III. армија
Командант Дринске дивизије доставља команданту III. армије извештај ОБр. 672 у овоме:
„Према наређењу ОБр. 482 од 12. јуна част ми је известити команданта, да су све јединице ове дивизије, изузев рововске батерије, стигле у бивши логор Шумадиске дивизије код с. Лутре. Извештај о извршеном маршу поднећу накнадно“.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 27. јуна ове важније извештаје:
Од војног изасланика у Италији
Бр. 545 депешом од 26. јуна
„Утврђено је, да непријатељ шаље из Трентина на руски фронт делове многих дивизија, изгледа и целе дивизије замењујући их Ландштурмом. Утврђено је такође, да непријатељ у другој линији нема никакве веће резерве. Ипак Талијани до сада вршили су само делимичне нападе који не могу донети велике резултате. V. армија могла је имати решавајућу улогу, али сада је постала депо за попуњавање прве линије. Италијани правдају своју неактивност: тереном, недостатком воде, комуникацијама итд. Али све то важи и за непријатеља, који је извршио енергичну офанзиву. Италијани слабо спречавају непријатеља у утврђивању. С тога, што год доцније буду предузели општу офанзиву, све су мањи изгледи на успех. Непријатељска претња на позадину Талијана утицаће на све будуће њихове операције“.
Од команданта Резервних трупа и Подофицирских школа
Пов. Бр. 1685 од 9. јуна
„Према наређењу г. Министра Војног Ф. Ђ. ОБр. 1165 од 7. маја част ми је послати тражено бројно стање команде резервних трупа и прездравелих обвезника, који су спремни за транспортовање за своје команде као и оних, који се као прездравели налазе у одељењу за реконвалесценте и којима је потребно извесно време за опорављање до укрцавања, као и оних, који су неборци или припадају позадини, па су издравили и прикупљени, спремни су за упут у команду.
Бројно стање људства команде резервних трупа и подофицирских школа на дан 8. јуна 1916. године
| По списку: | На лицу: | |
|---|---|---|
| Официра | 283 | 224 |
| Чиновника и свештеника | 12 | 11 |
| Лекара и лекарских помоћника | 5 | 5 |
| Подофицира | 441 | 396 |
| Каплара | 532 | 491 |
| Музичара | 76 | 76 |
| Добровољаца | 1 | – |
| Жандарма | 22 | 22 |
| Болничара | 14 | 14 |
| Младића последње одбране | 38 | 38 |
| Редова бораца | 7225 | 5402 |
| Редова небораца | 188 | 166 |
| Свега: | 8869 | 6742 |
Врховна команда примила је од команданта Шумадиске дивизије са ОБр. 401 од 26. јуна следећи извештај:
„25. овог м-ца дошао је у састав дивизије 2. дивизион Шумадиског брдског пука са 5-том и 6-том дивизијом.
Стање код дивизије редовно је“.
Врховна команда примила је извештај команданта Добровољачког одреда под ОБр. 74 од 25. јуна тек. год. следеће садржине:
„Стање на одсеку редовно је. Бугари су пре неколико дана на правцу Ресан – Звезда – Корча прешли грчку границу и задржали се на положајима северно и северозападно од села Горице не улазећи у исто. Према наређењу команданта Источне војске, 20. овог месеца сменио сам једну грчку граничну чету на одсеку од Преспанског језера источно до села Буфа. Како Грци нису држали граничну линију, то ни ја нисам је могао заузети, пошто су је Бугари много раније заузели и утврдили. Бугари држе граничну линију од Горичне планине источно до железничке пруге Лерин – Битољ.
У зору 21. овог м-ца један мој вод заузео је к. 1550 јужно од к. 1906 коју су Грци, нејављајући ми, те ноћи напустили. Нешто доцније упућено је на к. 1906 три бугарска одељења вероватно у намери, да исту коту заузму, но видећи моје добровољце, вратили су се без борбе. Бугари се непрекидно утврђују, но од пре неколико дана опажа се велика ужурбаност. Кад би ми се ставило на расположење бар два брдска брзометна топа, могао би их спречити у утврђивању, дању потпуно а нешто и ноћу. Иза граничне линије чују се чешће мине. 16. овога м-ца једна моја патрола од 7 људи отишла је у село Рамби. На самом улазу у село дочекао их је грчки поручник Константин Ђеорђијадис са 20 – 30 грчких војника и опколио их је, вероватно у намери, да им спречи улазак у село, но патрола се пробила и ушла у село. Грци су их узастопце пратили, но ипак вођа патроле видео је једног бугарског војника, кад је изашао из једне бакалнице и кроз грчке војнике побегао ка граници. Доставио сам овај случај команданту Источне армије и Грчком команданту у Лерину. Овај исти грчки поручник, који је до сада био у селима Попли, Рамби, Ђерману и Буфу, јавно је говорио мештанима да је Грчка у савезу са Бугарима и Немачком и продавао је све намирнице бугарским војницима у свима граничним селима.
У свима овим селима има доста стоке, која би се могла употребити за комору. У Леринској долини има доста новог сена. Пут Лерин – Биклишта – Корча могао би се мештанима за кратко време поправити тако, да би се могла кретати и пољска артилерија. Пут Костур – Биклиште употребљив је за пољску артилерију“.