Операције Ужичке војске
Командант трупа Нових Области доставља извештај: „На фронту Лимске дивизије није се десило ништа значајније. 6. децембра у вече, на фронту према нашем Лимском одреду, непријатељ се зауставио једним делом снаге у долини Увца, а са 1 ескадроном и 1 батаљоном са 2 митраљеза на Цигљи према нашој получети на Јабланичком Орлићу. Двема четама 2. батаљона 5. пешад. пука са командантом батаљона, које су у току ноћи 5./6. децембра упућене за Доброселицу, а одавде преко Јабланице – Семегњева и Препелишта на Шарган ради пресецања везе Ужице – Мокра гора, наредио је командант Лимског одреда, да се задрже у Доброселици до даљег наређења и осигурају десни бок наших трупа код Прибоја; Битољски батаљон 7. децембра пошао је из Новог Пазара и 9. децембра долази у Нову Варош. О догађајима 7. децембра нисам добио извештај“. Врховној команди и I. армији у 9 час. послат је извештај: „Трупе Ужичке војске продужавају даље гоњење ка одређеним фронтовима. Штаб ове војске премешта се у Пожегу“. I. армија у 7.15 час. извештава, да је у току 7. децембра продужено гоњење тако, да је на крају дана: „Дринска дивизија I. позива избила је у вече са својим помоћним одредом северно од Сикираче а с главнином на Миловац – Оровац, непријатељ је покушао дати отпора но артилериском ватром натеран је на бегство. Моравска дивизија I. позива избила је на линију Оровац – Разбојиште. Непријатељске колоне возова, одступајући путом Гукош – Мионица, достигнуте су гонећим одредима и обасуте артилериском ватром. Дунавска дивизија I. позива вероватно је избила на линију Сенковић – Рајковић – Мратишић. Коњички пук ове дивизије упућен је ка Ваљеву. Маљен је заузет 7. децембра у јутру. Непријатељ који га је бранио распрштао се на све стране. Одред Маљена избио је у току 7. децембра на Стражару. Остале трупе Дунавске дивизије II. позива су на Рудо и Брежђе. Веза између трупа десног крила ове армије и левог крила III. армије поуздана је. Нема још извештаја, да ли је тако и између левог крила армије и трупа Ужичке војске“.
Дејство Шумадиске дивизије II. позива
Према диспозицији команданта Ужичке војске, командант Шумадиске дивизије II. позива 8. децембра у 1 час издаје заповест за наступање у овоме:
1. Десна колона (12. пук) продужава надирање 8. децембра у 6 час. преко Букова (односно Ражане, ако је командант добио извештај од своје побочнице, да су Букови празни) – на Дреновачки кик – Таор – Повлен и тежи ка Дугом брду.
2. Средња колона (11. пук) наступа преко с. Глоговца – Радановца на с. Таор, где ће заноћити, избацујући гонећи одред од 1 батаљона са 1 брдским топом на линију: Лисина – Ћебићи.
3. Лева колона (10. пук) наступа и долази на Ивашевицу, избацујући гонећи одред од 1 батаљона са 1 брзометним топом на Шепци.
4. Дивизиска резерва (допунски пук) наступа ка Брајковићу, где ће добити даље наређење.
5. Коњички дивизион преко Ражане избија главнином на Дреновачки кик, а јачу побочницу упућује на Букове (Баре – к. 761), која, на случај наиласка на непријатеља на Буковима, да одмах о томе извести команданта десне, средње и леве колоне и команданта дивизије. У противном коњички дивизион наступа преко Повлена на Дебело брдо.
Према овој заповести две колоне ове дивизије (11. и 12. пук) избиле су на одређена места, одакле су упутиле гонеће одреде на линију: Лисина – Ћебићи – Шепци. Дивизиска побочница (10. пук) избила је на Анатему, где је и заноћила а коњички дивизион предњим деловима избио је на Дебело брдо. О овоме распореду послат је извештај из Косјерића команданту Ужичке војске с тим, да је наређено да коњички дивизион и дивизиска побочница (10. пук са брдском брзометном батеријом) избију на Дебело брдо у току 9. децембра, одакле да извиђају у правцима ка Рогачици преко Медведника и ка Ваљеву за непријатељем. Остала снага дивизије (ако се не добије друго наређење) задржаће се у досадашњем распореду, а то је 11. и 12. пук на линији Таор – Ивашевица, а од њих избачен по 1 батаљон са 1 брдским брзометним топом на линију: Лисина – Ћебићи – Шепци. Дивизиска резерва (допунски пук) биће у с. Брајковићу. У 23.50 час. шаље командант дивизије извештај команданту Ужичке војске у овоме: „У току 8. децембра дивизија је главном снагом избила на линију: Ивашевица – Таорске стене, а предњим деловима на линију: Шепци – Ћебићи – Лисина. Дивизиска побочница – 10. пук – допрла је у 17 час. на Чикер и Рељане, а коњички дивизион на Повлен. При наступању овим правцима није се наишло на непријатеља, већ на заостале његове војнике, који су заробљени. По исказу свију мештана и испитивању заробљеника непријатељ није одступио ка Повлену и Дебелом брду, већ у правцу преко Букова мањом снагом, а већом преко Маљена вероватно ка Ваљеву. Коњичка официрска патрола упућена у правцу Ластре није још јавила да је нашла везу са I. армијом. Команданти пукова јављају, да је тешко пролазан терен и да су на одређену линију доцкан стигли у мрак и да се код војника осећа замор. Дивизиска резерва (2 батаљона допунског пука) је у с. Брајковићу. Телеграфско одељење направило је везу до Карана, али ипак нисам добио везу са штабом Ужичке војске. Молим, да армиско одељење убрза са оправком линије, како би се што пре дошло до везе. За 9. децембар наредићу, да дивизиска побочница (10. пук са једним водом брдске артилерије) избије на Дебело брдо; где је већ требао данас (8. децембра) да избије коњички дивизион, а о чему још немам извештаја. Последњи извештај од коњичког дивизиона послат 10. пуку гласи, да на Повлену нема непријатеља. Са осталом снагом задржаћу се у досадашњем распореду и то: са 11. и 12. пуком на линији: Ивашевица – Таор. Од сваког пука по један батаљон са 1 брдским брзометним топом је на линији: Шепци – Ћебићи – Лисина, дивизиска резерва је код Брајковића. Ја сам са штабом у Косјерићу и молим за даље наређење“.
Дејство Лимског одреда
Према диспозицији команданта Ужичке војске издата је заповест за продужење гоњења у овоме:
1. Десна колона, састава истог као и јуче, наступа гребеном Црнокоса – Тавнице – Црни врх, заузимајући фронт Црни врх (к. 900) – к. 791, одржавајући везу са најближим деловима лево и десно. Заузевши одредом фронт, десно одржава везу са 4 батаљоном 11. пука јужно од с. Јакаља, а лево на Марковици, са левом колоном овог одреда. Извиђачко одељење упућује преко Дервенте ка Вису (к. 822).
2. Лева колона (јачине 3 батаљона и 4 топа) наступа правцем Трнава – Рибашевина – Јелова гора – В. Приседо, заузима фронт В. Приседо – Марковица. Хвата везу на овом фронту десно са десном колоном на Марковици, а лево са Ужичком бригадом. Извиђачко одељење упућује преко реке Дервенте ка Вишесави.
3. Резерва (јачине 2 батаљона и 2 топа) наступа правцем за десном колоном на одстојању 500 м. одржавајући везу са њом.
4. Комуникациски правац овог одреда: Пожега – Ужице – Црни врх.
5. Слагалиште хране у Чачку, а после два дана у Пожези, док се не поправи железничка пруга.
6. 1. пољска брзометна батерија остаће у Косјерићу и ући у састав свога дивизиона.
7. Покрет предузети најхитније и најдаље до 10 час.
8. Ја ћу се кретати за резервом.
Десна колона у 22 часа избила је својим предњим деловима на Црни врх не наишавши нигде на непријатеља. Лева колона, при прелазу Преведене воде на Јеловој гори, наишла је у своме наступању на слабије непријатељске делове, које је протерала и покидала непријатељску телефонску везу. Ова је колона заузела В. Приседо у 24 часа ноћу, неухвативши нигде везу за време кретања са Ужичком бригадом. Командант леве колоне истим извештајем јавља, да је од сељака и заробљеника дознао, да се тога дана водила борба код Трешњице и Севојна; да је у Ужицу 4. брдска непријатељска бригада од 5 батаљона, од којих су 2 батаљона уништена у борбама и да има још 10 батаљона од других двеју бригада. Даље извештава, да непријатељ из Ужица нагло евакуише своје установе, и да се све његове трупе ноћас повлаче ка Рогачици, а на Ђаковом камену се налази 1 непријатељски батаљон; јаче патроле послате у извиђање дошле су у додир са непријатељем на Ђаковом камену. У овоме покрету снабдевање трупа због брзог покрета, слабости профијант коморе и удаљености слагалишта врло је рђаво. Трупе нису примиле храну за три, а неке јединице и за четири дана. Веза се овога дана није могла добити у покрету ни са Шумадиском дивизијом ни са Ужичком бригадом. Обема колонама издато је наређење, да се на положајима осигуравају и утврде, а нарочито лева колона свој леви бок. Десна колона да дође у везу са Шумадиском дивизијом II. позива а лева са Ужичком бригадом, да трупе прикупе и уреде и између себе одржавају што тешњу везу. Овај марш ноћу по веома испресецаном терену јако је изнурио и расуо обе колоне, које су иначе претходним борбама и рђавом исхраном биле изнурене, а нарочито јединице III. позива. Са резервом командант одреда заноћио је на путу к. 781 (седло између Црног врха к. 830 и Марковице) ближе левој колони. Због великог замора и што су колоне доцкан стигле на одређене положаје, гонећа одељења ка Вису (к. 822) и Вишесави нису се могле упутити ове ноћи.
Дејство Ужичке бригаде
Аустријанци потучени на Крстацу у највећој журби и нереду повукли су се и прикупили на положајима пред Ужицем. Овде су вероватно имали намеру, да покушају још један јачи отпор, што се јасно увидело интензивнијим фортификациским радовима на Локви – Чакаревом брду и Хајдучком гробу. Ово се види и по томе, што су непријатељу упућивана појачања, која су му доцкан стигла. Тако 8. децембра у вече журила су ка Ужицу 2 батаљона 79. „Јелачићевог“ пука, који не стигоше да узму учешћа у борби као и неколико батаљона, који су из Вардишта брзим маршом прелазили Шарган. После пораза на Крстацу, морално је стање код Аустријанаца било врло разривено, дисциплина опала, велики део војника растурен, који су се по селима предавали и појединим дечацима. Сваки наш војник живо је био обасут жељом, да се непријатељ што пре сјури у Дрину и наша територија ослободи. То је душевно стање узвисило морал наших трупа, и ако су дневним и ноћним кретањима и борбама били доста изнурени. Девиза и старешина и војника била је: што јаче сломити непријатеља и узастопно га гонити. На основу диспозиције команданта Ужичке војске издата је заповест у овоме:
1. Десна колона (јачине 2 батаљона, 1 пољска и 1 позициска батерија), наступа преко Пожеге и с. Тврдића ка фронту В. и М. Метаљка са задатком, да у зору 8. децембра избије на В. и М. Метаљку са предњим деловима на Буар, одржавајући везу лево са левом колоном код Здравчића – Тврдића, Пониковице, Дубоког потока; а десно са Лимским одредом истурајући једну чету преко Глумча – Отња – Црнокоса – Брезовог града – Трнава. Ова је чета упућена раније од пука. Артилерија улази у састав колоне код Пожеге.
2. Лева колона (јачине 3 батаљона и 4 брдска Дебанжова топа) наступа преко Расне и Пјевиног гроба – Шереља – Трешњице – Чакаревог брда са задатком, да зором 8. децембра избије на линију: Чакарево брдо – Хајдучки гроб – Трешњица, а са предњим деловима на Татинац. 2. батаљон 4. пука III. позива ућиће у састав колоне на Чакаревом брду. Десно одржавати везу са десном колоном код Здравчића – Тврдића – Пониковице – Дубоког потока, а лево са Ибарском четом на правцу Благаја – Збојиштице. Долином Ђетиње ова колона да упути једно одељење, које ће у близини Ужица ухватити везу са Ибарском четом. Брдска артилерија ућиће у састав ове колоне код Гугаљског моста.
3. Резерва (јачине 1 батаљон), по преласку моста креће се преко Пожеге ка Тврдићу за десном колоном.
4. Хаубичка батерија и 1 вод позициске батерије (са Крстаца) остају и то: прва код Бјеличког моста, а вод позициске батерије код Гугаљског моста.
5. Трупне коморе у прво време у Лучанима“.
Десна колона према добивеном наређењу кренула се из Горобиља преко Пожеге за Тврдиће у 13.15 час. у наступном маршу. За одржавање везе са Лимским одредом командант је упутио у десно побочницу од једне чете преко Глумча ка Трнави. Кад је чело колоне стигло до с. Тврдића источно од Трешњице нешто пре 7 час. извиђањем је утврђено, да је непријатељ неким деловима посео Трешњицу; а одмах затим он је отворио пешачку ватру на предње одељење, које се развијало за борбу; једна получета развила се за борбу у леви бок непријатеља. После краће, пешадиске ватре и непријатељског отпора он је одступио са Трешњице ка Локви не сачекавши јуриш. Десна колона продужила је кретање и подишав Трешњици стављена је под непријатељску артилериску ватру са Чакаревог брда. Заузевши Трешњицу командант је предузео гоњење одступајућих непријатељских делова и напад на Локву, коју је непријатељ посео са пола батаљона у стрељачким рововима. Сем претходнице командант је развио још једну чету у први борбени ред управљајући напад у непријатељски леви бок и крило и тиме га приморао, да напусти Локву и повуче се на Чакарево брдо, које је посео са 1 батаљоном, 2 брдске хаубице, 2 – 4 брдска топа, одакле је дејствовао веома јаком артилериском ватром. Због јаке пешачке, а нарочито артилериске ватре с фронта, по заузећу Локве, у 16 час. командант се са првим борбеним редом и 1 митраљезом задржао на Локви, резерва позади ове, а 2 ½ чете упутио је на лево крило Чакаревог брда да дејствују обухватно на ово крило, те да олакшавају напад, који би само с фронта стао великих жртава. Упућене чете стигле су на одређени правац за напад, кад је већ ухватила ноћ. У току ноћи имао се извршити напад у циљу заузећа Чакаревог брда до чега није ни дошло, јер је непријатељ почео повлачење око 20 час., пошто је на положају оставио само слабије делове за заштиту, који су отворили јаку ватру и немајући циља пред собом. Око 20 час. јачи извиђачки делови избили су на Чакарево брдо и успели да остатак непријатељских делова протерају са положаја, који је десна колона посела.
Лева колона према добивеној заповести за покрет кренула је 3. батаљон са 4 брдска топа у претходницу с тим, да наступа преко Пожеге новим друмом за Ужице преко Пјевиног гроба на Шерељ, где да се заустави и очекује даље наређење. Позади овог батаљона, да се крене главнина колоне: 4. батаљон 4. пука III. позива на 500 м.; за њим бојна комора на 500 м. а за њом на 1.000 м. 1. батаљон одређен у бригадну резерву, која ће доцније ићи за десном колоном у правцу с. Тврдића. Претходница се кренула преко Гугаљског моста 7. децембра у 24 час. и стигла на Шерељ 8. децембра у 6 час. са командантом колоне. Командант је овде затекао свој 2. батаљон, који је дан већ био на овом положају. Од команданта батаљона сазнао је, да је непријатељ посео Трешњицу – Локву – Чакарево брдо – Севојничке косе и Хајдучки гроб, да је све положаје јако утврдио рововима, које је фронталним нападом сад врло тешко заузети. Командант колоне је проценио, да му је према оваком стању први објекат Трешњица, која ће му по заузећу бити основица за даље надирање. Стога је наредио, да се 2. и 3. батаљон развију за борбу и у 7 час. крену напред и то: 2. батаљон у правцу Бјелове, а 3. лево од њега, а кад стигну на Бјелову да ватром припреме даље продирање и заузимање Трешњице. Затим је упутио 2 чете 4. батаљона свог пука као резерву, а са истима и 4 брдска топа, те да се позади 2. батаљона код Бјелове пласирају и отпочну дејствовати, пошто због даљине нису могли са Шереља. Једну чету 4. батаљона упутио је у правцу новог друма за Ужице, а једну чету оставио је на Шерељу док се не би решило питање о заузећу Трешњице. Чим је непријатељ приметио наступање, отворио је из хаубица јаку артилериску ватру, а тако исто и пешадиску из с. Севојна у 7 час. Ово је село непријатељ посео по својој дужини, те је јако успоравао кретање борбеног реда, јер га је требало истеривати из појединих зграда и тако ослободити лево крило од бочне ватре. Непријатељске хаубице имале су јако дејство, но више морално, али је и ово успоравало покрет тако, да је први борбени ред тек око 9 час. избио на Бјелову; но тучен јаком ватром и пешадиском и артилериском није напредовао даље према Трешњици све, док се од Пониковице није појавио 1 батаљон 4. кадров. пука из десне колоне, који је непријатељска одељења сузбио и Трешњицу заузео, а затим захођењем десног крила обрнуо се Чакаревом брду, на које се непријатељ био повукао.
У ово доба (око 11 час.) непријатељ је сасредио силну пешадиску и артилериску ватру на наше нападне колоне. Ова је била у толико осетнија, што наша артилерија није могла одмах да дејствује, јер се за погодан рад морала пласирати. На правцу Главица – Шерељ најпре су извучена 2 позициска Дебанжова топа а потом и пољска брзометна батерија и око подне отпочели су дејство против артилерије и пешадије непријатељске. Две хаубице успеле су да подиђу Трешњици, да се ту пласирају и отпочну дејство тек око 16 час. па и ако доцкан њихово се силно дејство одмах осетило. Наша пољска артилерија успела је, да за дуже време ућутка непријатељску, али је око 15.30 час. непријатељ опет силном ватром из пољских хаубица дејствовао делом против артилерије а делом против пешадије. Наше су хаубице ово дејство знатно парирале и после кратког времена њиховог силног дејства приметило се колебање код непријатеља, а пред сумрак и повлачење неких његових делова са предњих тачака Чакаревог брда. Но наш први борбени ред није могао да продре даље од предњих тачака Чакаревог брда, где је непријатељ јако био утврђен и дејствовао из појединих зграда. У оваком стању наступила је ноћ. Борба се продужавала до 19 час. а делимично пушкарање продужило се и до 22 час. кад је десна колона сузбила и последње заштитне делове, који су одступили ка Ужицу. Обе колоне заноћиле су на заузетим положајима, истуривши напред извидничке патроле. Непријатељ је до поноћи 8./9. децембра Ужице напустио, а батаљони „Јелачићевог“ пука, који су стизали у Ужице, не уведени у борбу и без задржавања растројени са паничним страхом бежали су Дрини.
Командант Ибарске дивизије доставља, да командант Лимске црногорске дивизије јавља, да је поред раније упућених чета данас упутио још 2 чете Љеворечког батаљона у правцу Доброселице – Чајетине – Ужица са 1 топом и 1 митраљезом. Од команданта граничног полубатаљона, упућеног раније у више праваца, нема још никаквих извештаја, а према добивеним вестима непријатељ је још пре 2 дана напустио Чајетину. На правцу Кокин брод – Ушће у току јучерашњег дана ништа се није десило, нити је непријатељ примећен до с. Никојевића. Непријатељ се налази на Цигли и држи пут што води за Јабланицу.
Операције Обреновачког одреда
У 7.45 час. послат је извештај команданту Одбране Београда: „Командант десног одсека од 6 час. јавља: Овога часа непријатељ је успео, да се са једним делом пребаци преко Дучинске реке јужно од Петловца, према предстражама са Рогачког брда. Ово пребацивање омогућено му је тиме, што предстраже 11. пука III. позива нису биле на својим местима, већ су се повукле у неколико у назад. Непријатељ се на самој обали Дучинске реке укопава. Обасуо сам га пушчаном, митраљеском и артилериском ватром. Молим да командант 11. пука заузме ону линију, коју је јуче држао. Команданту мога десног одсека наредио сам, да непријатеља, безусловно што препребаци на десну обалу Дучинске реке. У 8 час. је послато наређење команданту десног одсека: „Непријатељске делове, који су прешли на леву обалу Дучинске реке, безусловно што пре протерајте на десну обалу употребом и резерве. Учињен је корак код Одбране Београда односно 11. пука III. позива. Око 8. 45 час. примљено је телефоном из Одбране Београда саопштење, да је ситуација на Космајском одсеку критична и да тамо из своје одсечне резерве командант Обреновачког одреда пошаље појачање. Пошто је из одредске резерве већ био послат 19. кадров. пук и 2. Дринска брзометна батерија, а последњи батаљон из резерве (3. батаљон 12. пука III. позива) послат за појачање свог десног крила, на које је непријатељ такође нападао, то се један батаљон за појачање Космаја могао извући само са свог левог крила. Стога је у 9 час. депешом наређено команданту 11. пука I. позива: „Због угрожене ситуације Космајског одсека, упутите одмах форсирано један батаљон вашег пука правцем: Дрлупа – Рогача – Радовац – к. 309 – Космај, где да се стави под команду команданта Космајског одсека. У 8. 47 час. примљен је извештај од командира 4. ескадрона: „Противник непознате јачине напао ме је на положају Мујница, ја сам са ескадроном сјахао за борбу пешке. Пошто је ово врло осетљива тачка за бок и позадину одреда, то молим да се пошаље појачање, јер се не може ослонити на 11. пук III. позива који је несигуран“. У 9.15 час. од команданта Одбране Београда примљено је наређење: „Због указане ситуације наређујем: Да командант привремено преда дужност команданта одреда пешадиском пуковнику М. Лешјанину. Сам пак командант са 1 батаљоном 11. пука I. позива отићиће одмах на Космај, да прими команду на одсеку са задатком, да поред трупа које су биле на одсеку, још и са упућеним појачањем од 2 батаљона 20. пука I. позива Тимочке дивизије I. позива, 13. пука I. позива Тимочке дивизије I. позива и 2 чете станичног батаљона, који ће у скоро стићи на Кошутицу – организује одбрану одсека, прикупи трупе и непријатеља пошто пото протера са Маловања, кога по исказу тамо нема више од 1 батаљона“.
Командант у време пријема овога наређења налазио се на Орницама, одакле је одмах кренуо за Кошутицу, где је по доласку примио команду над трупама Космајског одсека. На путу за Космај око 9. 30 час. од командира 4. ескадрона примио је командант извештај: „Због тога што је 11. пук III. позива одступио, био сам нападнут са свију страна од непријатеља (опкољен) због чега сам се морао повући са ескадроном ка Космају. Командиру ескадрона командант је лично наредио: да се ескадрон задржи на Лупоглаву, прикупља растурене делове 11. пука III. позива и 20. пука I. позива и да поседне к. 309 – Лупоглав. Ту ће доћи и батаљон 11. пука I. позива. који је упућен са к 260. У 10.30 час. примљен је извештај од команданта десног одсека: „По извештају командира митраљеског одељења, непријатељ је управио напад на Мујницу и Космај у јачини од једног пука, од овог према нама врши бочни напад снагом до једног батаљона у правцу Рогачког брда. Наредио сам, да командант батаљона са Рогачког брда целим батаљоном нападне непријатеља и одбаци га на десну обалу Дучинске реке, а 2 чете из резерве послао сам на Рогачко брдо за појачање. Командиру ескадрона наредио сам, да пешачком ватром потпомогне команданта батаљона са Рогаче и одржи везу између мога деснога крила и 11. пука III. позива. По извештају командира ескадрона непријатељ је избио на Мујницу и он је се морао са ескадроном да повуче“. Команданту десног одсека телефоном је саопштено, да је добро поступио и да обрати пажњу на своје десно крило и бок. Одмах за овим у 11.35 час. наређено је команданту артилерије и левог одсека: „Због јаког непријатељског надирања на десно крило овог одреда наређујем: да 7. батерија Шумадиског арт. пука одмах одмаршује а десно крило овог одреда преко Сибнице – Шаврановца на Рогачко брдо и постави се тако, да туче у правцу Мишљевца. Командант левог одсека наредиће, да његова деснокрилна брзометна батерија потпомаже 1. батаљон 7. пука код Слатине“.
У исто време команданту артилерије десног и средњег одсека наређено је, да лично изађе на Рогачко брдо и изабере положај за ову батерију, као и да по могућству припреми потребне елементе, како би батерија могла што пре отпочети дејство. У 11.45 час. примио је у Дрлупи помоћник начелника штаба извештај од командира 4. ескадрона: „Непријатељ је заузео Космај – к. 264, ја сам у тесном додиру са њим. 11. пук одступио је у нереду. Непријатељ јачине око 1 батаљона, спустио се од Мишљевца к. 312 и Крушика потоком Тресија ка с. Рогачи“. На основу овога помоћник начелника штба послао је по ордонансу ово наређење: Командиру 4 ескадрона: „Заузмите Лупоглав и држите се по сваку цену. Послате су колоне у бок непријатељу“. Команданту 3. батаљона 11. пука I. позива на маршу где буде: „Начелник штаба Одбране Београда наређује да заузмете одмах Космај и држите га по сваку цену. Упућена је Тимочка дивизија I. позива у бок непријатељу“. У 13.20 час. стигао је у штаб у Дрлупи пуковник Лешјанин и наредио, да се одмах сви возови 2. степена колонске коморе крену преко Марковца на Кошеве механе, а 1. степена колонске коморе и све трупне коморе из Иванче преко Стојника за Копљарску механу. У 13.36 час. примљен је извештај команданта десног одсека: „По извештају команданта батаљона са Рогачког брда непријатељ јачом снагом надире од Тресије механе и провлачи се ка с. Рогачи. Снага непријатељска око једног пука пешадије. Резерве што сам имао код себе, утрошио сам за појачање Рогачког брда. Сад имам само батаљон 12. пука III. позива. Молим да се извести Одбрана Београда, те да непријатеља притисне што јаче“. О овоме извештен је телефоном начелник штаба Одбране Београда и Космајски одсек.
Око 14 час. телефоном јавља командант 3. батаљона 7. пука II. позива, а затим и командант 4. батаљона истог пука, да непријатељ рокира известан део трупа од с. Стојника ка Космају (јачина ових трупа 2 – 3 батаљона и 1 митраљеско одељење). Стога је у 14.40 часова послато наређење команданту Скопљанског батаљона, да се са своје 2 чете крене долином Сибничке реке на Орнице, где има телефон 12. пука III. позива и одатле да се јави команданту одреда телефоном у Дрлупу. Извлачење са положаја да буде неприметно. У 15.20 часова од команданта десног одсека примљен је извештај: „По извештају командира митраљеског одељења са Рогачког брда, непријатељ се спушта са Космаја и Лупоглава и рокира ка Тресији механи“. Међутим командант артилерије, који је дошао да рекогносцира положај за батерију јавља: „Непријатељска пешадија од Крушика у масама се спушта ка с. Рогачи. Ако се ништа не предузме на овом крилу, ја мислим да ће Рогачко брдо још до мрака заузети“. Проверавањем је утврђено, да су тачни наводи командира митраљеског одељења. У 16 час. тражено је из Одбране Београда, да се најхитније пошаље 800 шрапнела и 300 граната са 1.500 бездимних фишека за Дебанжове топове, пошто је остало по 10 метака на топ. У 18 час. од команданта левог одсека примљен је извештај: „Непријатељ се налази на линији положаја к. 236 – 238 – 214 (Каменица код с. Рожанца). Непријатељ је тукао артилеријом трупе овог одсека са слабим успехом. Отварао је од времена на време пешачку и митраљеску ватру са к. 238 против мог батаљона из 10. кадров. пука; покрет није вршио, због тога што сам мој 3. батаљон послао у помоћ Космајском одсеку, према наређењу командантовом, немогуће ми је ноћас сменити 10. кадров. пук, јер немам ништа у одсечној резерви“.
У 19 час. од команданта средњег одсека примљен је извештај: „Командант 1. батаљона јавља да га је, сем постојећих батерија, тукла још једна батерија у десни бок и позадину са Стојничких положаја; а командант 3. батаљона јавља, да је примећен непријатељ на к. 251 јз. од Стојника јачине 3 вода пешадије, који се утврдио на томе месту. Тако исто примећени су и на западној страни Стојника, а на левој обали п. Ајдуковца, стрељачки заклони од прилике за једну чету, а виђају се и војници на западној ивици Стојника. Наша артилерија тукла је ове заклоне, али изгледа да тада у њима није било војника“. По подне је на свима деловима фронта било мирно. У 22 часа послат је извештај команданту Одбране Београда и II. армији: „У току целог данашњег дана, непријатељ је обасипао час јачом, час слабијом артилериском и пешадиском ватром Чамске њиве, к. 260, Слатинске положаје, Заједницу, Орнице и Рогачко брдо без већих резултата. Како је непријатељ још јутрос почео надирати ка Космају преко Крушика и Мујнице, са којих су делови Одбране Београда – III. позива без пушке одступили, ојачао сам моје десно крило и упутио 3. батаљон 11. пука I. позива преко Дрлупе и Рогаче на Космај. Делови овог батаљона око 16 час. избили су на Космај к. 624 и спустили се за нешто низ северну падину. У то време наредио сам испад моје пешадије са десног крила Орнице – Рогачко брдо и непријатељ је био принуђен, да се са великим губитцима повуче преко Мујнице ка Крушику. У сам мрак борба је прекинута и мој први борбени ред задржао се на линији: изворни део п. Прњавор – уток Безименог п. у Тресију поток, западно од слова „Т“ где је ухваћена веза са 11. пуком III. позива. Моје јаке патроле продужиле су гоњење непријатеља и у сами мрак са задатком, да бомбама унесу још веће растројство у његове иначе растројене батаљоне“.
У 22.15 час. од команданта 3. батаљона 11. пука I. позива са Космаја примљен је извештај: „Са батаљоном налазим се на Космају, где сам избио у сам мрак и ту се утврдио. Трупе 11. пука III. позива, као и делове 20. пука успео сам да са батаљоном покренем унапред и делови 20. пука са 11. пуком III. позива наступају лево од Космаја, а десно наступа Тимочка дивизија. Десно на Маловању задржали су се делови 13. пука, 10. пука III. позива и 2 чете 3. батаљона 11. пука III. позива, са којима одржавам везу. Сви наши топови повраћени су. У моменту кад сам избио на Космај, наши су почели да одступају са Маловња, па сам са батаљоном са Космаја више бочно дејствовао на Маловањ и одбио непријатеља и тада су се наше трупе повратиле и продужиле гоњење. Непријатељ је претрпео веома велике губитке и одступа у нереду. По примљеном наређењу од мога команданта пука, требао сам да се данас јавим на к. 309 команданту Космајског одсека, али га тамо нисам нашао“. Одговорено му је: „Са патролама прокрстарите северну падину Космаја до Тресије механе. Имам уверења, да је непријатељ и даље одступио. Поднесите детаљнији извештај докле су стигли ваши предњи делови (то још ноћас). Ваљево су наши заузели. Огроман је пљен и маса заробљеника“. У 23.25 час. примљен је извештај од команданта левог пододсека Космајског одсека: „Са мојим батаљоном и једним батаљоном 11. пука I. позива, заузели смо западну падину Космаја до триангулационе тачке. Фронт нам је према противнику са три стране, шума је густа и тешко одржавање везе, већи број аустриских војника остао је у шуми. Растојање од мог левог крила, па до десног крила вашег одреда има 3 км. На целом том простору ја имам само једну чету. Космај би се могао заузети потпуно, само ако би сутра рано наш напад био потпомогнут са левог и десног крила јачим трупама, Али ако ово не буде, ситуација је безизлазна. Ми имамо врло мало муниције, а међутим немамо никакве бојне коморе нити везе за снабдевање. Везу са командантом Космајског одсека нисам могао ухватити“.
На ово му је одговорено: „Тимочка дивизија I. позива заузела је вечерас у сумрак Маловањ, силно разбивши непријатеља. Десно крило мог одреда је испадом на западни део Мујнице а на Безименом потоку (источно од Таранжац потока) при утоку у Тресија поток ухватио везу са деловима 11. пука III. позива. Командант Космајског одреда наређује вам, да се по сваку цену одржите до последњег човека на Космају. Сутра Тимочка дивизија I. позива продужава напад. Данас су наше трупе заузеле Ваљево“. Ове вечери одред је заноћио у распореду у коме се затекао, кад је ноћ прекинула борбу. Разлика у распореду (груписању) снага од прошле ноћи у томе је, што је на десни одсек (Рогачко брдо – Орнице) дошла и 7. Шумадиска брзометна батерија и 3. батаљон 12. пука III. позива и 2 чете Скопљанског батаљона. 3. батаљон 11. пука I. позива заноћио је на Космају, 4. ескадрон у с. Рогачи, трупне коморе свих јединица на Кундаку – Безимена кота, 1. степен колонске коморе код Копљарске механе, а 2. степен код Кошеви механе.
Операције Одбране Београда
У току ноћи 7./8. децембра вођена је борба на левом пододсеку Обреновачког одреда и на левом пододсеку Космајског одсека и то: Код Обреновачког одреда непријатељ је са к. 238 у 3 часа извршио напад против делова 10. кадров. пука, подишавши при том на 60 до 70 м. од њихових ровова, али је био нашом јаком ватром одбивен са великим губитцима. Но између 4 и 5 час. непријатељ је понова извршио напад на 10. кадров. пук и 1. батаљон 7. пешад. пука II. позива на делу фронта, који се протезао од Слатине до испод саме к. 238, али је и тај напад исто тако као и први одбивен. На левом пак пододсеку Космајског одсека, а на делу фронта: к. 313 – Мишљевац – Крушик – Мујница, вођена је целе ноћи ватрена борба, и ту је непријатељ у зору предузео напад, притискујући нарочито к. 313, којој је успео да се приближи до на 100 м. У том моменту на к. 313 налазиле су се 2 чете 2. батаљона 20. пешад. пука I. позива, које су те ноћи из пододсечне резерве биле упућене да је поседну на место једне чете 3. батаљона 11. пука III. позива, која је због погибије командира чета требала да буде смењена из првог борбеног реда и 1 чете 1. прек. батаљона 10. пешад. пука III. позива која се била разбегла; на к. 312, Крушику и Мујници налазиле су се 3 чете 3. батаљона 11. пука III. позива, а у пододсечну резерву позади к. 313 дошла је она чета из истог батаљона, која је била исте ноћи смењена са те коте. На свима осталим пододсецима Обреновачког одреда и Космајског одсека, као и код трупа Варовничког одсека, ноћ је, изузев омањег пушкарања између предстража, прошла на миру. Но одмах по сванућу отпочела је врло јака борба, која је обузела цео фронт Одбране Београда а нарочито Варовнички и Космајски одсек и десни пододсек Обреновачког одреда. У 6.30 час. непријатељ је са линије: к. 258 (јужно од Гусковог поља) – Мајдан – Мариновачко брдо – Хртови – к. 206 отпочео да дејствује пешадиском ватром против трупа Варовничког одсека, а у 7.30 час. отпочео је да отвара и артилериску ватру из пољских топова и хаубица и то: једном артилериском групом са положаја код самог с. Ђуринаца, другом северно од к. 229 на крагујевачком друму, трећом северно од к. 206 на истом друму, четвртом са Хртова, петом са к. 309, шестом са ћувика на коси између к. 237 и Мајдана и седмом са Умчарског Парлога.
У 8.45 час. после ове припреме пешадиском и артилериском ватром, непријатељска пешадија покушала је појединачним пребацивањем са Мајдана до на 200 м. испред својих ровова и постепеним пребацивањем са Мариновачког брда, Хртова и Ђуриначке косе преко Мариновца и Кокорин потока да изврши напад на лево крило Варовничког одсека (к. 351 – к. 228 – к. 227), где су се у првом борбеном реду налазили 1. и 3. батаљон 7. пука III. позива са једним водом брзометне артилерије (на к. 228), а у другом борбеном реду 4. батаљон 15. пука III. позива. Али је тај испад јаком ватром задржат и непријатељ је принуђен да се врати на своје нападне положаје после чега је продужена ватрена борба све до 13.15 час. кад је знатно ослабила. Но одмах после тога тј. у 14 час. непријатељска пешадија са Мајдана и Хртова, потпомагана ватром своје артилерије, покушала је и по други пут да изврши напад, али је овога пута ватром наше артилерије била приморана да се повуче у своје ровове. Али већ у 15.30 час. један непријатељски батаљон са нешто коњице почео је опет да се спушта са јужног дела Хртова у правцу ка северном делу с. Влашка, и том приликом је нашом ватром био задржан до мрака у једној шумици. Сем ових покушаја на лево крило непријатељ је у 14.30 час. са једним батаљоном са к. 258 јужно од Гускова поља предузео напад и на центар Варовничког одсека, где су наше трупе биле овако распоређене: 2. батаљон 7. пешад. пука III. позива на Равном Гају и 3. батаљон 15. пука III. позива са 2 брзометна и 4 Дебанжова топа и једном хаубицом Мод. 97. год. на Варовници. Али ни тај напад није боље прошао, јер је био дочекан јаком пешадиском и артилериском ватром са Равног Гаја, Варовнице и к. 325 (у с. Дубони). Према десном пак крилу Варовничког одсека непријатељ није ништа овога дана предузимао, али су зато наше трупе (4. батаљон 7. пука III. позива са једним водом 1. Шумадиске позиц. батерије), упућене у 7 час. преко Дубоне и Слатине, покушале да уз садејство допунског батаљона 7. пука I. позива из Браничевског одреда овладају Умчарским Парлогом. Но дочекане јаком ватром са Умчарског Парлога и Равног Гаја (јужно од М. Орашја), где је непријатељ успео да се утврди и да пласира своју артилерију, нису могле напредовати даље од Слатине, па зато су биле принуђене да се ту задрже и укопају. А ради боље сигурности овог крила, командант Варовничког одсека оставио је на к. 325 (Дубоне) батаљон 19. кадров. пука са 2. водом Шумадиске пољ. батерије.
У 16.30 час. борба је била прекинута на свима деловима овога одсека с тим, да следеће ноћи понова отпочне са још већом жестином. Због овако срећног свршетка данашње борбе на овоме одсеку до овога момента није се указала потреба за ангажовање одсечне резерве (2. батаљона 11. пука III. позива, 2 брзометна и 4 Дебанжова топа и 2 хаубице), која се налазила на Матејиној води, а још мање делова Тимочке дивизије I. позива, који су се налазили између Матејиних вода и Кривих липа. За време данашње борбе командант Варовничког одсека констатовао је, да је непријатељ према њему био јак до једне дивизије. Пре но што би прешао на опис борбе, која је следеће ноћи вођена на овом одсеку и за коју су се припремиле и наше и непријатељске трупе, почев од 16.30 час. кад је била прекинута дневна борба, потребно је да видимо како су се у току овога дана развијали догађаји и на осталим одсецима. У току овог дана непријатељ је са 21. ландверском дивизијом (6., 28., 7. и 8. ландверским пуком) само демонстрирао према Обреновачком одреду, ограничавајући се само на ватрену борбу док је са 7. дивизијом 17. комбинованог корпуса изводио главни напад на Космајски одсек, који је после силом околности обузео и десни пододсек Обреновачког одреда. Ова велика разлика у непријатељском држању према фронту Космајског одсека и Обреновачког одреда, у многоме је допринела, што је спашен Космај као што ће се видети из даљег излагања. За напад на Космајски одсек, 7. дивизија 17. комбинованог корпуса била је по исказу заробљеника подељена у 3 колоне и општу резерву. Десну колону, која је нападала на део фронта к. 313 Мишљевац – Крушик – Мујница, образовали су 68. пешад. пук и 21. и 28. ловачки батаљон; средњу колону која је нападала на Маловањ образовао је 36. пешад. пук; лева колона, која је била јака до 1 пешад. пука (изгледа 1 босански), нападала је на Брљочевац и косу на десној обали Баставе потока; а општа резерва – 12. ландштурмски пук – најпре се налазила на Рогачком брду (к. 271) а затим је наступала гребеном са к. 313 за десном и средњом колоном.
На десном пододсеку Космајског одсека тј. на Брљочевцу и коси на десној обали Баставе потока, напад је отпочео у 6 час. али је био дочекан ватром наших трупа, које су биле овако распоређене: у првом борбеном реду 4. батаљон 11. пука III. позива а у другом борбеном реду 2 чете 1. батаљона 20. пука I. позива (једна позади левог, а друга позади крајњег десног крила). На овом пододсеку све до подне ситуација није била по нас неповољна, али је зато у том времену на осталим пододсецима истог одсека била веома критична. Напад на средњи пододсек Космајског одсека, тј. на Маловањ, отпочео је тиме, што је непријатељ у зору успео да непримећено увуче један батаљон у јаругу потока Змајевца користећи се празнином, која је наступила бегством чете 1. прек. батаљона 10. пука III. позива са десног крила к. 313 и коју није стигла да у довољној мери попуни једна од оних двеју чета 2. батаљона 20. пука I. позива, које су преко ноћи биле упућене из пододсечне резерве да поседну ту коту. Тај непријатељски батаљон, пошто се прикупио у потоку Змајевцу, продужио је под заклоном мрака наступање и у сам расвитак око 7 час. избио на само теме Маловања, обишавши лево крило наших трупа, које су се тога момента налазиле у оваком распореду: 2 чете 1. прек. батаљона 10. пука III. позива у првом борбеном реду на северној падини Маловња, а једна чета 2. батаљона 20. пешад. пука I. позива позади ове тачке као пододсечна резерва (биле су две, али је једна мало пре пада Маловња била упућена у помоћ левом пододсеку). Оне 2 чете 1. прек. батаљона 10. пука III. позива из првог борбеног реда, видевши непријатеља у својој позадини, просто су побегле из својих ровова у јаругу потока Кастељана, а одавде на косу Оглавци, где су се мало прикупиле и остале да се одмарају. Командант пододсека, изненађен појавом непријатељевом на темену Маловња, покушао је да га са четом из своје пододсечне резерве одатле протера, али му тај покушај није испао за руком, јер је био дочекан јаком ватром, после чега је био принуђен да се са том четом повуче на ћувик, где се гребен Маловња везује са гребеном Космаја.
Извештен о паду Маловња, командант Космајског одсека потпуковник Антоније Милошевић хитно је наредио, да 2 чете 1. батаљона 20. пука I. позива из његове одсечне резерве, која је била иза Кошутице, са одбивеном четом 2. батаљона истог пука предузму контра напад на Маловањ, а затим чим су се ове чете прикупиле, а то је око 9 час. ставио се на њихово чело и лично их повео у борбу. На даљини од 100 метара испред непријатеља јуриш је малаксао, јер га је артилерија са сз. падине Кошутице слабо потпомагала. Око 10 час. ппуковник Милошевић погинуо је, а командант 1. батаљона 20. пешад. пука I. позива мајор Владимир Милошевић био је тешко рањен; а то је све било у моменту, кад су њих двојица покушавали да десно крило својих трупа покрену напред. Ускоро затим непријатељ је, наткриљавајући их својим левим крилом, око 10.45 час. потиснуо ове три чете и нагнао их да се повуку у нереду, делом кроз долину Бесне реке, а делом кроз јаругу Вилине воде, после чега је заузео оба ћувика између Маловња и к. 624 на Космају, где је почео да се утврђује. Командант 2. батаљона 20. пешад. пука I. позива мајор Николић успео је, да растурене делове тих чета мало по мало прикупи позади Кошутице, где је затекао оне 2 чете 1. прек. батаљона 10. кадров. пука III. позива, које су биле побегле са Маловња. Видећи да је Космај у опасности наредио је тим двема четама, да одмах крену преко Седлара и што пре избију на к. 624 на Космају и држе је до доласка појачања; али ове, у место да оду на Космај, одступише још даље, чак до с. Иванче, где је била раније одступила и једна чета 2. батаљона 20. пука I. позива коју је командант батаљона у 7 час. био упутио са Маловња у помоћ левом пододсеку.
Одмах по паду Маловња, а то је у 7.30 час. биле су нападнуте из потока Змајевца у десни бок и позадину и оне две чете 2. батаљона 20. пешад. пука I. позива, које су се налазиле на к. 313 односно на десном крилу левог пододсека и које су у то време биле јако ангажоване у борби са непријатељем на свом фронту. Због тога су биле принуђене да се у нереду повуку, по чему је знатан број војника пао непријатељу у руке. Но како су трпеле јаку ватру и са Маловња, то се нису могле повући на гребен Космаја, већ преко Мишљевца и мех. Тресије његовом западном долином. То повлачење штитила је чета из резерве, коју је командант пододсека развио у правцу свог десног бока према Маловњу, а ту исту улогу прихватила је и артилерија Обреновачког одреда својом снажном бочном ватром. Повлачење ових двеју чета повукло је са собом и напуштање к. 312, Крушика и Мујнице од стране трију чета 3. батаљона 11. пука III. позива, које су се повукле у правцу ка к. 309, где су се једним делом зауставиле благодарећи слабом непријатељевом надирању за њима и где су се, по наређењу новопостављеног команданта Космајског одсека пуковника Душана Туфегџића, око подне прикупиле и све остале, растројене, трупе са левог пододсека. После оваквог наглог повлачења наших трупа са левог пододсека Космајског одсека десна нападна колона 7. дивизије непријатељског 17. комбинованог корпуса била је јаком ватром артилерије Обреновачког одреда са Рогачког брда (к. 297) принуђена, да у гоњење преко мех. Тресије у правцу ка к. 309 упути само један слабији део (21. и 28. ловачки батаљон) а са остатком (68. пешад. пуком) да окрене фронт и управи свој напад на десно крило Обреновачког одреда на Рогачком брду (к. 297) и Орницама, обухватајући га с бока и из позадине преко Крушика и Мујнице. Због овога напада командант десног пододсека Обреновачког одреда, који је дотле намеравао да изврши напад на непријатељске делове, који су се пребацили на леву обалу Дучинске реке јужно од Петловца, а према Орницама и к. 267, морао је одустати од те своје намере, пошто је био принуђен да 2. батаљон 5. пука III. позива из своје резерве, намењен једним делом за тај напад, упути на Рогачко брдо да се развије јужно од к. 297 фронтом према Космају и тиме спречи дубок обухват 3. батаљона истог пука на поменутој коти.
Командант пак Обреновачког одреда, да би ојачао свој десни пододсек, упутио је на Рогачко брдо 3. батаљон 12. пешад. пука III. позива из своје одредске резерве, а затим и 7. Шумадиску брзометну батерију са к. 259 (код Сибнице). По доласку ових појачања, а то је пред подне, на овом пододсеку трупе су овако биле распоређене: 2. и 3. батаљон 5. пука III. позива, митраљеско одељење 10. кадров. пешад. пука, Шумадиска брзометна батерија и два вода 4. Моравске позиц. батерије на Рогачком брду, где је била најјача борба; 2. батаљон 14. кадров. пука, 2 чете 2. батаљона 2. пешад. пука III. позива и 1 вод 4. Моравске позиц. батерије на Орницама, где је вођена слабија борба него ли на Рогачком брду; 2 чете 2. батаљона 2. пешад. пука III. позива и 4. Дринска позициска батерија на к. 267 и 3. батаљон 12. пешад. пука III. позива као пододсечна резерва позади Рогачког брда. Благодарећи силном дејству 7. Шумадиске брзометне батерије, 4. Моравске и 4. Дринске позиц. батерије, више узастопних напада на овај пододсек било је одбивено, при чему су топови били изгурани на сам гребен, а позициски дејствовали димним барутом насупрот јакој артилериској ватри којом их је тукао непријатељ. Ово ојачање десног пододсека на рачун осталих пододсека Обреновачког одреда могло је да буде због тога, што непријатељ према фронту ових није ни мало био активан. Та неактивност непријатељева према средњем и левом пододсеку дала нам је и друге користи, које се састоје у томе, што је командант Обреновачког одреда могао у 9.45 час., кад му је командант Космајског одсека због критичне ситуације на његовом одсеку затражио појачање, да упути 3. батаљон 11. пука I. позива са свог крајњег левог крила на Лупоглав и што сам по погибији команданта Космајског одсека ппуковника Антонија Милошевића, морао да упутим команданта Обреновачког одреда пуковника Душана Туфегџића, да предузме команду над растројеним и обезглављеним трупама Космајског одсека и поврати Космај. Између 12 и 13 час. ситуација на фронту Космајског одсека и Обреновачког одреда била је оваква:
Код непријатеља. Један пешадиски пук (изгледа 1 Босански) вршио је јак притисак на десни пододсек; 38. пешад. пук утврђивао се на Маловњу и на ћувицима између Маловња и к. 624 на Космају; 21. и 28. ловачки батаљон налазили су се на западној падини Космаја фронтом према к. 309, а са једним врло слабим делом на самом Космају; 68. пешад. пук довршио је развијање према десном пододсеку Обреновачког одреда, обухватајући га са Мујнице и из п. Тресије; општа резерва – 12. ландштурмски пешад. пук – подишла је механи Тресији и почела је да се развија делом према Рогачком брду, а делом према к. 309; према средњем и левом пододсеку стање је остало непромењено, пошто је овде вођена само ватрена борба.
Код наших трупа. Посада десног пододсека Космајског одсека држала се с муком на Брљочевцу и коси на десној обали Баставе потока; 3 чете 20. пешад. пука (једна из 2. и две из 1. батаљона) које су вршиле контра напад на Маловањ, прикупиле су се на Кошутици и ту им се доцније придружила и она чета из 2. батаљона, која је тога јутра у место да оде на Космај одступила чак до с. Иванче; 3. батаљон 11. пешад. пука I. позива стигао је на Лупоглав, где је из с. Иванче дошла и једна од ових двеју чета 1. прек. батаљона 10. пешад. пука III. позива, које су тога јутра побегле са Маловња; трупе левог пододсека Космајског одсека прикупиле су се на к. 309 и ојачане трупама десног пододсека Обреновачког одреда одбијале су нападе непријатељевог 68. пешад. пука; код осталих пододсека Обреновачког одреда стање је било непромењено, осим што им је посада на горе описани начин била ослабљена за рачун десног пододсека истог одреда и за рачун Космајског одсека; и најзад појачања за којима се осећала велика потреба и без којих се није могао повратити Маловањ, пристизала су и већ је 13. пешад. пук I. позива био под Кошутицом. Са овим је завршен први период борби на Космајском одсеку и код Обреновачког одреда, у коме су били изгубљени Космај и Маловањ; а сад настаје други период који је био много срећнији јер су у њему контра нападом свежих трупа биле ове две врло важне тачке повраћене.
Чим сам добио извештај да је пао Маловањ у непријатељске руке, известио сам Врховну команду, а затим сам око 8 час. наредио начелнику штаба да одмах преко телефона потражи команданта Обреновачког одреда пуковника Душана Туфегџића, и да му саопшти: да дужност команданта Обреновачког одреда преда свом заступнику, а он са својим начелником штаба да оде да преузме команду над трупама Космајског одсека, где је ситуација постала критична, да их уреди за упорну одбрану до доласка појачања, а затим кад ова стигну, да са њима предузме контра напад и поврати Маловањ. Ово сам урадио због тога, што ми је сада на овом одсеку био потребан енергичнији и спремнији командант, но што је био ппуковник Антоније Милошевић, чијом је непажњом и пао Маловањ, но који је ту своју непажњу још истог дана искупио својом јуначком смрћу. То наређење саопштено је пуковнику Туфегџићу, баш кад је дошао на Орнице. Ту је предао команду над Обреновачким одредом пуковнику Милосаву Лешјанину, а он се упутио преко к. 309 ка с. Иванчи, одакле се јавио потписатом преко телефона и где је добио и писмено наређење ОБр. 765, да прими команду над Космајским одсеком. То наређење изнето је горе код Обреновачког одреда. По пријему овог наређења пуковник Туфегџић се упутио ка Кошутици, где је стигао у моменту, кад је истој подилазио 13. пук I. позива. Док је био на к. 309, где су се налазили само поједини делови трупа левог пододсека Космајског одсека, упутио је ескадрон Обреновачког одреда да на тој коти прикупи и остале делове, који су били прсли по околини, и благодарећи томе као што смо горе видели, у времену између 12 и 13 час. сви ти делови били су прикупљени и спремни да бране к. 309, односно да пређу у контра напад. Сем тога, одатле је послао наређење команданту 3. батаљона 11. пука I. позива који је био на маршу са крајњег левог крила Обреновачког одреда ка Лупоглаву, где са својим батаљоном и прикупљеним деловима левог пододсека Космајског одсека организује упорну одбрану положаја Лупоглав – к. 309, а затим да пређе у наступање и заузме Космај.
Код с. Иванче затекао је једну од оних двеју чета 1. прек. батаљона 10. пешад. пука III. позива, које су биле побегле са Маловња, и чету 2. батаљона 20. пешад. пука I. позива, која је тога јутра била упућена са Маловња а помоћ левом пододсеку Космајског одсека и која се на непојмљив начин нашла код Иванче. Прву је упутио на Лупоглав а другу на Кошутицу, што су ове две чете као што смо горе видели и извршиле. Пошто је упућен пуковник Туфегџић са Орница на Космајски одсек, позват је око 9 час. командант Тимочке дивизије I. позива и наређено му је, да одмах упути 2 батаљона 20. пешад. пука I. позива са Кривих липа преко М. Врбице на Кошутицу и ову упорно брани, а да остале његове трупе на Матејиној води и Кривим липама буду спремне за покрет, те да се одмах могу кренути, ако буде устребало. У исто време наредио сам команданту 13. пешад. пука, који је маршујући за Младеновац био стигао у Пружатовац, да се одмах крене преко Кораћице за Кошутицу и тамо да се стави под команду команданта Космајског одсека. Пошто тада још није пао Космај, то са овим предузетим мерама имао сам намеру, да групишем довољно трупа на Кошутици за контра напад на Маловањ уз садејство осталих трупа, које су требале да бране Космај, но које су га на жалост биле сасвим напустиле, у којој сам цељи одмах по паду Маловња односно пре свију ових предузетих мера био наредио преко мога начелника штаба команданту Космајског одсека, да по сваку цену брани Космај и Кошутицу до доласка појачања. Но како је пао и Космај и тиме се ситуација на том одсеку још више погоршала, то сам увидео потребу, да тамо треба упутити још трупа сем оних које су већ упућене, јер је сад требало контра нападом повратити и Космај и Маловањ, а не само Маловањ. Зато сам у подне наредио команданту Тимочке дивизије I. позива, да 15. пешад. пук I. позива и 2 батерије стави на расположење команданту Варовничког одсека, а са осталим својим трупама и 18. пешад. пуком I. позива, за који је Врховна команда под ОБр. 7797 јавила да стиже у подне у Младеновац, да одмах одмаршује ка Космају, куда је већ упутио 13. пешад. пук и 2. батаљона 20. пешад. пука, прими под своју команду све тамошње трупе и одбаци непријатеља са Космаја и Маловња.
По овоме наређењу одмах су се кренули са Матејиних вода и Кривих липа 14. пешад. пук I. позива и 3 батерије Тимочког арт. пука у једној колони, чије је чело прошло кроз Младеновац у 14.30 час. Но 18. пешад. пук I. позива није се искрцао у Младеновцу као што је било јављено из Врховне команде него тек у вече, па зато и није узео учешћа у овом покрету. За време, док су се ови делови Тимочке дивизије I. позива кретали ка Космају и Маловњу, прве пристигле трупе (13. пук и два батаљона 20. пешад. пука I. позива и 3. батаљон 11. пука I. позива), уз припомоћ прикупљених делова Космајског одсека, већ су вршиле енергичан напад на напред означене две тачке и успеле су, да их заузму пре, но што су та нова појачања пристигла. Кад је чело 13. пешад. пука I. позива стигло под Кошутицу, непријатељ је држао у својим рукама Маловањ и оба ћувика на гребену између Маловња и к. 624 на Космају и ту се утврдио на брзу руку. Под заштитом артилериске ватре са Кошутице 13. пешад. пук I. позива развио се из марша за напад на горе означене тачке и то: 2. батаљон био је упућен правцем преко западног ћувика на гребену између Маловња и к. 624 на Космају са задатком, да заузме овај ћувик а затим и Космај, а са 3. и 4. преко истог ћувика у правцу Маловња; 1. батаљон пак био је у пуковској резерви. Непријатељ је давао јак отпор и борба се развила највећом жестином. Како је непријатељска ватра била врло јака, то је наступање било знатно успорено у пркос снажном потпомагању артилерије и митраљеског одељења 13. пука, а пошто су поједини непријатељски делови почели да се појављују јаругом Кастељана потока између Маловања и Кошутице, то је командант пука био принуђен да ангажује и свој 1. батаљон из пуковске резерве, упућујући га у напад на Маловањ његовом источном падином. У то време непријатељ је отпочео да врши енергичнији напад на десни пододсек Космајског одсека (Брљочева коса на десној обали Бастава потока), чији је командант, видећи се јако притешњен, затражио појачање.
Кад су стигли 3. и 4. батаљон 20. пешад. пука I. позива, који су тога јутра били упућени са Кривих липа, морали су бити употребљени за ојачање 13. пешад. пука I. позива, који је остао без своје пуковске резерве, и трупа десног пододсека, за које је наступила опасност да буду ускоро потиснуте са својих положаја. Због тога је привремени командант Космајског одсека, пуковник Душан Туфегџић, ставио 3. батаљон 20. пешад. пука на расположење команданту 13. пешад. пука I. позива а 4. батаљон истог пука упутио у десни пододсек, с тим, да његов командант прими команду над целим пододсеком. У 15 час. оба ћувика између Маловања и к. 624 била су узета на јуриш. Тучен са ових ћувика јаком пешадиском а такође и митраљеском ватром, а са Кошутице артилериском, непријатељ није се могао на Маловњу дуго одржати, те је већ у 15.15 час. био заузет на јуриш, после чега је 2. батаљон 13 пука I. позива са западног ћувика продужио наступање гребеном на Космај (к. 624), где је стигао око 16 час. нешто мало после 3. батаљона 11. пука I. позива са Космаја. Заузећем Маловња повраћена су 3 пољска брзометна топа, 2 пољске брзометне хаубице, 1 хаубица мод. 97. год. са карама и муницијом, које је непријатељ био запљенио при освојењу овог положаја. 4. батаљон 20. пешад. пука, упућен у десни пододсек, стигао је тамо у 15 час. и ту је затекао и све оне делове из 1. и 2. батаљона истога пука, који су се по неуспелом контра нападу на Маловањ били прикупили на Кошутици. На тај начин почев од 15 час, посада на овом пододсеку била је јака 2 ½ батаљона 20. пешад. пука I. позива и 1 батаљон 11. пука III. позива што је било довољно, па да непријатељски напади ослабе и да се положаји потпуно одрже у нашој власти. Командант 3. батаљона 11. пешад. пука I. позива, за кога је на једном месту у овоме извештају напоменуто, да је са својим батаљоном стигао на Лупоглав у времену између 12 и 13 час., добио је потребна обавештења од команданта 3. батаљона 11. пука III. позива и командира ескадрона Обреновачког одреда, као и писмено наређење, које му је оставио пуковник Туфегџић, за ангажовање одбране на линији Лупоглав к. 309, и за контра напад на Космај.
Пошто су све трупе левог пододсека Космајског одсека (3. батаљон 11. пука III. позива, 1 чета 1. прек. батаљона 10. пука III. позива и 2 чете 2. батаљона 20. пешад. пука I. позива) већ биле прикупљене на к. 309, то их је командант 3. батаљона 11. пешад. пука мајор Милан Максимовић упутио у наступање западном падином Космаја ка Тресији механи наредивши капетану Брашићу, који је командовао овим трупама, да одржава везу лево са десним крилом Обреновачког одреда. Он пак са својим батаљоном и једном од оних двеју чета 1. прек. батаљона 10. пука III. позива, које су побегле са Маловња, кренуо се са Лупоглава преко Седлара на к. 624, коју је, протерав слабије непријатељске делове, заузео око 15.30 час. у исто време, кад су трупе левог пододсека Космајског одсека под командом капетана Брашића, имајући четири чете у првом и три чете у другом борбеном реду, избијале у висину Кошарника потока и, потискујући слабе непријатељске делове према себи, загрозиле боку и позадини непријатељских трупа, које су обухватно нападале крајње десно крило Обреновачког одреда на Рогачком брду (к. 297). Овај покрет наших трупа у правцу ка м. Тресији изазвао је колебање код непријатељских трупа, које су нападале на Рогачко брдо због чега је наступило извлачење најистакнутијих делова са непријатељског крајњег левог крила, које је вршило дубљи обухват Рогачког брда из јаруге потока Тресије. Приметив ово, командант левог пододсека Обреновачког одреда, који је дотле био ојачан двема четама Скопљанског батаљона из средњег пододсека, прешао је у контра напад са својим трупама и нагнао непријатеља да у нереду одступи на линију Мујнице – Крушик – Мишљевац – Тресија механа, где је успео да се одржи до мрака, кад је била прекинута борба. На тај начин у 16 час. линија Маловањ – Космај била је потпуно у нашим рукама. Кад је мрак прекинуо борбу, наше трупе у рејону Космајског одсека затекле су се у оваком распореду: на десном пододсеку односно на Брљочевцу (к. 332) и коси на десној обали Бастава потока: 1. и 4. и две чете 2. батаљона 20. пешад. пука I. позива, 4. батаљон 11. пука III. позива, 1 брзометна (3. Дунавска), 1 Дебанжова батерија и једна брзометна хаубица. На средњем пододсеку тј. на Маловњу и његовим северним падинама: 13. пешад. пук I. позива, 3. батаљон 20. пука I. позива, 1 брзометна батерија (Тимочка) од 3 неисправна топа и једна брзометна хаубица, и на левом пододсеку односно на Космају и његовој западној падини до потока м. Тресије: 3. батаљон 11. пука I. позива, две чете 20. пешад. пука I. позива, 3. батаљон 11. пука III. позива и 1. прек. батаљон 10. пука III. позива.
Код Обреновачког пак одреда стање је остало исто као и преко дана с том само разликом, што му је крајње десно крило са Рогачког брда (к. 297) приликом испада заузело западни ћувик Мујнице и ту заноћило. Непријатељске трупе по свршетку борбе заноћиле су: према десном пододсеку Космајског одсека на линији: Бастава – Брљочевац (к. 283). Према средњем пододсеку Космајског одсека на к. 256. Према левом пододсеку Космајског одсека на линији: Крушик – Мишљевац к. 313 са слабијим деловима код Тресије механе. Према Обреновачком одреду на положајима, које су држале и пре почетка борбе овога дана, и код с. Неменикућа 28. ландштурмски пук, који је био упућен из Ђуринаца као појачање одбаченим трупама са Маловња и Космаја, но који није стигао да узме учешћа у борби. Око 17 час. стигао је у Кораћицу командант Тимочке дивизије I. позива, који је водио 14. пешад. пук I. позива и 3 пољске брзометне батерије а који је имао да прима Космајски одсек под своју команду. Па пошто се оријентисао о ситуацији, није ништа изменио напред означени распоред трупа на Космајском одсеку, осим што је, бојећи се контра напада са непријатељске стране, упутио 14. пешад. пук I. позива на Маловањ позади 13. пешад. пука и што је наредио, да се 18. пешад. пук I. позива чим буде стигао, постави на средокраћи између Кошутице и Белог поља. Свој пак штаб је сместио у Кораћицу. У 21 час. пошто сам примио и проучио извештаје о борбама и ситуацији на Космајском одсеку издао сам под ОБр. 767 ово наређење привременом команданту Космајског одсека, пуковнику Душану Туфегџићу: Команданту Обреновачког одреда, пуковнику г. Туфегџићу: „Пошто сте успешно извршили поверени вам задатак, предајте дужност команданта Космајског одсека команданту Тимочке дивизије I. позива и примите понова дужност команданта Обреновачког одреда“.
Одмах за тим издао сам наређење под ОБр. 769 команданту Тимочке дивизије I. позива које гласи: „Примите команду над Космајским одсеком, који се простире од Рогачког брда – поток Тресија па преко Мујнице – Крушика – Мишљевца – Маловања – Брљочевца – Амерића до реке Луга. У састав трупа вашег одсека улази Тимочка дивизија I. позива без 15. пешад. пука и 2 пољске брзометне батерије. Сем тога придаје вам се још и 11. пук III. позива и артилерија, која је била већ на одсеку. 18. пешад. пук I. позива и 2 чете станичног батаљона сутра зором упутите у М. Врбицу у општу резерву“. Према овом наређењу командант Тимочке дивизије I. позива примио је команду над Космајским одсеком, а затим је упутио у М. Врбицу две станичне чете, које су такође биле упућене у помоћ трупама Космајског одсека, али које нису узимале учешћа у контра нападу. Но 18. пешад. пук I. позива, који је требао по извешћу Врховне команде да стигне у Младеновац око подне а који је са 14. пешад. пуком I. позива требао да иде на Космајски одсек, искрцао се тек у вече, те је из Младеновца био дирижиран, не на косу између Кошутице и Белог поља, куда је требао да иде по наређењу команданта Тимочке дивизије I. позива, већ у М. Врбицу, где је са двема четама станичног батаљона требао да образује општу резерву. Но одмах после тога добио сам извештај од команданта Варовничког одсека о ситуацији на његовом фронту, која је по свима знацима изгледала да је веома озбиљна, као што су догађаји још те ноћи показали. Но како је ситуација на Космајском одсеку тога момента била веома повољна и како сам мало пре тога добио од Врховне команде под ОБр. 7828 извештај, да ће Моравска дивизија I. позива бити упућена у М. Врбицу, наредио сам команданту пука да се са пуком врати и одмаршује са 2 батаљона на Варовницу, где да се стави под команду команданта Варовничког одсека, а један батаљон да упути на косу с. Влашке и стави га на расположење команданту левог пододсека истог одсека. Овај је покрет извршен и пук је стигао на означена му места пред зору.