8. јул, II армија – Извештај о рекогносцирању положаја

Извештај о рекогносцирању просторије, ограничене са истока: кота 1050 – Кукуруз – с. Бахово -с. Грабовци – кота 145 – с. Слатина – р. Могленица; са запада: од извора р. Брод на извор потока који протиче кроз село Чеган поред коте 557 до утока овог у Островско језеро; са севера гранични фронт, са југа друм Вертекоп – Водена – Острово.
а) Тактички податци
Повлачењем граничних стража са границе, непријатељ је потпуно овладао гребеном: Старков гроб – Кајмакчалан – Ниџе – Добро Поље – Ветреник и на њему се јако утврђује, опасујући поједина утврђења мрежом од жица. По казивању бугарских бегунаца непријатељ на поменутом гребену располаже са јаком снагом и успео је да на њега изведе поред брдске још и пољску артилерију. По исказу једног бугарског бегунца, на граничном гребену треба да је распоређена и бугарска хаубичка и немачка тешка артилерија, али то остали бегунци, у колико је њима познато, нису потврдили.
Како би требале да буду распоређене наше трупе по извршеној концентрацији у овој просторији зависи од тога, да ли ће оне предузимати офанзиву или ће бити принуђене да се бране.
У првом случају оне треба да поседну све оне тачке, са којих би се после лакше могао извршити напад на сам гранични гребен, а које би се после морале отимати по скупе жртве, ако би их непријатељ успео пре нас да освоји и поседне.
Такав је случај са косама које се одвајају од граничног гребена и које се стрмо спуштају у равницу изворног дела реке Могленице; тако исто мора се држати и линија: г. Родово – Метеризтепеси – Чеганска планина, јер ако би она пре доласка наших трупа пала непријатељу у руке, онда би се нападни фронт наше војске јако сузио и простирао би се само до Островског језера, што би опет изазвало као неминовну последицу предузимање тешког маневра у цељи обиласка Островског језера с јужне стране.
Због тога наш положај, са кога би требало да се изведе на гранични гребен, ишао би овако: од Кукуруза преко планинских коса, који се одвајају као засебни ћувици до села Горње Пожаре; а затим одавде преко планинске косе до с. Г. Родива; и најзад од овога села преко гребена Џематијери на Метеристепеси. Наше трупе на тој линији имале би се ослонити на суседне трупе, које треба да се налазе на Чеганској планини.
Шта значи нападати на гранични гребен, било је говора у одељку о орографији, па зато ћемо одмах прећи на оцену појединих крила нашег нападног положаја и услова под којима се са њих може извести напад.
Десно крило овог нападног положаја од Кукуруза до речице која протиче поред села Тресине, има ове недостатке:
1. Јако доминирано са граничног гребена.
2. На њему се може са великом муком распоредити само пешадија са митраљезима и нешто брдских топова.
3. На њему се могу посести само поједини ћувици и то са слабим снагама, услед чега се и напад на гранични гребен не може предузети са довољно јаком снагом.
4. Веза између појединих делова је врло тешка, јер их раздвајају веома широке и дубоке јаруге, услед чега и напад на гранични фронт не може вршити са потребним узајамним потпомагањем, и
5. Наступање са ове линије ка граничном гребену има да се изведе по до крајности тешком терену, јер нам за ту цељ стоји на расположењу ограничен број козјих стаза у вези са стазама у којима је било говора у одељку о комуникацијама.
У опште узев, према склопу терена на овоме крилу, на њему се не може развити више од једне пешадиске бригаде и једног брдског артилериског дивизиона.
Ни напад са левог крила, које се пружа од речице која протиче поред с. Тресине до Метеристепеса закључно, није тако лак, јер:
1. Део граничног фронта Кајмакчалан – Старков гроб, који лежи према овоме крилу, веома је јак јер му је предтерен махом чист, приступ му је због стрмих нагиба тежак а доминира нашим нападним положајима у толикој мери, да браниочева артилерија са Кајмакчалана и коте 1948 може тући непосредно позадину наших трупа, као и велики део пута с. Батачина – к. 1608, којом се има вршити главни саобраћај из даље позадине ка нападном положају и обратно.
2. Снага која се може по њему развити ограничена је веома стрмим нагибима испред Кајмакчалана, те се главни развој наших трупа има вршити само са дела фронта коте 1608 -Метеристепеси уз припомоћ слабијих делова, који би демонстрирали од с. Г. Родива, а то све чини, да се за напад са овога крила не може употребити у предњој линији више од једне пешадиске бригаде, и
3. На целом овоме крилу не може да се развије у предњој линији више од 7 – 8 батерија и то: од Метеристепеси до за нешто источно од коте 1608 (баш на делу који је оцртан на крокију приложеном под 15), шест батерија поглавито брдских и хаубичких, и код села Г. Родива једна до две брдске батерије.
Но упоређујући услове под којима би се извршио напад са десног и левог крила изилази, да напад са левог крила пружа више користи но напад са десног крила, а то из ових разлога:
1. Има да се напада релативно најслабији део граничног гребена.
2. Терен колико – толико дозвољава употребу груписане снаге за напад, што код левог крила није случај.
3. На њему се може груписати у много јачој мери наша артилерија ради потпомагања напада и то не само брдска него и пољска и хаубичка, наравно, ако се пут Острово – с. Батачани – кота 1608 поправи и успособи за кретање возова.
Резултат овога посматрања је тај, да би главни напад требало управити са левог крила чији би се недостатци могли донекле надокнадити на овај начин:
1. На њега довести првокласне трупе.
2. У непосредној позадини имати јаке резерве, којима би се могао освежавати напад, ако би се наишло на јак отпор и ако би се трпели велики губитци.
3. Позади коте 1608, поред онога дела пута са кога се види Кајмакчалан и кота 1943, довести једну до две хаубичке батерије од 15 см. те да се са њиховом ватром појача ватра артилерије прве линије, и
4. Једновремено предузети напад и са Чеганске планине уз припомоћ јаке артилерије пласиране на истом положају.
Положај пак, на коме би требало пласирати наше трупе за случај да буду принуђене на дефанзиву, полази од виса изнад самог села Костурјана, где се везује десно са суседним трупама на коти 451 (на левој обали Могленице) и иде преко последњих огранака Ниси Дага изнад села Моистирча, Рисове и Тресине на Г. Родиво и одавде преко Џематијари на Метеристепеси, где се везује лево са суседним трупама на Чеганској планини.
Десно крило ове одбранбене линије од с. Костурјана, односно од реке Могленице до Г. Родиво закључно, прима у себе све правце, који воде са граничног гребена Кајмакчалан – Козја планина преко села Горњег и Доњег Пожара, Струпина и Бахово за Водену. Веома је јако и може се бранити слабом снагом, јер:
1. Јако доминира сав предтерен до самог подножја граничних планина и са њега се могу видети, и до највеће границе домета тући нападачеве трупе, које се буду развијале по равници, од чега у неку руку прави изузетак део око села Д. Родива, коме испресецано земљиште пред фронтом донекле ограничава поље дејства, али које ипак због врлетног и тешког приступа са непријатељске стране ништа не губи од оне јачине, којом се карактеришу остали делови овога крила.
2. Према овоме крилу може дејствовати само брдска непријатељска артилерија, пошто само и она може да се спусти са граничног гребена, и онда изузев према Рисови и Д. Родиву нема нигде згодних положаја за своје дејство услед чега мора већим делом да се постави или у самој равници или на чукама, које вире из равнице и које су доминиране са наших положаја, и
3. Суседне трупе на коти 451 и код с. Г. Родива које су за нешто истакнуте могу дати овоме крилу врло јак ослонац и својом га артилериском ватром добро потпомагати.
Лево пак крило од Г. Родива преко Џематијари до Метеристепеси затвара оба правца, који са дела граничног фронта Старков гроб – Кајмакчалан воде у унутрашњост ове просторије и од којих је један онај низ речицу која протиче поред села Тресине, а други онај који иде преко коте 1608 за село Батачане. То крило потпуно се поклапа са левим крилом нашег нападног положаја и све што је о њему при опису тога положаја говорено важи и овде, па зато нема потребе да се нарочито описује. Главно је то, да је оно много слабије од десног крила и да му се та слабост нарочито потенцира тиме, што је јако истакнуто напред у односу према десном крилу, па чак и према суседним трупама на Чеганској планини.
Но ово је крило и врло важно, јер би са његовим падом биле одсечене све наше трупе које се затекну западно и чија комуникациона линија води преко Острва за Водену. Сем тога даље у назад у правцу Водене нема ниједног положаја на коме би се могао дати озбиљнији отпор, што значи, да би непријатељ био у стању да врло брзо доспе до Водене, само ако буде успео да овлада положајима нашег левог крила.
Према томе, тежина одбране има да почива на овоме крилу које треба најјаче посести, утврдити, појачати препречним средствима и уопште на њему урадити све оно што је изложено када је било говора о нашем нападном положају. Нарочиту пажњу треба обратити на ћувик Метеристепеси, који не само што је кључ положаја и што преко њега иде веза са суседним трупама на Чеганској планини, још је и најслабија тачка на целокупном положају, јер је највише подвучен непријатељском положају и изложен јакој унакрсној ватри са Кајмакчалана и Старковог гроба. Како ова тачка може лако да падне, то позади коте 1608 треба имати у другој линији пласирану још коју брдску и хаубичку батерију, која би имала за задатак да не само потпомогну својом ватром блиску њену одбрану, већ и да потпомажу контра нападе у циљу њеног поновног заузимања.
У позадини како нападног тако и одбранбеног положаја маневровање трупа изводиће се веома тешко због немања добрих комуникација и због тешко пролазног терена. Почасним резервама, па и главној резерви за цео фронт из даље позадине, требаће много времена да стигну тамо, где се за њихову акцију буде указала потреба.
Због тога је неминовно потребно израдити све путеве, како оне који воде са фронта наших трупа у позадину, тако и оне који иду паралелно са фронтом но који су сви побројани и описани у одељку о комуникацијама; па како се не може постићи да се сви путеви успособе за колски саобраћај, то учинити бар то да се путевима Острово – с. Батачани – кота 1608 – с. Драгоманци – с. Пољани – с. Рисова може кретати пољска и хаубичка артилерија, а осталим путевима да без велике муке могу маршовати пешаци и товарни коњи.
За случај да падне лево крило одбранбеног положаје или да наше трупе не успу да на њега стигну пре непријатеља, онда би наш одбранбени фронт за нужду морао да се повије, од с. Костурјана преко с. Крунчилова и коте 1050 (на Чарику Бачилу) на косу код с. Батачани и даље на вис источно од Острва; или на линију, која полази од коте 550 (на левој обали реке Могленице) па преко више чука јужно од с. Карадара и даље преко чука источно од с. Луковца и коте 627 на Чарику, па њима гребеном до изнад Орман Чифлик.
Прва линија, која је веома слаба јер је веома доминирана са непријатељских положаја, јако је испресецана и знатним делом покривена шумом, могла би се употребити за одбрану у крајњој нужди, иначе се једино може употребити као прихватни или нападни положај за преотимање изгубљених тачака. Друга пак линија последња је брана којом се може спречити непријатељу продирање у низију реке Могленице (ка Јаниџе Вардару), но ни она се не одликује особитом јачином јер је и испресецана и испреламана те је узајамно потпомагање између појединих њених раздвојених делова јако отежано, али се ипак, каква је таква, мора употребити кад непријатељ буде успео да продре у ову просторију, но у том је случају потребно је да се ојача рашчишћавањем предтерана, успостављањем јаке тактичке везе између појединих раздвојених делова на њој и солидним утврђењима.
Пошто су се грчке посаде сасвим повукле са границе и пошто су француске трупе, које се у овој просторији налазе и сувише слабе за одбрану овако великог фронта а нарочито због тога, што баш оне тачке, које образују наш нападни положај, нису ничим брањене, потребно је што пре послати нешто пешадије и брдске артилерије да их поседну и да на тај начин послуже као заштита концентрације осталих наших трупа, које би се искрцавале у Вертекопу, Водени, Владову и Острву.