Извештаји
Врховна команда примила је 29. јуна ове важније извештаје:
Од команданта Шумадиске дивизије
ОБр. 390 од 26. јуна
„Ова је дивизија имала да у току ноћи 21./22. изврши марш из Лутре до с. Арапли и ноћу 22./23. од с. Арапли до с. Топчи. Дивизија је овај марш извршила у IV. ешелона. I. ешелон образовала је 1. пешад. бригада, коњички ескадрон, телеграфско одељење и штаб дивизије. II. ешелон образовао је пољски дивизион и 1. брдска батерија. III. ешелон образовала је 2. пешадиска бригада, пионирски полубатаљон и мостовни трен и IV. ешелон образовала је целокупна колонска комора са болничарском четом. Покрет I. ешелона из Лутре отпочео је 21. тек. мес. у 18 часова, остали су се ешелони кретали у размаку 1 ½ – 2 часа, један од другог. Чело првог ешелона стигло је у с. Арапли 22. тек. мес. у 4.25 часова. На првом маршу изостало је од марша: код I. ешелона 539 војника, код III. ешелона 160 војника. После доласка трупа на место преноћишта наредио сам, да се сви заостали војници одмах прикупе, болесни одмах да се упуте у француску амбуланту у с. Арапли, где је био одређен и један наш лекар. Болесни војници евакуисани су у болницу. Тако исто наредио сам, да се изврши и лекарски преглед, и да се све људство, које не може да маршује због мањег убоја, оједа и др. задржи и упути на марш доцније под командом и са лекаром. Од с. Арапли марш је продужен овим редом I., III., II. и IV. ешелон. I. ешелон кренуо је 22. тек. мес. у 20 часова. Чело I. ешелона стигло је на косу северно од железничке станице Топчи 23. тек. мес. у 3 часа. На овом маршу остало је код I. ешелона 252 војника, а код III. ешелона 63 војника. Из II. ешелона до данас нису још стигли 34 војника, наређено је да се за њима трага. Уопште је марш другога дана текао у много бољем реду и било је мање изостајања војника на маршу. Пре поласка дивизије на марш издато је наређење, да се сви болесни војници не упућују на марш. Ово је нарочито наређено команданту 1. бригаде, јер су код ње уочи поласка на марш војници пелцовани серумом против тифуса, где је реакција јача и имао је велики број војника са повећаном температуром. Рђаво је утицало на марш и издржљивост војника:
1. Нова, неудешена и не разгажена обућа, немање чарапа и обојака код великог броја војника, због чега су се људи подбили и добили пликове на ногама.
2. Доста велика тежина ранца и остале спреме, која је људима дата а коју нису раније носили у оваквој форми и у оволикој тежини. Наши људи уопште нису навикнути на ношење ранца, пошто их за време мира немамо. Ранац је неподесан, јер га стеже око рамена и на леђима тако притискује, да ране прави.
3. Ново топло одело, због чега се велики број људи ојео.
4. Немање баквица и сака за воду, помоћу којих би људи успут гасили жеђ.
5. Велика дужина првог марша (30 км.).
6. Код комора довољна необученост коња и мазги. Предузео сам све мере, да надлежне старешине, које нису водиле довољно рачуна о својим војницима, те тиме дозволили, да ред и дисциплина на маршу буду задовољавајући и да одужавање ешелона буде веће, искусе законске последице за своју немарност и небрижљивост“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 1989
Г. Министру Војном – Крф
„По евакуацији и последњих делова наше војске из Албаније остало је код Валоне у логору на Арти једно одељење наших болесника војника са неколико болничара. Укупно 15 људи, од којих је и један медецинар. Па како до поласка ове команде са Крфа ово људство није било пренето на Крф молим за извештај, да ли је доцније ово људство дошло, а ако није молим за дејство, да се преко талијанске команде код Валоне сазна, шта је са овим људима“.