I. армија
Од команданта Вардарске дивизије добивен је извештај ОБр. 824 од 31. јула о резултатима рекогносцирања терена на десној обали Гурбеш Дереси, а између с. Кушбали (Доњи Курафали) и Гурбеша према наређењу команданта армије ОБр. 746 од 29. тек. мес.: Просторија од с. Кушбали до Ливадице угодна је за биваковање дивизије, пошто је земљиште култивисано, свуда пролазно и има довољно воде за појење стоке а са подизањем пумпи добило би се, поред бунара којих сада има, доста добре воде за људе. На тој просторији има доста стоке и сламе (дрва, зоби и сена нема) са селима прљавим и неугодним за кантоновање. Просторија од с. Ливадице па до с. Гурбеша није подесна за становање због свог голога и каменитог терена.
На основу овога извештаја командант I. армије са ОБр. 762 чинио је предлог Врховној команди да се Вардарска дивизија одмах упути на први удобан део просторије (између с. Гурбеши и Сујабакџи (Ливадице) ако се томе неби противили нарочити оперативни разлози, те да се људство још у почетку не зарази маларијом око с. Топчина и с. Дармутли.
Дејство Моравске дивизије
Начелник штаба отишао је у 6 час. код команданта 122. Француске дивизије у Карасули ради упознавања са приликама на фронту који ова дивизија има да поседне као и о стању израђених комуникација и оних које треба узети у рад.
У 8.45 часова послато је наређење команданту II. бригаде да се данас још убивакује на подесном месту на простору између Гуменџе и с. Баровице пошто ће бригада одмах предузети израду пута од Гуменџе преко Баровице до Ливаде.
У 18 часова послато је команданту I. и II. бригаде, 1. пешад. пука и пионирског полубатаљона наређење ОБр. 523 у овоме:
2. пешад. пук са летећим жандармериским батаљоном Бабунског и једном брдском батеријом држи фронт Купа – Ошин, везујући се у десно са француским трупама а у лево са трупама II. армије. 1. батаљон 1. пука и 1. батаљон 3. п.пука и пионирски полубатаљон. Сви у саставу 122. Француске дивизије израђују комуникације на обалама р. Коџадере северно од Извора; I. п.пук без 1 батаљона одмаршоваће сутра од Гуменџе преко Црне реке до Бержели и ту остати до даљег наређења. Полазак у 4.30 часова, 2. пешад. бригада (без 1 батаљона 3. пука) предузеће сутра 1. августа по упутствима референта инжињерије ове команде израду пута Гуменџа – Баровица – Ливаде, тако да овај пут успособи за колски саобраћај у што могуће краћем времену. Инструктори за инжињерске послове у 3. и 16. пешад. пуку са својим помоћницима сачекаће сутра у 6 час. референта инжињерије на мосту реке Бохемице на путу Гуменџа – Баровица. Пионирски полубатаљон придаће се команданту 2. бригаде пошто заврши послове које сада ради. Да би се израда путева што пре завршила наређујем, да рад отпочне тачно у 5 час. и траје до 9, а по подне тачно у 15 и траје до 18 часова.
Исхрана људи и стоке добра.
II. армија
Од команданта Шумадиске дивизије примљени су 31. јула ови извештаји:
У 7.20 часова ОБр. 810
„На фронту дивизије нема ништа ново. Ноћ је прошла на миру“.
У 19.30 часова
„Дан прошао на миру. Код непријатељских војника северно од Зборског примећени су наоружани сељаци.
Командант армије са начелником штаба обилазио је овога дана од 6 до 11.45 положаје Шумадиске дивизије. У Суботском га је дочекао командант Шумадиске дивизије и са њиме је изашао на вис између Пребедишта и Струпина, одакле је командант Шумадиске дивизије показао детаљан распоред свих својих истурених делова. Овом приликом продискутован је и могући напад на непријатељске положаје. Командант армије препоручио је команданту Шумадиске дивизије да изврши што детаљније рекогносцирање и припреме за напад, ради чега да изради путеве за извлачење артилерије на сада заузете положаје, одакле ће моћи јаком артилериском ватром да помаже напад на непријатељске положаје. У исто време командант армије ставио му је до знања да може рачунати на помоћ у брдском дивизиону, пољском дивизиону и хаубичкој батерији Тимочке дивизије, ако Тимочка дивизија неби добила какво нарочито опредељење до момента, кад се Шумадиској дивизији одреди напад“.
III. армија
На фронту Дринске дивизије у току 31. јула није било ничег новог.
Трупе Дунавске дивизије продужиле су покрете према заповести команданта дивизије ОБр. 217 и 224 од 23. и 24. јула. У биваку код Острова налазе се: штаб 1. пешад. бригаде, 7. и 8. пешад. пук, коњички ескадрон, штаб дивизиске артилерије, брдски артилериски дивизион, штаб пољ. арт. пука.
У току дана са Солунске војне железничке станице довршено је превожење 2. дивизиона пољ. арт. пука и хаубичког дивизиона (без 2 батерије), а почело превожење: 1. дивизиона пољске артилерије; рововске батерије; оперативног одељења дивиз. штаба; телеграфског одељења и војне поште.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 31. јула ове важније извештаје:
Од г. Министра Војног
Ф. Ђ. ОБр. 1220 од 30. јула
„Наш војни изасланик у Русији са Бр. 272 од 28. овог мес. јавља: „Талијанска Врховна команда данас известила Руску Врховну команду, да ће послати у Солун једну комплетну дивизију“.
Ф. Ђ. ОБр. 1206 од 30. јула
„Ђенерал Рашић Бр. 220 од 28. јула јавља:
„Руси отишли за Солун. Сад стиже група од 3.000. За две недеље биће сви у Солуну. Добровољци из војске више од половине имају „Светог Ђорђа“. Наоружани су у Русији. Пренос морем држе у највећој тајности“.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 3109
Г. Министру Војном
„У вези извештаја Ф. Ђ. ОБр. 1220 част ми је умолити г. Министра за дејство код Краљевске Воде, да и оне талијанске трупе, које су код Валоне садејствују нашим операцијама кад оне буду почеле са Солунског фронта“.
ОБр. 3114
Командантима I., II., III. армије,
команданту Коњичке дивизије,
пуковнику Марјановићу
„Налазећи се на територији Грчке, која се увек рачуна као наша савезница и чије дефинитивно држање још није одређено потребно је да наше војне власти одржавају добре односе са грчким војним и цивилним властима у зони захвата наше војске и да избегавају спорове и сукобе са њима у колико је могуће.
С друге стране неопходно је потребно да се обезбеди сигурност наше војске на грчкој територији и да се спречи непријатељу прибављање података средством становника или својих агената и четника.
У захвату наше војске има доста словенског становништва које су Бугари организовали и које је у њиховој служби, те према томе треба бити обазрив. Исто тако у Грчкој војсци има доста војника бугарског осећања, који у грчкој униформи служе бугарским интересима. Због тога се и против грчких војника морају предузимати извесне мере обазривости.
Најзад, било је случајева, да су и по неке грчке војне или грађанске власти, ишле Бугарима на руку, што мора да изазове наше неповерење.
С обзиром на овако деликатно стање ствари, а по споразуму извршеном са командантом Источне Француске војске молим наредите да се предузму следеће мере:
1. Да се северно од линије: Флорина – Жерви – Ослоп – Водена – Јачкеј, јужно од Ливади не дозволи кретање појединим грчким војницима ни жандармима. За предео западно од Флорине на фронту Добровољачког одреда и батаљона Срба добровољаца ова ће се граница одредити накнадно.
О овоме су извештене грчке власти, које су издале потребна наређења својим трупама. Сваки грчки војник који се нађе северно од те линије има се сматрати као грчки бегунац или непријатељски агент и треба га ухапсити. Ако се овакви случајеви појаве, онда такве војнике стражарно спровести полициској секцији Врховне команде, ради предаје Французима (види ОБр. 2693 од 21. овог месеца).
2. Слободну циркулацију становништва и странаца у зони наших трупа забранити. Кметовима наредити да се мештани смеју без дозволе кретати само у зони од 6 км. од свога места. Преко те даљине морају тражити писмену дозволу од најближе наше војне власти. По овоме издајте даља наређења с тим, да се циркулација сведе на минимум а тако исто регулишите и контролу над кретањем мештана, како се ово наређење неби изигравало. Ради тога на раскрсницама и мостовима имати нарочите страже, које ће од свију грађанских а и војних лица тражити објаве.
3. Прелазак преко наше предстражне линије ка непријатељу треба апсолутно спречити. У опште сваки саобраћај преко границе има бити прекинут. Предстраже морају бити веома пажљиве јер је позитивно, да ће разни непријатељски агенти покушавати да се пребацују преко границе или да врше контрабанду или да пребацују наше поданике итд. Граница дакле има бити потпуно затворена.
Овај прелазак дозвољава се само нашим или савезничким повереницима, али, они су дужни да покажу своју писмену дозволу од Врховне команде са прилепљеном фотографијом и потписом шефа обавештајног одсека. Повереници савезничких војсака морају такође показати своју објаву оверену од наше Врховне команде са фотографијом и потписом шефа обавештајног одсека. И једним и другим повереницима, при преласку наше предстражне линије треба одузети ову објаву и послати редовним путем Врховној команди.
Команданти армија и дивизија регулисаће сами на који ће се начин пропустити њихови повереници да пређу преко границе.
4. Све особе које од непријатељске стране покушају да пређу на нашу страну треба ухватити. Ако они изјаве да су повереници наши или наших савезника (пошто при себи не могу имати легитимације, јер им се оне одузимају при одласку), треба их под стражом упутити полицијској секцији Врховне команде у Солун, где ће се утврдити њихова идентичност. Исто тако и све остале личности које покушају да пређу на нашу страну, спроводити до Врховне команде са тачним податцима о њима, из којих нарочито треба да се види да ли су оне дошле отворено ради предаје или су покушале да се неопажено провуку.
5. Нашим официрима, подофицирима и војницима забранити такође одлазак без писмене дозволе ван својих реона, а нарочито у реонима савезничких војсака. Непријатељ често шаље своје шпијуне преобучене у одело савезничких војсака и то обично тако, да шпијуни обучени у српско одело одлазе на француски фронт, а шпијуни обучени у француско одело одлазе на српски фронт итд. Због тога је утврђен споразум са савезницима да се мотри на оваква лица и да се од свију савезничких официра и војника захтева објава.
На основу овога и од наше стране треба захтевати објаву од свију официра и војника савезничких војсака који се буду на зони наших трупа нашли. Оне који буду нађени без објаве упућивати вишим штабовима ради констатације ко су они, и све сумњиве слати до Врховне команде. Објаве ових савезничких официра и војника имају бити оверене од стране Врховне команде (шефа обавештајног одсека). Објаве пак оним савезничким официрима и војницима, који су придати појединим нашим јединицама издаваће дотични команданти.
6. Становништво села која се налазе између наших и непријатељских предстража иселити у позадину у колико је то потребно и у колико већ није извршено. Исто тако команданти армија могу наређивати исељавање свију оних села у зони наших трупа чији се становници држе непријатељски према нама. Исељено становништво слати јужно од линије Корча – Флорина – Водена – Јениџе Вардар.
Кад се буде решило да се неко село исели, довољно је само о томе обавестити најближу грчку полициску власт, како би она могла предузети мере за смештај њихов у позадини“.
ОБр. 3115
Команданту II. армије
„Према усменом споразуму на терену, командант може располагати са Тимочком дивизијом по своме нахођењу и по указаној потреби“.
ОБр. 3116
Команданту I., II., III. армије,
команданту Коњичке дивизије и
пуковнику Алимпију Марјановићу
Заповест
„Непријатељ држи гранични фронт у распореду, како је то изложено заповешћу ОБр. 2678 од 20. тек. мес.
Наше су трупе у главном извршиле концентрацију према граничном фронту и врше утврђивање положаја и позадине.
Румунија улази у акцију на страни наших савезника.
Да би се бугарске снаге задржале на садањим местима и тиме посредно заштитила концентрација Румунске војске, савезничке војске са Солунског фронта предузеће 4. августа привидан (демонстративан) напад на непријатеља на целом фронту. Доцније кад буде погодан тренутак предузеће одсудан напад.
У тој цељи наређујем:
1. Командант I., II. и III. армије, сваки на свом сектору предузеће привидан напад на непријатеља, одржавајући везу десно и лево са суседним трупама.
2. Размеру напада и њихов успех саобразити терену, снази и свима осталим средствима, која се имају на расположењу, са тежњом, поред демонстрирања, да се заузму поједине ослоне тачке, које ће доцније послужити као ослонци за одсудан напад или као отпорни центри на случај непријатељског напада.
3. Добровољачки одред ппуковника Војина Поповића да изрази што јаче дејство, где буде имао зато могућности, а на простору између Преспанског језера и Флорине.
Батаљон Срба добровољаца под командом пуковника Алимпија Марјановића у Корчи извиђаће и што јаче узнемиравати непријатеља на своме реону.
4. Велике жртве избегавати и цео напад тако организовати, да испадне повољно по морал наших трупа, ради чега им се може објаснити да је овај напад демонстративан и зашта се изводи и да ће се доцније предузети одсудан напад, када прилике буду повољније.
5. Почетак напада за све три армије 4. августа из јутра.
6. Командант I. армије обратиће пажњу, да његови делови који буду нападали, саобразе свој рад раду француских трупа.
7. Слагалишта и комуникације за све три армије према ранијим наређењима.
8. Штаб Врховне команде остаје у Солуну и са њиме одржавати трајну везу.
9. О пријему наређења одговорити одмах“.
Српски званичан извештај
Солун, 31. јул
„29. и 30. јула слаба артилериска ватра и местимична борба патрола“.