III. армија
Командант III. армије примио је у 19 часова шифровану депешу Врховне команде ОБр. 3008 ове садржине:
„Има изгледа да ће Бугаро – Немци да заузму Флорину и да се Грци неће одупирати. Молим наредите да се батаљон код Флорине не истиче. Са делом Дунавске дивизије треба што пре осигурати Бањицу, а потом и цео положај одређен са Дунавску дивизију заповешћу ОБр. 2804 од 24. јула“.
Дејство Дринске дивизије
Ноћ 28./29. јула прошла је на миру. Од команданта артилерије примљен је извештај ОБр. 359, да су артилериске јединице 29. јула у 10 часова домаршовале из с. Владова и убиваковале се на одређено место код с. Русила.
Командант дивизије са ОБр. 1122 наређује команданту артилерије да пројектује распоред дивизиске артилерије имајући у виду:
1. Да главна група буде на десном одсеку са задатком упорне одбране овога одсека, као и евентуалан наш напад на Кајмакчалан.
2. Друга група по важности долази на левом одсеку – Чеганска планина.
3. Трећа група за везу првих двеју – на одсеку око к. 1850 и
4. Најпосле четврта група у резерви.
Пројекат распореда што пре обрадити, писмено га образложити и поднети ми на увиђај. Имати у виду да је посао врло хитан.
У току 29. јула на фронту дивизије ништа ново. Непријатељ је утврђивао Кајмакчалан а његове патроле биле су активније у правцу југозападно од Кајмакчалана силазећи до саме реке Брода.
Дејство Дунавске дивизије
Трупе ове дивизије у покрету су према заповестима команданта дивизије ОБр. 217 и 224 од 23. и 24. јула.
У околини с. Острова збиваковани су штаб 1. пешад. бригаде и 7. пешад. пук. У току дана довршено је превожење 8. пешад. пука и коњичког ескадрона са Солунске железничке станице до Острова где су се збиваковали.
Операције II. армије
Дејство Шумадиске дивизије
На фронту дивизије, 29. јул је у главном прошао на миру. Непријатељ је избацио по неколико метака на Катунац (Струпински вис) и у правцу Г. Пожара.
Дејство Тимочке дивизије
Командант дивизије доставио је 29. јула команданту II. армије ове извештаје:
ОБр. 778
„Част ми је известити команданта, да сам са дивизијом извршио марш по заповести ОБр. 690 од 21. овог месеца.
Марш од Топчина до просторије Мечекли – Калиница – Сендил извршен је у главном као што је предвиђено мојом заповешћу ОБр. 700 од 23. тек. мес. а коју сам заповест тога дана доставио команданту. Једина промена учињена је последњег дана марша, 27. у томе, што је 1. пешад. бригада задржана тога дана до увече на прошлом преноћишту, код Банице, па је доцније домаршовала са артилеријом, а место ње пре подне домаршовала је на одређену просторију колонска комора. Ово је учињено с тога, што пумпе за воду за 1. пешад. бригаду нису могле бити готове пре 27. увече.
Пре него што је чело дивизије стигло 24. тек. мес. до понтонског моста на Вардару код Топчина, био је мост покварен једним теретним аутомобилом. Због тога је прелаз преко моста отпочео 30 минута доцније, но што је било предвиђено.
Исхрана за време марша вршена је као што је поменутом заповешћу било предвиђено с тим, што је храна за 27. за 1. пешад. бригаду била дотурана помоћу дела профијантске колоне до с. Бањице.
Воде за пиће и појење стоке на преноћиштима било је довољно.
У току марша није се десило ништа нарочито.
Војници и стока у главном су добро издржали марш.
Пре поласка на марш, у Топчину, одвојено је 107 војника, за које је константовано да не могу издржати марш, и они су упућени железницом у Вертекоп, одакле су после дошли у своје команде.
За време кретања:
а) Упућено у болницу: 25. овог месеца 2 војника, 26. и 27. један војник;
б) Заостало на маршу па доцније дошло и стигло у команду 25. ов. мес. један војник;
в) Ношено на коњима и мазгама: 25. ов. мес. 62; 26. ов. мес. 41 и 27. ов. мес. 73 војника;
г) Ослобођено ношења ранца: 25. тек. мес. 207; 26. тек. мес. 182 и 27. тек. мес. 229 војника.
Пошто пре поласка из Топчина нису добијени тражени вагони за евакуацију болесних војника образована је од 1. дивизиског завојишта и 1. болничког одељења, болница, у којој су остављени ти војници до евакуације железницом или поласка Моравске дивизије у Топчин. У болници остало из ове команде 65 војника. Исхрана болнице до доласка наших делова регулисана је на тај начин, што је из дивизиског ручног слагалишта остављено хране за 3 дана и умољена интендантура француских трупа код Топчина да, на захтев командира болнице, ову снабдева храном – што је и обећано. Та болница није се још кренула из Топчина, јер је нема ко да замени нити је до сад могла да евакуише болесне војнике, и о томе је данас под Пов. Л. Бр. 973 јављено команданту.
Приликом покрета осетила се потреба, да друм Солун – Јениџе Вардар – Вертекоп буде уређен као војни друм. Поред оправке друма и објеката на њему што се раде, требало би отворити војно – путне станице у Топчину, Јениџе Вардару и Вертекопу. Водне инсталације код р. Бање Пел могле би се са мало издатка и радне снаге поправити и тиме би се омогућила преноћишта и дужи одмор читавих дивизија“.
ОБр. 780
„На основу заповести командантове ОБр. 690 од 21. тек. мес. част ми је известити да сам на одређеној просторији извршио овакав распоред дивизије:
а) На левој обали Могленице:
1. пешад. бригада североисточно од с. Калинице;
Брдски артилериски дивизион и рововска батерија северно од с. Калинице, а западно од 1. пешад. бригаде;
Дивизиски штаб, пионирски полубатаљон (штаб и 2. чета) телеграфско одељење, болничарска чета, дивизиска музика и војна пошта јужно од с. Калинице;
Мунициска колона и пољска марвена болница код с. Сендила (прва јужно, а друга северно од друма Јениџе Вардар – Вертекоп).
б) На десној обали Могленице:
1. пешад. бригада југозападно од с. Мечекли;
Тимочки пољски артилер. пук (за сад штаб и 2. дивизион) и хаубички дивизион (за сад штаб и 2. батерија) јужно од пешад. бригаде а с обе стране пута од Вертекопа за Мечекли;
Профијантска колона и покретна артилер. радионица југозападно од 2. пешад. бригаде;
2. дивизиско завојиште са 2. болничким одељењем образовало је дивизиску болницу и она је постављена испод југоисточне падине Бозаџи Бурну (од прилике на средокраћи између Вертекопа и Мечекли);
3. дивизиско завојиште, као централна амбуланта за евакуацију болесних војника, код железничке станице Вертекоп.
Кад буду стигли 1. дивизиско завојиште и 1. болничко одељење, онда ће се убиваковати код болничарске чете, јужно од с. Калинице (они су још у Топчину, као болница).
За ручно дивизиско слагалиште одређено је место код цркве села Мечекли. Оно је за сад код раскрснице путева североисточно од с. Вертекопа, а пренеће се на резервисано место у најкраћем року и чим се укаже могућност.
Овакав распоред учињен је с обзиром: на поменуту заповест командантову, тачка под 1, на воду за пиће и појење стоке и на земљиште које је стајало на расположењу а није засејано или покривено густим врбаком.
Воду за пиће и кување јела узимају јединице са пумпи, које су пре доласка ових побијене на одређеним местима и где је се могла наћи вода.
Појење стоке врши се на рекама.
Да би се одбијали непријатељски аероплани и избегли несрећни случајеви и штете: пласирана су по два пољска топа на Бозаџи Бурну и коси северозападно од с. Мечекли; оруђа, каре и кола мунициске колоне су разређени и маскирани; и нађени заклони у које ће одлазити војници кад се појаве непријатељски аероплани.
I. армија
Командант I. армије доставио је са ОБр. 744 командантима дивизија наређење Врховне команде ОБр. 2969 од 28. јула с тим, да командант Моравске дивизије поводом овога разграничења ступи одмах у непосредну везу са командантом суседне француске дивизије, кога упитати и за места, којих нема на карти као и мештане на терену.
Дејство Моравске дивизије
I. ешелон својим челом кренуо се из Топчина у 4 часа за Бабакеј – Вардар, где је приспео у 10.30 часова а зачеље у 14 часова.
Јединице су се убиваковале у околини с. Бабакеја а дивизиски штаб и коњички ескадрон код с. Ишиклара.
У 17 часова командант дивизије издао је командантима I. и II. ешелона наређење ове садржине: „Према резултатима извршеног рекогносцирања путева од Бабакеја до Гуменџи и Бохемице наређујем, да се покрет ешелона од Бабакеја изврши на следећи начин:
1. Коњица и пешадија да се крећу преко села Ишиклар к. 300 – косом на Гуменџу и даље до својих бивачишта и
2. Сви возови (све јединице које у своме саставу имају возове) да се крећу од Бабакеја – Челпик – Валгат – Горгоп и даље у своја бивачишта према распореду коначара.
3. Пешадију и коњицу сачекаће коначари на раскрсници путова јужно од Гуменџе, а све остале јединице, њихови ће их коначари сачекати у Горгопу.
4. Скрећем пажњу командантима да своје биваке обезбеђују са довољно јаким стражама, пошто у овој околини од пре неколико дана има летећих бугарских комитских одреда.
5. Полазак из Бабакеја чела ешелона да буде у 5 часова“.
Дејство Вардарске дивизије
Групе ове дивизије отпочеле су 29. јула покрет у духу наређења команданта армије ОБр. 700 од 25. јула и команданта Вардарске дивизије ОБр. 770 од 27. јула.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 29. јула ове важније извештаје:
Од команданта III. армије
ОБр. 720 од 28. јула
„Ноћ прошла на миру. Непријатељ синоћ у 18.30 часова продужио утврђивање на коти 2525 Кајмакчалану“.
ОБр. 735 од 28. јула
„На фронту Дринске дивизије и Добровољачког одреда ничег новог. Са коте 854 примећени су на Ниџи планини непријатељски логори у јачини до 2 чете“.
ОБр. 729 од 28. јула
„Командант Дринске дивизије са ОБр. 1079 известио је: „Позитивно је утврђено да је 11. бугарски пук из Совића и Живоњија дошао пре три дана на Кајмакчалан; североисточно од њега је сад 29. пук“.
Од команданта II. армије
ОБр. 800 од 29. јула
„Командант Шумадиске дивизије са ОБр. 780 од данас известио је: „На фронту дивизије нема ничег новог. Ноћ је прошла на миру“.
Од Источне војске
Пов. ОБр. 1202/3 од 28. јула
„Почев од 29. јула, зона оперисања српске авијатике граничиће се са истока долином Вардара; зона оперисања француске авијатике граничиће се линијом: Боскопски масив, Мала Рупа, Возарци (утока Черне у Вардар)“.
Број 4012
Доставља депешу поморског аташеа ђенералу главном команданту Источне војске из Атине од 25. јула у 8.30 часова.
„Према изричним изјавама једног грчког пуковника, грчки ђенералштаб примио је заповест, да Германо – Бугари имају намеру окупирати Флорину, и да грчки гарнизон у тој вароши неће се одупирати“.
Од Владиних комесара
Пов. ОБр. 345 од 26. јула
Извештај повереника начелника среза Ђевђелиског: „Од села Ђавапа (срез Ђевђелиски) до Чрничана (срез Дојрански) 9. Плевенска дивизија; од Црношана до Белеша (срез Дојрански) 11. Македонска дивизија; од Нотје до Предејаца (срез Ђевђелиски) 5. Дунавска дивизија. Лево од Горшета на месту званом „Тумбаналт“ четврт часа од Горшета 6. јула донесена су 4 топа великог калибра. На Горшет ових дана донешена су још три топа; на месту Петривија лево од Хуме на један сат донесена су три топа великог калибра. 14. овог мес. дошао је у село Ноти 1 бугарски пуковник и саопштио сеоском кмету, да позове Турке да ступе у добровољце у Бугарску војску. На позив кмета одмах се пријавило 150 добровољаца. Сада су се појавила шесторица Турака и рекли им: „Зар сте заборавили, да су нам Бугари нападали жене и нас убијали, па зар сада да ступате у добровољце“. Ови су одмах убијени због овакве декларације, а оних 150 пријављених добровољаца са својим породицама прешли су на бугарску зону и отишли у Кавадар“.
Од батаљона Срба добровољаца
ОБр. 7 од 24. јула
„Јуче се предао бугарски војник из 23. пука. Изјавио: Штаб пука у Охриду, јер не желе више да се туку, специјално са Србима од којих се не надају никаквој милости. Познато им је, да постоји Српска војска. Мисле да ће бити груписање Српске војске код Корче. Сматрају да наше војске код Корче има 5.000 људи. Чули су да има наше војске у Русији и знају, да Руси нагло нападају како у Европи тако и у Азији. Народ врло тешко живи. Иде за храну у Скопље“.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 3115
Команданту II. армије
„Према усменом споразуму на терену, командант може располагати и са Тимочком дивизијом по своме нахођењу и по указаној потреби“.
ОБр. 3018
Ђенералу Сарају, команданту Источне војске
„Командант батаљона Срба добровољаца ухватио је 22. овог месеца извесна лица са контрабандом северно од Корче. Храна је задржата за исхрану батаљона а и коњи су задржати за потребу батаљона“.
ОБр. 3028
Његовом Краљ. Височанству Престолонаследнику Александру,
ђенералу Сарају,
Милну,
Артоманову,
капетану Карлије
„На дан 28. јула сем слабе артилериске ватре на фронту Шумадиске дивизије није било борбе. Утврђено је, да је јачина Бугара у борбама 27. јула северно од Струпина и Пожара била по један батаљон. У распореду непријатеља према нама запажено је, да су 11. и 24. бугарски пукови замењени са 55. и 56.; 11. је отишао на Кајмакчалан а 24. вероватно је у резерви. Значи, да се фронт 8. дивизије разређује а 3. скраћује“.
ОБр. 3028
Команданту III. армије
„Има изгледа да ће Бугаро – Немци да заузму Флорину и да се Грци неће одупирати. Молим наредите, да се батаљон код Флорине не истиче много. Са деловима Дунавске дивизије што пре треба осигурати Бањицу а потом и цео положај одређен за Дунавску дивизију заповешћу О. Ар. 2804“.
ОБр. 3032
Команданту III. армије
„Ђенерал Сарај ће наредити, да се Грчки делови северно од линије Острово – Бањица – Флорина имају повући до 3. августа. Чувари железничке пруге могу и даље остати“.
ОБр. 3037
Команданту I. армије
„Због јаче маларије, која влада у околини Топчина Вардарска дивизија неће моћи тамо дуго остати. Молим одмах наредите да се у погледу логоровања извиди просторија на десној обали Гурбеш Дереш, а између с. Кушбали и Гурбеш (Грубевци). Предвидети распоред дивизије на тој просторији и поднети извештај“.
Српски званичан извештај
Солун, 29. јула
„27. јула, Бугари су предузели са знатном снагом напад на наше положаје северно од села Струпино, али су нашим снажним контра нападом, у коме се нарочито одликовао ппоручник Живојин Глишовић, натерани у панично бегство оставив пред нашим рововима масу лешева, пушака и остале спреме. Бугари су тако исто отерани и са висова северно од с. Пожара. Многи наши болесни војници и против савета лекара напуштају болнице и јуре у своје команде, да би могли учествовати у борби“.