II. армија
Командант II. армије издао је 15. јула командантима Шумадиске и Тимочке дивизије наређење ОБр. 654 ове садржине: „Пошто ће наше трупе по распореду ОБр. 609 од 13. ов. мес. ући у акцију а трупе Шумадиске дивизије у борбену просторију близу непријатеља, то ради безбедности трупа и положаја, као и ради приправности за дужу одбрану и самоодбрану јединица и утврђења наређујем ово:
1. Да се стражарским низом савршено затвори пролаз између наших трупа и положаја противника. За ово најстрожије применити све мере, које прописује ратна служба, као и оне, које би се нашле за целисходне на лицу места.
Кроз стражарски низ пропуштати:
а) Наше официре и патроле, онако како је прописано ратном службом, или како ово уреди командант дивизије према специјалним потребама на лицу места.
б) Официре и војнике савезничких војсака, и то: ако долазе с поља и немају дозволу команданта дивизије онако како прописују ратна служба за непознате наше официре, а који буду имали дозволу, онда онако као и наше официре, који се познају.
Изнутра пуштати у поље само оне, који буду имали дозволу команданта наше дивизије, чије су трупе на предстражи.
Даље појединости уредиће командант дивизије.
в) Мештане с поља пропуштати, али их спроводити као што је прописано ратном службом за сумњива лица. Изнутра у поље не пуштати никог без нарочите дозволе команданта дивизије.
г) Са бегунцима непријатељске војске поступати по пропису ратне службе, али бити врло опрезан према њима, док се не разоружају и приме, бити предусретљивији, али свагда на великој опрези.
д) Пропуштање осталих лица вршити по пропису ратне службе, као и по специјалним наређењима команданта дивизије.
2. Неуморно се старати, да трупе имају свагда код себе потпуно муниције, а у утврђењима, којима би доношење муниције било отежано због противничке ватре, треба устројити склоништа за муницију, која да се пуне ноћу или по магли и томе подобно, ако друкче не би могло. Тако исто треба се постарати да трупе у оваквим утврђењима имају воде и хране. У опште да утврђење буде способно за дуги отпор и самоодбрану.
3. Утврђивања у опште израђивати по прописима и снабдевати их препрекама свију врста, подесним за ојачање утврђења према терену, где се налази.
Експлозиве за мине и фугасе тражити благовремено. У опште не пропустити ништа, што је савремено искуство утврдило да треба употребити за јачи отпор утврђења.
4. Лица која иду у извиђање (патроле, официри за рекогносцирање и томе подобно) не смеју носити са собом никакве белешке или карте, у којима би се налазили ма и најмањи податци о трупама, распореду и положајима, као и о новим комуникацијама и другим просторијама, којих на карти није било, кад је израђена.
5. Скренути пажњу војницима на подлачку и варалачку природу Бугара, који употребљавају сва средства, да преваре и обману, служећи се одећом пастира, сељака, свештеника па чак и женским оделом, и на њихов кукавичлук, кад наиђу на јачи и озбиљнији отпор“.
Дејство Шумадиске дивизије
На основу наређења команданта II. армије ОБр. 609 од 13. јула командант Шумадиске дивизије издао је својим трупама заповест ОБр. 609 од 15. јула ове садржине:
„Дивизија ће отпочети покрет 17. ов. мес. по подне у правцу ка Водени на овај начин:
1. Коњички ескадрон полази 17. ов. мес. у 19 часова друмом до Јениџе Вардара. Ту предањује. 18. у 19 часова полази друмом до с. Мечекли (Св. Илија) где стиже 19. ујутру, а у 15 часова продужава покрет за с. Драгоманце, где ће ми се командир јавити ради даље заповести.
2. I. ешелон: дивизиски штаб, телеграфско одељење, 2. бригада. Командант ешелона командант 2. бригаде. Полази 17. овог месеца по подне тако да до 20.30 часова пређе зачељем понтонски мост на Вардару, а у јутру 17. ов. мес. долази код моста на Чекре Дере и зауставља се на десној обали реке. Ту преданити и поћи у 19 часова друмом до с. Бургаса, где стићи 19. у јутру. По преданку поћи у 19 часова друмом и даље ново израђеним путем уз Гениш Дере и зауставити се украј пута северно од с. Мечекли (Св. Илија).
Командант ешелона наредиће, кад ће и где људство дивизиског штаба и телеграфско одељење ући у колону.
3. II. ешелон: пољски, брдски и хаубички дивизион. Командант ешелона командант пољског дивизиона. Полази 17. ов. мес. по подне тако, да зачеље пређе понтонски мост у 20 часова; 18. ов. мес. ујутру доћи ће до моста на Чекре Дере и зауставити се на левој обали реке. По преданку поћи ће за првим ешелоном 18. увече тако, да се креће на 1 час одстојања иза његовог зачеља и зауставити се 19. ујутру источно од с. Бургас на десној обали реке. По преданку поћи ће на исти начин 19. по подне за I. ешелоном и доћи у крај пута за Драгоманце у висини с. Мечекли (Св. Илија).
Остатак артилерије, који није примио материјал, остаје где је до даљег наређења.
4. III. ешелон: 1. бригада, штаб пионирског полубатаљона са 1 четом, део инжињерске алатне колоне I. армије и лаки мостовни трен. Командант ешелона командант 1. бригаде. Полази из свог логора 17. ов. мес. увече тако, да зачељем пређе понтонски мост у 24 часа и стиже 18. ујутру код Бање Пел. По преданку полази 18. увече тако, да се креће на 1 час одстојања иза зачеља II. ешелона и 19. ујутру стиже у крај пута код с. Балиџе. По преданку полази 19. увече и на исти начин за II. ешелоном и 20. ујутру стиже у крај пута за Драгоманце јужно од с. Мечекли (Св. Илија).
Командант ешелона наредиће инжињерији кад ће и где ући у колону.
5. IV. ешелон: болничарска чета и колонска комора. Командант ешелона командант колонске коморе. Полазак ноћу 17./18. тако, да челом наиђе на мост на Вардару 17. ов. мес. 1 час и стиже 18. у крај пута крај села Алакилисе. Ноћу 18./19. полази за III. ешелоном тако, да се креће иза његовог зачеља 1 час и долази 19. у крај пута између Јениџе Вардара и села Балиџе и што ближе реци. По преданку продужава ноћу 19./20. ов. мес. покрет на исти начин и долази у крај пута узмеђу Вертекопа и моста на Могленици.
6. Прелазом на мосту на Вардару руководиће командант инжињерије у споразуму са тамошњим француским официром. Команданти ешелона треба с њим да стоје у вези, да би били благовремено обавештени о току прелажења преко моста. Доцније у току кретања команданти суседних ешелона имају одржавати међусобну везу, како би се одржавало овом заповешћу одређено одстојање између ешелона, те да неби наступило нагомилавање, застој и неред на маршу.
7. Дивизиски коначар пешад. ппуковник Душан Лукић са официрима коначарима: пешад. пукова, артилерије, инжињерије и колонске коморе, отпутоваће 16. ов. мес. у 15 часова од моста на Вардару на просторију првог преданка и потом даље измицати испред трупа са задатком: да се на одређеним реонима нађу угодна места за одмор и преданак трупа. Нарочиту пажњу обратити, да на местима одмора и преданака буде довољно воде за људе и стоку.
8. Људство, које неможе марш издржавати упутити 17. из јутра до 8 часова под командом официра код железничке станице Топчи, где ће се оно убиваковати и чекати на полазак воза. Команду над овим људством примиће један виши официр, кога одреди командант 2. бригаде и довести га возом до Вертекопа а одатле упутити у команде.
Са оним људима, који успут изостану због болести поступиће се овако:
а) Возиће се на двоколицама појединих команди, ради чега сва места поред возара имају бити за ово резервисана.
б) Носиће се на мазгама пуковских санитетских одељења.
в) На челу IV. ешелона да се креће једно завојиште са свима мазгама за пренос рањеника из завојишта и профијант колоне ставиће овом командиру завојишта сва кола која му остану празна.
Командант IV. ешелона има нарочиту дужност да настане, да се болесни и изнемогли људи потоваре на кола, како у путу неби изостајали.
г) Они који од Јениџе Вардара и Вертекопа неби могли ни на колима марш продужити оставиће се у прихватним станицама, које ће образовати референт санитета од по 1 медецинара и неколико болничара у Јениџе Вардару и Вертекопу.
Са болесном стоком у марвеној болници оставити једног ветеринара са потребним бројем болничара, те да је преда марвеној болници која дође на место наше.
9. Командант профијант колоне упутиће 17. ов. мес. пре подне командантима пешад. пукова по 30; команданту стана, командиру ескадрона, команданту пионирског полубатаљона и командиру болничарске чете по 5; командиру лаког мостовног трена 2; командиру пољске марвене болнице 5 и шефу војне поште 1 двоколица са запрегом.
10. 17. овог месеца пре подне изузети једнодневни оброк хране и издати на руке војницима; 18. примити храну у Аклакилису; 19. у Бургасу; 20. у Вертекопу.
Коњички ескадрон и људство које се превози железницом да понесу тродневни оброк хране.
11. Обратити нарочиту пажњу на ред и дисциплину код трупа за време марша, имајући у виду наредбе које сам о томе издао.
12. Пре поласка извршити смотру у духу наређења ОБр. 572 од 12. ов. мес.
13. Ја ћу 18. из јутра отпутовати из Топчина преко Јениџе Вардара за село Драгоманце. Мој помоћник са остатком штаба креће се на челу I. ешелона.
Одговорити о пријему ове заповести“.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 15. јула ове важније извештаје:
Од г. Министра Војног
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 841 од 1. јула
(Лично за ђенерала Бојовића и строго поверљиво)
„Ђенерал Рашић својом шифром из Париза јавља: Известите Врховног Команданта, ових дана биће општи напад на западном фронту. Спрема је велика. Снага напада више од два пута јача од противничке“.
Ф. Ђ. ОБр. 965 од 13. јула
„Војни изасланик у Русија под Бр. 227 од 9. јула својом шифром јавља:
„Садржај ваше депеше ОБр. 924 предао сам данас Начелнику Врховне команде. Он ми рече, да Енглези, који су од самога почетка били противни Солунској операцији и сада се односе немарљиво ка свему што се тиче Солунског фронта. Међутим ђенерал Жофр не дели то мишљење и држи да треба увећати снагу код Солуна и изјавио готовост, да ће Французи без обзира на Енглезе предузети офанзиву чим буде потребно. Начелник штаба Врховне команде рече, да ће опет чинити корак код Француске и Енглеске Врховне команде. Он сматра, да би заузимање Софије имало огроман значај. Казао ми је и то, да је ђенерал Жофр тражио, да се од заробљеника Југословенских образује извесна резерва за Солунски фронт. Ђенерал Алексијев вољан је то учинити, али мисли прво формирати још једну дивизију у Одеси. И овом приликом говорио сам о Чесима и начелник штаба Врховне команде обећао дејствовати на Управу Чешког Савеза помоћи нам у формирању друге дивизије“.
Ф. Ђ. ОБр. 980 од 13. јула
Ђенерал Рашић под Бр. 156 од 10. јула својом шифром јавља: „Свеза Бр. 924. Французи искрено мисле на дејства Балканска. Предузете су мере за попуну расхода у људима. Чиниће кораке код Енглеза, да то исто учине. За Енглезе поднео сам писмен рапорт, ојачање оперативних јединица на Балкану моћи ће бити само од Енглеза. Ови се још устежу. Добро гурати Сараја, да дејствује у истом правцу. Ако Румунија неће да изигра будућност, верују да ће ступити у рат свакако кад жетву сврши“.
Ф. Ђ. ОБр. 988 од 13. јула
„Наш војни изасланик у Русији депешом Бр. 235 од 11. ов. мес. јавља:
Наша Добровољачка дивизија добиће одмах један пољски дивизион од 18 топова аустриских брзометних са запрегом и људством, а до краја јула дивизион од енглеских хаубица 11 ½ см. и један руски, брдски дивизион од 3 батерије по 8 топова; људи и официри наши. Број митраљеза по пуковима увећан на 12 митраљеза“.
Ф. Ђ. ОБр. 996 од 14. јула
„Ђенерал Рашић депешом Бр. 135 од 13. јула јавља, да ће Французи нерадо пустити 10.000 заробљеника, а да би добили у времену под изговором на велики терет од транспората и исхране
у Солуну, тражили су мишљење од Сараја.
Молим учините одмах корак код Сараја у духу моје депеше Пов. Ф. Ђ. ОБр. 848 да потпомогне решење овога питања, да се бар појачају своје трупе код Солуна.
Молим известите ме о резултату“.
Од војног изасланика у Риму
Бр. 578 од 13. јула
„Талијански ђенералштаб савладао је успешно огромне тешкоће око снабдевања великог броја људи под невероватно тешким околностима. Примера ради: цео 20. корпус од 50.000 људи снабдевен је једном једином стазом из долине Бренте, а све потребе ношене на мазгама; за снабдевање 20. дивизије употребљено је директно само за ношење пијаће воде 1.000 мазги, и ипак су трупе уредно добијале храну, муницију и воду, а у позадини био примеран ред“.
Од Владиних комесара
Пов. Бр. 320 од 14. јула
„У овдашњим бугарским круговима сазнало се, да ће ових дана наша војска изаћи на фронт према Битољу и да ће њен операциски правац бити друмом који пролази између Охридског и Преспанског језера. Због тога вели се међу њима, Бугари хитно превлаче 11. Македонску дивизију са положаја између Струме и Вардара на положаје око Битоља и Ресна, како би појачали снагу, која је на овом правцу, а нарочито између језера Охридског и Преспанског врло слаба. Изгледа да се ове информације о скором покрету наших трупа докучавају директно од наших војника и официра, који несмотрено и наивно воде по кафанама разговоре не водећи рачуна о томе, да ли их ко слуша“.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 2527
Ђенералу Сарају
„Један наш повереник јавља да је сазнао од грчког учитеља у с. Ливади, како Бугари припремају напад са 2 пука пешадије преко Хуме и Љумнице на Барјактар Тепе. Западно од овога правца дејствовала би бугарска комитска чета Аврама Чеге а источно Јована Пајлоша“.