III. армија
Командант Дринске дивизије доставио је команданту III. армије извештај ОБр. 668 ове садржине:
„Дивизија је извршила покрет из свога старог логора код Галатиста у бивши логор Шумадиске дивизије код Лутре. Дивизија је извршила покрет у пет ешелона. Дужина овог ноћног марша била је просечно око 20 км. и овај пут прешли су просечно на сат: I. ешелон 3.400; II. 3.500; III. 3.400; IV. 3.500 и V. ешелон 3.500 м. Ред и дисциплина на маршу били су уопште задовољавајући. На маршу 219 војника изостало. Сви изостали војници дошли су после ¾ часа у своје команде. Здравствено стање војника и стоке како за време марша, тако и по доласку у нови бивак, добро. Узроци, који су отежали марш су: велика тежина спреме једног војника, тешка и гломазна обућа, оскудица у води, неумешност војника у товарењу и руковању мазгама. С обзиром на прилике под којима смо били, с обзиром што војници још нису довољно навикнути на оволику тежину личне спреме и обућу, с обзиром на време у коме је марш извршен, може се сматрати, да је овај марш добро извршен“.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 28. јуна ове важније извештаје:
Од војног изасланика у Атини
Бр. 14 депешом од 28. јуна
„Према извештајима Енглеске мисије, аустриске трупе, које су биле на Битољском сектору послате су против Италијана код Валоне. Немачке трупе, које су биле у старој Србији, чији број није велики пребачене су Кенали – Кристифорово. Из сигурних извора сазнаје се, да се код Арнаута јавља незадовољство против Аустријанаца, јер поступају са њима врло строго“.
Од војног изасланика у Лондону
Депешу Бр. 518 од 24. јуна
„Г. председник Пашић рече ми, да се овдашњи меродавни политичари саглашавају и увиђају потребу слања нових трупа у Солун и да ће се ово питање дискутовати са меродавним војним круговима, те да се изврши слање што пре како и они желе. Г. Пашић рече, да ће се послати нова снага од 60.000 војника“.
Од владиних комесара
Пов. Бр. 283 од 26. јуна
„На десној обали Вардара у срезу Ђевђелиском налазе се пукови: 5., 18., 2. и 49. (5. Дунавске дивизије) но без појединих батаљона, који су деташовани на другу страну. На овој страни од Немачко – Аустриске војске има само пионира, нешто коњице и немачке артилерије. Топови, који су били на положајима код села Богородице и Стојкова, повучени су дубље у унутрашњост. Један аустриски пук, који је био код Струмичне станице, повучен је у унутрашњост. Наређено је од стране бугарских власти, да се евакуишу сви грађани округа Тиквешког. Сви сељаци из села Лубнице прешли су на територију окупирану од Бугара, сем 15 кућа, које су се повукле у села у унутрашњост Грчке. Бугарски војници добијају бео хлеб. 3. бугарска дивизија налази се на положајима Краштали – Девеџели – Владаја; 11. Македонска дивизија налази се на положајима Аканџели – Келеш – Белеш; на положајима „Ветерника“ налази се 7. бугарска дивизија и 18. немачки пук; 2. бугарска дивизија, која је била на положајима око Акенџели отишла је за Петрич. Германска војска која је била у Воловицу отишла је за Богданце. На положајима Николић -Дурбали налазе се два батаљона 13. пешад. аустриског пука. На положајима Асанли (срез Дојрански) и у самом селу Асанли је 9. коњички бугарски пук. На положајима села Ђекчели и Караулари (срез Дојрански) налазе се делови 13. аустро – угарског пешад. пука. На брду више чесме зване „Манастир“ која се налази на пола часа пешачког хода од Дојрана, на друму Дојран – Валандово налазе се 4 аустриска топа. На положајима Расина и Дервента (Грчка територија) налазе се 13. и 53. пешад. бугарски пукови. У селу Црнчану (срез Дојрански) налази се 205. германски коњички пук. На фронт Ђевђелија – Битољ дошла је нова војска формирана у Албанији а дошло је и неколико комитских чета такође формираних у Албанији. У околини Рамно – Мандраџин – Дервент налазе се три комитске чете (ова су места на Грчкој територији)“.
Од војног изасланика у Италији
Бр. 547 депешом од 28. јуна
„Непријатељ 25. јуна изненада отпочео одступање на целом фронту Трентина. Италијани гоне и данас 28. јуна достигли линију: Чимакалдијер (десна обала Бренте) – Монте Фјара – Азјаго – Арсијеро – Позина. Талијани објављују велику победу, међутим непријатељ није изгубио ни један топ нити Талијани имају заробљеника. Непријатељ се повлачи својевољно, вероватно на старе положаје, да би могли одвојити трупе за руски фронт“.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 1952
Команданту Источне војске ђенералу Сарају
„Српски официр у Корчи, пуковник Марјановић јавља, да му грчки окружни начелник из Корче, г. Панс омета рад на прикупљању наших поданика и да им напротив иде на руку да пређу преко границе. Из целог његовог рада види се, да је отворени противник споразума и приврженик Гунарисов и као такав иде на руку свима немачко – бугарским предузећима у своме округу. Достављајући вам ово, част ми је умолити вас за дејство, да се г. Панс по могућности, замени у Корчи којим другим лицем, које би било предусретљивије према нашим органима“.