Извештаји
Врховна команда примила је у току 17. јула ове важније извештаје:
Од делегата ђенерала Рашића
Пов. Бр. 128 од 16. јула
„По претпису г. Министра Војног Пов. Ф. Ђ. ОБр. 673 од 6. ов. мес. чинио сам оваку представку начелнику штаба ђенералу Пелеу и допунио је усмено, колико је било потребно. Ђенерал Пеле поднеће ово ђенералу Жофру. Достављам ово ради знања, јер је извесно да ће се учинити по нашој жељи, на име, да се у близини наше војске неће толерисати некаква нарочита формација Црногорска, у толико пре, што је ранији председник Министарства Црногорског и сам изјавио француском посланику код Краља Николе, да нема места каквом нарочитом формирању. Не треба изгубити из вида за будуће време и прилике, да ти добровољци нису црногорски поданици.
Представка гласи у преводу овако:
Делегат Српске Врховне команде у штабу
Врховном Команданту Француских армија
Част ми је известити да сам добио:
а) Од I. бироа под Бр. 3312 од 6. априла препис Вашег наређења, које се односи на Босанце и које је познато у духу предлога ђенерала де Мондезира.
б) У писму француског Министра Иностраних Дела од 29. марта Бр. 111 стоји да је, према измени мисли са председником Црногорског Министарског Савета г. Мијушковићем, непотребно да се организују посебне Црногорске јединице.
Српски министар војни саопштава ми да је командант Источне армије, на молбу од некога, који није био овлашћен од наше Врховне команде, одобрио да црногорски добровољци носе црногорску кокарду.
У Солуну се налази неки Хајдуковић, који се представља као делегат црногорског Краља и који наводно има да служи као посредник између црногорских добровољаца и француских власти.
Поменути добровољци у ствари нису прногорски, већ су аустриски поданици. Они су из Босне, Далмације и Херцеговине, 660 њихових другова ступили су у састав наших добровољаца без икаквих услова. Бројно стање оних који желе да носе црногорску кокарду износи 960.
Част ми је скренути пажњу ваше екселенције на ово што се догађа и замолити вас да изволите издати наређења, која ће омогућити да се у нашој војсци одржи ред и коректни односи“.
Ђенерал Рашић с. р.
Од Источне војске
Бр. 4480/IX од 15. јула
„У одговор на ваше писмо ОБр. 2407 од 11. јула, част ми је саопштити вам, да је још почетком месеца јуна Енглеска Влада повела преговоре са Грчком Владом за куповину 4.000 мазги. Ппуковник Гарси је умољен 12. јула да извести у којем ће року та стока моћи бити у Солуну. Његов ћу вам одговор доставити чим га примим“.
Од делегата ђенерала Рашића
Бр. 173 од 17. јула
„Јавите, да ли учествујете у саставу ратног плана, који ће ових дана доћи Жофру на преглед и одобрење. Ако имате што за мене пошаљите ми на време и чега да се држим“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 2621
Делегату ђенералу Рашићу – Париз
„У погледу ратнога плана у сагласности сам са ђенералом Сарајем, те немате ништа радити по томе“.
ОБр. 2620
Начелнику артилериског одељења
„Органи Енглеске војске код Солуна отпочели су у разним крајевима Грчке куповину коња -мазги за нашу војску, пошто се Енглеска Влада обавезала на Париској конференцији да испоручи 4.000 мазги за нашу војску. Купљени коњи односно мазге биће одмах упућивани у Солун ради предаје нашој војсци“.