Извештаји
Врховна команда примила је у току 11. јула ове важније извештаје:
Од четничког војводе Јована Бабунског
Рапорт од 5. јула
„Јула 4. ухватили смо још једног бугарског војника близу њихових ровова. Он каже, да се на овој страни налазе пукови: 2., 5., 18., 20., 49. и 50. Ова пета дивизија стоји у вези са 8. дивизијом која оперише на Битољском фронту. Зна за 1. и 11. артилер. пук а позади је немачка артилерија. Пут за кола и аутомобиле је направљен од Хума за Коњско, Сермели, Негорце. По свима рововима има по 8 и 4 реда жица и скривени од артилерије“.
Од делегата Врховне команде код енглеских трупа капетана Јовичића
Пов. Бр. службено од 10. јула
По једноме писму из Валоне од 27. маја 1916. године:
„Нема сумње да има свега једна непотпуна дивизија на просторији јужно од Ишми. Аустријанци се труде свима могућим средствима да створе импресију, да имају више трупа у Албанији но што стварно имају. Један достављач (који је без знања Аустријанаца успео да дође у Валону) имао је строго наређење од аустриске страже на Семени, да нипошто не каже да има свега једно одељење у Драчу, већ да свуда прича како је Драч пун трупа. Сматра се, да има свега око 25.000 наоружаних Арнаута, они су лошег квалитета и ни мало нису ратоборни. Узимање мушког становништва од 18 – 45 година за војску, како су то Аустријанци покушали на територији јужно од реке Шкумбе, није успело и тај је план напуштен, а узето људство пуштено кућама. Аустриске намирнице сем меса, које се у земљи набављају, довлаче се од Скадра морем до Драча. Једна непозната количина кријумчари се преко границе. Велика је оскудица у намирницама за цивилно становништво. Соли у опште нема, само трупе добијају кафе, шећера и гаса. Кукуруз кошта 12 наполеона 100 кила. Аустријанци су увели свој папирни новац у Албанији, што је изазвало велико негодовање. Чује се, да је Акиф Паша бивши управник Елбасана одбио, да прими команду над аустриским и арнаутским снагама, јер вели, мора да одржава свој положај као чисто Албански Гувернер“.
Од војног изасланика у Русији
Бр. 229 од 10. јула
„На југозападном фронту, III. армија продужује наступање и избила је на реку Стоход, где је заузела села: Гуљевић, Кашовку и Угљи. На левом крилу јуче је заузета важна железничка станица Делатин и тиме је одсечена Галиција од Мармарош – Сигета. На западном фронту код Барановича продужују се врло упорни бојеви са противником, који даје врло јак отпор“.
Од војног изасланика у Италији
Бр. 565 од 9. јула
„Операције у Трентину још нису завршене, но Талијани већ транспортују трупе ка Изонцу. Те трупе претрпеле су велике губитке, потрошиле много муниције, с тога за извесно време искључена је талијанска офанзива већих размера. О овоме немам још никаквих изаештаја ни о талијанским намерама у Албанији, према садањој ситуацији. Чим шта будем сазнао јавићу одмах“.
Бр. 568 од 10. јула
„Ситуација на фронту I. армије: „Део 1. Терен у опште врло испресецан, нема једноставних гребена, с тога кретање веома отежано и тешко одржавати везе. Само висораван „Азијаго“ пролазна у свима правцима, али ограђена високим планинама. Ова препона је без воде и без икаквих других средстава. Пролазност побољшана врло добрим путевима војним у свима правцима. Но у току операција може се свуда кретати, само коморе трупама остају на висовима где нема путева“.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 2407
Г. Министру Војном – Крф
„По Париском протоколу Енглези су требали да набаве 4.000 мазги за нашу војску, што још нису учинили. Пошто је неопходно потребно добити одмах ове мазге, те би се наша војска успособила за операције молим за хитно дејство, да Енглеска Влада нареди, да се ове мазге купе у Грчкој, где их има у довољној количини“.
ОБр. 2407
Ђенералу Сарају,
пуковнику Душиу,
ђенералу Милну команданту енглеских трупа,
пуковнику Гаренју
„По протоколу Париске конференције Енглеска Влада била је обавезна дати за Српску војску 4.000 мазги. Међутим, ово није ни до данас учињено. Како с обзиром на војно – политичку ситуацију Српска војска може ући сваког часа у акцију, то ми је част умолити вас, за хитно дејство, да се означени број мазги, што пре додаду Српској војсци, које се могу лако и брзо купити у самој Грчкој, пошто их има у великом броју, по већ почетој демобилизацији Грчке војске“.