а) Извештај о рекогносцирању одсека Порта – Суха – Рупа – с. Љумница – р. Коџа Дере – Вардар – с. Ментешели – Јениџе Вардар – р. Грапош – с. Лесково – с. Нонте.
Нападни и одбранбени положаји.
Бугари су посели гранични фронт и слабије делове спустили јужно од граничног фронта.
5. Бугарска дивизија посела је линију: Мала Рупа – Суха Рупа – с. Хума – кота 560 – Вардар.
5. пук 1. бригаде брани одсек од Мале Рупе до слова Б (Гушет Балкан). Штаб 1. бригаде и 5. пука у селу Хуми; 1 чета налази се северно од с. Лугунци.
2. пук 1. бригаде брани одсек од слова Б до коте 560 закључно; 5. и 2. пук шаљу патроле до с. Борислава, до Срка ди Леген и до с. Љумнице.
3. бригада (49. и 50. пук) брани одсек од коте 560 искључиво до Вардара. Један је батаљон на положају западно од с. Џеова.
2. бригада (18. и 20. пук) у општој резерви северозападно од села Гуринчета. Два батаљона 18. пука раде пут код с. Коњског.
1. и 2. артилериски пук на одсецима.
Једна батерија тешке артилерије 21 см. налази се код с. Хума, а 3 – 4 брдске батерије од с. Хума до коте 560.
Командант дивизије ђенерал Кутинчев са штабом северозападно од с. Негораца.
Одсеци су утврђени. На неким местима имају ровове у више реда. Свуда коље са жицом.
Заробљеници говоре, да косе северно од граничног фронта нису до сада утврђиване.
Чују се аутомобили код с. Хума, што значи да је изведен добар пут из долине Вардара позади положаја.
На непријатељском положају налазе се две јаке ослоне тачке: Хумски висови (има их 4) и Љумнички вис (слово К од Балкана). Положај је пошумљен ситнијом и ређом шумом. Предњи је нагиб јако стрм. Сем ослоних тачака тучен је даљи предтерен косом и унакрсном ватром. Положај је јак. Западно наслоњен је на велики планински масив Порте и Дезне.
Косе северног фронта, које све иду паралелно од Маријанске планине на исток дају могућности, да се организују више одбранбених линија.
Положај са кога би се пошло на напад јесте: с. Љумница – Срка ди Леген – манастир Св. Архангел. Француска артилерија код с. Мајдага имала би помагати наш напад, јер она поједине нападне тачке туче косом и анфиладном ватром.
Маневар левим крилом.
Напад на овај положај био би фронталан, и везан са великим тешкоћама. Он би био врло крвав, и после успеха не би било великог решења и великих последица, јер терен дозвољава браниоцу повијање одбранбене линије и узимање нових блиских одбранбених линија, чиме се не компромитује битачна линија.
Греда Порта – Марјанска планина стално би била на боку и утицала штетно на безбедност операција. Овладати овом гредом преко Дезне и Кечи Каје готово је немогуће.
Француска 122. дивизија држи сада линију: с. Смол – с. Мајадаг – с. Купа. Командант дивизије ђенерал Рењол са штабом у железничкој станици Карасули.
На десној је обали Вардара 8. бригада, која брани одсек Вардар – с. Мајадаг – вис Ибу (југозападно од три воденице, које се налазе на реци Коџа Дере).
На левом је крилу 45. пук. На вису Ибу налазе се две чете, 1 митраљеско одељење и 1 брдска батерија.
8. Француски шесерски пук са четом Бабунског (113 људи) брани одсек од виса Иба до с. Купе закључно (село Купа налази се на коси југоисточно од коте 862, а не где је уцртана на секцији).
Код села Мајадага налазе се три пољске батерије 75 мм. и две брдске батерије.
Израђени су ампласмани за две батерије (8 оруђа) од 155 мм. дугачких топова, који ће бити ускоро извучени.
По податцима једног француског командира батерије, код Мајадага налазе се још две батерије хаубица 120 мм., 4 оруђа маринска 100 мм. и 1 оруђе од 160 мм.
Лево од 122. дивизије налази се Босанско – Херцеговачки батаљон од 5 чета (око 1.000 људи) на одсек: кота 896 – с. Ошин – Сули Дере.
122. дивизија заломила је лево крило с тога, што одсек с. Љумница – Срка ди Леген нижи је од граничног фронта, подвучен је и тучен артилериском ватром, а на левом су крилу слабије трупе (коњица).
Командант 122. дивизије изјавио је, да ће он одмах исправити своје лево крило до с. Љумнице, чим наше трупе дођу на линију с. Купа – с. Ошин, те му обезбеде бок.
Први је наш одбранбени положај Гандач – с. Ошин. Овај положај има велику дубину, нарочито на левом одсеку, и омогућава организовање више одбранбених линија. Тако прва линија ишла би од виса Ибу, са кога се непосредно и добро туче долина реке Коџе Дере, па на косу северно од с. Купе и коте 896 и 831 за непосредно тучење долине Борисављеве реке. Друга линија иде првом трасом Гандача, југозападно од виса Ибу (по хоризонтали хиљадитој) па на вис југоисточно од с. Ошина, Сули Дере. Трећа линија: греда Гандар – с. Лесково – Сули Дере. Ова линија продужава се источно преко с. Иавора до Вардара.
Десни одсеци све три линије врло су стрми и онемогућен је напад већом снагом.
Леви одсеци мање су стрми, пролазнији су, има простора за маневровање и омогућен је развој јачих снага. Непријатељ би вероватно вршио маневар својим десним крилом.
Овај први одбранбени положај даје могућност за врло јаку и упорну одбрану. Десно се може одржавати врло добра веза са француским трупама код Мајадага. И пад прве, па и друге линије не угрожавају Мајадашку групу.
Греда Гандач орографски је везана са висом Туфапоњ (вис јужно од речи корпус) и са косом на левој обали реке Бистрице, где би се образовала нова одбранбена линија у случају пада Лесковачког одсека.
Други је одбранбени положај: с. Токиво – с. Крива – кота 1307 – кота 1420 – Туха поњ. Ова последња тачка има велики значај, јер је она кључ положаја и првог и другог.
Трећи је положај кота 300 (југоисточно од вароши Гуменџе) – с. Догоница – Поглед.
Четврти је положај село Ремил – кота 250 – с. Армуџи, као последња линија за обезбеђење комуникације Солун – Јениџе – Вардар.
б) Извештај о рекогносцирању зоне, која је ограничена: са истока линијом Порто – изворни део реке Бистрице – с. Нонте – с. Лесково – Барјактар тепе – р. Грамош; са запада линијом Ветерник -с. Суботско – р. Могленица; са југа друмом Водена – Јениџе – Вардар и са севера граничним фронтом.
Просторија, ради лакшег описа подељена је на следеће делове:
1. Гранични фронт (с једним огранцима планине Ниџе).
2. Равница код села Суботско.
3. Брдовити крај између реке Могленице и Пајак планине.
4. Пајак планина.
5. Равница између Јениџе, Вардара и Могленице.
1. Гранични фронт
Сам гранични гребен представља најбољи положај и за одбрану овога одсека и за офанзиву у Морихово и Тиквеш. Грци пре двадесетак дана, на захтев Бугара, напустили овај гребен. Бугари су га заузели и већим делом су га утврдили, остатак сада утврђују. По сазнању они су израдили добре путеве који од гребена воде ка с. Бухулика, с. Рождену, ка с. Полчишту, ка с. Старовини.
Друга линија положаја јесу косе: Кукуруз (са безименом котом југоисточно одатле), Ковил и Преслап. На Кожух се с јужне стране ради поседања неможе изићи, јер су му стране много стрмије него што је на карти представљено; Дудица и Дзена такође друкчије изгледају на терену него на карти; између њих и гребена нема никаквог простора, оне су на самом гребену, те и не представљају другу линију положаја.
С ове друге линије могао би се давати отпор непријатељу који долази с гребена, али је излазак на ову линију (с југа) и поседање исте врло тешко у топографском погледу нарочито за артилерију (разуме се брдску), а још је теже под бочном и унакрсном ватром са гребена, који их доминира.
На овим косама Бугари сада имају осматраче и омање страже. По извесним податцима из грчких извора Бугари су од пре 15 – 10 дана појачали трупе на граничном фронту и сада имају: 46. пук код Блатеца; 32. код Студене воде; 45. код Козјака; 29. код Кравице; 24. наспрам села Будимираца.
Линија француских предњих делова – водова – је: Бахово – Севријан – Фуштани, испред које имају на 200 – 300 метара само страже за осигурање бокова.
Стратегиски значај овога одсека граничнога фронта (Ветерник – Порта) велики је у офанзивном и у дефанзивном смислу. Са њега, као ослонца, могло би се јако загрозити и одбрани Битоља и одбрани Прилепа (дејством преко средњег тока Црне реке), али једновремено још и одбрани Демир Капијског теснаца (дејством на Неготину), али је сада испуштена прилика за то, пошто су Бугари заузели и утврдили гранични гребен. Нападати и освојити овај гребен с југа, ради тога, да би се офанзивним дејством с њега олакшало нападу на Битољском правцу или нападу уз Вардар, било би, по моме мишљењу, крајње нецелисходно, јер би стало врло много жртава, а успех би ипак био врло мало вероватан.
У одбранбеном смислу овај је одсек врло важан с обзиром на комуникацију Лерин – Водена – Солун. Под садањим приликама главни положај за запречавање непријатељског надирања (са граничног гребена) ка поменутој комуникацији, налази се јужно и источно од Суботске равни (кота 550).
Непосредно запречавање стаза које воде са овога гребена било би само привремено и са мањим снагама на јужним огранцима коса које силазе у Суботску раван; а могло би се нешто учинити и активним дејством у самој Суботској равни, али не много, јер је она врло прегледна одозго и тучена унакрсном ватром.
Стаза која води преко с. Струпино у одбранбеном погледу треба да припада овоме одсеку.
2. Равница код с. Суботско.
Нема положаја у извештају.
3. Брдовити крај између р. Кара Дере – р. Могленице и Пајик планине.
Кота 550 (источно од Слатине) – Балто источно од Гостољубе, врло је добар положај за одбрану са севера; десно се код коте 973 везује са гредом између с. Купе и с. Ошина, лево код с. Костурјане са положајем на планини Ниси Даги. Мана му је што је Топлонском клисуром раздвојен, иначе одговара условима доброга положаја. Требало би га наравно инжињерски утврдити.
После тога нема добрих положаја за веће јединице све до косе која је источно од реке Грамоша. Косе код Бабјана и Исперлика много су краће и мање маркантне него што је на карти представљено.
4. Пајик планина.
Греда јужно од р. Бистрице (источно од с. Гостољубље) врло је добар положај за одбрану са севера. После тога, борбе би се кретале самим гребеном где има доста ћувика добрих за одбрану. Колона која би овуда ишла неби требала да буде већа од 2 – 3 батаљона са нешто брдске артилерије (комора искључиво са товарном стоком).
5. Равница између Јаниџе – Вардара и реке Могленице.
Коса источно од Грамоша (с. Армиџи) одличан је положај за запречавање непријатељског надирања са запада.
По паду коте 550 (западно од с. Тодораче), ово би био други, сасвим добар, дивизиски положај. Довде би се могао давати слабији отпор на косама код Бабјана и Исперлика, јер су те косе на терену много мање маркантне и краће него на карти.
6. Општи закључак.
Група, која би се упутила на овај одсек, требала би да предухитри ако може непријатеља, те да заузме косе Кукуруз (с безименом котом југоисточно), Ковил и Преслап и да их добро утврди. Посаду ових коса, ако би се дуже на њима остало, требало би врло често мењати, јер би их непријатељ свакојако са доминирајућег граничног гребена често обасипао унакрсном артилериском ватром. Резерве ових посада нашле би места за своје биваке на простору од ових коса до линије Бахово – Севријан. Главна снага трупа сместила би се по раније поменутим шумарцима у равници око Суботско; или на положајима око коте 550, у коме би случају требало имати пумпе за воду.
Комуникација за ову групу ишла би новим друмом: Вертекоп – Драгоманци – Костурјан, где би могао бити ручни магацин и болнице. Ордонанска веза са групом која би била око Купе и Ошина одржавала би се стазама које од Гостољубе, односно Тудораче, воде за Серај Бању.
Долазак на ову просторију треба да буде ноћу.