску ватру из пољског топа са Страже. Претходница се одмах развила и тако развијена изишла на друм за Лазаревац, па одатле отпочела дејство у леви бок и позадину непријатеља на Стражари и код Циганских кућа, док је 17. пешад. пук нападао с фронта. Ово дејство претходнице леве колоне нагнало је непријатеља на повлачење ка Наномиру и за њим је отишао 17. пешад. пук, а 6. прек. пук продужио је кретање својим правцем. Како се сад 17. пешад. пук у свом гоњењу удаљавао у лево, то је веза са нашом левом колоном постајала све слабија, те је командант леве колоне избацио једну чету у леву побочницу и за везу са 17. пуком. Али је даљим наступањем и ова мера за везу била недовољна, јер су правци леве колоне ове дивизије и 17. пешад. пука дивергирали, те је најзад веза била сасвим прекинута. У свом даљем кретању лева колона добила је пешад. ватру са положаја з. од Столица, и ватру из двеју брдских хаубица код Стрмова. Јачина непријатељске пешадије з. од Столица оцењена је око једне чете. Наређено је чети у побочници да иде што брже и напада непријатеља с фронта; а претходници ја наређено, да се крене шумом, која се пружа од Пепељевца на јз., те да избегне непријатељску артилериску ватру и да се појави непријатељу с бока и из позадине. После слабог отпора, непријатељ од Столица повукао се је на Стрмовске положаје, а наша претходница продужила је и даље кретање шумом, све док наша два брдска топа нису изашли на положај Столице и отворили ватру на Стрмовске положаје, те тиме навукли на себе непријатељску артилериску ватру. Сад је претходница излазила из шуме и наступала ка ји. ивици села Стрмова.
При кретању претходнице кроз шуму наилазило се на групице непријатељских војника без оружја, који су се предавали, прикупљени у групе од 30 – 40 и овако по групама слати су у позадину. У подне је претходница избила пред Стрмовске положаје и по јачини непријатељске ватре оценило се је, да је овде јача непријатељска снага и да је ово главни положај (заштитнички свакојако), а Стражара и Столице су били само положаји извиђачко – осигуравајућнх делова. Непријатељ на Стрмовским положајима био је фронтом ка југу и ка истоку. У време избијања претходнице леве колоне пред ове положаје, непријатељ је дејствовао пешадиском и митраљеском ватром на ову претходницу и бочно на претходницу десне колоне, која се спустила у долину Колубаре. Нарочито је била опасна бочна артилериска ватра из двеју брдских хаубица са Стрмовских положаја и из два пољска топа са Словачких положаја на левој обали Колубаре против претходнице десне колоне (2. прек. пук), незаклоњене у отвореној равници Колубаре. У ово време непријатељ је дигао у ваздух солидни камени мост на Љигу код с. Жупањца. Због овако озбиљне ситуације претходнице десне колоне, требало је још што пре рашчистити са непријатељем на Стрмовским положајима, те је командант леве колоне наредио напад овако: претходница, која је појачана једном четом из главнине, да развије своју главну трупу у лево од предње трупе и напада непријатеља с фронта; 2 чете 3. батаљона – из главнине – да се крећу кроз шуму док не дођу и. од с. Стрмова, па ту да се развију и нападну непријатеља у леви бок, одржавајући везу десно са 2. прек. пуком; вод брдске артилерије да потпомаже напад наше пешадије и на себе привуче непријатељску артилериску ватру. Напад је отпочео са великим еланом наших одушевљених официра и војника; непријатељ је нападнут са ји. и и. али се је добро држао на утврђеном положају више од једног часа све дотле, докле се није чета у левој побочници иницијативом свог командира појавила у десни бок непријатеља, што непријатеља натера на повлачење на Придворичку, раније утврђену косу. Чим је отпочео напад на Стрмовски положај, непријатељска артилерија пренела је своју ватру на наше нападне трупе – нарочито на две чете 3. батаљона, које су непријатељу биле најопасније, те је тиме 2. прек. пук ослобођен од непријатељске артилериске ватре.
По паду Стрмова, продужен је напад на Придворичку косу и у први сумрак 3 чете 4. батаљона, појачане по једном четом из 1. и 2. батаљона, избиле су на 50 – 60 корака од непријатељских ровова. Непријатељ је давао очајнички отпор и није хтео да одступи. У ово време (први сумрак) стигао је 14. пешад. пук II. позива и његова претходница – 4. батаљон – избила је у висину 4. батаљона 6. прек. пука, па се развила за борбу између левог крила 6. прек. пука и чете у левој побочници. У први сумрак стигао је из непознатих разлога, на Стрмовску косу и 4. батаљон 2. прек. пука и увукао се у распоред 6. прек. пука између 4. батаљона и двеју чета 3. батаљона; а одсек на Колубари, који је дотле држао овај батаљон 2. прек. пука, остао је празан, те је тиме угрожен леви бок 2. прек. пука и главнина десне колоне, која је била без осигурања напред. Пошто се овај батаљон 2. прек. пука развио и уплео у борбу, то је командант леве колоне, с обзиром на новостворено стање код 2. прек. пука, упутио своје 4 чете из резерве до самог стрељачког строја код северне ивице села Стрмова, између 4. батаљона 2. прек. пука и двеју чета 3. батаљона 6. прек. пука, којима је опет наређено да по сваку цену ухвате везу са 2. прек. пуком. Ово је све извршено до 17.30 час. и командант леве колоне је сео да пише дивизији о овоме извештај, кад се са левог бока и из даљине зачу брза пешадиска и митраљеска паљба и велика граја, на мах престаде, па се понови ово исто – и то ближе – још са свирањем труба. Командант колоне је мислио да то врши заробљавање његов 4. батаљон, кад њему дојурише два ордонанса са извештајем: „Напада силна војска швапска; све побеже; ето их право на вас“. Командант пука са мајором Николићем изјури из куће напоље и чује узвике „Ура“ и „Форвертс“ уз свирање труба. Командант пука нареди мајору Николићу, да изведе заставни бомбашки вод и са ордонансима да га построји пред кућом, заставу посла у позадину и посла ордонансе да доведу резерву која је била на 50 корачаји иза куће.
Непријатељски препад текао је овако: Два непријатељска свежа батаљона – један Босанаца и један Мађара – извршили су препад на 4. батаљон 14. пука II. позива и растурили га, па су онда подухватили са левог бока 4. батаљон 6. прек. пука и њега растурили заробивши команданта батаљона и нешто војника; паника се пренела и на 4. батаљон 2. прек. пука, те је и он одступио у нереду. Непријатељ, опијен оволиким успехом, потпуно неопрезно јурио је напред уз свирку труба и узвике „Ура“ и „Форвертс“ и уз бесно подврискивање „Уа“! Већ је непријатељ био близу, кад је командант 6. прек. пука предузео напред поменуте мере. Сад је била неопходна потреба највећа брзина у раду, да се резерва изведе што пре на предњу ивицу села Стрмова, да се поседне Стрмовска коса и ту непријатељ дочека. Ово је било врло тешко по мрачној као тесто ноћи, и командант пука и мајор Николић имали су муке, да истерају напред војнике, који су се у мраку задржавали код појединих кућа. Таман је успео мајор Николић, да на Стрмовској коси распореди тек две чете, кад се непријатељ појави у непосредној близини. Мајор Николић је под претњом смртне казне забранио пуцање пре његове команде и наредио, да спреме бомбе. Непријатељ је сумануто подврискивао и јурио све ближе. Кад је непријатељ већ био тако близу, да се чуло његово дисање, убрзано и појачано због замора, мајор Николић командова „паљба!“ За тренутак ураганска пешадиска ватра наших војника проломи ваздух после гробне тишине и у овој ватри тресну као највећи гром ураган бомби, бачених на непријатеља. Непријатељ за мах умуче, а наша магацинска ватра се продужила и није било моћи и силе, да је заустави. Оба непријатељска батаљона су распрштени са огромним губитцима и после извесног времена покушало је јуриш још једно непријатељско одељење, али је и оно на исти начин распрштено.
По исказу заробљеника непријатељских војника, ова два непријатељска свежа батаљона поведена су на овај препад са претходном беседом њиховог команданта: да је стање њихове војске критично, да је цар изгубио веру у своје трупе и да се још једино у Босанце узда, да ово стање поправе. Али су оба батаљона тако распрштани, да два заједно нигде није. И заиста у току ноћи 8./9. децембра и 9. децембра наше патроле су хватале и заробљавале по шумама појединце из ових батаљона. После овога командант 6. прек. пука са мајором Николићем прикупљао је и уређивао растурене трупе, утврђивао се на Стрмовској коси за одбијање евентуалног поновног непријатељског напада и патролама вршио извиђање, које су се преко целе ноћи пушкарале, хватајући непријатељске растурене војнике. Непријатељ је изгубио два своја батаљона, али је успео да нас те ноћи држи у неизвесности и на опрези, те да се преко Словачког моста извуку све његове трупе са десне обале Колубаре, које су заиста биле у критичном положају. И непријатељске трупе са Придворичке косе у току ноћи су се извукле неопажено. У поноћи 8./9. децембра чуо се јак тресак у правцу Словца. То је непријатељ дигао у ваздух Словачки мост, оставивши на десној обали Колубаре своје растурене делове, да их ми сутра заробљавамо. Лева колона имала је 8. децембра ове губитке: Погинуло: 1 подофицир и 6 каплара и редова; рањено: 45 каплара и редова; нестало (заробљено): 1 официр (командант 4. батаљона) и 28 каплара и редова. У материјалу губитака је било врло мало, међу најважнијим 20 пушака. Непријатељ пред левом колоном имао је много већих губитака, а нарочито на Стрмову, где је засејао Стрмовску косу лешевима. Заробљено је преко 500 непријатељских војника, од којих – после одбивеног препада на Стрмову и ноћу 8./9. децембра – 243 Босанца и Мађара. Непријатељ је оставио много оружја, муниције и осталог материјала – нарочито телефонског.
Рад артилерије. Према мојој заповести ОБр. 2395 један артилериски дивизион (1. Дрински са 6. Дринском и 7. Моравском батеријом) остао је до даљег наређења на своме положају на десној обали Љига. 8. и 9. Моравска батерија (3. Моравски дивизион) кренуле су са својих положаја у 7 час., заједно са батаљоном 2. прек. пука са Чикора, правцем Дудовица – Д. Лајковац – Пепељевац, где су стигле у 21 час и заноћиле на путу. Њима се од Латковића придружила и 5. Тимочка батерија (заплењена), која је своје топове оставила на десној обали Љига, а запрегла оне заплењене код Латковића.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
8. децембра у 9.30 час. известила је средња официрска патрола, да се води код Стражаре борба и да се даље не може, те је скренула код Пепељевца. На Стражари је водио борбу 17. пук I. позива и успео је, да непријатеља протера са Стражаре, а одатле је продужио наступање својим правцем, да уђе у састав своје дивизије. У 11 час. стигла је претходница на Стражару где се зауставила, док 15. пук не узме свој правац ка Оштриковцу. У исто време избио је 6. прек. пук преко Врачевића, на Столице, где се сударио са слабијим непријатељским деловима. У 12 час. продужио је покрет и кад је претходница избила на Столице 6. прек. пук рокирао се у десно. У 13.15 час. пребацила се претходница преко Столица и наступала је ка Стрмову. На самој ивици овог села сударила се претходница са непријатељским деловима, које је после краће борбе одбацила ка непријатељском главном положају код Ратковца. У 14.30 час. пласирано је ½ брдске батерије на Столицима и наређено, да се 1 батаљон 15. пука креће десно, а други лево од друма. Ова два батаљона отворила су снажну пушчану и митраљеску ватру и натерали непријатеља, да се повуче на нови положај испред села Ратковца. У 16.45 час. доспео је први борбени ред на 50 – 60 м. испред непријатеља. У сами сумрак у 17 час. чуо се десно од првог борбеног реда 14. пука узвик „Ура“. Командант батаљона, мислећи да наши врше јуриш, кренуо је батаљон на јуриш, да би потпомогао јуриш наших трупа десно од себе. Но после врло кратког наступања сусрело се лево крило батаљона са десним непријатељским крилом, који је у ствари вршио јуриш на 6. прек. пук. Одмах је батаљон прилегао и отворио ватру на непријатеља, кога је зауставио на 20 м. испред себе. Деснокрилна чета овог батаљона, која је одржавала везу са 6. прек. пуком, и батаљон 6. прек. пука, на кога је непријатељ вршио јуриш, одступили су назад, те је непријатељ почео да повија фронт према десном крилу батаљона 14. пука. Левокрилна чета овога батаљона није наишла на непријатеља, те у свом наступању избије у његову позадину, до његових пасивних заклона. Ово натера непријатеља, да прекине јуриш, али зато убрзо истави према овој чети јачу снагу, те је она била принуђена, да се повуче у висину осталих чета. Како је батаљон био изгубио везу са 6. прек. пуком, а непријатељ окренуо фронт према њему, то је цео батаљон био доведен у опасност, те му је наређено да се повуче на позадњи положај, у толико пре што је пао мрак и била је врло тешка оријентација.
Обзиром на овакву ситуацију, створену одступањем 6. прек. пука и 1 чете 14. пука, наређено је, да 14. пук осигура фронт од потока Наномира па до пута Стрмово – Ратковац с тим, да одржи везу десно помоћу једног свог батаљона са 6. прек. пуком, а лево са 15. пуком, који је до 18 час. избио до села Вировци и није могао даље због јаке непријатељске пешадиске, митраљеске и артилериске ватре. Наша брдска артилерија, која је потпомагала наш напад тукући непријатељску пешадију, није могла паралисати непријатељску артилерију због велике даљине, јер је ова била на левој обали Колубаре. Главнина: 13. пук и 1 пољска батерија, заноћила је на Столицама, где су прексиноћ прикупљене и остале две пољске батерије. Коњички дивизион није могао да продужи свој задатак, те је повучен на Стражару на преноћиште. Док се ово дешавало код претходнице, развијали су се догађаји код леве побочнице на овај начин: 15. пук одвојио се од Стражаре и кретао се правцем: Наномир – Маркова црква ка Оштриковцу. Кад су предњи делови дошли до села Вировци, које је на десној обали реке Топлице, дочекани су концентричном непријатељском артилериском ватром са Оштриковца и од Маркове цркве, а потом пешачком и митраљеском од Маркове цркве. Одмах је развијен један батаљон против непријатеља, који је држао плато код Маркове цркве и плато код с. Вировца на левој обали реке Топлице. Но како је већ падао мрак, трупе биле јако заморене – брдска артилерија није могла наћи елементе да потпомогне напад, а непријатељ се добро утврдио и имао јаку артилерију и већи број митраљеза, то се одустало од напада. 15. пук је заноћио код с. Вировци са једним батаљоном на предстражи и ухватио везу са 14. пуком.