Ситуација
У току 9. децембра стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:
Од команданта II. армије
ОБр. 4458
(у 10.10 час.)
Стање армије у току прошле ноћи: Дринска дивизија II. позива: јуришима ноћас од 23 – 23.55 час. потпуно се овладало Човком и Врачијим брдом. 5. пук задржао се на Врачем брду; 6. пук на положајима код с. Шушњара. Дивизиска резерва пребациће се преко р. Грабовице на к. 239 између с. Шушњара и Стубице. Изгледа да се непријатељ са Човке извесним делом повукао ка Лазаревцу. На фронту Коњичке дивизије ноћ је прошла на миру. Моравска дивизија I. позива: 16. пук остао је на положајима: Бистрички вис – Дрен – Стубички вис са задатком, да маскира извлачење Моравске дивизије I. позива и да помогне Дринској дивизији II. позива у нападу на Човку. Батаљон истурен јужно од Дрена ка Лазаревцу својим предњим деловима пушкарао се са непријатељем, који је бранио Лазаревац. Јутрос око 3 часа престала је ватра на том делу фронта. У 4.15 час. чула се јака детонација у правцу Лазаревца. По извештају предњих делова, непријатељ је бацио у ваздух мост на Колубари. У 4.30 час. делови 1. батаљона овог пука и 2 чете 2. батаљона 13. пука I. позива ушле су у небрањени Лазаревац. За време и после ноћне борбе 7./8. децембра на положају Кременица, трупе ове дивизије заробиле су 2 официра и 414 војника“.
ОБр. 4459
(у 12.45 час.)
„На фронту Шумадиске дивизије I. позива у току целе ноћи било је пушкарања, а нарочито на фронту главне колоне испред 19. и 10. пешад. пука, где је ватра више пута била врло јака, којом је приликом нашом артилеријом дејствовано и на дубљу позадину непријатеља. Ова ватра нарочито је била јака из непријатељских ровова, вероватно из бојазни од нашег ноћног напада. С времена на време, непријатељ је осветљавао долину Турије и фронт испред батаљона на Којиловици са светлећим ракетлама. По исказу заробљеника: 6. пук ландштурмски је био у резерви код Арнајева, а пре два дана отишао је у Лазаревац, где су код школе преноћили и јуче су дошли на положај. Према главној колони ове дивизије између Турије и Пештана биле су ове непријатељске трупе: на Јунковачкој коси 102. мађарски пук (од 3 батаљона), до њега десно 11. пук (4 батаљона), до овога један батаљон 28. пука и најзад 73. пук (3 батаљона) – све из заједничке војске; осим тога има још два батаљона 6. пука ландштурма, из којих су 2 чете синоћ ушле у први борбени ред за појачање. Патроле главне колоне дивизије јавиле су, да је непријатељ напустио своје предње ровове. Наређено је главној десној колони: да изврши насилно рекогносцирање, тукући непријатељску позадину артилериском ватром; да се заузете отпорне тачке утврде и осигурају, а коњички пук да наступа долином Турије, одржавајући везу између колона. Наређено је, да се помоћу официрских патрола што пре утврди, повлачи ли се непријатељ и у ком правцу: преко Колубаре, ка Београду или Обреновцу. Губитака код обеју колона мало. Код левог одреда – 12. пешад. пук – било је пушкарање до поноћи, ну исто је одједном престало, што је дало повода веровању, да се непријатељ повлачи, те су предње трупе кренуле напред и утврдиле, да се непријатељ повукао, те су са две чете заузеле Лазаревац. Око 3.20 час. командант батаљона, који је био према Лазаревцу, чуо је неколико јачих експлозија у долини Колубаре, вероватно при рушењу мостова и важнијих објеката. По исказу једног нашег сељака, непријатељ је одступио ка Лајковцу“.
ОБр. 4469
(у 14.45 час.)
„Командант Дринске дивизије II. позива јавља, да су у синоћној борби заробљени војници из 25., 26., 27. и 28. домобранске регименте заједничке војске и из 2. батаљона 57. регименте 12. бригаде. По исказу заробљеника цела 42. домобранска дивизија бранила је јуче Човку (која скупа броји 4.000 људи). 16. регимента је бранила Шушњарски вис. Изгледа да је 12. брдска бригада одступила на леву обалу Љига код Дудовице. Искази свију заробљеника говоре о палом моралу, палој дисциплини, као и то да је ратовање досадно не само Словенима, но и Немцима и Мађарима“.
ОБр. 4475
(у 22.30 час.)
„Стање у току дана: На фронту Коњичке дивизије у току дана није се десило ништа значајније. Непријатељ држи линију: Медошевац – Сакуља – десна обала Сајковачког потока – село Рожанце и даље ка к. 238, на којој се укопао. Шумадиска дивизија I. позива: у току дана вршено је насилно извиђање како десном колоном са Којиловице, тако и са главном колоном. Због јако утврђених положаја непријатељских и јаког отпора, десна колона је успела само, да непријатељске предње делове потисне из предње у задње ровове. Десно крило главне колоне 19. пука због јаког непријатељског отпора није могло напредовати, али је зато лево крило у неколико кренуло унапред ка селу Сакуљи, грозећи непријатељском десном боку. Леви одред 12. пука кренуо је у 14 часова у десни бок и позадину непријатеља, који се налази на положају: Вреоци – Црљенци, и око 16.30 часова прешао је Пештан и покушао покрет правцем: Медошевац – Вреоце, али је због мрака обустављен. У току дана заробљено је: 3 официра, 535 војника; заплењено: 2 митраљеза и неколико коња. Наређено је команданту 12. пука, да још у току ноћи дође у додир с непријатељем, како би се у зору могао једновремено извршити напад са 16. и 19. пуком. Са Дринском дивизијом II. позива није још васпостављена телефонска веза“.
Од команданта III. армије
ОБр. 3400
(у 12 час.)
„Дринска дивизија II. позива ноћас у 23.50 час. успела је, да јуришем освоји Човку и Враче Брдо. 5. пук задржао се са главнином на Врачем брду, а 6. пук код с. Шушњара. Наређено је, да дивизиска резерва изађе на к. 329 (између с. Шушњара и Стубице). 6. прек. пук (Комбиноване дивизије) избацио је једну чету до Словачког моста. У великој маси непријатељ одступа преко Словца. Једна колона јачине до једног пука пешадије у покрету је од Лајковца ка Убу. Наше 3 батерије дејствују на непријатељске делове око Лајковца. 2. пук са 2 брдска топа пребациће се одмах на леву обалу Колубаре, са циљем: Лајковац“.
ОБр. 3401
(у 12 час.)
„Командант Тимочке дивизије II. позива јавља, да се велике непријатељске коморске колоне крећу преко Близанских висова. Десна дужине 1 ½ а лева 1 км. Пребацивање се врши у већим и мањим одељењима“.
ОБр. 3406
(у 15 час.)
„Према исказу заробљеника цела 42. хонведска дивизија бранила је 8. ов. мес. Човку; 16. пук заједничке војске бранио је Шушњарски вис, на чијем је левом крилу био 27. хонведски пешад. пук“.
ОБр. 3408
(у 14.50 час.)
„Командант Комбиноване дивизије јавља, да су предњи делови прешли на леву обалу Колубаре и око 13 час. заузели Лајковачку железничку станицу“.
Од команданта I. армије
ОБр. 3520
(у 7 час.)
„Синоћ борбом заузето је Ваљево. Данас продужење гоњења на север и сз. са јаким осматрањем према истоку и низ Колубару. На линији: Причевић – Јошева – Близоње дивизије ће данас очекивати даљу диспозицију. Једна од њих остаје као армиска резерва на десној обали Колубаре у близини Ваљева“.
ОБр. 3523
(у 7 час.)
„Данас у 8 час. армиски штаб долази у Г. Топлицу“.
Од команданта Ужичке војске
ОБр. 1939
(у 10.30 час.)
„Шумадиска дивизија у току јучерашњег дана гонећим деловима избила је на линију: Шепци – Ћебићи – Лисина, а главнином на линију: Иванијевица – Таорске стене. Побочница од једног пука и 1 брдске батерије избила је на Чикор и Рељине. Дивизион коњице прошао је Повлен. Побочница данас продужава за Дебело брдо. Заробљено је преко 100 војника. Лимски одред преко Црнокоса избио је на фронт: Варда – Црни врх – В. Приседо. На груписаног непријатеља није се наишло. По селима растурена су непријатељска одељења, која се хватају. Испред Ужичке бригаде, после извесног отпора, непријатељ се у току ноћи повлачи. Ужичка бригада гони и преко Ужица наступа ка Кадињачи, у ком се правцу чује топовска паљба. Од непријатеља су очишћени: Ражана, Косјерић, Ужице, вероватно и Чајетина. Упућени су извесни делови да наступају преко Чајетине ка Кремнима. Наређено је гоњење ка Дрини“.
ОБр. 1950
(у 22 часа)
„Нема извештаја, да је 10. пук са брдском батеријом као побочница избио на Дебело брдо. Шумадиска дивизија II. позива прикупља се код Маковишта. У току јучерашњег дана на фронту Шумадиске дивизије заробљено је 414 војника, а у току данашњег дана 110 војника. По исказу заробљеника на фронту Бајина Башта – Рогачица одступила је 1., 4. и 5. брдска бригада са 6 топова. Лимски одред у своме продирању избио је на фронт Црни врх – В. Приседо. Око 5 час. непријатељ је отпочео напад на В. Приседо. Ово је вероватно заштитница, која је одступила испред фронта Ужичке бригаде. Како су на В. Приседу били 2 слаба батаљона III. позива, то су се они повукли. Послато појачање од 12. кадровског пука принудило је непријатеља, да се повуче одмах у правцу Бајине Баште. Ужичка бригада вероватно је избила на Кадињачу. Заробљено је 163 непријатељска војника. Укупно у току јучерашњег дана заробљено је 700 војника. За сутра наређено је даље наступање, ради заузећа Б. Баште и Рогачице, и протеривања непријатеља на леву обалу Дрине. Власти у Ужицу и Пожези понова су уведене. Железничка пруга до Пожеге оправљена је, уведен је железнички саобраћај, а у току сутрашњег дана пуштаће се возови и до Ужица“.
Од команданта Одбране Београда
ОБр. 774
(у 9.45 час.)
„У току дана 8. и ноћи 8./9. децембра стање је овакво: Од 5 час. 8. децембра непријатељ је нападао на фронт на свима тачкама. Најјачи напад управљен је против Космајског одсека, на центру. У 8 час. непријатељ је заузео Маловањ и почео излазити на Космај, одакле су наши делови 11. пешад. пука III. позива готово без борбе око 10 час. одступили и побегли преко Лупоглава ка Иванчи. У исто време непријатељске патроле се јављају у с. Рогачи. У тој борби погинуо је командант одсека потпуковник Антоније Милошевић. Команду над одсеком привремено је примио командант Обреновачког одреда, организујући одбрану Кошутице и Лупоглава. У 14 час., пошто је добио појачање, предузео је контра напад и у 15.15 час., заузео Маловањ а око 16 час. избио је на Космај, одакле је одбио непријатеља на целом фронту. Око 19 час. настаје понова колебање на Маловњу и дејством 3. батаљона 11. пука I. позива са Рогачког брда у бок ситуација се рашчистила и непријатељ је коначно са великим губитцима и у нереду одбивен. Јак напад непријатељ је ноћас управио на Варовнички одсек, али је око 7 час. испадом 2 чете на к. 351 непријатељ одбачен, заузевши све положаје изузимајући Умчарског Парлога, који је остао у непријатељским рукама. Према исказу заробљеника на овом фронту имамо цео 17. корпус и 12. пук, 28. пучки пук и 25. устанички пук. Целу ситуацију спасао је 13. пешад. пук I. позива, на челу кога је јуначки погинуо мајор Тодор Франтловић и благовремено садејство Обреновачког одреда са својим 3. батаљоном 11. пука I. позива. При одбрани положаја код Варовнице јуначки је погинуо и мајор Милутин Бошковић“.
Од команданта Браничевског одреда
ОБр. 1851
(у 21.40 час.)
„Једна непријатељска чета у 14.15 час. на чамцима је прешла на Грочанску аду. На западном делу фронта целог дана се водила борба на положају: Брестовик – Мађарска раван – к. 207. Око 18 час. наш 2. батаљон комбинованог пука повукао се у нереду на Сеонску косу са Брестовика. Борба се још води“.
Наређења Врховне команде
Наређење ОБр. 7874
Команданту II. армије,
команданту Одбране Београда
„У вези наређења ОБр. 7828, а обзиром на садашњи положај Моравске дивизије I. позива наређујем, да ова дивизија базира на Младеновац, а возове да ешелонира у правцу Младеновац – Топола“.