Извештаји
Врховна команда примила је у току 8. јула ове важније извештаје:
Од г. Министра Војног
Ф. Ђ. ОБр. 838 од 6. јула
„Талијани пре извесног времена предали 21.000 наших заробљеника Французима на основу обавезе наших делегата у Паризу, за које није тражено моје мишљење, услед чега сам још априла учинио корак код Министра Иностраних Дела, да се једна трећина резервише за нас. Сад сам наредио ђенералу Рашићу: радити одмах енергично, да нам Французи предаду 10.000 или бар 7.200 за образовање 4 раденичка пука, 12 батаљона, са нашим официрским кадром и стражом од последње одбране. Молим, учините одмах корак код Сараја изневши наш захтев, да би могли умалити расходе оперативних трупа на радовима у позадини око путева, железничких пруга, утврђења итд. Само на Крфу ради 600 људи оперативне војске. Молим, известите ме о резултату“.
Од војног изасланика у Румунији
Бр. 1029 од јула
„Румунски ђенералштаб има извештај: У Германији љуте се на Аустро – Угарску, што ради на своју руку, јер Немци нису били за офанзиву против Талијана. Здраво су љути што је Аустро -Угарска принудила Немачку, да у почетку јуна пребаци пет својих корпуса са француског фронта ради задржавања руске офанзиве. У Берлину говоре, да ће целим нападним фронтом командовати једна висока личност (ово може бити Макензен)“.
Од војног изасланика у Русији
Бр. 209 од 4. јула
„На фронту ђенерала Брусилова продужују се упорни бојеви нарочито на непрекидној линији од реке Стохода па на југ до реке Липе. Западно од места Клоки, Руси заузели село Туман, где су заробили 170 официра, 5.000 војника, 3 топа и 20 митраљеза. Такође упорни бојеви воде се источно од места Делатин, где је заузето село Садзавка. Руси хитају заузети овај важан чвор железничких пруга и одсеку Галицију са стране Мармарош – Сигета. На фронту ђенерала Еверта развијају се бојеви на више места, нарочито код Барановчи. Дух Руске војске одличан, напад на утврђене положаје врло успешан уз садејство пионирских трупа. Сад добих извештај, да је заузето село Куличин на железничкој прузи Делатин – Коромезо“.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 2270
Команданту Француске Источне војске ђенералу Сарају
„Сазнао сам, да ће у скором времену Енглеска војна мисија при нашој војсци бити укинута и опозвана. Ова је мисија напоредо са Француском мисијом радила са највећим успехом на снабдевању и реорганизацији наше војске под најтежим околностима. Пошто ће у будућим операцијама наше војске један део енглеских установа, као што су аутомобилска и санитетска команда, вршити службу у позадини наше војске налазим, да је у општем и у интересу наше војске да напред поменуте установе остану под дирекцијом садање Енглеске мисије, која је са радом упозната и отправља га на потпуно наше задовољство, а уверен сам, својим би радом знатно олакшала и рад француских централних органа, који ће имати задатак, да руководе службом у позадини наше војске. Најзад и из обзира куртоазије ми желимо, да задржимо у данима скоре и свакако лепше будућности за помагаче оне људе, који су неуморно помагали у најтежим данима. С тога част ми је умолити вас, господине ђенерале, да се заузмете, да садања Енглеска мисија остане и даље на служби при нашој војсци“.
ОБр. 2271
Резиме извештаја о рекогносцирању просторије граничног фронта, на коме има да оперише Српска војска
III. армија
а) Извештај о рекогносцирању просторије између граничног фронта Кајмакчалана – с. Рахманли са северне стране, линије с. Моралар – с. Ајстос с јужне, линије Чарико – Бачило – с. Граматик – с. Моралар са источне и реке Сакулеве и Невеске планине (по карти пл. Мала река) са западне стране.
По природи и карактеру земљишта на овој се просторији разликују четири дела:
1. Североисточни део ограничен са запада линијом с. Сетина – с. Петрско, а са југа линијом с. Дрошка (Друшка) – Острвско језеро – с. Патели – с. Петрско.
2. Северозападни део са истока линијом с. Сетина – с. Петрско, а с југа линијом с. Петрско – с. Ајтос.
3. Југозападни део ограничен са севера линијом с. Петели – с. Петрско – с. Ајтос, а са истока линијом Острвско језеро – р. Налбандкеј Дереси.
4. Југоисточни део граничи се са севера делом железничке пруге од Водене за Острво, а са запада са Острвским језером и реком Налбандкеј Дереси.
1. Североисточни део
У тактичном погледу овај део одређене просторије под околностима, које већ постоје тј. да је непријатељ већ заузео и држи гранични фронт – даје нам једини положај за заштиту најосетљивијег дела комуникације Солун – Лерин. Овај одбранбени положај Јурки Кулбелери -Метеризи – Чеганска планина – северни део мале Ниџе, налази се на планинском гребену, који се само на централном делу Малога седла између Метеризи и Кајмакчалана спаја са граничним фронтом док је на оба крила одвојен од граничног фронта врло великим дубодолинама реке Тресинске и реке Брода. Десно овај положај наслања се на Чарико Бачило, а лево је у вези са одбранбеним положајем код с. Забрдана, који је мало повучен позади његовог левог крила и стоји као његов степен у назад.
Положај Јурки Кубелери – Метеризи – Чеганска планина – Мала Ниџа има добру прегледност, чист предтерен и велико поље за ватрено дејство, а сем тога десно и лево крило, због врло стрмних нагиба, тешко су му приступачни, што им даје природну јачину за пасивну одбрану. Насјлабији део положаја чини центар Метеризи, који је истакнут унапред испред оба крила, лако приступачан непријатељу и доминиран од непријатељских положаја на даљини од 2 – 4 и по километра (Кајмакчалан је на 4 и по километра, и његове јужне косе – Кара тепе и кота 1944 на 2 и 2 и по километра). Одбрана овога положаја може се донекле потпомагати ватром пољске артилерије са чеганске планије, и са Чарико Бачило доста добро.
Због тешкога терена, незгодне позадине и надвлађивања непријатељског положаја веза између појединих делова овога положаја тешка је и рђава; саобраћај по положају могућно је вршити само откривено, по гребену. Потребно би било да се позади гребена изради комуникација за заклон саобраћај и веза између делова положаја, али то је немогуће израдити због велике стрмности (одсечености) падина одмах позади гребена и због стеновитог тла.
Позадину овога положаја представљају врло стрми нагиби, који се готово вертикално (као зид), спуштају у равницу северно од Островског језера, због чега је цео простор од десног крака Суве реке (где је на карти означено с. Батачин) па до Чеганског потока потпуно непролазан чак и за пешадију.
Комуникације овога положаја полазе са његовог крила: Јурки Кулбелери – с. Батачин – с. Острово; Чеганска планина – Чеган – кота 557; и кота 1500 – с. Горничево. Све три су напред описане. Потребно је, поред оправке пута првога, који се сада врши, да се оправе и друга два, и то: трећи за извлачење пољске артилерије на коту 1500 и Чеганску планину (превој код Бачија Фармаки) а други за спуштање артилерије са Чеганске планине.
С обзиром на тешку везу између појединих делова положаја; на раздвојеност комуникација које полазе са крила, као и на то, што је на терену тачка Метеризи на много већем одстојању од Чеганске планине (8 километара) но од Чарико Бачило (4 километра) сасвим супротно ономе како је представљено на карти, – сматрамо да Чеганска планина – кота 1550 – северни део мале Ниџе треба да образују засебан положај са комуникацијама на с. Чеган и с. Горничево, а да одсек Чарико Бачило – Јурки Кулбелери – Метеризи образује целину са комуникацијама на с. Техово и преко с. Батачина на с. Острово.
У погледу утврђивања цео овај положај неподесан је због тога, што му је тле највећим делом стеновито.
За осигурање целе ове просторије наши савезници Французи имају свега један коњички дивизион пешке (без коња). Главнина његова налази се: један ескадрон са два вода митраљеза и штаб дивизиона на путу од Острова за с. Чеган (на 3 км. од с. Острова) а један ескадрон на железничкој станици Острова. Предња трупа, један ескадрон налази се код Чеганских колиба, јужно од пута с. Чеган – с. Жерви, са једним водом у с. Чегану. Предстраже се налазе: један вод у селу Батачину са стражарима на коси и више (северно) од села, одржавајући ово осигурање патролирањем до Јурки Кулбелери; један вод на источној падини Чеганске планине (на месту на карти где пише Пл.) са стражарима на седлу код Бачија Фармаки (на карти седло јужно од „Ја“ у речи Стара Попадија) затварајући само стазу која води из с. Старе Попадије преко овога седла за с. Чеган; ово осигурање допуњује се патролирањем до предње ивице Чеганске планине (коса где на карти стоји „Адија” од речи Стара Попадија). Овако осигурање потпуно је неподобно да спречи Бугаре да завладају овим теренским одсеком и да непосредно угрозе вези Солун – Лерин. С обзиром на важност одржавања ове везе у нашим рукама и осигурања железничке пруге, која би нам послужила као главна комуникација за снабдевање армије која би дејствовала на правцу Лерин – Битољ, мишљења смо да ову везу треба јаче заштитити, одашиљући одмах и што пре снагу довољне јачине, која би могла огарантовати одржавање ослоних тачака Метеризи и Чеганске планине и која би служила као осигурање извршења концентрације наше војске према овоме фронту.
У погледу предузимања напада на непријатеља, који држи положаје на граничном фронту, положај Јурки Кулбелери – Метеризи – Чеганска планина служио би нам као нападни, дајући нам доста повољне услове за спрему напада јаком артилериском ватром и извршење овога напада на фронт Кајмакчалан – Попадија – Кулбелери. На осталом фронту, северно од Кајмакчалана а западно од Попадије – Кулбелери до с. Совича, теренски услови за извршење пешад. напада много су тежи због јако стрмних нагиба, који чине непријатељске положаје неприступачним.
2. Северозападни део
У тактичком погледу овај део одређене просторије даје много повољније услове за рад и дејство, како нама тако и непријатељу. Нарочито он нуди непријатељу врло повољне услове за офанзивно дејство како по своме топографском створу, који даје могућство за развој и акцију јачих снага, тако и због упадног дела границе (према селу Воштарану). Ова околност нуди непријатељу врло кратак и повољаи операциски правац (од границе до села Церева има у првој линији свега 12 км.), којим он обилази Лерин и наше јаке положаје Старе Неречке планине. С обзиром на ово, у погледу нашег дефанзивног рада – ако би нас на ово принудиле какве изванредне околности – овој просторији припада врло велики значај.
У циљу запречавања овог повољног непријатељског правца дејства на овој просторији имамо два погодна бранична прага: Забрданску косу и планински превој Кирли – Дервен, чије стране чине огранци планине Мале Ниџе и Невеске планине (по карти планина Мале реке).
Воштаранска коса (јужно од реке Брода) не даје нам повољне услове за упорну и одсудну одбрану због тога, што је знатно надвишава гранични фронт и што је подвучена под косе северно од с. Крушограда, Воштарана и Неокази, које нуде непријатељу врло повољни нападни положај. Ово би непријатељу дало могућности да свој правац припреми најјачом артилериском ватром са положаја, које већ држи, и најјачом пешадиском ватром са коса које непосредно владају нашим одбранбеним положајем. Предтерен овог положаја чист је, отворен и повољан на даљини јаке пешадиске ватре, али се успешно дејство артилериском ватром не би могло постићи, пошто би наша артилерија била постављена у горе услове за борбу. Сем тога, рђава страна овога положаја је и то, што му је позадина недовољно дефилована и потпуно је незаштићена од непријатељске ватре, те би веза и саобраћај по положају био јако отежан, а његове комуникације са позадином, које би прелазиле преко Забрданске косе, неби се у опште могле заклонити ни од ока ни од ватре непријатељске. С обзиром на све околности мишљења смо: да нам Воштаранска коса не даје услове за организовање главне одбранбене линије, али да нам врло корисно може послужити као предња одбранбена линија, везујући се десно са положајем Чиганска планина – кота 1500 – северни део планине Мале Ниџе, а лево код с. Петорка, са десним крилом одсека на левој обали р. Сакулеве.
Први одбранбени положај Забрданска коса – с. Росан – с. Пешошница почиње од ћувика код „Гор“ (у речи Горничево) који га спаја са гребеном Мале Ниџе; од ћувика пружа се на запад косом уназад (северно) с. Забрдани до утока Забрданског потока у р. Росну; одавде положај иде равницом имајући с. Росан као ослону тачку и хватајући се последњих изданака коса која се између с. Вртлома и с. Пешошнице спушта с југа до железничке пруге; с. Плешвица је ослонац левог крила положаја.
Овај положај има чист и прегледан предтерен све до граничног фронта и врло повољно поље за дејство како пешадиском тако и артилериском ватром до највећих граница домета оружја. Топографски склоп овога положаја нуди врло повољне услове за организовање најјачег отпора и узајамно потпомагање ватром између суседних одсека.
У погледу утврђивања, источни део неподесан је због стеновитог тла, те се на великом делу његовом, нарочито на крајњем источном делу, не може копати, док је западни део доста лак за рад.
Саобраћај по положају на десном одсеку, источно од реке Росне, лак је и заклоњен од непријатеља, док је на левом одсеку, западно од р. Росне потпуно откривен и изложен непријатељском погледу и дејству, због чега се на том делу положаја мора прибећи изради заклоњених комуникација. Комуникације са позадином, које воде од деснога одсека, добро су заклоњене и обезбеђене.
Десно овај положај је у тесној вези са положајем Чеганске планине – кота 1500 – планина Мала Ниџа стојећи као његов степен уназад. Ово даје могућности да се са положаја на северном делу Мале Ниџе стави под фланкирну ватру цео предтерен северно од Забрданске косе, а с друге стране да се јаким дејством са ове спречи сваки непријатељски покушај да обухвати лево крило положаја на планини Малој Ниџи.
Лево, овај положај нема непосредну везу са десним крилом одсека на левој обали р. Сакулеве, које би било на ћувику западно од с. Петорка (који ћувик мештани зову Аргачица), већ му је лево крило доста повучено позади истога и од могућног непријатељског обухвата штити га само посредно; а у непосредној вези је са десним крилом другога одбранбеног положаја на левој обали реке Сакулеве – јужно од Лерина. За непосредну везу Забрданског положаја са Петорачким висом (Аргачицом) десним крилом одсека на левој обали реке Сакулеве, треба припремити резервни положај на коси источно од с. Росна и с. Борешнице, источно од друма (десна обала реке Росне), који би имао да одигра своју улогу по паду предње одбранбене линије на Воштаранској коси. Ипак би се за одсудан отпор на левом крилу овога положаја имала организовати линија: с. Росан – с. Пешошница као главна, пошто она даје најбоље услове за одбрану и највеће изгледе на одбијање непријатељског напада.
Да би се огарантовало лако кретање и осигурала узајамна веза између појединих делова трупа, треба све путеве напред описане, у колико је потребно, поправити; нарочито пажњу заслужују: пут с. Воштаран – с. Забрдани – пресек друма и железничке пруге југозападно од с. Банице и друм (пут) к. 653 – Церово – к. 606.
Други одбранбени положај на планинском превоју Кирли Дервен улази десним крилом у напред описан североисточни део изрекогносциране просторије, са наслоном на Островско језеро, а у лево протеже се до Негованске реке.
Према овоме топографском спору овај се положај може поделити на три одсека:
Десно крило чини гола коса западно од манастира Св. Спиридона, који испуњава простор између друма, Островског језера и потока (Дола) источно од села Горничева. Стојећи у доброј вези и као продужење јужног огранка Чеганске планине, а што је главно, надвишавано од истока на малој даљини, ово је крило неповољно и слабо за одбрану. С друге стране, употреба пољске артилерије на овоме земљишту, за његову одбрану, скучена је; а утврђивање јако је отежано због стеновитог тла, те услед тога, овај део представља врло слабу тачку овога положаја. Ова се слабост може парирати и одбрана овога крила доста добро потпомагати пољском и хаубичком артилеријом са средњега одсека – са положаја јужно од с. Горничева, којом је могућно тући јужне огранке Чеганске планине и фланкирати предтерен пред десним крилом нашег положаја.
На овом одсеку главна линија одбране лежи на највишем ћувику (означеном на карти „Спирид“ од речи манастир Св. Спиридон) а немогућно ју је – због тога што је подвучена под косе северно од пута и што је оне надвишавају – истурити напред на ћувик јужно од к. 907, са кога би се тек ставило под ватру седло к. 907 и увале десно и лево од к. 907; због овога у овоме прегибу (од к. 704 до к. 907 и западно) остаје знатан мртав простор испред овога крила положаја, који се не може тући са његове одбранбене линије, повучен у назад, али као што је у напред поменуто овај се мртав простор може ставити под најјачу артилериску ватру са суседног средњег одсека.
Саобраћај по положају и са позадином на овоме одсеку тежак је због беспутности и стеновитости тла и изложен је непријатељском догледу и дејству. На овоме одсеку требало би израдити колски пут од к. 907 преко положаја до с. Патели у циљу извлачења пољске артилерије од к. 907 на положај и свлачења исте са положаја ка с. Петели, што би дало могућности да се корисно употреби пољска артилерија и на овоме одсеку.
Средњи одсек чини јужни део планине Мале Ниџе заједно са западном страном превоја Кирли Дервен (к. 950). Овај одсек има предтерен отворен, прегледан и погодан за употребу и најснажније дејство, како пешадиске тако и артилериске ватре до крајње границе домета оружја. Источни део овога одсека, супротно ономе како је на карти означено, надвишава средњи део планине Мале Ниџе, северно од с. Горничева и даје могућности да се све земљиште од друма па до линије Чеганска планина – к. 1500 – ћувик Мале Ниџе западно од к. 1500 туче ватром пољске и тешке артилерије. Западни пак део овога одсека влада предтереном све до граничног фронта.
Главна линија одбранбена лежи на овоме одсеку на предњој коси, које се од ћувика јужно од Кар (к. 963) пружа дуж друма с јужне стране до с. Банице (јужно од села) а потом прелази на предње огранке к. 950.
Ова линија влада потпуно предтереном и нуди нам најповољније услове за употребу ватре пешадиске и артилериске (и пољске и тешке артилерије).
Друга позадња одбранбена линија лежи на задњој коси (источно од с. Церовца) – планинском превоју Кирли Дервен – к. 950. Ова линија има доста скучено поље ватреног дејства и у источном делу влада њоме прва одбранбена линија, те је у тактичком погледу знатно слабија од ње.
Нарочито добра страна одсека овога положаја у томе је, што даје врло повољне услове за употребу и дејство наше артилерије и пољске и тешке, како за најважније тучење свога предтерена, тако и за добро потпомагање суседних му одсека и фланкирање предтерена испред њих.
Саобраћај по положају и са позадином на овоме одсеку заклоњен је и безбедан, али није тако лак: но израдом потребних путева може бити врло добар, у овоме циљу треба направити пут с. Горничево – с. Церово железничка станица Беревео (к. 769) – с. Орехово друм и пут к. 950 – с. Орехово – с. Екшису, и просећи пут од ћувика, источно од с. Банице – с. Церово – на југ паралелно друму за с. Соровић. Све ове путеве треба удесити за кретање пољске и тешке артилерије.
У погледу утврђивања источни део је незгодан због стеновитог и каменитог тла, а западни је нешто бољи.
Лево крило овога положаја чини гребен Радош (означен на карти речју „река“ у речима Мала река) са средњим косама које испуњавају простор између Мале реке и р. Негованске. Ово крило има две одбранбене линије; прва на предњим ивицама коса, које се спуштају у Леринско поље у висини села Лесковца (по карти на линији с. Баница – с. Лесковац) а друга на гребену Радоша – на десној обали Мале реке (по карти на линији к. 950 – к. 993). Прва одбранбена линија даје нам најбоље услове зв одбрану, јер има потпуно чист, отворен и прегледан предтерен, погодан за најкориснију употребу како пешадиске тако и артилериске ватре; она је у најтешњој вези лево са десним крилом трећег одбранбеног одсека на левој обали реке Сакулеве, које је на коси западно од с. Лесковца. Друга одбранбена линија овога одсека слабија од прве, јер не влада непосредно долином Леринског поља и због јаког испреламаног земљишта нема погодног предтерена за дејство ватром (нарочито на левом крилу). С обзиром на све ове услове, главна одбранбена линија овога одсека лежи на предњим косама на линији с. Банице – с. Лесковац.
Испреламаност овога земљишта даје нам могућности за заклон и безбедан саобраћај по положају и са позадином, али је саобраћај потребно олакшати поправком постојећих и израдом потребнога броја нових путева, нарочито је потребно израдити пут који би од средине овога одсека водио преко гребена Радоша за с. Екшису и пут од с. Орехова до коте 993 – оба за пољску (по могућству и за тешку) артилерију.
У погледу утврђивања овај одсек, и ако је тежак због шљунковитог, а местимице и каменитог тла, ипак је лакши за рад од предња два.
За наше офанзивно дејство против непријатеља, који поседа гранични фронт, Воштаранска коса служила би нам као нападни положај, нудећи све добре услове за добру спрему напада артилериском ватром извођење његово пешадијом.
За осигурање овога северозападног дела изрекогносциране просторије, налази се један француски батаљон у овоме распореду: 1 чета једним водом митраљеза на железничкој станици Баница, са предстражом на раскрсници путева, кота 653 и стражарским низом на коси североисточно од те коте и на мосту источно од с. Росна.
Главнина батаљона 3 чете са једним водом митраљеза на железничкој станици Флорина, са предстражом код железничког моста на реци Броду (код села Петорка) и стражарским низом на линији кота 615 Петорак – Петорачки вис (Аргачица). Сем тога, у селима Старој Попадији, Неокази, Доњој Врбени и Хасанову налазе се грчке страже.
3. Југозападни део
У тактичном погледу овај део изрекогносциране просторије је другостепене важности и играо би улогу позадине оба напред описана дела (североисточног и северозападног). За овај циљ од нарочите ту важности комуникације: железничка пруга Солун – Битољ и друм Кожана с. Кајалар за Битољ, са краковима за Соровић и с. Екшису, који би имали да служе за снабдевање наше војске и то прва на случај нашег офанзивног дејства и у случају наше дефанзиве дотле, док положаји који штите врло осетљиви део пруге Водена – Острово, буду у нашим рукама, а друга за случај наше дефанзиве, ако би непријатељ успео да нам пресече железничку пругу, најугоднију везу са нашом базом – Солун. За овај други случај неопходно је потребно благовремено припремити овај комуникациски правац помоћне (резерве) основице у Кожани.
За смештај магацина у овој просторији погодна су ова места:
Варошица Соровић, има довољно добрих зграда, има довољно воде за појење стоке и пиће, околина му је прилично богата: налази се на железничкој прузи и има железничку станицу у вароши; има добре путеве за везу са главном комуникацијом Битољ – Кожани. Раније је био важан центар трговачки овога краја и богата варошица, но попаљен је од Турука 1912. год. али обновљен.
Село Екшису има једну модерну троспратну школску зграду, врло пространу у погледу за смештај магацина; поред тога може се наћи и више мањих зграда; има добар пут до изласка на главну комуникацију Битољ – Кожани и налази се поред железничке пруге; има доста велику железничку станицу која је удаљена од села око 1 км.
У погледу одбране на овом делу се налази један одбранбени положај јужно од Соровића. Овај положај има две одбранбене линије: прва, коса северно од с. Новог Града коса јужно од Соровића и села Сотира до Чифлика Ново село; друга, последња коса Елевиш вис југозападно од села Чалџалара – Рудничка коса (ова је одвојена од прве линије увалом широком у северном крају код села Елевиша око 2 км. а у јужном око с. Цалџилара преко 3 км.) Обе линије (нарочито прва) имају врло прегледан предтерен и погодан за тучење ватром, наслањајући се левим крилом на баруштине североисточно од Руднишког језера те имају овај бок снажно заштићен. Али обе линије имају слабо десно крило; прва, због истурености косе северно од с. Новог Града и подвучености под одсек северно од с. Петели; друга због тога што прва линија на делу с. Нови Град – Соровић (ћувик јужно од вароши) надвишава, обухвата и потпуно влада Елевишком косом, која чини десно крило те друге линије. Ипак је за упорну одбрану боља прва линија с тим да би се десно крило потпомогло ватром наше артилерије са косе југоисточне од села Коларца (на источној обали Островског језера), стављајући подбочну ватру на цео простор Островског -Петрског језера и фланкирајући предтерен десним крилом нашега положаја; поред овога, линија села Чалџилар – с. Рудник стајала би као степен у назад позади левог крила прве одбранбене линије.
Налазећи се у теснацу између језера, овај би положај добром организацијом могао да се спреми за отпорну одбрану те би нам дао могућности, да се и по губитку по природи најјачег теренског одсека – с. Горничево – с. Церово кота 993, одржимо на овој просторији, и даље непријатељско надирање спречимо. У случају пак, ако неби био раније примљен, одиграо би врло добро улогу заштитничког положаја.
4. Југоисточни део
У војничком погледу овај је део споредне важности и има значаја само као део за везу између трупа десно, које би држале положаје западно од Островског језера. По своме положају припада више одсеку Његушких планина, него одсеку на западној обали Островског језера.
У тактичном погледу нам даје врло добар одбранбени положај: косу између коте 535, 623 и Островског језера. Овај положај има пред собом чист предтерен и део Островског језера; наслања се десно на одбранбену линију Његушке планине, а лево на Островско језеро има добрих услова за упорну одбрану.
5. Закључак
У оперативном погледу ова просторија од линије Кајмакчалан – с. Дрошка – с. Моралар – с. Ајтос, због што десним крилом штити врло осетљиви део код Острова, а на левом крилу нуди непријатељу врло кратак и повољан правац дејства има првенствену важност за нашу дефанзиву ако би на исту били принуђени (што би био за нас тежи случај, за који треба да будемо спремни, и ако мислимо офанзиву), и на одсеку, који је одређен III. армији. Овај је одсек важнији од одсека на левој оболи реке Сакулеве. Напротив, за офанзивни рад, с обзиром на краћи и врло повољан операциски правац с. Каленик – Битољ, за наше би дејство првенствена важност припадала одсеку на левој обали р. Сокулеве.
У тактичком погледу на овоме одсеку има углавном два гранична прага:
Први праг чине три положаја: Чарико Бачило – Јурки Кулбелери – Метеризи; Чеганска планина – кота 1500 – Мала Ниџа; и Забрдаска коса – с. Пешошница. Први положај протеже се на фронту 5 км. други – 8 км., а трећи преко 12 км. За упоран отпор и одсудну одбрану овога прага требало би снаге од 4 – 5 дивизија; једна дивизија за овај циљ била би и сувише недовољна.
Други праг чини положај: манастир Св. Спиридон – с. Церово – с. Лесковац; протезање на фронту овога положаја износи око 20 км. За одсудну одбрану његову потребно је три, најмање две дивизије.
Главна је комуникација ове просторије железничка пруга Солун – Острово – Лерин; пруга нормалног колосека, добро израђена (са гвозденим праговима), али је због јаких успона слабе транспортне моћи. Највећи успон на делу Острово – Лерин налази се са обадве стране планинског превоја Кирли Дервен (северно и јужно од железничке станице Церодо), к. 369, износи 25 од хиљаде. Железничке станице су на овоме делу ове: Острово, Соровић, Ешкису, Церово, Баница и Флорина. Од њих имају рампе за утовар стоке: Острово, једну провизорну за један вагон; Соровић, станицу, за 4 вагона; Екшису, сталну за 1 вагон; Флорина, сталну за 3 вагона. Ове станице, осим Церова, имају свега по једну пумпу за пијаћу воду – водоцрпа немају (у Екшису има једна јама из које се цревом црпи вода); уопште станице су оскудне водом. Станични су магацини мали и недовољни за смештај хране и војних потреба; код Островске станице налазе се 3 велике дрвене шупе.
С обзиром на јаку угроженост дела железничке пруге Водена – Острово, потребно је да део наше војске, која ће оперисати на правцу Лерин – Битољ, припремити помоћну основицу на југу с тим, да се уређењем потребних магацина у Кожани и Кајалару; одржавањем пута с. Баница – Кожани у исправном стању и довођењем потребних транспортних средстава (аутомобилима) припреми благовремено овај правац за услугу, коју би могао евентуално у за нас најгорем случају ако би нас непријатељ напао и одбацио од наше најбоље, најлакше и најбрже везе са нашом основицом – Солуном.
Извиђање граничног фронта извршено је са линије; коса северно од с. Каленика – с. Сакулева – с. Д. Врбени – с. Неокази – Воштаранска коса – северне падине планине Мале Ниџе – кота 1500 – Чеганска планина (северна падина) – Метеризи – Јурки Кулбелери. Ближе извиђање није се могло извршити због тога, што се подиласком под гребен граничног фронта у јаругу смањивала прегледност и што у опште нисмо имали никаквог осигурања.
Извршеним рекогносцирањем утврђено је, да непријатељ утврђује део граничног фронта на линији: Кајмакчалан – Старков гроб – Живоња, и то: на врх Кајмакчалана има опкопа за две до три чете (одсек за један батаљон), на коти 1944 и Попадији Кулбелери има опкопа за три до четири чете (одсек за један батаљон); ово је вероватно одсек за један пешадиски пук. На делу Старковог гроба, западно од Попадије Кулбелери, до Совича, има израђених опкопа за око 6 чета (одсек за два батаљона) и од изворног дела Железничког потока у луку на коси североисточно од села Живоње има опкопа за најмање од три чете (одсек за 1 батаљон) – ово је вероватно одсек за 1 пешад. пук (најмање). Према овоме одсек Кајмакчалан – Живоња утврђен је за снагу 2 – 3 пешад. пука. Утврђења су израђена по војничкој ивици; профила пољског опкопа; дубине су нешто више од појаса, али се види како људи раде на продубљавању ровова, те је вероватно, да ће ова утврђења бити за стојећег стрелца; за сада нису маскирани, то се лепо види, нудећи врло јасне циљеве за артилерију.
На овоме делу непријатељ и даље, свакодневно продужава утврђивање отворено.
Пред десним крилом ове линије непријатељ је нешто слабије утврдио део граничног фронта од с. Совича до с. Ортаобе и то: на делу од с. Сетине до с. Крушограда (на гребену северно од ових села) има утврђења за јачину до две чете, на делу од села Крушограда до према с. Неокази има утврђења за две чете, а на коси источно од с. Ортаобе има утврђења за једну чету. Обзиром на изјаву француских официра, који осигуравају део фронта Баница – железничка станица Флорина; да је исказом заробљеника утврђено да Бугари држе део од с. Совиче до с. Рахманли само слабим деловима, као и према горе изнетом нашем личном осматрању, изгледа, да непријатељ спрема део граничног фронта с. Сович – с. Кремјан само као предњи положај.
Осим овога Бугари су утврдили и гребен северозападно од Попадије Кулбелери, између реке Коњарске и Строшнице и положај на левој обали Црне реке: Чуке – Веле село.
Од израђених комуникација осмотрена је једна, која избија ка Попадији Кулбелери са правца од с. Скочивира, и једна која избија на гребен северно од с. Совича са правца од с. Добровени.
Непријатељска артилерија и утврђења за њу нису се могла осмотрити.
Препрека вештачких и пред утврђења, у колико се осматрањем могло утврдити, нема нигде испред фронта Кајмакчалан – с. Сович – с. Рахманли.
Што се тиче непријатељског распореда, нису се могли прибавити никакви сигурни податци. По изјави једног бугарског војника бегунца из 8. Тунџанске дивизије, који се предао нашој стражи код с. Ђермана (близу Преспанског језера) на сектору од ушћа реке Сакулеве па источно налази се 3. (Балканска) бугарска дивизија. Из истих извора прикупљени су и ови податци о распореду непријатељске артилерије на овоме сектору: 4 топа од 100 мм. дугачких, између Тепавца и с. Велесела; један топ 100 мм. дугачак и један топ против аероплана више (северно) од с. Живоње; северно од с. Кремјана утврђења за 4 батерије, у којима су за сада смештене 2 батерије, а 4. је у с. Живоњи и с. Бачу; јужно од с. Велуше (за 5 – 600) метара, налази се једна хаубичка батерија.
б) Извештај о рекогносцирању просторије ограничене са севера: лева обала р. Сакулеве – с. Раково – с. Германи; са истока: лева обала реке Сакулеве – с. Арменохор – с. Неговани – с. Ајтос; са југа: с. Ајтос – с. Елево – с. Трново – с. Дреново и са запада: Велика и Мала Преспа.
Одбранбени и нападни положаји. Процена груписања снаге. Осигурање бокова.
Непријатељ сада углавном држи положаје на граничном фронту и то овако:
Ослањајући своје десно крило на источну обалу В. Преспе између Германског и Дуленског потока (имена по селима кроз која протичу) па се пење преко Црвене стене (к. 2000) на Гарванову стену, а одатле напуштајући граничну линију повија се у правцу североистока и дохвата се Остречке косе (одмах јужно од с. Остреца) и даље се спушта у правцу истока истом косом, хвата даље јужне ивице села Лажеца, Меџилди и Кенали и ослања своје лево крило на Црну реку, а у близини утоке Сакулеве реке у Црну реку.
Прелазећи по томе на десну страну Сакулеве, непријатељеви положаји иду даље границом ка Кајмакчалану. Ову своју линију положаја непријатељ је утврдио и то долину јаче а планинске косе слабије.
Овде је неопходно потребно учинити једну напомену у погледу граничне линије, јер односи на терену апсолутно се разликују од односа на карти представљених. Тако, ако се на карти повуче права линија која везује безимени ћувик одмах североисточно код с. Клештине до Чеганске планине (к. 1500) онда та линија пресеца најјужнији крајичак граничне линије, који се налази североисточно од с. Крушограда (око 8 км. од с. Банице). Међутим кад се на терену повуче иста линија, јасно се уочава да одстојање између те линије и најјужније граничне тачке (северозападно од с. Крушограда) износи најмање 5 – 6 км. Подвлачим овај податак, јер ће свакако изразити известан утицај на утврђивање појединих наших линија положаја.