III. армија
Дејство Дринске дивизије
У 6 часова начелник штаба отишао је на Чеганску планину са командантом артилерије, командантом брдског артилериског пука и француским мајором командантом ескадрона, који је пре доласка ове дивизије држао положај Метериотепеси – к. 1900 – Чеганска планина. Са највишег дела Чеганске планине осматран је део нашег положаја од Метеристепеси до Чеганске планине. Цео положај почев од Метериотепеси до Чеганске планине доминиран је са непријатељских положаја. Одстојање од непријатељског положаја 5 – 6 км. Прилаз ка Метериотепесу са непријатељске стране лак и могућ. Међутим на исток и запад од Метериотепеса, прилаз је нашим положајима тежак услед дубоке јаруге испред фронта. Позади наших положаја тешке, стрме падине без комуникација.
У 18 часова примљен је од команданта 1. бригаде извештај ОБр. 627 у овоме:
5. и 6. брдске батерије изашле су на положај и утврђују се. О непријатељу у току јучерашњег дана сазнало се, да је једно непријатељско одељење сишло на косу, која се спушта са Каратепеа ближе ка нашим положајима – к. 1900, и ту је остало.
Десно са Шумадиском дивизијом није могла бити ухваћена веза око с. Радива; патрола је тамо нашла једно одељење Француза.
2. батаљон 5. пука посео је одређени положај и на његовом одсеку нема никакве новости о непријатељу; 3. батаљон 5. пука јуче у 11 часова посео је одређени положај и код њега ново нема ништа.
Штаб бригаде преместио сам на косу северно од с. Баточина. Телефонска веза постављена је са командантом 5. пука и командантом 2. Дебанжовог брдског дивизиона и са свима командантима батаљона.
У 18.30 часова командант Дринске дивизије доставио је команданту III. армије извештај ОБр. 1002 ове садржине:
„Трупе ове дивизије ноћу 20./21. јула заузеле су положаје: Јурки Кулбелери – Метериотепеси – Чеганску планину. Заузимање је извршено на миру. Веза са Шумадиском дивизијом код с. Родива није могла бити ухваћена. Штаб у Острову“.
У 20 часова примљен је од команданта 1. бригаде извештај ОБр. 677 у овоме:
„Стање на сектору редовно. Ново има:
а) Код десног одсека код непријатеља се примећује покрет у групицама и утврђивање положаја Кајмакчалана. Од 10 – 11 часова пре подне примећена је једна група официра југозападно од к. 2525 и већа одељења да раде.
б) На левом одсеку примећује се код непријатеља већа активност. Непријатељ у малим групицама стално патролира од главног положаја ка својим истакнутим тачкама. Око 50 непријатељских војника радило је на утврђивању главног положаја и на подизању препрека од жица.
Утврђивање нашег положаја продужује се и спрема грађа за утврђивање. Терен тежак те радови на утврђивању иду доста споро. На изради комуникација ради се.
Позади левог одсека на путу Жерви – седло источно од к. 1850 биће сутра ујутру постављене две чете са митраљеским одељењем, које ће бити на расположењу команданта левог одсека а у исто време радити пут Жерви – положај.
Осталих 6 чета 4. пука остају и даље близу с. Ослопа и раде путеве за излажење на к. 1900 и леви одсек.
Осећа се замореност код стоке услед тешких путева. Потребно је што пре организовати довлачење хране до подножја положаја“.
II. армија
Командант II. армије доставио је својим трупама у целости наређење Врховне команде ОБр. 2678 од 20. јула; у исто време за извршење тога наређења а у вези свога наређења ОБр. 609 од 13. издао је командантима Шумадиске и Тимочке дивизије наређење ОБр. 690 у овоме:
„1. Да Тимочка дивизија како је напред наређено изврши марш.
Командант дивизије организоваће овај марш тако да се исти изврши са најмањим замором трупа.
По доласку на одређену просторију командант ће извршити распоред дивизије по свом нахођењу и исти ми доставити са скицом на увиђај. При распоређивању имати у виду да се може вршити покрет напред по путу: Мечекли (односно Вертекоп) – Драгоманци и Јачкеј (Каленица) за Фуштани.
2. Командант Тимочке дивизије настаће, по доласку на нову просторију да се друм: Вертекоп -Сендил што пре оправи, а исто тако и сви путеви, који од овога воде на север кроз дивизиску просторију и служе за потребе трупа, а нарочито пут од моста на Могленици левом обалом до села Калинице (Јачкеја); од истог моста за с. Мечекли, пут Вертекоп – Мечекли, као и пут и газ: Каленица – Мечекли.
3. Команданти дивизија ове армије наредиће сваки по својој надлежности шта треба за јединице, које су остале у старим логорима на Халкидику; а чим прва артилериска јединица буде попуњена материјалом, да поступи по тач. 6 предњег наређења Врховне команде, но с тим, да чим им која јединица стигне, да ме о томе известе.
4. Команданти дивизија настаће да се што пре уреди веза са армиским штабом.
5. Командант Тимочке дивизије изаслаће благовремено коначаре, који ће припремити места за одморе и преноћишта, старајући се поглавито да војници и стока имају довољно воде. Ради избора најудобнијих места за преноћишта коначарима оставити слободан избор у околини места означених за преноћишта, само при том избегавати велико удаљавање због замора трупа“.
Дејство Тимочке дивизије
Командант Тимочке дивизије доставио је 21. јула команданту II. армије извештај ОБр. 708 ове садржине:
„На основи командантове заповести ОБр. 609 од 13. јуна, дивизија је у току прошле ноћи довршила марш до Топчина.
Марш су извршиле и сада се налазе код Топчина ове јединице:
1. Дивизиски штаб (са војном поштом и музиком);
2. Пешадија: 1. и 2. пешад. бригада;
3. Артилерија: штаб Тимочког пољског арт. пука са 2. пољским артилер. дивизионом, са 2. хаубичком батеријом и рововска батерија;
4. Инжињерија: штаб, штаб пионирског полубатаљона, 2. чета пионирска, телеграфско одељење и људство мостовног трена;
5. Тимочки коњички ескадрон;
6. Санитет: болничарска чета, сва три дивизиска завојишта и оба дивизиска болничка одељења;
7. Колонска комора: штаб, I. и II. одељење мунициске колоне са штабом, профијантска колона, покретна артилериска радионица и пољска марвена болница;
8. Дивизиско ручно слагалиште.
А остале су у ранијем логору, пошто још нису примиле материјал, ове јединице:
1. пољски артилер. дивизион, 1. хаубичка батерија, III. одељење муниционе колоне и привремено слагалиште за оставку личних официрских ствари и материјала који је претекао јединицама.
За 1. пољски артилериски дивизион и III. одељење мунициске колоне надам се, да ће бити готови са пријемом материјала и ући у састав дивизије кроз неколико дана, јер им недостаје само још један омањи део материјала па да буду способни за покрет. А за привремено слагалиште за оставку личних и претеклих потреба јављено је депешом ОБр. 679 од 18. тек. месеца и мољено за дејство да се ствари из тога слагалишта пренесу и предаду у одређена слагалишта у Микри, пошто та слагалишта нису могла примити потребе пре покрета дивизије.
Од пређашњег логора довде марш је извршен у два ешелона: I. ешелон је кренуо из пређашњег логора 18. текућег месеца у 18 часова, 19. је имао преданак између села Дудулара и Араплиа и ноћу 19./20. стигао је до Топчина; II. ешелон је кренуо из пређашњег логора 19. тек. месеца у 17.30 часова, 20. имао преданак где и I. ешелон и ноћу 20./21. стигао до Топчина.
2. пионирска чета упућена је за Топчин још 16. тек. мес. увече, те да раније прими и спреми водене инсталације на месту које је одређено за преданак и код Топчина.
Дивизиско ручно слагалиште пренето је до Топчина аутомобилима који су добивени са базе. Са слагалиштем је дошло и људство мостовног трена, које је служило за спровод хране и потреба.
Исхрана за време кретања била је регулисана овако:
До почетка покрета јединице су примале храну из дивизиског слагалишта; за први дан марша ношена је храна у профијантској комори самих јединица (које јединице нису имале ову комору, придат им је део профијантске колоне); за други дан марша ношена је храна у I. одељењу профијантске колоне; од доласка код Топчина исхрана се врши из слагалишта, које је овде устројено.
Исхрана ових артилер. јединица које су остале у пређашњим логорима биће из слагалишта у Микри. Храна ће се дотурати тим јединицама аутомобилима са базе. Споразум односно исхране ових делова учињен је благовремено са главним интендантом.
Сви болесни војници, који су се затекли у пређашњим логорима пре поласка дивизије, као и они за које се утврдило да су неспособни за марш, предати су једној болници Вардарске дивизије, која је ради тога постављена на месту где је пређе биваковала колонска комора ове дивизије.
Марш је извршен у реду. Првог дана марша понео је коњ једног ордонанса из 14. пешад. пука и оборио га, те је при паду сломио руку; потом је коњ ударио на војнике 15. пука оборио и обранио неколико војника.
Војници су добро издржали марш. Изостајања и оболевања било је релативно мало, наравно, кад се предпостави да је ово први марш и са ношењем садашње ратне спреме.
За прихват и ношење оболелих војника и оних који нису могли продужити марш, коришћене су мазге пуковских санитетских одељења и дивизиских завојишта, од којих је по једно било придато пешадиским бригадама и II. ешелону. На овај начин се постигло да не буде изостајања од своје команде за време марша.
Дневно је изостајало око 120 – 150 војника, који су донети на конак мазгама или су после неколико часова сами дошли. У току целог марша ступило је у болницу 6 од којих су 3 контузовани од једног коња који се отео и један још није дошао у команду.
Стока је такође добро издржала марш.
По доласку код Топчина, а с обзиром на поменуту командантову заповест и пређашњи распоред Шумадиске дивизије, дивизију сам овако распоредио:
1. 1. пешад. бригада убиваковала се североисточно од села Дурмушли;
2. 2. пешад. бригада јужно од с. Топчина;
3. Дивизиска артилерија с обе стране друма Топчин – дрвени мост на Вардару, северозападно од села;
4. Инжињерија за један километар северозападно од Мајура Топчин а са западне стране пута за Ватилук;
5. Тимочки коњички ескадрон код дрвеног моста на Вардару код Топчина, на десној обали реке;
6. Болничарска чета, сва три дивизиска завојишта и оба болничарска одељења код табле Топчин, с тим да се I. завојиште развије и служи као централна амбуланта;
7. Колонска комора (мунициска колона, профијантска колона, покретна артилер. радионица и пољска марвена болница) северозападно од с. Топчина;
8. Дивизиско ручно слагалиште код железничке станице Топчин (код њега људство мостовског трена за рад);
9. Дивизиски штаб, дивизиска војна пошта и музика у Мајуру Топчин и код ње.
Снабдевање храном врши се из ручног слагалишта.
Вода за пиће и кување добива се из пумпи које се налазе код железничке станице и оних које су остале од Шумадиске дивизије на местима бивака појединих јединица. Појење стоке врши се делом на појишту код железничке станице а поглавито на Вардару.
Евакуација оболелих војника, којима је потребно болничко лечење, врши се железницом за Солун.
Пошто су војници 2. пешад. бригаде, који су убиваковани ближе Вардару и мочварама, изложени више нападу и уједу комараца којих има доста на овој просторији, по одобрењу Врховне команде наредио сам: да се потражи вода и побију пумпе северно од железничке пруге Топчин – Дурмушли, па ћу тамо преместити у бивак поменуту бригаду.
Командант Шумадиске дивизије обавестио ме је да је имао задатак да на случај потребе запречи правац Битољ – Солун а на фронту село Доганци – железнички мост на Вардару јужно од Топчина.
Према овоме, а на случај да наступи потреба да се поседне одређени положај, издао сам јединицама заповест (која се има извршити кад накнадно наредим) и учинио следећи распоред:
1. Тимочки коњички ескадрон поставља се на међупростору између села Зобре и Кирџалара и врши извиђање на реону Јениџе језеро – Солунски залив, а патролама одржава везу са нашим трупама које су северно од Јениџе Вардара и у сливу реке Могленице.
2. Десни одсек положаја захвата од утврђења „Цетиње“ код с. Доганци па у лево са селом Дурмушли закључно. Командант одсека пешад. пуковник Никола Јорговановић. Поседа: 13. пешад. пук, 2. батерија 2. пољског артилер. дивизиона. Командант одсека има да прими под своју команду и француске батерије које се налазе на овом одсеку. Десно има да се одржава веза са француским трупама код с. Доганци а лево са трупама левог одсека јужно од с. Дурмушли.
3. Леви одсек положаја захвата од с. Дурмушли (искључно) па до железничког моста на Вардару код Топчина (закључно). Командант одсека: пешад. пуковник Милорад Марковић. Поседа: 15. пешад. пук, 1 брзометна пољска и 1 хаубичка батерија. Десно има да се одржава веза са трупама десног одсека код с. Дурмушли а лево са делом француских трупа које обезбеђују мост и 1. батаљон Тимочког пешад. пука III. позива код Гиндоглара. Ради држања у нашим рукама дрвеног моста код Топчина, командант овог одсека има у првом моменту да држи једним батаљоном пешадије и водом пољске артилерије села Дауџа, Јајлаџик и Гранд Сариџа – као шири мостобран; а према развићу догађаја, ја ћу даље наредити: како ће се овај батаљон појачати и на који ће се начин даље вршити одбрана мостобрана.
4. Општа резерва: 14. и 20. пешад. пук, 2. пионирска чета, брдски артилер. дивизион и рововска батерија. Поставља се на котама 100 и 114 јужно од с. Ватилука.
5. Када буде готов са пријемом материјала 1. пољски артилер. дивизион, онда ће он цео ући у састав левог одсека, а батерија 2. дивизиона која је назначена за тај одсек ући ће у састав десног одсека.
6. 1. дивизиско завојиште са 50 болничара болничарске чете поставиће се јужно од с. Ватилука за трупе десног одсека;
2. дивизиско завојиште и болничарска чета поставиће се код железничке станице Топчин за трупе левог одсека;
2. дивизиско болничарско одељење биће код 2. завојишта;
3. дивизиско завојиште са 1. болничким одељењем образоваће болницу и поставиће се код села Дудулара.
7. Борбени део првог степена колонске коморе (I., II. одељење муниционе колоне) код раскрснице путова североисточно од села Кавакли.
8. Трупне коморе биће на средокраћи између села Кавакли и Инглиз Чифлика, северно од друма.
9. Колонска комора код с. Дудулара.
10. Дивизиски штаб са војном поштом биће у Мајуру Топчин.
За сад команданти одсека имају само да потребним бројем патрола и стражарећих одељења осматрају своје одсеке и недопуштају ненадлежним лицима да се тамо баве.
За обезбеђење дрвеног моста на Вардару код Топчина постављена је, поред ескадрона коњице, и једна чета пешадије.
Пошто је наређено да се дивизија ускоро крене даље напред, неће се израђивати никакви фортификациски објекти, него би се на случај потребе користили они које су француске трупе већ израдиле на овом фронту.
Предњи извештај част ми је доставити команданту с молбом на употребу“.
Дејство Шумадиске дивизије
Командант Шумадиске дивизије доставио је 21. јула команданту II. армије извештај ОБр. 643 у овоме:
I.
1. По извршеном ноћашњем маршу дивизија је распоређена сада овако:
а) Коњички ескадрон Суботско;
б) Пешадија, артилерија и инжињерија око Костурјана;
в) Колонска комора ешелонирана дуж пута: Драгоманце – Вертекоп;
г) Штаб дивизије Суботско.
2. Трупе су марш добро издржале, и у реду га извршиле, само је побољење од маларије знатно. Надам се, да ће по доласку у ове крајеве проценат оболења опасти.
3. Исхрана је у путу била врло добра.
II.
По податцима, које сам добио од овдашњих француских трупа и личним осматрањем, уверио сам се:
Да непријатељ држи: Пожар – висове северно од Струпина – Кукуруз – Ковил – Зборско – Кожух. На овој линији налазе се његови предњи делови. У селу Зборском изгледа да има један батаљон, можда само и једна чета.
Приложени детаљнији распоред и јачина непријатеља добивени од француског ђенерала Фротијеа шаљу се.
С обзиром на овакву ситуацију решио сам се:
1. Да трупе одморим 1 – 2 дана, јер су маршовале 4 ноћи узастопно;
2. Да за то време команданти изрекогносцирају додељене им одсеке;
3. Да се одреди комуникациска линија;
4. Да потом споразумно са ђенералом Фротијем предузмем напад у циљу постепеног потискивања непријатеља са линије, која је заповешћу одређена за поседање, о чему ћу известити команданта.
Како је Кожух у ствари врло тешко приступачан, то ће његово заузимање бити врло тешко.
Достављајући све ово команданту молим, да ми се ради успешног извршења постављеног задатка стави на расположење брдски брзометни дивизион Тимочке дивизије; јер од пољског дивизиона ове дивизије при оваквим теренским околностима имаћу слабе користи.
„Мој брдски дивизион је Дебанжов и има само гранате“.
„Распоред и јачина непријатеља“ добивен од француског ђенерала Фротијеа, а послат од стране команданта Шумадиске дивизије као прилог предњег извештаја гласи овако:
Драгоманци 20. јула 1916. године
ИСТОЧНА ВОЈСКА
Штаб Коњичке бригаде
Податци о бугарским трупама које поседају гранични фронт западно и сз. од слива Могленице
Почев од Кајмакчалана па до Мале Рупе границу држи 3. бугарска дивизија и неки делови 9. дивизије, који одржавају везу између 3. дивизије и 5. која држи фронт од Мале Рупе до Ђевђелије.
3. дивизија (ђенерал Рибаров; штаб Прилеп) састоји се из: 11., 24., 29. и 32. актв. пука 45., 46. резервног пука; 6. и 16. пука артилерије и 2. коњичког пука (у Прилепу).
Почев са запада на исток пукови су распоређени на следећи начин:
11. од Брода (где се везује са 8. дивизијом) на кривини Црне реке до Совића близу кога се налази штаб пука.
24. је на нагибима Кајмакчалана са штабом вероватно у Пологу. Овај је пук, имајући много бегунаца, смењен пре 10 дана са 56. резервним и послат у Кавадарце.
29. је распоређен на Добро Поље, између коте 1058 и 1883 са 2 батаљона на Добром Пољу, 1 батаљоном на Кравици, 1 батаљон на Градешници где се налази штаб пука.
32. (штаб у Виталишту) налази се на Козјаку изнад Бахова и Зборског.
Од пре неколико дана 45. пук, који је раније био у резерви позади 29. имао је 2 батаљона у првој линији држећи масив Кожуха, други батаљон био је на одморишту близу Илана.
46. је у резерви позади 32.
58. у резерви, који припада 9. дивизији налази се у области Кожуха од пре неколико дана; један бегунац чак изјављује да је један батаљон у Зборском и други на одморишту у Конопишту на 20 км. северније. По другим бегунцима (из 45.) овај пук (58.) је лево од 45. одржавајући везу на Дудици, између 3. и 5. дивизије чији 5. пук држи фронт Мала Рупа – Хум.
Сви пукови имају најмање одељење од 8 митраљеза.
Артилерија. – 6. артилер. пук састављен од 6 батерија по 4 топа „75“ Крупова распоређен је: на нагибима Кајмакчалана до Црне. На једноме од гребена од Кајмакчалана налазе се 4 топа од 105 мм. Топови су маскирани. На највишем гребену налази се у заклону 1 топ од 150 мм.
16. артилер. пук истог састава као и 6. има: 1 батерију на Кравици, 2 батерије на Добром Пољу, 3 батерије према Градешници.
Има на сваки топ 400 резервних граната.
На Кожуху има једна осматрачница одакле се сада већим дурбином види све шта се дешава у равници.
На Малој Рупи према коти 1924 има један велики далекометни топ.
Сви ови пукови раде на утврђивању (ровове, заклоне, резервна склоништа, мрежу од жица) уздуж целе границе. Радници су осигурани предстражама од 50 – 60 људи, које избацују напред стражарећа одељења по 7 – 8 људи. Патроле се шаљу често испред ових стражарећих одељења. Јака извиђачка одељења силазе по некад до села на подножју планине у циљу да се снабду храном за дуже време.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 21. јула ове важније извештаје:
Од г. Министра Војног
Ф. Ђ. О. Ар. 1012 од 19. јула
„У духу наређења Пов. Ф. Ђ. ОБр. 292 од 28. маја молим наредите официрима за обавештајну службу Корча, Лерин да не узимају насилно у војску наше поданике грчке народности са нових територија, који се сада налазе као бегунци у Грчкој. Нека побележе њихова имена и саопште им, да ће бити сматрани за војне бегунце, ако не пристану војној власти. Одавде је наређено Јањини и Аргирокастру. Потребно је изаћи на сусрет жељи Грчке Владе, да би пристала издавати нам наше војне бегунце“.
Од делегата пуковника Марјановића
Пов. Бр. Службено од 9. јула
1) У Москопољу је 7. овог месеца био сабор на који долазе обично и Арнаути из свих крајева. Послао сам тамо и неке од мојих људи, који су ми прикупили ове податке: Против Талијана на Војуши са Аустријанцима налазе се Арнаути, које редовно стављају у први борбени ред. Цене да на Војуши има 8 – 10.000 Аустријанаца и око 8.000 Арнаута. Код Берата има врло мало војске, број не знају. По варошима су као посада све стари људи. Аустријанци одвлаче ка северу сав алат и материјал, који су раније били довукли ка Берату и Елбасану.
2) Два Арнаутина, који су јуче дошли из Шпата причају: У Елбасану има око 1.500 аустриских војника – све старих људи и 4 брдска топа. Војници су размештени по кућама. Из позадине сва војска сем младих посада одвучена је на Војушу. Код манастира Арданице (близу Фијери) има 8 – 10.000 Аустријанаца. Журно се утврђују места: Мулизи Штрмен и Тудан. Војска живи од конзерви и кафе. Хватају жабе и корњаче, пошто месо не добијају. У Елбасану је ока хлеба 30 гроша. Аустријанци и Бугари купе од Арнаута оружје и при том много батинају“.
Од г. Министра Војног
ОБр. 1079 од 19. јула
„Хавасова агенција јавља о локалним побунама нашег становништва против Бугара на простору између Дебра и Бабуне. Молим јавите, имали заиста о томе извештаја и шта је у ствари“.
Од Владиних комесара
Пов. ОБр. 332 од 19. јула
Извештај од заступника у Лерину:
„Од повереника са границе сазнао сам, да су Бугари од пре 5 – 6 дана у Битољу позвали у војску све способне грађане до 40 година старости. Ове су одвели у касарну и предали им оружје. Осталим способним преко 40 година старости раздали су само оружје и наредили им да на знак узбуне дођу пред касарну. Немачки официри који су били у Битољу одлазе натраг у своју земљу. Од француског повереника: 12. ескадрон немачких хусара још је увек у Битољу; 55. и 56. пук налазе се око Битоља; 10. пук у Велушини, Острецу, Кишави, Братучини; 30. пук у Горњој Преспи; 12. пук у Д. Преспи – Стење – Коњско и 23. пук Охрид – Подградац. Утврђења на првој линији ископана су од Драгоша – Меџилди – Кенали до Црне реке. Друга линија утврђења направљена је од Велушине – Лажац – Вакуф – Егри – Црна река; 3. дивизија се налази између Црне реке – Кајмакчалана и Зихова (или Живова). Ради се железница и већ је готова 2 км., која ће везивати Прилеп и Битољ. Она је уског колосека. 10. Балканска дивизија налази се од Дедеагача до Неврокопа и то: 37. пук у Ксанти, 38. пук у Кркали, 39. пук у Ђумурђини, 40. у Дедеагачу, а 59. и 60. пук као резерва у позадини ових. У Варни сам видео 4. Бугарску дивизију и чуо сам, да се ова дивизија простире и поред Дунава до Видина. Од Бургаса до Варне је 1. Бугарска дивизија. У Варни има нешто Немачке војске и око 100 Аустријанаца. Код Варне има два немачка сумарена. Народ очајан. Леба нема, једе хлеб од кукурузног брашна, које се продаје по 35 стотинки килограм. Уопште сви су војници очајни, јер неће више да ратују и ако дође до даљег рата, бежаће натраг, а чуо сам, да ће у том случају официри побећи у Немачку. У Јамболи је 21. јуна дошао један немачки цепелин. Вечерас између 6 и 7 сати Французи су заузели овдашњу пошту и телеграф“.
Пов. ОБр. 333 од 19. јула
Извештај повереника начелника среза Неготинског датиран од 17. ов. мес.: „Од реке Вардара према Ђевђелији па северозападно до положаја „Мале Рупе“ (код с. Хуме) распоређени су 2., 5., 18., 20., 49. и 50. пук 5. Дунавске дивизије. Од „Мале Рупе“ до Дудице распоређен је 58. пук; од Дудице до Кочика 45. пук; од Кочика до Ветерника 32. пук; од Ветерника, коте 1050 до Кајмакчалана распоређен је 24. пук. Овај пук пре два дана замењен је 56. пуком а 46. пук упућен је у непосредну позадину као резерва. Артилериски су пукови овако распоређени:
У 1. Софијској дивизији 4. и 14. артилериски пук
У 2. Тракиској дивизији 3. и 13. артилериски пук
У 3. Балканској дивизији 6. и 16. артилериски пук
У 4. Преславској дивизији 5. и 15. артилериски пук
У 5. Дунавској дивизији 1. и 11. артилериски пук
У 6. Пловдивској дивизији 2. и 12. артилериски пук
У 7. Рилској дивизији 7. и 17. артилериски пук
У 8. Тунџанској дивизији 8. и 18. артилериски пук
У 9. Плевенској дивизији 9. и 19. артилериски пук
У 10. Бело Морској дивизији 20. и 21. артилериски пук
Хаубички су пукови: 1., 2., 3., 4., 5. и 6. има их 6 и сви се налазе на фронту према нама. Са више страна потврђује се, да су бугарске комитске чете тајно наоружале сељаке из Натје, Берилова, Лугунци, Тушика, Црне реке, Боровице и Тужилова, и да је затим ово оружје прикривено и неће се вадити све док не почну операције, када цео овај гранични појас има да се побуни и приђе Бугарској војсци. По џамијама у Тиквешу и околини читале су оџе и совте нову фетву Шеик – Ул – Ислама, која у изводу гласи: „Да се свима муслиманима на бугарској територији наређује, да иду у Бугарску војску и да се, борећи уз бугарске другове боре за свету ствар Ислама. 46. бугарски пешад. пук отеран је у позадину као резерва зато што је откривена завера код војника тога пука, да побију један део својих старешина и да се цео пук преда Русима, за које су чули да су дошли на овај фронт“.
Од главне војне станице
Бр. 867 од 30. јула
„Делови резервних трупа из Бизерте приспели су и упућени су у своје јединице и то:
У Тимочку дивизију 23 подофицира, 928 редова.
У Вардарску дивизију 26 подофицира, 336 редова.
У Моравску дивизију 3 подофицира, 205 редова.
У Дунавску дивизију – подофицира, 6 редова.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 2792
Г. Министру Војном
„Наређење Ф. Ђ. ОБр. 1012 достављено је коме треба с позивом на већ раније наређење по истој ствари Ф. Ђ. ОБр. 292. Спорови се појављују због тога што су грчке власти издале многе пасоше нашим поданицима, који нису грчке народности. Но и у тим случајевима наше су власти попустљиве, да би се избегли сукоби“.
ОБр. 2704
Г. Министру Војном
„Врховна команда нема никаквих података о каквој побуни у Македонији. Неки повереници, који су ишли до Прилепа последњих дана, ништа о томе нису чули. Према томе вест Хавасове агенције изгледа да није тачна“.
ОБр. 2731
Команданту Коњичке дивизије
„Пошто је отпочео пријем коња и мазги, које набављају Енглези за нашу војску, то молим, да се команданту коњског депоа у Седесу стави на расположење потребно људство, кад му и колико буде потребно и то првенствено из коњичких батерија“.