Операције аустриске војске
Операције VI. армије
На фронту ове армије развила се борба овог дана рано у јутру нарочито према 50. дивизији 16. корпуса, која је била на висовима сз. од Ваљева, преко којих су Срби јако надирали.
Одлука и наређења Врховне команде „Балканске војске“. Због хитне потребе у одмору трупа VI. армије, није се смело допустити да дође до дуготрајне и јаче борбе. Према томе Ф. Ц. М. Поћорек наређује 9. децембра још пре подне повлачење 16. корпуса у правцу Коцељева првенствено на положаје и то: 18. дивизија на Просек; 50. дивизија на Јаутину, а Комбинована дивизија на Близанске висове. Одмах за тим наређено је и повлачење 15. и 13. корпуса и то: 15. корпус, у вези са 16. корпусом, у правцу Шапца, где да се оба корпуса пребаце преко Саве и разместе у кантонманима ради одмора. 13. корпус да се повлачи левом обалом Колубаре, ступајући понова у састав V. армије. Осигурање Дрине поверено је одреду Ф. М. Л. Шњарића и то: Горњи ток од ушћа Лима до ушћа реке Жепе да осигуравају досадање трупе Ф. М. Л. Шњарића заједно са новом 18. брдском бригадом пуковника Шквора. Средњи ток од ушћа Жепе до испод Зворника да осигурава 4. брдска бригада и 9. ландштурмска етапна бригада ђенералмајора Ленца. Доњи ток до ушћа Дрине у Саву, да осигуравају 3 ландштурмска етапна батаљона под командом ђенералмајора Кома. Тек после тешких борби целога дана (9. децембра), трупе 16. корпуса биле су у стању да се извуку из додира са српским трупама и да одступе ка Коцељеву. Трупе 15. корпуса отпочеле су овог дана по подне повлачење и то: 1. дивизија у правцу Карауле, 40. хонведска дивизија у правцу Уба, 48. дивизија, за 40. дивизијом истим правцем. Српске трупе према овоме корпусу (Комбинована дивизија) држале су се неактивно. Трупе 13. корпуса имале су да сузбију српске снаге, које су овог дана по подне прешле Колубару код Петке. После овога, корпус се повукао на линију: Пироман – Лисопоље.
Операције V. армије
Пошто су трупе Комбинованог корпуса биле у тесном додиру са српским трупама, то су у току 9. децембра вођене врло јаке борбе на фронту овог корпуса. Међутим на фронту 8. корпуса биле су само чарке, изузев нешто живље борбе код с. Араповца. Одступање V. армије предузето је одмах по наступању ноћи и вршено је целу ноћ 9./10. децембра. Срби нису узнемиравали. Једино 9. дивизија 8. корпуса имала је да се пред одступање бори са српским трупама, које су биле у то време предузеле један снажан напад у правцу Араповца.
Са овим даном (9. децембар) свршена је битка на Колубари, која је била веома неравна, јер су Срби понова били ојачани и обилато снабдевени свима борбеним потребама. Одлучан напад Срби су извели прво на VI. армију, која је трпећи оскудицу у храни, муницији, оделу и обући, због немогућности дотурања тих потреба, била већ при крају своје моћи. Насупрот српским четама попуњеним до ратне формације стајале су аустриске чете нешто јаче од мирнодопског стања. Ова неравномерна борба проређивала је још више слабе редове аустриских трупа, тако да 15. и 16. корпус при одступању преко Колубаре нису имали у своме саставу више од ⅓ бораца, у односу на број са којим су предузели офанзиву почетком новембра. Овакве околности скраћивале су време отпора VI. армије, док је и сувише велики замор, у вези са тешкоћама снабдевања, одуговлачио почетак наступања V. армије у правцу са севера ка Аранђеловцу. Напротив Срби су оваквим околностима аустриске војске добивали у времену. Неминовно одступање VI. аустриске армије и даље са Колубаре, донело је Србима успех у овој битци, баш у тренутку, кад је V. аустриска армија била близу да учини одлучан преокрет у ситуацији и да задобије потпуну победу над српском војском. Ма да је код корпуса V. армије, као и код суседног јој 13. корпуса VI. армије, бројно стање било смањено на половину у односу на бројно стање почетком новембра, ипак је она успела да заузме Космај, као врло важну ослону тачку, док се према другим важним ослоним тачкама на српском фронту: Кошутица – Варовница, била примакла на такво одстојање, да су се ове тачке, тако рећи, већ у рукама држале. Трупе за осигурање левог бока V. армије под командом ђенералмајора Шена, биле су успеле још 9. децембра на Дрењу, да Србе после једног снажног напада далеко одбаце. Продужење борби на фронту V. армије, које су давале пуно наде на успех, било је скопчано са претпоставком, да ће VI. армија моћи приковати за себе одговарајући део српске војске. Међутим, та се претпоставка није остварила. Напротив, одступање VI. армије иза Колубаре дало је Србима могућност, да одвоје појачање за борбу против V. армије. Са повлачењем 15. и 16. корпуса на р. Саву, потпуно је отпало њихово суделовање у даљој акцији, тако да се у кратком времену морало рачунати на борбу само V. армије појачане 13. корпусом, са много надмоћнијом српском војском. После радосног осећаја блиске победе, наступио је код трупа V. армије веома тежак утисак због повлачења, али обзиром на општу ситуацију, није остало ништа друго да се ради. Сем тога повлачења трупа V. армије вршено је под тешким борбама, јер су све српске снаге, свршивши своје операције против VI. армије, предузеле гоњење V. армије, да би што пре ослободиле своју престоницу – Београд.
Операције српске војске
Операције II. армије
У 9.30 час. начелник оперативног одељења Врховне команде телефоном је саопштио начелнику штаба II. армије, да је због врло критичне ситуације на Космају потребно, да се и остатак Моравске дивизије I. позива – 16. пук и 2 батерије – што пре упути за својом дивизијом у Иванчу, те је питао, где се сад налази Моравска дивизија I. позива на маршу, како би се могло наредити, да похита што брже ка Иванчи. Према овоме одмах је телефоном саопштено наређење непосредно команданту 16. пешад. пука, да упути за Даросаву за својом дивизијом све трупе које су прикупљене, а остале одмах чим се прикупе. Према непријатељу да остави један батаљон, који ће се прикупити и поћи за пуком, чим га смене трупе Дринске дивизије II. позива. Ово је због брзине саопштено непосредно команданту 16. пешад. пука, али је у 9.55 час. о овоме телефоном извештен командант Дринске дивизије II. позива, те да 6. пук што пре смени заостали батаљон 16. пука. Из Даросаве 16. пук је превезен железницом у Младеновац. У ово време јавио се армиском штабу са телефонске станице Жути оглавак командир телефонског одељења Моравске дивизије I. позива, те му је наређено, да саопшти наређење команданту Моравске дивизије I. позива, који је у исто време тек био прешао Жути оглавак, да што пре пожури са дивизијом а он, командант дивизије, да што брже оде у Иванчу, где ће добити потребна наређења. У 10.05 час. командант ове армије известио је начелника штаба Врховне команде: „Да је командант Шумадиске дивизије I. позива добио утисак да се непријатељ повлачи према његовој средњој колони и да је средња колона кренула напред ка Волујаку; даље да је Моравска дивизија I. позива са 1. пуком и две батерије избила на Жути оглавак пре пола часа; да за 1. пуком иде 3. пешад. пук, а 2. пешад пук да се кренуо из Даросаве; и да је командиру телеграфског одељења Моравске дивизије I. позива на Жутом оглавку наређено да саопшти команданту Моравске дивизије I. позива наређење, да што пре пожури са дивизијом, а он – командант дивизије – да што брже оде у Иванчу, где ће добити потребна наређења“.
У 10.15 час. саопштено је начелнику штаба Одбране Београда о покрету Моравске дивизије I. позива, и он је том приликом замолио, да се остатак Моравске дивизије I. позива упути друмом: Аранђеловац – Младеновац, да се не би заглавили топови на путу за Иванчу; том приликом јавља, да трупе Одбране Београда у последњим борбама имају заробљеника из 9. дивизије заједничке војске. У 11.45 час. начелник штаба II. армије известио је телефоном начелника оперативног одељења Врховне команде да изгледа, да је непријатељ развукао своју 9. дивизију, јер Шумадиска дивизија I. позива, према којој је била цела 9. дивизија, сад има заробљеника само из 102. пука заједничке војске и 28. ландштурмског пука. Међутим 11. и 91. пук јављају се код Космаја, а за 73. пук заробљеници кажу, да се налази у резерви. У 18 час. добивено је наређење Врховне команде ОБр. 7874 ове садржине: „У вези наређења ОБр. 7828, а обзиром на садањи положај Моравске дивизије I. позива, начелник штаба наредио је, да Моравска дивизија базира на Младеновац, а возове да ешелонира у правцу: Младеновац – Топола“. Ово је наређење достављено у 18.15 час. команданту Одбране Београда, пошто је Моравска дивизија I. позива изашла из састава II. армије.
Дејство Дринске дивизије II. позива
У 7.27 час. командант ове дивизије телефоном саопштава команданту II. армије распоред своје дивизије у овоме: „5. пук је на Врачем брду делом ка Петки, а делом ка Колубари; 6. пук је код Шушњара са једним батаљоном на к. 232, а са другим батаљоном врши насилно рекогносцирање ка Лазаревцу; 4. пук у резерви између Виноградина и Дуге косе, има да се пребаци преко потока Грабовице на к. 230 између Шушњара и Стубице; артилерија на Виноградинама (4 наше батерије и 3 аустриска топа); десно крило Комбиноване дивизије на Пепељевцу“. По овом саопштењу, командант II. армије наређује телефоном: „Моравска и Шумадиска дивизија I. позива ушле су ноћас у Лазаревац и наређује команданту Дринске дивизије II. позива: да се на Човки, за везу са Комбинованом дивизијом, остави 1 пук и 1 батерија, и да се тај пук пружа до Петке и држи мост код Лајковца, а све остале трупе да крене за Лазаревац, заузме га, поседне га и извести ме; коњицу да упути долином Колубаре. Кад командант дивизије буде стигао у Лазаревац да прими 16. пук под своју команду и да одржава чврсту везу са Комбинованом дивизијом; да се обрати нарочита пажња да пук између Петке и Човке не буде изненађен; десно да одржава везу са трупама Шумадиске дивизије I. позива и да што пре добије везу са армиским штабом у Даросави. Веза мора да се постигне па и преко пуковског телефона“. По овоме наређењу ова дивизија је извршила овакав распоред: 5. пук са 2 батерије на Врачем брду, држаће одсек од утока реке Љига до закључно са селом Петком с тим, да су два батаљона пребачена на леву обалу Колубаре код Белог брода; 6. пешад. пук заузима одсек: Шопићска црква – Петка са два батаљона у резерви јужно од Лазаревца. Три пољске батерије постављене су: једна јужно од Лазаревца код коте 153, а две близу коте 191 (на друму Лазаревац – Аранђеловац). Општа резерва: 4. пешад. пук крај пута источно од села Шушњара. Коњички дивизион извиђа у долини Колубаре. Дивизиски штаб у Лазаревцу.
Командант 5. пука, приметивши повлачење непријатељских делова путем: Лајковац – Доње Јабучје и панично бегство са линије Бели брод – Петка, пребацио је код Белог брода два батаљона и два је са батеријама оставио на Врачем брду. Коњички дивизион зауставио се на преноћишту западно од села Шопића. У 8.45 час. командант II. армије телефоном наређује: да командант ове дивизије са својим трупама држи Лазаревац; да прикупи 16. пешад. пук, који ће добити нови задатак. Шумадиска дивизија I. позива својим левим крилом држаће фронт: Шопић – Бурово. У 9.30 часова командант II. армије директно је издао наређење команданту 16. пешад. пука, које је горе изложено, а у 9.55 час. телефоном је извештена ова дивизија шта је наређено команданту 16. пешад. пука, те да 6. пук што пре смени заостали батаљон 16. пука. У 19 час. примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 4463 ове садржине: „Наређено је команданту Шумадиске дивизије I. позива да за напад на противника, који је пред њим употреби и своју леву колону, која је била на левој обали Пештана (у прво време 3 батаљона). Због тога наредите да се са одговарајућом снагом из те дивизије одмах заузме фронт: Бурово – Шопић, а та дивизија да буде спремна да може да предузме акцију у правцу ка Вреоцима и Степојевцу ради потпомагања Шумадиске дивизије I. позива, ако она сама не би могла успешно напад да изведе. Сиђите са штабом код Лукавичке школе, где се вежите за сталну линију Даросава – Аранђеловац, јер је неопходно потребно да будете у непосредној телефонској вези са армиским штабом. О пријему наређења одговорити“. Ово је наређење из штаба II. армије послато у 14.20 час. а стигло у штаб дивизије у 19 час. јер је командант дивизије био у покрету са штабом из Брајковца у Стубицу, те је због овога тако доцкан примио ово наређење. По овоме издато је ово наређење: два батаљона 6. пука из резерве код Лазаревца послата су да заузму фронт: Шопић – Бурово; општој резерви наређено је, да сутра до 6 часова буде источно од Лазаревца.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
Око 8 час. командант леве колоне телефоном извештава, да се непријатељ повлачи из предњих ровова. Командант дивизије наређује да се водовима крене напред, који да се зауставе, кад наиђу на јак отпор. За водовима да иду чете и утврђују отпорне тачке. У исто време издато је под ОБр. 2709 команданту коњичког пука и команданту 4.батаљона 12.пука ово наређење: „Командант колоне са Змијана извештава, да је непријатељ напустио предње ровове. Стога сам му наредио, да са појединим деловима изврши насилно рекогносцирање, а артилериском ватром да туче дубљу позадину и констатује право стање о непријатељу, је ли одступио и којим правцима или се задржао и где. Поводом овога наређујем: Да и командант 4. батаљона и командант коњичког пука изврши одмах насилно рекогносцирање са појединим десетинама и констатују стање које влада испред њих, а осим тога упутити официрске патроле – нарочито дивизиски коњички пук долином Турије у правцу с. Црљенци и Арнајева, да би се утврдио тачан правац непријатељског повлачења тј. повлачили се преко Колубаре или друмом на Обреновац и Београд. Извештај по овоме, а нарочито о правцима повлачења непријатеља, послати ми што је могуће пре“. У 10.50 час. на основи прикупљених извештаја, послат је под ОБр. 2708 команданту II. армије извештај, а који је у целини изнет ниже у ситуацији под ОБр. 4459. У 12.10 час. командант 10. пука потпуковник Милован Ивановић одређен је за команданта одреда на Дрену, а команду над 10. пуком, пошто је изјавио да је упознат са ситуацијом и задатком леве колоне, примио је потпуковник Лазар Матијевић, с тим, да продужи рад у духу издатих наређења.
У 13.50 час. са ОБр. 2720 послато је команданту II. армије ово извешће: „Пошто се непријатељ јаком снагом налази на положају Вреоци – Црљенци, то да бих могао још у току данашњег дана овладати истим молим команданта за одобрење, да употребим 12. пешад. пук и 2 батерије са положаја код Дрена ради садејства у нападу леве главне колоне дејствујући у непријатељски десни бок и позадину правцем Медошевац – Вреоци. Левој колони наређено је још јутрос у 8 час. насилно рекогносцирање а у 14 час. енергичан напад“. Према овоме одмах је добивено умесно телефонско одобрење, а у 18.20 час. и писмено наређење под ОБр. 4467 од данас које гласи: „Телефоном у 13.50 час. наредио сам вам, да употребите три батаљона 12. пешад. пука за дејство с бока и у позадину непријатеља на положају Волујак, а 4. батаљон да можете употребити тек онда, кад га смене трупе Дринске дивизије II. позива“. У 14 час. наређено је телефоном усмено, да лева колона нападне непријатеља на Волујаку, а 12. пук са три батаљона и 2 батерије да наладне правцем: Медошевац – Вреоци. У исто време са ОБр. 2718 издато је команданту леве колоне и команданту 12. пука ово наређење: „Према телефонском наређењу команданта II. армије ради заузећа положаја Вреоци – Црљенци наређујем: да командант средње колоне са целокупном својом снагом одмах предузме енергичан покрет, непријатељски положај заузме и непријатеља преко Колубаре пребаци. Да командант 12. пешад. пука I. позива са своја три батаљона са главног положаја и обема батеријама потпомогне овај напад главне колоне ове дивизије дејством у непријатељски десни бок и позадину правцем Медошевац – Вреоци с тим, да покрет предузме одмах и даљи рад саобрази раду главне колоне, затим ће са командантом средње колоне – главне – доћи у што тешњу везу ради заједничког рада. Батаљон из 12. пука који је код Бурова остаће на садањем положају док га не смене трупе Дринске дивизије II. позива а потом га повући у састав своје нападне колоне. Покрет овај предузети одмах, напад извести што енергичније, непријатељски положај до мрака – вечерас – заузети. О пријему овог наређења одговорити“. У исто време и под истим бројем издато је наређење команданту Шумадиског дивизиског коњичког пука и 4. батаљона 12. пука, које гласи: „Ради заузећа положаја Вреоци – Црљенци и пребацивања непријатеља преко Колубаре наредио сам команданту леве колоне – главне – да са Змијана целокупном снагом што енергичније одмах предузме напад на непријатеља. Овом нападу садејствоваће и 12. пешад. пук са својим двема батеријама правцем Медошевац – Вреоци у десни бок и позадину непријатеља. О предњем се извештава тај командант ради знања с тим, да у колико буде могућности ватром и покретом унапред учини што јачи притисак на непријатеља према себи, а коњички пук на случај непријатељског повлачења предузме и гоњење, одржавајући што тешњу везу између десне и леве колоне. О пријему овог наређења одговорити“. У 22.55 час. послат је команданту II. армије, Дринске дивизије II. позива и Коњичкој дивизији под ОБр. 2735 извештај о току рада, а који је у целини изнет под ОБр. 4475 у ситуацији за 10. децембар.
Напомена. Око 3 часа 10. децембра ватра је престала на целом фронту ове дивизије, због чега се закључило да се непријатељ повлачи, те су после неколико избачених артилериских метака дубље у непријатељску позадину, све трупе ове дивизије кренуте напред – у гоњење.
Дејство Коњичке дивизије
У 8.30 час. добивено је телефонско наређење од команданта II. армије, да командант ове дивизије прати рад Шумадиске дивизије I. позива и да извиђањем узнемирава непријатеља; а ако Шумадиска дивизија I. позива буде напредовала, да Коњичка дивизија буде спремна, да се баци у гоњење непријатеља. Уопште да се управља према ситуацији, ако не буде добио на време наређење за гоњење. У 9 час. на основи овога командант Коњичке дивизије под ОБр. 2324 наредио је командантима 1. и 2. бригаде, да официрским патролама испитају и утврде, да ли непријатељ одступа преко Колубаре или ка Обреновцу. Добивеним извештајима утврђено је, да је непријатељ до подне 9. децембра држао линију Медошевац – Сакуља – десна обала Сајковца п. – с. Рожанце и даље ка к. 238 на којој се укопао. Командант 1. бригаде под ОБр. 853 у 20.35 час. јавља, да је непријатељ својим последњим деловима напустио с. Медошевац и Вреоце одступајући ка с. Црљенци. Непријатељске патроле још се налазе на десној обали реке Лукавице. У току дана није се десило ништа значајније код ове дивизије.