Дејство Шумадиске дивизије
Командант Шумадиске дивизије издао је овога дана својим трупама ову заповест:
Штаб Шумадиске дивизије
ОБр. 355
23. јуна 1916. године
железничка станица Топчи
ЗАПОВЕСТ
Дивизија има задатак, да на левој обали Вардара, а на фронту Доганци железнички мост на Вардару обезбеди правац Битољ – Солун, противу евентуалног надирања непријатеља са те стране.
Наређујем:
1. Десни одсек
Командант пуковник Добросав Павловић: 10. пешад. пук и 6 митраљеза, 1 брдски артилер. дивизион (кога командант артилерије одреди), чета пионира са командантом пионирског полубатаљона.
Свега: 3 батаљона са 6 митраљеза, 12 брдских топова и чета пионира.
1. Десни одсек поседа и брани фронт од ослоне тачке „Цетиње“ (југозападно од Доганци) па до села Дармутли (Дурмушли).
Командант одсека припремиће места ради евентуалног пласирања за још 2 пољске, 1 хаубичке и 1 брдске батерије, као и за 4 оруђа рововске батерије (2 № 1 и 2 № 2) са задатком, тучења непријатеља западно и северозападно од линије Догањци – Дармутли и десну обалу Вардара пред левим одсеком.
Десно ухватити и одржавати везу са француским трупама у селу Догањци а лево са левим одсеком.
2. Леви одсек
Командант пуковник Душан Туфегџић: 12. пешад. пук са 6 митраљеза, 1 брдски дивизион (кога одреди командант артилерије), 1 четом пионира.
Свега: 3 батаљона са 6 митраљеза, 12 брдских топова и 1 чета пионира.
2. Леви одсек поседа и брани фронт од села Дармутли закључно до железничког моста на Вардару закључно.
Командант одсека припремиће места ради евентуалног пласирања за још 2 пољске, 1 хаубичке и 1 брдске батерије, као и за 4 оруђа рововске батерије (2 № 1 и 2 № 2) са задатком тучења непријатеља западно и југозападно од линије Дармутли – железнички мост на Вардару и десне обале Вардара пред десним одсеком.
Десно ухватити и одржавати везу са десним одсеком а лево са батаљоном III. позива из Тимочке дивизије.
3. Општа резерва
Командант 11. пешад. пука пуковник Војислав Томић: Ескадрон дивизиске коњице; 11. пешад. пук, 19. пешад. пук; пољски брзометни дивизион; хаубички дивизион 12 см.; рововска батерија.
Свега: 1 ескадрон коњице, 6 батаљона са 12 митраљеза, 12 пољских брзометних топова, 8 хаубичких цеви 12 см.; 6 оруђа 58 мм. № 1 и № 2.
3. Општа резерва биће на коси између села Ватилука и железничке станице Топчи (к. 100 и к. 114).
4. Команданту десног одсека ставља се на расположење за команданта артилерије пуковник Петар М. Лазаревић, а команданту левог одсека пуковник Вукашин Петровић.
5. Командант одсека узеће у комбинацију за евентуалну одбрану и француска оруђа, која се сада налазе на дотичном одсеку, а тако исто користиће и сва постојећа утврђења. Ако се укаже потреба, да се још какви нови објекти подигну онда то учинити.
6. Командант левог одсека истуриће као заштиту мостобрана 1 батаљон са 1 батеријом, која ће заузети и држати линију: с. Даутча – Јалаџик – Сариџа и држати је до доласка појачања.
7. Командир коњичког ескадрона послаће једну самосталну официрску патролу јачине 20 коњаника у Јениџе – Вардар, која ће стално осматрати правац Водена – Топчи; једну подофицирску патролу јачине 8 коњаника код карауле на путу за Бер (Верија) за осматрање правца од Бера и једну подофицирску патролу од 4 војника коњаника у с. Јанџулар за осматрање брода на Вардару.
8. Завојиште са болничарском четом источно од железничке станице „Топчи“ северно од пута Солун – Топчи.
9. Колонска комора биће на простору источно од с. Кавакли, на месту које сам усмено наредио команданту колонске коморе.
10. Командир телеграфског одељења везаће одмах дивизиски штаб са Врховном командом, са командантима десног и левог одсека, општом резервом, завојиштима и колонском комором.
11. За сада се одсеци неће поседати, него ће се само осматрати са потребним бројем страж. одељења. Дефинитивно поседање наредићу накнадно, када наступи потреба.
12. Исхрана из магацина на железничкој станици Топчи.
13. Ја ћу са штабом бити у Ферми код железничке станице Топчи.
14. О пријему ове заповести одговорити.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 23. јуна ове важније извештаје:
Од војног изасланика у Румунији
Депешу Пов. Бр. 1084 од 18. јуна
„Од неколико дана западна и јужна железничка станица Бечка затворене за приватан саобраћај. Аустро – Угарски Бечки корпус са фронта талијанског иде ка Черновици. Рекрутним комисијама наређено да спреме милион рекрута без обзира на квалитет; позвати су официри са боловања. Командант IV. армије Ерцхерцог Фердинанд Јозеф смењен. Беч јавља, чешки пукови цели предавали се Русима. Код Аустрије нов мерзер калибар 305 мм.; има 38 батерија“.
Војни изасланик из Италије јавља
Депешом Бр. 531 од 21. јуна
„Талијани крију своје губитке. Ипак сазнао сам, да је једна бригада (од 6 батаљона) у току једнога ноћног напада у Трентину имала од непријатељске артилериске ватре мртвих и рањених 70 официра и 2.000 војника. С тога може се закључити, да су талијански губитци врло велики. Ово донекле карактерише слабе успехе талијанске офанзиве и непрестано слабљење V. армије, која сад још има само 4 пешадиске дивизије“.
Депешом Бр. 535 од 22. јуна
„По извештају команданта трупа у Валони:
1. Аустро – Угарским трупама у Црној Гори и Албанији командује ђенерал Тролман са штабом у Тирани.
2. О саставу и распореду непријатељских трупа у Албанији познато је оно што сам доставио извештајима мојим Бр. 505 и 526.
3. Непријатељ градио ове путеве: Каваја – Пекин – Трн – Љушма – Хан – Ани – Берат и Берат – долина Девола – Елбасан.
У последње време напуштен је рад; не зна се у каквом су стању поменути путеви“.
Депешом 530 од 21. јуна
„Лево крило 20. корпуса и корпус „3“ продужују напад, успеха нема, губитци велики. Код 10. корпуса одбијени непријатељски ноћни напади на Монте Малабоски. Непријатељ се утврђује на целој линији Трентина. По исказима заробљеника сем 61. дивизије, повучено је много ландштурмских батаљона са Изонца. Према томе Италијани имају знатну бројну надмоћност на Изонцу и изгледа, да би требало на томе фронту предузети енергичну акцију“.
Депешом Бр. 530 од 21. јуна
„1. По исказима заробљеника 48., 3 непријатељске дивизије нису више у првој линији; могуће, да су послате на руски фронт.
2. Добављен је један телеграм команданта железничке станице у Тренту из кога се види, да ће две брдске бригаде бити транспортоване из Трентина. Ово се вероватно односи на 48. дивизију.
3. По извештајима агената непријатељ ће опет покушати, да пробије талијански фронт у Трентину, но ако се обистине покрети није вероватно, да ће непријатељ имати за то довољно снаге“.
Од шефа Француске војне мисије пуковника Душиа
Бр. 358/С од 21. јуна
„У одговору на ваше писмо од 19. јуна Бр. 1385, част ми је известити вас да је потпуно немогуће, чак и приближно, одредити време када ће бити реорганизована српска Коњичка дивизија. У овом случају ова јединица може бити снабдевена коњима, наоружана и реорганизована тек у врло далекој будућности“.
Од Владиног комесара
Пов. Бр. 271 од 22. јуна
„У другој половини прошлога месеца одаслат је у Атину један повереник, који је раније у споразуму са војним властима ступио у везу са бугарским послаником и бугарским аташејем у Атини и са њиховим агентима. По нарочито редигованим упутствима из Обавештајног одсека Врховне команде овај повереник је 9. ов. месеца изашао пред мајора Коблешкова и саопштио му податке о бројном стању наше војске. Коблешков не верује тврђењу повереникову, да има још непренесене Српске војске, која има тек да дође у Солун, али по његовим информацијама, добијеним, вели са друге стране, има нешто мало српских трупа у Валони. Верује да једном армијом командује ђенерал Гојковић и по његовом сазнању, та је армије већ избачена на фронту према Дојрану. Бројно стање Српске војске по њему је свега 40.000 пушака. При свем том што тако зна Коблешков тражи од повереника, да му прибави један оригинални докуменат, који садржи наредбу Врховне команде о распореду српских трупа, плаћајући награду од 10.000 франака. Повереник му је одбио понуду, пошто му, као сумњивоме у очима Срба није могућно, да дође до таквога документа. У даљем разговору мајор је, признајући квалитативну вредност Српске војске, изнео своје резоновање о стању савезничке снаге у вези са општом војном ситуацијом. У главном вели, да се не плаши неке офанзиве од ове стране. У потврду тога наводи, као факт да ђенерал Сарај није смео, да нападне у месецу мају, како му је наређено, изговарајући се, да Српска војска није спремна. Сарај то није могао учинити при свем том, што су немачке трупе готово све уклољене са овога фронта. Али ако савезници не могу и не смеју напасти, то ће ускоро моћи, да учине Бугари. Тај моменат доћи ће одмах по паду Вердена (који датира на концу јуна) и рат ће бити завршен поразом савезника на целоме фронту, концем августа месеца.
Коблешков не придаје важност надирању Руса јер фронт, који они нападају и није бог зна како утврђен, али ће се та руска снага сломити према Немцима. О доласку Руса на овај фронт говори са подсмехом као и о оним Русима одаслатим у Француску. Вели, да је од тих руских трупа на француску обалу доспело свега два пука од фебруара до априла. Докле само Руси дођу наша ће бити „работа“ већ завршена, рекао је Коблешков. После тога поверенику је Коблешков прочитао један немачки комунике, по коме је на Дојранском фронту ухваћено 66 српских војника у енглеском оделу, они су изјавили, да је једна бригада српска, која је пошла на фронт према Дојрану побунила се, не хтејући се бити. На послетку је Коблешков дао поверенику упутства, како да му пише, да упућује писма обичне садржине на одређену адресу (саопштено му је неколико адреса у Пиреју и Атини), предложио да на чистој хартији испише праву садржину лимуновим соком, који се текст не распознаје, докле се хартија не угреје на ватри. Истога дана повереник је провео вече са неколико агената бугарског посланства у Атини у кући где они имају своје редовне састанке. У тим разговорима, који су донекле парафраза онога што је чуо код Коблешкова, он је разабрао и саопштио ово: Верден мора бити заузет у најкраћем времену. Офанзива руска биће осујећена контра офанзивом немачком. То нарочито сигурно с обзиром на несумњиво вероватно исцрпљење муниције код Руса. На крају крајева нема никаквог основа, да се ова руска офанзива озбиљном сматра. У овом крају било је говора и о распореду савезничке и наше војске, као и о стању непријатељског фронта. За Српску војску њихово је сазнање, да ће она у главноме држати фронт према Дојрану и да је тамо пласиран већ један знатан део њен. О распореду бугарско – немачке војске открили су: Од Преспанског језера до реке Црне 8. Тунџанска дивизија. Од Црне до Могленице (до села Коњскога) три пука 3. Балканске дивизије и три пука Маћедонске комбиноване дивизије са два пука брдске артилерије и аустриском коњицом. Од Коњскога до Дојранског језера: бригада 5. Дунавске дивизије; 7. Рилска дивизија; једна немачка дивизија. Од Дојрана на Беласицу и Рупељ према Демир Хисару: 1. Софијска бригада, 2. Тракиска дивизија. На правцу Китраћи – Нигрита: 11. Македонска; 10. Бело – морска и Коњичка дивизија; 2. бригада 12. дивизије. Према Кавали 6. Преславска и још неки слабији одреди. Бугарско – немачка шпијунажа поверава своју пошту Солун – Атина службеницима на грчким лађама“.
Од делегата Врховне команде код енглеских трупа
Пов. Бр. 199 од 22. јуна
„Част ми је изложити најновији распоред енглеских трупа у Солуну према последњој операциској заповести:
XVI. корпус
10. дивизија. Штаб у Јајлаџику код Солуна.
29. бригада. Штаб на 50. километру на друму Солун – Серез држи линију Струме од Орљака до Фитоки.
30. бригада. Штаб на 45. км. горњег друма: прави путеве.
31. бригада. Штаб 2 км. југоисточно од Јајлаџика, држи стару одбранбену линију 26. дивизије.
27. дивизија. Штаб у Рендине.
80. бригада код Рендине, ускоро се креће ка Орфану.
81. бригада код Рендине.
82. бригада код Хортакеја.
XII. корпус
22. дивизија. Штаб у Акбунару код Солуна.
65., 66. и 67. бригада непромењено држе стару одбранбену линију.
26. дивизија. Штаб у Лембету код Солуна.
47. бригада. Одмах северно од Амборкоја.
48. бригада. Између Ајватли и Балџе (стара линија 28. дивизије).
49. бригада. У логору близу Лемберта.
28. дивизија. Штаб Хаџи Бајрамли.
83. бригада, на друму Лахана – Мирова.
84. бригада. Папрат (пружа се ка Гурлемели кроз Хамзали).
85. бригада. Турица, држи фронт Лозишта – Турица.
Коњичка бригада
Штаб у Бештавук мах.
Један пук код Лозишта.
Један пук креће се за Коприво.
Један пук 2 ½ км. јужно од Мекеша“.
Од војног изасланика у Италији
Депешу Бр. 536 од 22. јуна
„21. јуна 4. и 3. дивизија (20. корпус) продужују напад. Код осталих корпуса и 37. дивизије без промене; 25. дивизија до сада у 20. корпусу прешла у састав корпуса „3“.
Од г. Министра Војног
Депеша Ф. Ђ. ОБр. 692 од 22. јуна
„Војни изасланик у Русији 18. јуна са Бр. 148 јавља: На целом фронту ђенерала Брусилова продужују се бојеви, а на више места врло упорни, услед придоласка појачања непријатељу. Бојеви се развијају повољно за Русе. Заузети Радзивилов и Нови Старпочајев. Кретање је знатно отежано због киша, које падају већ неколико дана. Јуче заробљено око 1.300 војника. Дух руских трупа одличан. Мноштво епизода у бојевима сведоче о изванредној храбрости и одважности руских официра и војника свију родова оружја. У изгледу је, да ће скоро Руска Врховна команда наредити, да отпочну активнија дејства и на осталим фронтовима. У сутрашњем коминикеу Врховне команде биће одштампани телеграми, који су послати Цару од стране Њ. В. Краља и Њ. Кр. В. Престолонаследника“.
Депешом Ф. Ђ. ОБр. 693 од 22. јуна
„Ђенерал Рашић јавља: Ђенерал Жилински предложио, да руска бригада, која долази, буде под командом нашег Престолонаследника“.
Од шефа Француске војне мисије
Бр. 366/С од 22. јуна
„Част ми је саопштити вашој екселенцији, да је г. поручник Карлије наименован указом од 8. јуна за војног аташеа Француске Републике у Србији. Поменути ће официр пратити операције при штабу Српске Врховне команде, како би могао извештавати о развићу и току операција његову екселенцију г. Бопа, француског посланика. Он ће бити при Српској Врховној команди а под мојом командом“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 1776
Команданту I., II. и III. армије
„Снабдевање наше војске храном, муницијом и осталим материјалом претрпеће знатне измене и у многоме разликоваће се од начина снабдевања, који је код наше војске био предвиђен и на који смо били навикли. Ово је морало наступити услед материјала који смо могли добити од наших савезника до времена када смо морали бити готови за акцију а са сбзиром на војно – политичку ситуацију на европскоме ратишту. Последица тога је, да се целокупна наша формација и поступак приликом снаабдевања и рада у позадини наше војске мора саображавати средствима којима стварно располажемо.
У прилогу под ./. доставља се команданту упут снабдевања храном, муницијом и осталим потребама наше војске кога треба имати у виду, али кога се не треба свагда и у свима приликама придржавати, већ употребу коморе подешавати моменталној ситуацији, са тежњом да се најбрже, најсигурније и са најмање замора људи и стоке постигне главни циљ тј. слобода акције.
Главно начело у методи функционисања у позадини наше војске мора бити оно, да се све јединице благовремено снабдевају свима потребама за живот и борбу, као и да се од војске уредно односи у позадину све оно, што јој не треба, те да се обезбеди трупама оперативна способност до максимума.
Да се ово постигне са овако малим превозним срествима, којима располажемо и тешком попуном онога што се буде покварило потребно је да се предузму следеће мере:
1. Све старешине од команданата армије па на ниже морају водити најстрожију контролу над правилном употребом возова и товарне стоке да се сачува стока и материјал од квара.
2. Возови и товарна стока смеју се товарити само по пропису и не смеју се ни у ком случају преоптерећивати.
3. Пешадиски пукови располажу са довољним бројем комора и ако ова буде била рационално употребљена, онда ће се пукови увек правилно и уредно снабдевати храном, муницијом и осталим потребама.
Тешкоћа у снабдевању биће услед недовољних средстава за дотурање до трупних и бојних комора. Ово ће нарочито бити осетно за снабдевање хаубичких дивизиона, за које није предвиђена нарочита мунициска колона, већ се дотурање муниције има вршити аутомобилима и комором која се буде имала при руци (колонском, трупном па и бојном).
4. Комора код пукова рачуната је с обзиром на 2.400 бораца, али пошто бројно стање, готово код свију наших пукова неће достићи ову цифру, то и комору товарити са муницијом, храном и осталим потребама само за онај број људи, који се стварно налази у појединим јединицама. Остатак кола и товарне стоке треба да иду ненатоварени, те да се штеди коњска снага, а у случају потребе и кад код појединих јединица буде више коморе непотребне, команданти могу са тим вишком привремено појачавати дивизиске коморске колоне, те да би се осигурало дотурање из позадине.
5. Сви команданти морају водити најстрожију контролу, да предвиђени број резервне, теглеће и товарне стоке код појединих јединица не буде употребљен за вучу односно товар већ да иде празан и служи једино за замену изнемогле стоке и за ванредне случајеве.
6. Команданти дивизије имају на своме расположењу 300 двоколица и 200 товарних мазги намењених начелно за профијант, 167 двоколица намењено за муницију и остале потребе као и инжињериску и санитетску комору.
Да би се дивизија правилно снабдевала храном, муницијом и осталим потребама неопходно је потребно одустати од досадашње наше навике, да се профијант колоне употребљавају само за профијант, муниционе колоне само за муницију и томе подобно; већ напротив сву комору у дивизији сматрати само као средство да се дивизија увек правилно снабдева свима потребама за борбу и живот и употребљавати је за пренос онога, што је за дотични случај најпотребније. Тако на пример у приликама, кад је неопходно потребно довући до трупе што више муниције, не треба презати од тога, да се за то користи профијант колона, па ма војници за тај дан морали трошити резервну храну и обратно. При овоме команданти дивизија имају се руководити тиме, да њихова дивизија буде снабдевена свима потребама у коме циљу они разне врсте комора у својој дивизији користе према своме нахођењу, без обзира на формациски састав, дакле манипулишу комором, као и својим трупама.
7. Тако исто и команданти армија биће врло често у приликама да наређују да се привремено неки део коморе једне дивизије прида другој дивизији, као на пример, ако се једна дивизија упути у дејство у планинском крају, онда је треба појачати товарним мазгама друге дивизије која би у замену добила двоколице итд.
Уопште команданти армија и дивизија треба да употребљавају комору и позадње установе, онако исто како то раде са борбеним јединицама, комбинишу према приликама без обзира зашто је која врста коморе формацијом намењена. Једино овако радећи може се у данашњем рату правилно осигурати снабдевање војске свима потребама.
8. Потребе ће бити најбоље задовољене и коморе очуване, ако дирижирање са њима буде у једној руци на пример: у дивизијама у рукама команданта колонске коморе – разуме се под управом начелника штаба односно помоћника команданта дивизије. Према томе сва потраживања преносних средстава и сва наређења по овоме треба да потичу од једног лица а у сагласности са оперативним задатцима.
9. Пошто се материјал који добијамо за нашу војску у многоме разликује од материјала, који смо до сада имали, то ће команданти армија изволети наредити, да се по свима пуковима и осталим јединицама а по извршењу наређења ОБр. 1719, 1720 и 1721 изврше детаљне смотре. У овоме циљу најбоље је одредити по армијама једну комисију од најмеродавнијих официра из пешадије, артилерије и инжињерије, која ће се уверити тачно о целокупној спреми јединица у и ван састава дивизија; или то могу извршити и сами команданти дивизија у својим дивизијама.
У свакоме случају треба свесно и до детаља извршити ове смотре. Најбоље биће ако се пук крене на марш са целокупном његовом спремом и прописно натовареном комором и преглед изврши за време одмора на маршу. На исти начин поступити и код свију осталих јединица.
Ове смотре и пробе извршити код јединица комплектираних по нашој формацији, но с том разликом, да се у погледу коморе придржава онога, што се стварно добија, а не онога што је формацијом предвиђено.
Овом приликом требало би код сваке јединице и штаба најсавесније испитати, да ли са обзиром на потребе и материјал, који је прописима предвиђен за ношење у комори, предвиђена комора задовољава потребу или не или чак нешто од исте постаје непотребно, те да би се иста придала другој којој јединици или штабовима за које није предвиђена никаква комора као и да ли би се могло и требало, да се за извесне потребе, за чије ношење није предвиђена довољна комора, повећа иста на рачун других потреба, за које је предвиђено више коморе итд.
Извештаје по овоме слати Врховној команди одмах чим се код које јединице буде завршила смотра, те да би се издала потребна наређења ради уједначавања и једнообразованости код свих команада.
Приликом ових смотри требало би такође прикупити што тачније податке о димензијама појединих возова и разних јединица у зборним маршевима и бивачним постројима.
Сређене податке по овоме послати овој команди укупно по армијама.
10. Команданти армија, Главни интендант и начелници одељења Врховне команде настаће сваки по својој надлежности, да се још сада предузму све мере, да се ово питање што боље регулише, тако да се за време операција војска правилно снабдева свима потребама и избегну све могуће забуне“.