Операције Ужичке војске
9. децембра у 3 часа јутра добивен је извештај од команданта трупа Нових Области: „Јачим извиђачким деловима Лимска дивизија рекогносцирала је у току 7. децембра и ноћу 7./8. децембра у правцу Равног брда – Штрбаца – Цигле и на свима правцима наишло се на непријатеља. Непријатељска предстража на Равном брду оцењена је на 1 батаљон, а изгледа да је испод Сирове горе главнина. Команданту Лимске дивизије наређено је, да нападне Циглу и да непријатељу пресече везу Ужице – Мокра гора; замерено му је што је обуставио извршење да преко Семегњева и Препелишта упути 3 кадровске чете, 1 брдски топ и 1 митраљез због појаве непријатеља на Цигли. Том приликом објашњено му је, да баш та појава непријатеља на Цигли требало је да га опомене, да похита са извршењем јер непријатељ држећи Циглу жели, да што боље обезбеди правац Ужице – Мокра гора. Команданту је наређено, да од својих трупа захтева највећу активност и најенергичнији рад. Два батаљона упућена из Санџачке војске стигли су код манастира Бање код Прибоја. Чета Ибарских обвезника, којој је наређено енергично наступање ка Пожези, ушла је у ову 7. децембра у 19 час. Од Косовског батаљона, који је 7. децембра упућен преко Љубиша правцем Ужица и од полубатаљона граничара упућеног преко Торника – Чајетине ка Ужицу, још нема извештаја“. У 12 час. у подне командант Ужичке војске издаје диспозицију у овоме: „Наша I. армија у току 9. децембра гони растројеног непријатеља и избија на фронт: Причевић – Д. Буковица фронтом према Каменици и на Близанске висове и Караулу фронтом према Коцељеву. Непријатељ главном снагом повлачи се долином Јадра, а слабијом ка Коцељеву. II. и III. армија такође гоне непријатеља преко Колубаре, а трупе Београдске Одбране ка Београду. За даљи рад Ужичке војске наређујем:
1. Шумадиска дивизија главнином долази на Маковиште. Гонеће довољно јаке одреде, са фронта Лисина – Шепци преко Гниле пресеке и Јасеновца упућује ка Рогачици ради заузећа овог места и успостављања реда и протеривања преко Дрине заосталих непријатељских делова. Мостове, које је непријатељ раније имао око Рогачице и Врановине, ако не буду скинути, задржати одбраном на овостраној обали у својој власти. Десна побочница пошто избије на Дебело брдо остаје до даљег наређења на томе месту и шаље јаче извиђачке делове ка Пецкој – Прослопу.
2. Лимски одред са једним делом своје снаге са фронта Варда – Црни врх потпомаже делове Шумадиске дивизије II. позива у заузећу Рогачице; другим делом преко реке Дервенте – Вишесаве и Кика потпомаже Ужичку бригаду ради заузимања Бајине Баште и одбацивања непријатеља од моста, који је подигнут код Бајине Баште. Дејство Лимског одреда тако исто треба да се осети од В. Приседола у правцу Дуба у позадину непријатељских трупа, које се задржавају и дају отпора на Кадињачи. Преко Варде одред одржава везу са Шумадиском дивизијом II. позива, а лево са Ужичком бригадом. Чету II. позива повући из Клисуре.
3. Ужичка бригада према ранијој диспозицији продужује надирање преко Кадињаче ка Бајиној Башти у циљу заузећа овог места уз садејство једног дела трупа Лимског одреда. Један батаљон упућује одмах ка Кремнима односно Шаргану – Милошевцу ради протеривања непријатељских делова са тога правца, ако би их било. Од Чајетине преко Семегњева ка Виогору, упућена је једна Ибарска чета, са којом треба батаљон што пре да дође у везу.
4. По заузећу Рогачице и Бајине Баште комуникациски правац за Шумадиску дивизију биће: Варда – Ужице и даље.
5. Од линије Косјерић – Ужице, штаб Шумадиске дивизије II. позива и одреда што пре да се вежу. До тога времена извешћа слати ордонансима до најближе телефонске станице.
6. Железничка пруга: Чачак – Ужице биће данас успостављена за пренос хране и муниције.
7. Штаб остаће данас у Пожези.
8. О пријему наређења одговорити“.
Дејство Шумадиске дивизије II. позива
Према диспозицији команданта Ужичке војске, командант дивизије наређује, да у току 10. децембра почев од 4 часа дивизија продужи надирање и избије: 11. и 12. пук са придатом артилеријом на линију: Лисина – Ћебићи – Шепци, одакле упућује гонеће одреде, сваки јачине 1 батаљона, 2 брдска брзометна топа и 2 митраљеза ка Рогачици (преко Гниле Пресеке) ради заузећа исте; дивизиска побочница (10. пук) остаје на Дебелом брду и упућује један батаљон са брдским топом и митраљезом десном обалом реке Љубовиђе на Гаревине ради извиђања у правцу Прослопа и Пецке; дивизиска резерва (допунски пук) долази код с. Маковишта. У 16 часова достављено је команданту Лимског одреда ово: „Према диспозицији команданта Ужичке војске ОБр. 1941 од данас ова дивизија упућује сутра у 5 часова у правцу Рогачице са фронта Шепци – Лисина 2 батаљона, сваки са 2 брдска брзометна топа и са по 2 митраљеза (у две колоне), ради протеривања заосталих непријатељских делова и овлађивања Рогачицом. О предњем се извештава командант ради знања, као и ради тога, да подеси свој рад према овоме, а с обзиром на диспозицију команданта Ужичке војске“. У 20.30 часова командант Шумадиске дивизије II. позива извештава команданта Ужичке војске, да је 10. пук вероватно избио на Дебело брдо, ма да до овог момента није добивен извештај због велике удаљености. У току овог дана заробљено је 110 војника, а један заробљеник изјавио је, да су на правцу Бајина Башта – Рогачица одступиле: 1., 4. и 5. бригада са 6 топова. Ка Вишеграду нико није одступио из бојазни, да им се не пресече одступница. Један командир коморе извештава, да су нађени остатци једног непријатељског аероплана код Пјевчеве механе. У 22.40 часова командант Ужичке војске наређује команданту Шумадиске дивизије II. позива, да се у вези већ издате диспозиције, ако развој догађаја буде захтевао, упути јача снага од 2 батаљона, коју је командант предвидео ради заузећа Рогачице и Бајине Баште, те да би у току сутрашњег дана могао непријатеља одсећи од мостова и уништити, а у крајњем случају пребацити на леву обалу Дрине. Нарочиту пажњу обратити да се комуникација Рогачица – Љубовија што пре пресече. На везу и узајамно потпомагање обратити највећу пажњу.
Дејство Лимског одреда
9. децембра у 5 часова наредио је командант овог одреда команданту леве колоне, да одмах упути одред ка Ђаковом камену, који ће извршити рекогносцирање непријатеља и у неколико да изврши притисак на његов бок и позадину, а на своме положају да се утврди. Одмах потом почела је борба код леве колоне на В. Приседолу. Непријатељ је свој напад упутио на лево крило положаја и развио се од Ђаковог камена и Јелове горе, дебушујући главнином из шуме и потпомажући наступање своје пешадије артилеријом. У 6.40 часова наређено је команданту десне колоне, да држи прикупљене своје трупе, а нарочито резерве, јер је на левом крилу отпочела борба. У 6.45 часова извештава командант десне колоне, да је дошао у везу са Шумадиском дивизијом II. позива. Напад непријатеља био је доста снажан и командант батаљона 15. прек. пука III. позива, који је био посео лево крило положаја, без икаквог отпора напустио је положај и почео се повлачити. У 7 часова командант леве колоне извештава команданта одреда, да непријатељ снажно напада и моли да му се пошаље помоћ од једног батаљона. Одмах је командант одреда наредио команданту десне колоне, да спреми цео 12. кадров. пук и 1 батаљон 2. прек. пука III. позива за покрет, наглашујући му, да је ово вероватно борба противничке заштитнице или побочнице, која тежи да се пробије. У случају покрета, да извести о томе команданта Шумадиске дивизије II. позива, а команданту резерве наређено је, да се спреми за што хитнији покрет са целом резервом. Повлачење батаљона 15. прек. пука III. позива са левог крила положаја било је у највећем нереду и то на фронт Ибарског батаљона, коме је спречавао дејство ватром. Непријатељ окуражен овим наглим и неуредним повлачењем батаљона 15. прек. пука III. позива избио је готово на леђима овог батаљона пред положај, а делимично и на сам положај, где је био Ибарски батаљон.
Збуњен и уплашен овим наглим изласком непријатеља на положај и због слабости старешинског кадра, Ибарски батаљон, и ако је био потпомогнут са 2 брдска брзометна топа 5. батерије који су били на истом положају где и 2 брдска Дебанжова топа, и сам је брзо напустио положај и у нереду се сјурио у јаругу – шуму тако, да је вод брзометне брдске батерије бранећи се својим карабинима једва успео, да спасе топове оставивши на положајима један лафет. Непријатељ је продужио даље напад и појавио се на левом крилу и боку, а делом снаге и према фронту главног положаја, који је бранио 2. батаљон 10. пука III. позива. Овај батаљон нападнут са две стране, и морално поколебан одступањем трупа са левог крила, већим делом почео се повлачити са положаја, а део овог батаљона под командом свог команданта остао је на положају дајући даље отпора али буде потиснут и делом поробљен а капетан Сима Васиљевић погинуо је на истом положају од бајонетског удара. У 7.40 час. командант одреда добио је извештај, да је непријатељ положај отео и да су трупе леве колоне напустиле положај у нереду повлачећи се, а делови њени са топовима да се прикупљају на прихватном положају – Марковици. Одмах је командант одреда послао 2 батаљона са 1 брзометним топом команданту леве колоне са наређењем да положај В. Приседо пошто пото преотме. Команданту десне пак колоне наређено је, да се одмах крене са целим 12. кадров. пуком и 1 батаљоном 2. прек. пука III. позива и брдском Круповом брзометном батеријом ка В. Приседолу извештавајући га у исто време, да води рачуна о своме покрету, јер је В. Приседо непријатељ отео. Остатак снаге 2. прек. пука III. позива из десне колоне да поседне положај, који је 12. кадров. пук држао. Борба је продужена даље на заштитничком положају Марковици и уласком појачања, која су послата команданту леве колоне успело се, да се од непријатеља преотме В. Приседо око 9.20 час. Непријатељ је са својом заштитницом одступио преко Јахорине и успео, да измакне испред дејства пешадиске ватре, но артилерија га је са В. Приседола и Црног врха успешно гонила ватром.
Команданту леве колоне и резерве око 9.40 час. наређено је, да своје јединице прикупе и уреде, а да командант леве колоне нареди укопавање погинулих на положају и пренос рањеника. Команданту десне колоне наређено је, да поново поседне Црни врх и да одмах упути једно гонеће одељење преко Игњатовића виса (к. 900) и Голог брда на вис (к. 822), а командант леве колоне да поседне В. Приседо и да одмах упути гонеће одељење преко реке Дервенте ка Вишесави и да дође у везу са Ужичком бригадом. Команданту резерве наређено је, да иде са резервом на своје место. Командант леве колоне јавља у 15.45 час., да је 4. кадров. пук заузео Ђаков камен и трупе Ужичке бригаде да су изашле на Кадињачу. Гонеће одељење послато са Црног врха избило је у 17 час. на Игњатовића вис (к. 900) и не добивши додира са непријатељем на истом положају заноћило. Гонеће одељење послато од леве колоне није изашло на Вишесаву, већ се вратило извештавајући, да је код с. Дуба дошло у сукоб са непријатељем. Команданту леве колоне одмах је наређено, да упути гонеће одељење ка Вишесави. У 10.30 час. командант одреда јавља, да је уредно снабдевање трупа онемогућено због слабости профијант колоне одреда и удаљености слагалишта хране. 12. кадров. пук и остале трупе овог одреда 3 дана нису добиле хлеба, те командант одреда моли, да се за одред дотура храна на какво место, одакле ће трупне профијант коморе моћи непосредно примати и своје јединице снабдевати, јер је иначе немогуће јединице овог одреда храном и муницијом снабдевати. На основу овога командант Ужичке војске наредио је команданту Шумадиске дивизије II. позива, да се помоћу његове профијант колоне дотура из Пожеге храна у Косјерић за трупе Лимског одреда а за бројно стање од 4.000 људи, док се не образује слагалиште у Ужицу, одакле ће трупне коморе саме преносити до трупа. О овоме је извештен и командант Лимског одреда.
Дејство Ужичке бригаде
У духу диспозиције од 8. децембра командант бригаде издао је ову заповест: „Пошто је непријатељ у току ноћи напустио и остатак положаја пред Ужицом, то ће се данас предузети наступање и гоњење непријатеља. Десна колона својим правцем гониће непријатеља ка Узуновића гају – Демир капији – Метаљци, одржавајући везу са Лимским одредом са даљим задатком, да избије на Ђаков камен, одакле одмах извиђати у правцу Заглавка – Дуба хватајући везу на В. Приседолу и Кондеру, где имају бити делови Лимског одреда. Колони се придаје брдска Дебанжова батерија, 2 пољска брзометна и 2 пољска Дебанжова топа с тим, да се пољска артилерија упути преко Ужица и да дође у састав колоне код с. Глуваћа. Лева колона продужава наступање и гоњење ка Кадињачи и Буљи хватајући правце: на Збориште и старим путом Ужице – Стапари, одржавајући везу са десном колоном. У саставу леве колоне остају 2 пољска брзометна и 4 пољска Дебанжова топа и хаубичка батерија. Резерва путом: Тврдићи – Ужице – Збориште. По заузећу Кадињаче и Буље извиђачке делове одмах упутити ка Јарчевом и Рајчевића брду. Команданти са свима старешинама предузеће крајње мере, да се војници не растурају и не разилазе по околини. Командант 4. кадров. пука одредиће једног водног официра и 20 војника, који ће са полициском влашћу предузети најенергичније мере, да се безусловно одржи ред у Ужицу, док полициске власти не узму потпуну власт у своје руке. Снабдевање храном биће из Пожеге. Покрет у 7 час.“. Покрет је предузет и колоне су избиле на одређене тачке, истурајући предње делове напред. На непријатеља се није наишло сем на оне, који су се предавали. По наређењу команданта Ужичке војске, Дринска позициска батерија, која је била у саставу ове бригаде па одавде привремено узета, враћа се понова у састав. Батерија је дошла у Пожегу.
Командант трупа Нових Области у 4.30 час. јавља, да је од команданта Лимске дивизије добио овај извештај: „Ради дејства у бок и позадину непријатеља послао сам до сад: На правац: Кокин брод – Ужице Косовски батаљон; на правац: Чајетина – Ужице гранични батаљон, две чете Васојевићске бригаде, 1 брдски Дебанжов топ и 1 митраљез; на правац: Семегњево – Шарган 3 чете 5. пука. Свима сам наредио да форсирају покрет унапред. Командант Лимског одреда извештава ме, да је Косовски батаљон 7. децембра дошао у с. Рожанство, и да се чета, која је послата ка с. Збојштици повукла уназад, јер је непријатељ дејствовао са бока и фронта. Лимском одреду наређено је да 9. децембра цео пређе десну обалу Увца, а 10. децембра непријатеља са Цигле протера и продужи ка Мокрој Гори и Ужицу и пресече одступницу непријатељу, који одступа од Ужица, а Дечанска бригада ће 9. децембра учинити насилно извиђање са топовима и митраљезима ка Бијелом брду и Штрпцима, а 10. децембра ће Доњо Васојевићска бригада у истим правцима учинити напад. Острошка бригада заузеће положај, који је до сад држао Лимски одред на левој обали Увца“. Према овом командант Ужичке војске наредио је команданту граничног полубатаљона: „По захтеву команданта трупа Нове Области са вашим полубатаљоном и осталим трупама упућеним из Санџака ка Ужицу предузмите одмах покрет правцем: Ужице – Кремна – Мокра гора, ради појачања 5. кадров. пука, који у току данашњег дана напада непријатеља на Цигли. Са Кадињаче на Шарган упућује један свој батаљон и командант Ужичке бригаде“.
Операције Обреновачког одреда
У 0.10 час. примљен је од команданта десног одсека извештај о току јучерашње борбе: „Данас око 6.30 час. непријатељ је био успео, да се јачом снагом пребаци на леву обалу Дучинске реке и одмах је предузео напад главном снагом ка Крушику и Космају а једним делом ка Рогачком брду. У томе свом нападу тучен је јаком бочном ватром из митрељеза са Орнице и позициских батерија, као и пешачком ватром. Да би непријатељ избегао бочну ватру, а да би обухватио напад на десно крило Рогачког брда, почео је своју снагу око 2 батаљона да рокира ка десном крилу Рогачког брда. Тада сам појачао посаду Рогачког брда а митраљезе рокирао са Орница на Рогачко брдо. Појачања су стигла благовремено, а тако исто и митраљези за 40 минута већ су дејствовали са Рогачког брда. Непријатељ је тучен снажном ватром, али је ипак снажно надирао. У моменту, кад је највише непријатељ надирао да обухватно заузме Рогачко брдо и да нас оцепи од Београдске Одбране, ја сам данас око 15.30 час. кад сам видео, да је непријатељ поколебан дејством пешадиске, митраљеске и артилериске ватре наредио, да се са Рогачког брда изврши испад на непријатеља целим борбеним поретком. Кад је пешадија почела да наступа, потпомогнута јаком артилериском ватром брзометне и позициске батерије, непријатељ је почео да одступа. У том моменту тучен је јаком ватром и тучен мојом пешадијом. Кад је мој борбени поредак избио на западну ивицу Мујнице, почев од Прњавора па преко изворног дела Паранца потока ка утоку Безименог потока у Тресију, наступила је ноћ и борбени се поредак зауставио. Веза са 11. пуком ухваћена је на томе месту, где се сад налази борбени поредак. Наредио сам, да борбени ред остане на заузетом месту, да се преко ноћи утврди и сваки непријатељски покушај најенергичније одбије. Тако исто наредио сам, да се помоћу патрола одржи што тешњи додир са непријатељем и јака веза са 11. пуком. Вечерас око 20.30 час. непријатељ је надирао појединим одељењима на линију предстража према Орницама, хтевши да се и ту пребаци на леву обалу реке Дучинске, но у томе је пушчаном ватром и бомбама спречен. Непријатељ је при повлачењу и у данашњој борби оставио велики број мртвих и рањених“.
У 0.35 час. примљен је извештај од командира 4. ескадрона: Од заробљеника дознао сам, да се поред 21. јегерског батаљона налази и 68. пук и два пука ландштурма. У 4.50 час. примљен је извештај од команданта 3. батаљона 11. пука I. позива: „На самом Космају са 2 ½ чете посео сам и утврдио војничку ивицу и истурио стражарска одељења до близу подножја северне падине Космаја. 1 ½ чету мога батаљона и 2. чету 11. пука III. позива имам у резерви за десним крилом. Слао сам патроле унапред и непријатељ слабе јачине налази се око Тресије механе. Десно имам везу са 13. пуком I. позива. Лево били су неки делови 20. пука, али су се опет разбегли, које сам ноћас у неколико прикупио“. У 7.45 час. од команданта левог одсека примљен је извештај: „У току ноћи било је само пушкарање са непријатељем, који није вршио покрет из својих ровова“. У 8 час. од команданта десног одсека примљен је извештај: „У току ноћи непријатељ није ништа предузимао. Ноћ је прошла на миру сем омањих чарки. Непријатељ се утврдио на положају преко Мујнице према Рогачком брду. Утврђења су подигнута у три реда. Од јутрос се примећују поједина непријатељска одељења, да се на појединим местима групишу, те сам наредио, да се туку артилеријом. Веза са 11. пуком ухваћена је“. Од команданта средњег одсека примљен је у 8.20 час извештај: „У току прошле ноћи непријатељ је напао на 1. батаљон у 20.30 час., који је напад потпомагао и својом артилеријом, али је исти одбивен пешадиском ватром. Борба је трајала ¾ часа. На фронту 3. батаљона, само је према левом крилу (према крупној шуми Зорољина) напао у 19.30 час., али је одбивен пешадиском ватром. На осталим деловима фронта, ноћ је прошла на миру. У 11.30 час. послат је извештај команданту Одбране Београда, II. армији и Космајском одреду: „У току прошле ноћи непријатељ је у два маха у 19.30 и 20.30 час. покушао да заузме наше ровове на Слатинском положају и код к. 238, али је одбивен пешачком ватром и бомбама. На осталим деловима фронта овог одреда непријатељ је омањим патролама покушавао да се приближи нашим рововима, па се после краћих чарки вратио“. У 12.40 час. од команданта десног одсека примљен је извештај: „По извештају команданта батаљона са Рогачког брда, а који је добио од својих патрола, непријатељ се пред зору повукао на линију Дучине, преко Мујнице, Крушик, Мишљевац, па се на тој линији утврдио а слабије делове оставио по рововима које је ноћас држао. Према Орницама непријатељ је продужио своје крило и утврдио се на самој левој обали Дучинске реке; наша га је артилерија и пешадија врло успешно тукла; изгледа, да га у тој реци према Орницама има до једног батаљона. Непријатељска артилерија туче цео овај одсек слабијом артилериском ватром“.
Овог дана је пуковник Туфегџић понова примио команду над трупама Обреновачког одреда. У 14.15. час. од команданта средњег одсека примљен је извештај: „Око 11 час. непријатељ је почео тући положај 1. батаљона хаубичком артилеријом шрапнелом и разорним зрнима. На фронту 3. батаљона (Зорољинска шума) примећује се слабије непријатељско дејство“. У 16.40 час. примљен јо извештај од командира 2. чете 1. прек. батаљона 10. пука III. позива: „По вашем наређењу са четом посео сам положај Лупоглав, онога момента добио сам наређење од команданта 11. пука III. позива да заједно са осталим јединицама идем на положај Космај што сам и учинио, и стигао сам те сам са четом извршио јуриш и заузео горњу површину Космаја. Целу ноћ био сам на предстражи на Космају са 13. пуком I. позива и сад водимо борбу на вису Космаја“. У 18.30 час. послат је команданту Одбране Београда извештај: „Ситуација на фронту одреда данас је оваква: Код левог одсека преко целог дана било је чаркање између обостраних истакнутих делова. Непријатељ је у неколико махова бацио на овај одсек по неколико шрапнела. Непријатељ је око 11 час. хаубичком артилериском ватром обасуо Слатински положај и Зорољин. У току целог дана дејствовао је слабом пешадиском ватром. До подне према десном одсеку било је само ређе пушкарање између обостраних патрола. Од подне непријатељ је отворио слабу артилериску као и пешачку ватру на овај одсек.
Око 15 часова примећено је, да је непријатељ ослабио своје предње делове на фронту према Орници и Рогачком брду, због чега је с наше стране око 16 часова са 2 батаљона 5. пука III. позива и 2 чете 14. кадров. пука извршен напад у две колоне: ка к. 236 да се непријатељ пребаци преко Дучинске реке и преко западног дела Мујнице, у тежњи да се очисти лева обала Дучинске реке и потпомогне напад Тимочке дивизије. Испад је потпомогнут снажном артилериском и митраљеском ватром и непријатељ је истеран из његових ровова, био нагнат на повлачење. Но како су му у брзо стигла појачања успео је да се наскоро заустави. Због неактивности батаљона 11. пука III. позива непријатељу је и омогућено да заустави и одступање и задржи се и даље на левој обали Дучинске реке. Западна кота Мујнице је у нашим рукама. Наши су се зауставили на 100 до 200 м. од непријатеља, јер је мрак прекинуо борбу. Наређено је утврђивање и појачање мере опрезе“.
Како је командант десног одсека око 18.30 час. телефоном известио, да батаљон 11. пука III. позива, не само да не напада одређеним правцем, него се и не стара о одржавању везе, то му је наређено, да по једној својој сигурној патроли саопшти команданту батаљона овакво наређење: „Командант Тимочке дивизије најкатегоричније наређује, да одмах нападнете у одређеном правцу, одржавајући везу десно са левим крилом Тимочке дивизије I. позива, а лево са батаљоном 5. пука III. позива, који напада на Рогачко брдо у правцу Мујнице. У исто време командант вам наређује, да му се на ма који начин јавите и известите га о ситуацији код вас“. У 19.40 час. од команданта левог одсека примљен је извештај: „У току данашњег дана било је само пушкарање између наших патрола и непријатељских, који пуца из својих ровова. Непријатељска артилерија данас је само у два три маха дејствовала са по неколико метака. Непријатељ се и данас налази на линији к. 238 – 239 (Каменица)“. У 22 часа добивен је извештај од команданта десног одсека: „Данас по подне непријатељ је отворио слабу пешадиску и артилериску ватру. Од стране моје пешадије тучен је успешно. Приметио сам да је непријатељ ослабио посаду својих ровова, те сам данас око 15.30 час. наредио, да моје десно крило 2 батаљона 5. пука III. позива, изврше напад на непријатеља, да га пребаци преко реке Дучинске, и да се олакша напад Тимочкој дивизији. Напад је вршен од потока Тресије, западним делом Мујнице ка к. 236. У томе нападу потпомагале су и две чете 14. пука са Орница. Напад је у почетку имао успеха, непријатељ је био почео да се повлачи, али су му у томе стигла појачања, повратио се у ровове. У томе је ноћ наступила и борба прекинута. Сад се мој стрељачки строј налази на 50 – 100 м. од непријатељског стрељачког строја, држећи западни део Мујнице. Веза је ухваћена са 11. пуком III. позива, који је био данас врло неактиван, јер му је слабо потпомагао, а да је био активнији и успех би био већи. За ноћас сам наредио јаку опрезу и утврђивање“. Одред је ове ноћи заноћио у борбеном распореду на положајима, кад је мрак прекинуо борбу. Трупна комора и 1. и 2. степен мунициске колоне били су у покрету ка својим старим местима Иванчи и Пружатовцу.
Операције Одбране Београда
Ноћ између 8. и 9. децембра прошла је на миру код Космајског и Обреновачког одреда, али је зато била веома бурна код трупа Варовничког одсека. Командант Варовничког одсека, предвиђајући да је данашња борба била само претеча још жешће ноћне борбе, појачао је тога дана у вече своје трупе у предњој линији тиме што је 3. батаљон 15. пешад. пука I. позива са Варовнице упутио на к. 351, где се већ налазио 1. батаљон 7. пука III. позива и што је на Варовницу довео из одсечне резерве 1. батаљон 11. пешад. пука III. позива. Према томе ноћна борба затекла је трупе овог одсека у оваквом распореду: 4. батаљон 7. пука III. позива са 2 Дебанжова топа на Слатини и батаљон 19. кадров. пука такође са 2 Дебанжова топа на к. 325 (Дубона); 2. батаљон 7. пешад. пука III. позива на Равном гају, 1. батаљон 7. пука и 3. батаљон 15. пука I. позива на к. 351, а 1. батаљон 11. пука III. позива са 2 брзометна и 4 Дебанжова топа и једном хаубицом мод. 97. год. на Варовници. 3. батаљон 7. и 4. батаљон 15. пука III. позива са 2 брзометна топа на коси с. Влашке; а 2. батаљон 11. пука III. позива, 15. пешад. пук I. позива, 2 батерије Тимочког пољског арт. пука, 2 топа Дринске брзометне батерије, 4 Дебанжова топа и 2 хаубице мод. 97. год. у резерви одсечној на Кривим липама и позади њих. Борба је најпре отпочела у правцу к. 351 и то у 18.30 час. нападом са Мариновачког брда и Мајдана, но већ око 20 час. се стишала, пошто су наше трупе успеле да се одрже на својим положајима, а и непријатељ није баш тако јако надирао. У 22.40 час. непријатељ је понова предузео напад са Мајдана, али је нашом пешадиском ватром са к. 351 уз садејство артилерије са Варовнице био одбивен и враћен на свој стари положај.
Али после пола часа, непријатељ је поновио свој напад из једне шумице у јарузи потока Мариновца и том приликом је успео да потисне једну чету 15. пешад. пука I. позива, која се налазила према овој шумици, што је изазвало прилично колебање и осталих чета на к. 351, али је контра нападом батаљонских резерава 3. батаљона 15. и 1. батаљона 7. пешад. пука III. позива, непријатељ био одбачен и тиме повраћен ред код чета, које су биле почеле да се колебају. После тога на овом делу положаја обострана акција свела се само на ватрену борбу из ровова, која је трајала до зоре. Тако исто и 2. батаљон 7. пука III. позива на Равном гају к. 333 био је нападнут у 21 час с том разликом, што се овде непријатељ примакао без ларме и пуцања, те је после снажним налетом тако рећи изненадио наше предстраже, које нису вршиле службу опрезе као што треба, а затим је потискујући једну по једну чету, успео да потпуно овлада Равним гајем. Због тога је командант одсека у 21.30 час. послао са Варовнице један (1.) батаљон 11. пука III. позива у помоћ 2. батељону 7. пука III. позива и чим је тај батаљон стигао, оба су се бацила на непријатеља и на јуриш поврате Равни гај, где је у једном од ровова нађен рањен командант 2. батаљона 7. пука III. позива резервни пешад. мајор Душан Милићевић. Но и даље је вођена очајна борба на овом положају, јер је непријатељ стално тежио да га заузме, али је сваки пут нашом снажном пешадиском ватром, бомбама и бајонетом био одбивен. Истина са доласком 2. батаљона 11. пука III. позива из одсечне резерве са Кривих липа у 3 часа ситуација се у неколико побољшала, али непријатељ ипак није престао са нападима и то је тако трајало све док у 7 час. нису дошле 2 четс и 2 митраљеза 15. пешад. пука I. позива и тек са појавом ових непријатељ је почео да малаксава у свом нападу, а одмах затим и да се под заштитом врло јаке митраљеске ватре повлачи на свој првобитни положај. На левом пак крилу Варовничког одсека непријатељ је у 2 часа, пошто се груписао у долини п. Мариновца, предузео снажни напад у правцу северног дела с. Влашке, али је био дочекан јаком ватром наших трупа, а затим испадом двеју чета 4. батаљона 15. пука I. позива из пододсечне резерве принуђен да се врати у своје ровове, одакле је повремено покушавао да се приближи нашем положају, али без успеха.
Тако је успешно завршена ноћна борба на Варовничком одсеку, где су трупе III. позива уз веома незнатну помоћ трупа I. позива успеле да одбију нападе далеко јачег непријатеља и по броју и по квалитету. Непријатељ је у овој борби имао у предњој линији четири пешадиска пука и то: 94. пешад. пук према Равном гају, 79. пешад. пук према к. 351 и 25. и 26. пешад. пук према коси с. Влашке. Ту је непријатељ претрпео огромне губитке, јер по свршеној ноћној борби знатан број његових војника био је заробљен. У току овог дана непријатељ већ није био тако активан, као прошлог дана и прошле ноћи. Према Варовничком одсеку, и ако се налазио близу наших ровова, није никакве нападе предузимао, па чак ни његова артилериска ватра није била онако јака, као прошлог дана, јер су се само понеке батерије јављале. Командант Варовничког одсека желећи да искористи ово затишје за што јаче поседање најважнијих ослоних тачака, те да на тај начин буде спреман да дочека нов напад, који је следеће ноћи или дана могао следовати томе затишју, допунио је у вече свој дотадањи распоред употребом свежих трупа I. позива из његове одсечне резерве. Тај допуњени распоред био је овај: На десном пододсеку – између Рибника п. и п. Липице обухватајући с. Дубону (к. 325) – 2. и 4. батаљон 7. пешад. пука III. позива, батаљон 19. кадров. пука и 1 брзометна и 1 позициска батерија; на средњем пододсеку од п. Липице до п. Буковца, обухватајући Равни гај и к. 351 – 18. пешад. пук I. позива (3 батаљона), 3. батаљон 7. пука III. позива, 1 брзометна и 1 позициска батерија и 1 хаубица мод. 97. год.; на левом пододсеку – од потока Буковца до реке Луга, обухватајући к. 228 и 227 на коси с. Влашке – 15. пешад. пук I. позива (3 батаљона) и један вод пољске брзометне артилерије; у одсечној резерви – на Матејиној води и Бркићевом бунару – 1 батаљон 7. пешад. пука III. позива, 1. и 2. батаљон 11. пука III. позива, 3. и 4. батаљон 15. пешад. пука III. позива, 1 брзометна и 1 позициска батерија и 2 хаубице мод. 97. год. Коњички дивизион II. позива у долини реке Раље, где је одржавао везу са трупама Браничевског одреда.
У овом распореду трупе су неузнемиравано дочекале 10. децембар, кад је констатовано повлачење непријатеља на целом фронту. Код Космајског одсека пак било је у току дана нешто живље акције и с непријатељске и с наше стране према Маловању, која се састојала у овом: Још око 6 час. примећено је кретање омањих непријатељских делова од Неменикућа ка Маловању, који је био поседнут: 13. пешад. пуком I. позива са 1 брзометном хаубицом. Одмах иза тога пука (за 1 ½ км. јужно) налазио се прикупљен 14. пешад. пук I. позива, који је ту и преноћио прошле ноћи. На Кошутици је била пласирана поз. батерија, а иза гробља једна пољска брзометна батерија (3. Дунавска) и једна брзометна хаубица, па су сва оруђа могла потпомагати трупе на Маловњу у случају потребе. Поред тога била је рано у јутру упућена на Маловањ и 5. батерија Тимочког пољ. арт. пука од оних трију батерија, које су у очи тога дана пред вече биле стигле са командантом Тимочке дивизије I. позива у Кораћицу. Око 17.30 час. непријатељ је са једним батаљоном покушао напад на Маловањ вероватно у цељи насилног рекогносцирања, али је ватром наших трупа био одбивен. Око 8 час. непријатељска артилерија отпочела је јаче обасипати Маловањ, гађајући нарочито наше ровове на предњем нагибу, а нарочито око 9 час. кад је почела дејствовати наша артилерија са Маловња и Кошутице. Око 10 час. опажено је са положаја кретање непријатељских нападних колона и то: од Мишљевца два – три батаљона а од к. 256 (код цркве у с. Неменикућама) око 2 батаљона. У то време је 13. пешад. пук I. позива био ојачан двема четама 14. пешад. пука I. позива и био је спреман да дочека непријатеља, а ради сваке случајности примакнут је и остатак 14. пука I. позива ближе к. 520 на Маловњу.
Непријатељ је пуштен да се примакне ближе нашем положају и да се сасвим обелодани његов маневар, па зато је већ око 11 час. први борбени ред био до на 300 м. испред наших ровова. Том приликом запажено је, да његово лево крило не стоји у вези са суседним његовим деловима и да је оно састављено из самих ландштурмских трупа; па зато се командант 13. пешад. пука I. позива одлучио, да непријатеља задржава на фронту, а са двема четама, које су прикривено пришле изворном делу Дубоког потока, изврши испад и изненади непријатеља с левог бока. И заиста ове су две чете успеле, да око подне изненадно нападну непријатељев леви бок, што код његовог левог крила изазва колебање, а затим предавање у масама и одступање у нереду, које се одмах затим пренело и на његово десно крило. Одмах затим наше трупе са Маловња предузеше покрет унапред и заузеше механу Тресију, али у даљем наступању ка Мишљевцу наиђоше на организовани отпор, те док су се прикупиле, уредиле и припремиле за напад на Мишљевац, Крушик и Мујницу, наступила је ноћ која је прекинула борбу и ако је ватра трајала све до 20 час. У току тога вечера извршене су извесне промене у распореду трупа Космајског одсека ради давања што јачег отпора, ако би непријатељ понова што покушао. Тај измењен распоред извршен је на основу заповести команданта Тимочке дивизије I. позива ОБр. 1618, која је издата 9. децембра у 13 час. у Кораћици, и био је овакав: на десном одсеку од реке Луга до потока Кастељана, обухватајући косу на десној обали Бастава потока и Брљочевац – 20. пешад. пук I. позива, 4. батаљон 11. пука III. позива, 3. Дунавска и две Тимочке брзометне батерије и 1 позициска батерија; на левом пододсеку – од п. Кастељана до Рогачког брда (к. 297) искључно, обухватајући Космај и мех. Тресију – 14. пешад. пук I. позива, 3. батаљон 11. пука III. позива, 1. прек. батаљон 10. пука III. позива, две Тимочке брзометне батерије и 2 брзометне хаубице, и у општој резерви на средокраћи између Космаја и Кошутице – 13. пешад. пук I. позива.
3. батаљон 11. пука I. позива упућен је тога вечера са Космаја у састав свога пука, одакле је био и дошао. У оваком распореду трупе Космајског одсека су неузнемираване од непријатеља преноћиле и дочекале повлачење непријатељевих трупа, које је још у току те ноћи отпочело. Но у моменту, кад су трупе Космајског одсека, одбивши непријатеља, покушале да изведу напад у правцу Мишљевца и Крушика, командант десног пододсека Обреновачког одреда упутио је 2. батаљон 5. пука III. позива са Рогачког брда (к. 297) и две чете 14. кадров. пука са Орница да својом акцијом преко Мујница олакшају овај испад. Ове трупе кренуле су се у 15.30 час. и потпомогнуте јаком артилериском ватром са Рогачког брда и Орница имале су у почетку успеха и непријатељ се поче повлачити. Но благодарећи добивеним појачањима, непријатељ је извршио контра напад и успео да задржи своје ровове. У том је ноћ прекинула борбу и трупе десног одсека Обреновачког одреда заноћиле су на 40 – 100 м. од непријатеља а на линији, која полази од к. 236, иде уз Прњавор поток па прелази преко западног дела Мујнице и спушта се ка Тресиском потоку и Тресији механи. Али између 8 и 9 час., кад је примећено слабљење ватре код непријатеља и кад су осетиле код овога извесне знаке нереда и растројства, те трупе извршише енергичан јуриш на Мујницу и успеше да одбаце непријатеља преко Дучинске реке, на коме је непријатељ оставио масу лешева, оружја и спреме.
Команданту Моравске дивизије I. позива под ОБр. 775 издао сам ово наређење: „Са дивизијом по ешелонима, како буду пристизали у с. Иванчу, продужите одмах форсирано покрет преко Кораћице – М. Врбице за Младеновац. Чим стигнете јавићете ми се“. Врховна команда шифрованом депешом ОБр. 7874 издала ми је наређење, а које је ниже у ситуацији за овај дан у целости изнето. На основу овог наређења издао сам под ОБр. 778 команданту Моравске дивизије I. позива ово наређење: „Начелник штаба Врховне команде под ОБр. 7874 од данас наредио је: Да Моравска дивизија I. позива базира на Младеновац, а возове да ешелонира на правцу Младеновац – Топола. Према томе 1. степен колонске коморе те дивизије упутите у Међулужје а 2. степен у Тополу“. Командант Моравске дивизије I. позива под ОБр. 2330 доставио ми је ово: „Чело дивизије пристиже, и око 18.30 биће на улазу у Младеновац. Остали пукови дивизије и артилериски пук стићиће у току ноћи. Пукови ће се убиваковати према усменој заповести командантовој на простору Младеновац – Крива липа, а артилерија на вашаришту. Дивизија форсирано маршује од 20 час. 8. децембра без одмора. Артилериска и пешадиска муниција треба да се попуни. Возови дивизиски треба да се ешелонирају на промењени комуникациски правац. Из тих разлога дивизији је потребно сутра 10. децембра дати преданак, да се људи прикупе, снабду и успособе за употребу. Молим за наређење, где ће дивизија базирати и који ће јој бити комуникациски правац како бих могао наредити ешелонирање возова“. По овом сам издао команданту Моравске дивизије I. позива под ОБр. 779 ово наређење: „Ваша дивизија имаће сутра 10. децембра преданак. Постарајте се, да вам се трупе у току данашњег дана снабду муницијом и храном. Та дивизија за сад образује општу резерву Одбране Београда, те према томе трупе треба да вам буду у готовости, да у случају потребе могу и у току ноћи и сутрашњег дана бити употребљене. Сем тога да одржавају везу са командантом одсека на Варовници. Односно базирања те дивизије и ешелонирања возова наређено вам је под ОБр. 778 од вечерас“.