Извештаји
Врховна команда примила је у току 9. јула ове важније извештаје:
Од г. Министра Војног
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 643 од 17. јуна
Министарство Иностраних Дела, актом од 13. маја ове године Пов. Бр. 4030 доставља: „Ово Министарство примило је од посланика Балугџића извештај који се у препису шаље томе министарству: „У разговору са шефом ђенералштаба овај ми се између осталог жали на понашање српских трупа, које су растурене око Корче и Преспе. У врло раздраженом тону говорио ми је како те трупе све чине да изазову незадовољство против себе, а то ће бити врло рђаво за будуће односе српско – грчке. Како ми је шеф Генералштаба као са неком претњом рекао да ће Грчка запамтити то понашање на њеној територији, то сам му одговорио, да ће и Србија имати можда много што шта памтити и да је боље и за Грчку ако се што мање буде памтило. Изгледа, да је ово раздражење шефа Генералштаба дошло поглавито услед тога, што наше трупе спречавају телеграфски саобраћај Грчкој са Немачком, јер ми је шеф Генералштаба рекао, да нам неће успети, да тај саобраћај пресечемо, пошто Грчка има телеграф без жица. Рекао сам му: шеф Генералштаба наше команде несумњиво чини све што је у његовој снази, да се избегну непотребни инциденти, али да рат доноси собом извесне незгоде, које ће Грчка морати трпети. Шеф Генералштаба рекао, да наше трупе чине, што није неопходно потребно просто зато, што француска команда то наређује а у циљу, да српске и грчке трупе заваде. Казао сам шефу Генералштаба, да нисам војник и да не могу судити што је неопходно, а шта није, али ако постоји заиста наредба француске више команде, природно је, да се оне имају извршавати. Сасвим гневан шеф Генералштаба је узвикнуо, да би наше трупе требале одрећи послушност, кад виде, да се од њих тражи, нешто што није право и што је управљено против Грчке. Рекао сам шефу Генералштаба, да ме чуди, да он као војник може говорити о одрицању послушности у опште а нарочито за време рата. Али је шеф Генералштаба продужио бранити мишљење, да наше трупе требају да имају у виду и даљи циљ и будућност српско – грчких односа, да се слепо потчине захтевима Француске Врховне команде. Уопште шеф Генералштаба био је необично агресиван. Ја сам цео разговор одмах испричао Председнику Министарства, који је и сам признао за правилно гледиште, да Грчка мора трпети од српских као и од савезничких трупа много што шта услед рата на својој територији и да та ратна неопходност не треба да утиче на наше међусобне односе“. Предњи извештај част ми је доставити, пошто се предњи наводи шефа грчког Генералштаба свакако односе на наш Добровољачки одред, чији су делови на фронту Лерин -Корча, с молбом за извештај у колико ови наводи одговарају стварности“.
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 553 од 13. јуна
„Наш војни изасланик из Атине депешом Бр. 1 доставља: Овога јутра изашао је указ следеће садржине: „На предлог нашег Министарског Савета ми наређујемо и решавамо: прво стављамо војску у стање делимичне мобилизације и пуштамо на неодређено одсуство резервисте од класе 1892. год. са закључно 1903.; друго наш Министар Војни уредиће прелаз из стања опште мобилизације у делимично и даваће редовна одсуства и резервистима других класа, које су привремено под оружјем. Наш Министар Војни публиковаће овај указ и извршити га“.
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 451 од 17. јуна
„На предлог Врховне команде ОБр. 671 а на основу члана 2 уредбе о служби у позадини војске решавам: „Да војишни део обухвати Солун са целокупном просторијом на југу Балканског Полуострва, захваћеном трупама наше војске и њеним установама; да позадњи део обухвати: Крф, Алжир и Тунис, као и остале савезничке просторије, на којима има трупа и установа наше војске“.
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 603 од 14. јуна
„Министарство Иностраних Дела писмом од 13. јуна Пов. Бр. 4023 доставља извештај нашег војног изасланика из Атине Бр. 2 садржине: У допуну извештаја Бр. 1 од 10. јуна част ми је известити да Грчка намерава позвати 15. и 16. годину. Према томе јачина грчке мобилисане војске биће ипак око 100.000 људи“.
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 604 од 14. јуна
„Министарство Иностраних Дела писмом од 14. јуна доставља: Букурешт извештава: „Званично дознајем, да је Бугарска прекинула саобраћај на Рушчук. Француском војном изасланику дали у Министарству Војном објашњење, да се Бугарска боји препада Русије, а то нема смисла, него се држи да би прикрили транспорт трупа за Солун. Овде непрестано долазе вести о револуцији у Грчкој“.
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 599 од 15. јуна
„Наш делегат код Француске Врховне команде депешом од 10. јуна са Бр. 90 доставља следеће: „На фронту Припет – Румунија дејствује руска група од 4 армије; операциски правац од Лицка, Крменица и Бикзада. Аустријанци ту имају 521 батаљон, у том броју 13 немачких. Северно од Припета Аустријанци држе 584 батаљона од којих 80 активних, остале трупа резервне (ландвер, ландштурм). У Италији аустриска офанзива стала. Сад Французи врше у Лондону договор о учешћу Енглеза у офанзиви на Солунском фронту“.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 2287
Г. Министру Војном – Крф
„Наше трупе на линији Флорина – Преспа – Корча имају задатак, да прекину сваку везу између Грчке и нашег непријатеља у околини Битоља, Охрида и Струге. Из оквира овог задатка нису излазиле. Никакве штете до сада нису правиле; са становништвом стоје добро и оно чак и симпатише нашим трупама“.
ОБр. 2202
Војном изасланику – Италија
„Јавите, да ли ће Талијани вратити у Валону дивизије, које су отуд узели и да ли ће предузети озбиљну офанзиву на Сочи“.
ОБр. 2275
Команданту I., II., III. армије,
команданту Коњичке дивизије и
Шумадиске дивизије
Билтен Бр. 2
О вероватном распореду и стању непријатељских снага на Балканском фронту крајем месеца јуна 1916. године
Податци добивени од непријатељских бегунаца, наших повереника, као и извештаји из штабова Француске и Енглеске војске, извештаји аеропланских извиђања – у другој половини месеца маја и јуна – дају могућности, да се утврди са доста вероватноће следећи распоред и стање непријатеља на фронту Охридско језеро – Морихово крајем месеца јуна 1916. године.
1. Вероватан распоред непријатељских снага
Бугари: – На овом фронту од раније налази се I. бугарска армија са штабом у Битољу (командант ђенерал Бојаџијев). У саставу ове армије налази се 8. Тунџанска пешад. дивизија и 3. Балканска пешад. дивизија, јединице хаубичке и брдске артилерије, као и 6. и 11. коњички пукови.
У месецу мају извештаји бегунаца 3. дивизије наговештавали су, да се чује, да ће 4. дивизија доћи да замени 3. дивизију, код које су учестала бегства. По другим извештајима има 4. дивизија појачати овај фронт. Накнадним извештајима ово није потврђено. Извештаји из Румуније јављају, да се 4. дивизија или бар њен главни део налази и даље на Румунском фронту.
Немци. – Од децембра месеца прошле године до конца месеца марта тек. год. у Битољу налази се 146. немачки пешад. пук. Овај је преко Прилепа и Градска пребачен на Ђевђелиски фронт.
Месеца маја и априла повереници су авизирали на овом фронту и присуство војника из 88. немачког пука „Грчког Краља Константина“ (са знацима на раменицама К. V) који су исто тако авизирани и на другим местима. Новији податци о 88. пешад. пуку ништа не говоре.
У овој области од Немачке војске остало је:
Немачких официра који рукују радовима на утврђивању;
1 ескадрон 5. хусарског коњичког пука од 150 коњаника;
Батерије хаубичке и тешке артилерије;
Око 2 чете до 1 батаљона из 21. инжињерског пука;
Аеропланске ескадриле и бежична станица.
Аустро – Мађари. – Бегунци из 146. пука, који су се предали на Ђевђелиском фронту изјавили су: да је 146. пук у Битољу био замењен са неколико чета аустриског ландштурма и 1 – 2 брдске батерије. Ови податци нису потврђени са друге стране.
Од доласка савезничких трупа на Лерински фронт, непријатељ је појачао распоред на граничном фронту и подигао одбранбене радове, који изгледа да су и довршени.
Укупно може се узети, да се на овом фронту налази око 70.000 војника са око 150 пољских и брдских топова и око 40 – 50 тешких оруђа.
2. Распоред непријатељске снаге од западне обале Охридског језера до Црне реке а у околини Битоља
Још месеца априла тек. године Бугари су предали Аустријанцима Елбасан и повукли се на Бабје и Ђукус. Западно од Хаџи – Бекјарског моста налазе се аустриске трупе.
Непријатељ је држао крајем маја линију: Бабје – Ђукус – река Шкумба – Лунга – Камија – Брагожда – северно од Халарупа – Галичица – Коњско – манастир Св. Петра. Од Преспанског језера до Црне реке непријатељ је држао сам гранични гребен.
Почетком јуна примећено је живље кретање и заузимање појединих важнијих положаја од стране Бугара на граници и јужније.
Заузета је Гора – Топ (кота 1728); истурена одељења у с. Нича и Оснад. Заузета Камена чука, северно од села Лешнице, као и коса Галичице, „Стењак“ над селом Братомиром, обухватајући село Халаруп (Камена чука и Стењак нису били поседнути од граничних страна, јер су била сматрана као неутрална зона).
Око 10. јуна на правцу Ресан – Звезда Бугари су прешли границу, заузели вис Горицу и задржали се на положајима северно од села Горице, не улазећи у само село (ушавши у грчку територију 5 – 8 км.) На позив грчких стража, Бугари се нису хтели повући.
Са разних страна у првој половини јуна добивени су извештаји да Бугари спремају упад у грчку територију и заузеће Корче, као и да су грчке пограничне трупе добиле наређење у овом случају, да не дају никакав отпор (сем привидног) и да се повлаче.
Ово се није остварило и последњи извештаји о овоме више не јављају.
8. јуна грчке страже напустиле су Чечево (кота 1550), које су одмах наша одељења заузела. Непријатељ са коте 1906 упутио је био три одељења, вероватно у намери да заузму Чечево, која су се повукла видевши, да је исто већ поседнуто.
Почетком јуна непријатељ је поставио страже на местима „Бели Вођа“ (500 метара јужно од границе, источно од Ракова) и „Преслап“ (источно од Ракова) заузео је положај над Негочанима. Грци нису држали граничну линију.
Средином маја непријатељ је имао намеру, да заузме села Буф и Пићодери, али га је у овоме спречио долазак савезничке војске у Лерин.
Због доласка савезничке војске према овом фронту непријатељ је јаче посео сам гранични фронт и непрестано ради на утврђивању.
Од последњег билтена Бр. 1 од 15. маја неколико је пута промењен распоред непријатељских јединица. Ово чини непријатељ из тога разлога, што се трупе, остајући дуго на граници упознају са приликама и мештанима и појављују честа бегства. На овом делу фронта и у овој области распоређени су:
Бугари. – На овоме делу фронта налази се 8. Тунџанска дивизија са штабом у Битољу; командант ђенерал Иванов.
Дивизија је са следећим распоредом:
2. пешад. бригада штаб у Охриду; командант пуковник Пашинов.
22. пешад. пук.
Држи фронт од Бабје до Галичице.
Од Камаје до над Холарупом налази се 16 грчких караула са по 12 до 16 војника.
1 батаљон у Струзи са 1 четом у Ђукусу, а једним водом код Бабје.
1 батаљон око Подградца (у Подградцу око 400 војника).
1 батаљон око Св. Наума (командант ппуковник Велчев) са једном четом над Братимиром.
Штаб пука и 1 батаљон у Охриду. Командант пука је пуковник Манев (већина бегунаца означавају штаб пука у Подградцу).
(Нови извештаји јављају, да се два батаљона који су се налазили између Подградца и Св. Наума повлаче у Охрид на висове Св. Разме и Подмоља (потврђено)).
12. пешад. пук.
Од Галичице до Гарвановог врха (к. 1906).
Од Галичице ка Преспанском језеру, по једним извештајима, око „Стења“, налази се 1.400 војника – по другим извештајима има око 3 чете. Новији извештаји јављају, да се 2 батаљона 12. пука налазе између Св. Наума и Галичице и да су делом повучена. Вероватно има 1 – 2 батаљона 12. пука од Галичице до Преспанског језера.
2. батаљон 12. пука налази се на граничном фронту од Преспанског језера до Бабе планине (Гарванског врха кота 1906 – искључно) и то: 2 чете на граничном фронту, а 2 чете у резерви позади.
(Изјава бегунаца 12. пука, да се 1., 3. и 4. батаљони овога пука налазе у Битољу мало је вероватно).
Тачни су податци, да се 2 батаљона налазе на западној обали Преспанског језера а један батаљон са пуковским штабом у Ресну и 1 батаљон на источној обали Преспанског језера.
Напомена: Бегунци су јавили, да им је наредбом било саопштено, да ће се око Охрида послати појачање од две аустриске дивизије. Међутим последњи извештаји гласе, да су Бугари повукли своје трупе ка Охриду и ослабили сам гранични фронт. Један Арнаутин који је дошао из Елбасана изјавио је, да су се Бугари повукли из села Величана, Лунге и Подкожана и оставили само по неколико војника.
1. пешад. бригада. – Држи гранични фронт од Гарванског виса до Меџидли. Штаб бригаде вероватно у Битољу; командант пуковник Серафимов.
10. пешад. пук. – Није могуће тачно утврдити детаљан распоред овог пука, јер се податци бегунаца у овоме не слажу. Концем маја, 4. батаљон био је на граничном фронту од гребена Бабе планине до Битољског друма. Штаб пука и 3 батаљона била су у Букову. Постоје податци, да је 8. јуна штаб отишао из Букова. Почетком јуна бегунци су јавили да се на граничном фронту и околини Велушине налазе 3 батаљона, који су радили и на утврђивању, а штаб пука и вероватно 1 батаљон у Магареву.
Најновији податци у половини месеца јуна наводе, да се од Гарванског врха источно ка Меџидли налазе 2 батаљона, 1 батаљон са пуковским штабом (командант пуковннк Атанасов) у селу Магареву, а за 1 батаљон не зна се где је.
30. пешад. пук. – Концем маја био је око Велушице и радио око утврђивања друге линије и пут Велушина – Баба на Герману; ноћу поседао ровове прве линије.
Доцнији податци јављају, да се и овај пук налази на граничном фронту источно од 10. пука и то: 2 батаљона на самој граници а 2 батаљона у резерви. Међутим ово није вероватно. Изгледа ипак, да се овај пук налази у другој линији од Велушина ка Породиму и Оптичару.
3. Резервна пешад. бригада. – држи фронт гранични од Меџидли до Сакулеве и Црне реке, штаб бригаде у Битољу.
55. и 56. резервни пешад. пук. – раније су оба била на граничном фронту један до другога од Меџидли до Црне реке. Последњи извештаји јављају да се један од пукова налази на граничном фронту, а други у резерви.
Сада се налази на фронту 55. резервни пук. Штаб пука у Кеналиу. 56. резервни пук око Битоља (командант пука пуковник Барабанов) на одмору.
Артилерија. – На овом делу фронта налази се: 8. пољски брзометни арт. пук (6 – 9 батерија); 18. артилер. пук; делови 3. брдског арт. пука и 3. хаубичког пука.
Један повереник јавља, да се хаубички пук налази са 3. и 8. дивизионом.
Распоред артилерије: 1 пољска батерија над селом Стропчом, 1 пољска батерија јужно од села Загоричана.
Једна пољска батерија над Халарупом (по извештајима енглеских штабова над Халарупом тј. јужно од Пишкопеје налазе се 3 пољска топа и 3 хаубице у казаматима).
1 пољска батерија у селу Дрмони (код Ресна) ове 4 батерије вероватно из 18 арт. пука.
Око 1 брдске батерије у селу Стење (западна обала Преспе).
На коти 1150 јужно од села Љубојна налазе се топови (непознат број и врста), источна обала Преспе.
Повереник јавља, да су према селу Герману извучена два велика топа и неколико других топова. Велике топове извлачили су са по 12 коња.
На Гарванском вису (к. 1906) виђена су два брдска топа позади гребена на 50 метара а на растојању од 20 метара.
На коти 1988 и 2091 налазе се топови (непознат број и врста).
Између Остреца и Градашнице налазе се хаубице против аероплана – топовски ампласмани.
Код Драгошког манастира и источно од села Драгоша налазе се 2 батерије.
Југоисточно од села Лажеца (на коси) 1 пољска батерија (три пољска топа) и око 10 брдских хаубица.
Северно од џамије у селу Меџидли 1 пољска батерија.
Код Кенала 2 пољске батерије (вероватно 5. и 6. из 8. артилер. пука).
Између Вакуф Егри и реке Сакулеве налазе се ампласмани са 6 брдских топова.
Код села Велушине налазе се 2 батерије из 8. арт. пука (3. и 4.); нови извештаји јављају само за једну батерију.
Северозападно од Бистрице код Бистричке воденице 5 топова; код Барежана 2 топа; код Кристифора 2 топа.
Код села Жабјана 1 батерија (из 18. арт. пука).
Код села Кравари изнад моста топови против аероплана (4 топа).
Око Битоља има повише топова тежег калибра и топова против аероплана.
Код Могиле, Тополчана и Алинаца аеропланским извиђањем примећени су топови непознатог калибра.
1 топ против аероплана јужно од села Дрвеника.
На Перистеру 1 топ великог калибра.
Код села Магарева с обе стране пута упаркирана је једна батерија (вероватно из 18. арт. пука).
Коњица. – Постоје ранији податци, да се у Битољу налази 6. коњички пук. Неки од бегунаца изјављују, да је отишао (вероватно на пашу) у непознатом правцу (ка Прилепу?).
Инжињерија. – 8. пионирски батаљон налази се на утврђивању.
1 рефлектор налазио се крајем маја према селу Негочану.
Комите. – Извештаји јављају, да у околини Битоља Бугари скупљају комитске чете; по пограничним селима издају народу оружје и труде се, да што више прикупе комите. Комитске војводе су у околини Битоља; Крста Ландов и Крста Малинов који оперишу према селу Буфу. Почетком јуна образована је турска комитска чета која ће дејствовати према Буфу.
Немци. – Артилерија. – Раније су постојали податци, да се у области Битоља налазе делови 12. хаубичког и 13. пука тешке артилерије. Да ли се ове јединице и даље налазе у овој области нема података. У опште бегунци и повереници дају податке о немачким артилериским јединицама у овој области, но које су тачно ове јединице, није се до сада могло утврдити.
Зна се: да се једна батерија 8. хаубичког пука налази између манастира и села Велушине; код села Лажеца помињу се и брдске хаубице.
Топови против аероплана око Битоља и на другим местима, вероватно су немачки. Постоје податци, да су у Битољ стигли топови система „Максим“ за тучење аероплана.
Вероватно се међу оруђима бугарским налазе и немачка оруђа.
Коњица. – 1 ескадрон 6. хусарског пука у Битољу.
Инжињерија. – Изгледа да се у околини Битоља налазе 2 чете 21. инжињерског пука: 11. у Битољу, 2. у Меџидли (други извештаји јављају, да се цео батаљон налази на овом фронту).
Извештај из месеца маја јавља, да се у Стењу налази 1 мајор са 80 војника вероватно на телефонској централи.
Аеропланска ескадрила. – (од 4 аероплана) налази се северно од Битоља код Св. Недеље и села Оризари.
Аутомобилски парк. – Бегунац је видео у околини Битоља 2 аутомобилска парка; вели, да аутомобили не раде јер нема бензина.
Аустро – Мађари. – У месецу априлу јављено је, да се у Охриду налазе аустриске санитетске формације. Никакав извештај од овога времена то не потврђује.
Да ли се у Битољу налазе Ландштурмски делови и 1 – 2 брдске батерије није потврђено.
Одбранбени радови. – Од Камије до јужно од Пишкопеје, дуж границе, налазе се потпуни ровови, који су нарочито јаки изнад села Стропче до карауле јужно од Пишкопеје. Ровови су за стојећи став. Препреке од жице нема.
Други ред маскираних земљаних ровова подигнут је јужно од села Врдова – Ремен – Зерваска, а даље су ровови израђени у камену између Загоричана и Св. Наума.
Између Халарупа и Пишкопеје налазе се ровови у три реда. На 400 метара јужно од границе према Халарупу налазе се подземни радови.
Ново заузета камена чука над селом Лешницом и коса Галичице „Стењак“ над Братомиром утврђује се.
Поред старих граничних караула од Галичице до села Коњског подигнути су Блокхаузи. Кад су око 10. јуна Бугари заузели вис Горицу и ушли 5 – 6 км. у грчку територију почели су утврђивати заузето земљиште.
На острву Велики Град у Преспанском језеру подигнут је раније један Блокхауз; доцније је подигнуто једно земљано утврђење, на коме је рађено дуже времена.
Од Преспанског језера до Црне реке подигнуто је неколико линија добро утврђених.
Прва линија почиње од коте 1150 јужно од села Љубојна; према селу Герману подигнути су такође ровови; даље линија иде граничним гребеном на коте 2000, 1906, где је подигнуто једно затворено утврђење; даље иде на к. 1988, где је израђено једно затворено утврђење. Линија ровова иде даље поред саме границе на већем или мањем растојању до Кеналиа, које је опкољено рововима са свију страна. Од Кеналиа, спушта се ка реци Сакулеви према селу Вакуф Егри; источно од Кенали налази се један теренски талас, на коме се налазе ровови и ампласмани по извештају за 6 пољских топова.
На Гарванском вису ровови су испрекидани; величине за 10 – 15 војника; немају настрешнице као ни жице.
У опште, ова је линија на западном делу испрекидана. Испред ове линије на самом граничном фронту налазе се поједини ровови за стражарска одељења. По казивању мештана од Меџидли до Црне реке линија је минирана.
У позадини линије налазе се поседнути и непоседнути артилериски ампласмани и то: југоисточно од Остреца, код Велушине, источно од Лажеца, где се налазе ампласмани за брдске хаубице и 3 пољска топа.
Повереник јавља, да се од Лажеца ка Кеналиу с једне и друге стране друма налази велики број рупа напуњених водом и покривених.
Код Црне реке подигнуто је три реда бодљикаве жице на одстојању од по 30 метара на гвозденим стубовима.
Позади друге линије подигнути су редови на косама, које се спуштају од планине Бабе ка Црној реци и то: код села Канина западно од Барешани, код Злокућана и Бистрице.
Трећа линија. – Почиње западно од села Лахце и иде на косе северно од с. Букова. Једна линија ровова налази се на јужној ивици Битоља. Ампласмани за топове налазе се код с. Кравари.
У позадини. – Рађено је на утврђивању на Ђавату (правац Битољ – Ресан). Подигнути су ровови југоисточно од Обедника, јужно од Дрвеника, код Тополчана и Алинаца.
Један најновији извештај гласи, да се утврђују висови код Подмоља – Св. Разне северно од Охридског језера.
Напомена. – У Охридском језеру плове два мања моторна чамца са митраљезима и већи обичан.
2. Распоред непријатељских снага од Црне реке до источно од Козјака и у области Морихова
Крајем маја непријатељ је сишао у села блиска граници, заузео гребен Ниџе планине. Поједина одељења почела су се спуштати и ниже.
Бугарске комите долазиле су до над селом Сетином и бацали бомбе, што је изазвало повлачење грчких стража са тога дела; 31. маја Бугари су поставили топове. Заузели су и Старков гроб.
Почетком јуна Бугари су, како изгледа, намеравали да заузму села Горничево и Чеган и положаје над Островским језером, но ово није приведено у дело.
Од последњег билтена Бр. 1 (15. маја) распоред је остао у главном скоро исти. На овом фронту и области налази се:
Бугари. – Цела 3. Балканска дивизија. Штаб у Прилепу. Командант ђенерал Рибаров.
Пешадија
11. пешад. пук 1. бригада. – Налази се на фронту од реке Сакулеве до села Совича са распоредом: 3. батаљон од моста на р. Сакулеви до пута Живоњија – Крушоград (командант мајор Спасов); батаљон источно од Совича; 2. батаљон око Бача; 1. батаљон у селима: Брод, Сливица, Скочивир (вероватно на утврђивању). Штаб пука (командант пуковник Христов) у селу Живоњији. Пук има 6 митраљеза.
24. пешад. пук. – Налази се на фронту од Совича до Кајмакчалана (закључно). Распоред батаљона на граници иде редом 2., 3. и 4. Из 1. батаљона 2 чете на граници а 2 у резерви; 4. батаљон налази се на Кајмакчалану, а делови у селу Тепавици (вероватно се делови овога пука налазе и код Тепавца – Чегеља – Ивека, где раде на утврђивању). Овај пук има 8 митраљеза и 2 бацача бомби.
Изгледа према најновијим извештајима да ће ова бригада на граничном фронту бити замењена трупама 8. дивизије.
29. пешад. пук 2. бригада. – Налази се источно од Кајмакчалана и на Добром пољу; батаљон налази се на Ветренику. Пук има 6 митраљеза. Командант пука пуковник Лазаров.
32. пешад. пук. – Налази се на Козјаку и источно као и у Рождену.
3. резервна пешад. бригада. – Пукови ове бригаде остали су дуже времена и то: 45. у Феризовићу и 46. у Ђаковици.
У месецу мају податци су јавили, да су дошли у Прилеп и радили на оправци путова ка Градском и Морихову. Бегунац 11. пука (почетком јуна) изјавио је, да је по 1 батаљон ових пукова остао у Призрену. Једни бегунци средином јуна изјавили су, да су ови пукови дошли код Кајмакчалана, а други што је и највероватније код Скочивира.
Артилерија. – На овом фронту налази се:
Пољска артилерија 3. дивизије: 6. и 16. артилер. пук (по изјави једног бегунца из 6. арт. пука, у 6. пуку има 3 дивизиона и то: 1 дивизион са 1., 2. и 7. батеријом; 2. дивизион са 3., 4. и 8. батеријом и 3. дивизион са 5., 6. и 9. батеријом. Батерије од по 4 турских брзометних топова и по 8 кара).
16. арт. пук имао је раније старе топове но сада су исти замењени турским брзометним топовима. Има два дивизиона по 3 батерије (са бројним називом 10 – 15) са по 4 топа.
Овај бегунац дао је следећи распоред артилерије:
1. дивизион 6. пука са 11. пешад. пуком. Други податци јављају, да се северно од Велеса налазе 3 батерије турских топова.
2. дивизион 6. пука са 24. пешад. пуком.
1 пољска батерија од 4 топа враћена према Старој Попадији.
3. дивизион 6. пука не зна где се налази; зна да се 6. батерија налази на Кајмакчалану код 4. батаљона 24. пука (4 топа на Кајмакчалану спомињу и други извештаји).
16. пољски арт. пук. – 1 дивизион са 29. пуком (12 батерија налази се на Добром Пољу). За 2. дивизион не зна где се налази.
Градска артилерија. Бегунци и повереници помињу на овом фронту повећи прој градских топова. Бегунац 6. арт. пука наводи, да се на овом фронту налазе 2 арт. дивизиона 3. брдског брзометног пука. Други бегунци из 3. дивизије јављају, да се овај пук од 3 дивизиона налази са 8. и 3. дивизијом. Наши повереници јављају за 6 брдских батерија са 3. дивизионом. Повереници јављају: код села Попадије примећено је 4 брдска топа; на Рогазу 3 брдска топа; на Кајмакчалану и Добром Пољу по неколико брдских топова.
Хаубичка артилерија. – Извештаји помињу, да се 3. хаубички пук (цео или један дивизион) налази на овом фронту са 8. и 3. дивизијом. По извештају енглеског штаба са 3. дивизијом налазе се 3 хаубичке батерије од 120 мм. и 1 од 150 мм. По извештају једног бегунца из 11. пешад. пука на овоме фронту налази се и 2. спорометни хаубички дивизион од 4 батерије по 4 топа.
Велики број извештаја јавља, да се на левој обали Црне реке ниже села Брода, Велесела и Полога налазе 8 хаубичких батерија, 32 топа, међу овима вероватно има и немачких.
Аеропланским извиђањем осмотрена је једна батерија тешких топова северно од Живоњија. Постоји више података о брдским хаубицама (немачким или бугарским).
Коњица. – Постојали су ранији податци, да се 11. коњички пук налази око Прилепа. Доцнији податци о томе ништа не говоре (Један бегунац из 3. дивизије тврди да је видео на Кајмакчалану 30 војника из 7. коњичког пука).
Инжињерија. – 3. пионирски батаљон подељен је по пуковима и ради на утврђивању. Једна чета налази се са деловима 24. пешад. пука у Тепевцима (командант пионирског батаљона мајор Тихчев).
Мунициона колона. – Налази се у Биљанику.
Немци. – Артилерија. – На овом фронту налазе се немачке хаубице и топови тежег калибра, из којих су јединица и њихова јачина није тачно познато. Међу 32 хаубице више села Брода, Велесела и Полога вероватно има и немачких хаубица. Постоје податци да се источно од Велесела и Тепаваца налазе 4 немачка оруђа од 105 мм.
Између Брода и Гардулова налазе се 4 немачке хаубице.
Више села Живоњија 1 велики немачки топ.
Више села Ст. Попадије – Кулбелери налази се 4 – 6 немачких топова јачег калибра.
Има података, да је један топ великог калибра (27 см.) са послугом: 6 немачких официра и 30 људи, извучен на Кајмакчалан. Ово није вероватно.
Помињу се немачке брдске хаубице с 3. дивизијом.
Инжињерија. – Делови 21. инжињерског пука враћени су око Добровени.
Аеропланска ескадрила. – Као да се налази у Прилепу.
Одбранбени редови. Овај је фронт веома добро утврђен, израђено је неколико линија ровова. На утврђивању ради се и даље. Постоје ове линије:
Прва линија. – Још од раније ова линија почиње од реке Сакулеве, иде северно од горњег и доњег Кремјана, источно од села Живоњија, северно од села Совича и даље Старковим гробом на Кајмакчалан, Добро Поље и Козјак.
Почетком јуна после обиласка једног немачког вишег официра (који, како бегунац изјављује, рукује радовима на утврђивању) почето је да се подижу ровови дуж саме границе од реке Сакулеве до села Совича (ровови за стојећи став; рађено ноћу).
По заузећу брда „Рогаза“ (између Совича и Сетине), отпочето је исто да се утврђује.
Уопште ова линија је врло добро утврђена. На сваком ћувику раде се ровови и артилериски ампласмани. Подигнута су и затворена угврђења; нпр. на Кајмакчалану затворено утврђење за једну чету. Западно у непосредној близини Кајмакчалана налазе се заклони за једну батерију. Артилериски ампласмани налазе се северно од с. Живоњија за 4 топа великог калибра и јужно од Совича.
Препрека од неке жице постављена је на неким местима. На Кајмакчалану жица није намештана, али је донето гвоздено коље. Сељани из села Пожара причају, да је на Добро Поље донета велика количина бодљикаве жице.
Друга линија. – Налази се на левој обали Црне реке на огранцима Селечке планине, који се спуштају Црној реци. Линија почиње над селом Гардиловом, даље над селом Бродом, где се налази ров дужине 1.000 метара; линија даље иде над селом Сливицом и Скочивиром; на висовима источно од села Полога израђени су још раније ровови.
Ова линија повија се по терену и већим је делом непрекидна.
Један бегунац који је радио на утврђивању изјавио је, да радови нису заштићени бодљикавом жицом. Међутим једно лице, које је путовало крајем априла од Битоља за Прилеп срело је уз пут велики број кола са бодљикавом жицом. По најновијим извештајима на левој обали Црне реке израђен је појас бодљикаве жице 4 метра ширине.
Трећа линија. – Почиње на чуци југозападно од села Балдуенаца, где се налази затворено утврђење; линија даље иде на чуку источно од села Балдуенаца, где се такође налази затворено утврђење; линија иде даље преко коса између села Тепавца и Чегеља на косу источно од тог места, на којој се налази затворено утврђење. Северно од села Ивена подигнуто је једно велико утврђење.
Ова је линија испрекидана и начичкана великим бројем ампласмана. Извештаји јављају да таквих ампласмана има за 32 оруђа, само северно од Велесела налазе се ампласмани за 4 батерије, остали су ампласмани северније.
Подигнути су ровови и источно од села Зовича и западно од Старовине.
3. Распоред непријатељских снага источно од Козјака према Краџови и ка Хуми
Источно од Козјака ка Хуми налазе се слаби непријатељски делови. Које се јединице налазе није познато. По неки од бегунаца 3. дивизије јавља да се на левом крилу 3. дивизије налазе делови 9. дивизије. Један бегунац 33. пука 9. дивизије вели, да се 57. и 58. пук налазе на планини Кожух и код Сухе рупе; да ли је ово тачно није потврђено (тачнији податци авизирају ову дивизију у долини и на левој обали Вардара).
Према упадима које врше бугарске комите у села Ошин, Нонте, Суботском и Слатини (одузимајући од грчких становника стада) може се закључити, да се на овом делу налазе само комите.
Центар је комита на Кожуху, у Хуми и Коњском. Војводе су Караџов (у Хуми), Јане Пајлош, Риста Чупче и Делиш из Тушима.
Што те тиче броја комита нема тачних података.
Према Караџови налази се једна чета од 160 људи; на Кожуху око 300 комита обучених у војничко одело и подељено на групе од 15 – 20 људи. Око Коњског 300 комита.
Наш повереник јавља, да се на Порти налази 1 батаљон са 2 брдска топа.
Источно од Мале рупе ка Хуми налази се 5. пук 5. Дунавске дивизије и даље цела 5. дивизија.
Једна станица бежичне телеграфије са баварским особљем налази се на Дзени кота 2092.
Одбранбени радови. – Непријатељ је утврдио прелазе из долине р. Могленице ка Црној реци и Башави.
На прелазу: Зборско – Рожден источно од Кастранице (к. 1375) налазе се ровови у две линије.
На Порти и Малој Рупи (на грчком земљишту) подигнути су ровови.
II. Попуњавање Бугарске војске на Битољском фронту и бројно стање јединица
3. и 7. дивизија попуњаване су неколико пута. Рекрути из 1917. године не налазе се још по пуковима. Један бегунац изјавио је, да се чује, да ће ови рекрути скоро доћи у пукове на фронту.
Бројно стање јединица је повећано.
У 8. дивизији: чете у 10. пуку имају на лицу 200 војника и око 80 на одсуству. Чете 12. пука имају 230 војника од којих око 40 на одсуству; чете 23. пука по изјави бегунца имају по 300 – 340 војника (око 280 – 300 бораца) у опште број бораца по четама износи 250 – 300.
У 3. дивизији бројно стање чета је око 250 људи.
III. Морално стање Бугарске војске на Балканском фронту
Дух војника 3. и 8. дивизије и даље није најбољи. Сви бегунци и повереници ово потврђују. Војницима је досадило ратовање, како веле, за рачун Немаца. Жеља за миром је општа. Војници су подељени на Германофиле и Русофиле. Недовољност исхране и одела ствара код војника незадовољство.
Да би се подигао морал код њих, наредбама се објављују успеси Немаца код Вердена. Војницима се држе предавања, у којима их позивају на верност Отаџбини и предочава опасност од бегства из команде. Успеси Руса крију се од војника, но војници за њих ипак чују.
Ранији односи између официра и војника били су строги и сурови. Ратни судови у Охриду и Битољу имали су непрестано посла, јер се и за најмање грешке стављало под суд. У последње време официри поступају са војницима благо, а нарочито од када су у месецу мају у Битољу убијена два бугарска официра.
Војници знају о доласку српских трупа у Солун и Лерин. Официри их о томе разуверавају, говорећи им да има врло мало Српске војске, но војници то не верују и страхују од освете Срба.
Међу војницима распрострт је глас о доласку Руске војске у Солун, чему се радују војници русофили.
Број бегства војника сваког дана се повећава. Бегунци изјављују да би број био још већи, кад би према себи имали руске војнике. Бегунци се боје, да их грчке страже не врате, као што је било неколико случајева; боје се предавати Србима, јер их официри уверавају да ће бити убијени. Велики број војника, који је био на одсуству, није се вратио, већ се крије по планинама или је побегао преко Румунске границе.
У 8. дивизији. Број бегунаца је највећи код 10. затим 23. и 12. пешад. пука; из осталих пукова је мањи. Бегунци изјављују да је из 55. и 56. резервног пешад. пука велики број побегао у унутрашњост Бугарске.
За 12. пук чуло се у мају да се био побунио због немања хране; да су кривци похватани и стрељани.
У 23. пуку дискусије између русофила и германофила су честе. Бегства би била у великом броју да није шпијунажа развијена у пуку. Војници 23. пука молили су грчке војнике на граници, да им набаве српске новине, да би могли читати о победама Руса.
У 3. дивизији. Официри русофили смењени су из борачких јединица. Највише случајева бегства има из 24. и 11. пука. Из осталих пукова има мање.
Кад је 32. пук ишао из Феризовића за Прилеп наишао је на руске заробљенике, који су под аустриском стражом радили на путу, отео их од страже и повео са собом. Ови се заробљеници и сада налазе као кувари у том пуку.
У артилериским јединицама 3. дивизије дисциплина је боља.
IV. Материјална спрема Бугарске војске на Битољском фронту
1. Наоружање. – Прва четири пука у 8. дивизији изгледа, да имају Манлихерове пушке мод. 95. год. а резервни пукови мод. 88. год.
Изгледа да по пуковима немају бомбе (?). Бегунац 12. пешад. пука изјавао је да су скоро отишли из сваке чете по 4 – 5 војника ради обуке у руковању бомбама.
Број митраљеза у пуковима 3. и 8. дивизије, изгледа, да је по 8. Бугари теже да повећају број митраљеза по пуковима.
На овај фронт донети су, вероватно из Немачке, нарочити топови за гађање аероплана.
Последњих дана бегунци и повереници јављају, да се на фронту 3. дивизије појављују бацачи бомби.
2. Одело и остала опрема. – Код 8. дивизије војници су почели добијати у извесном броју ново одело и чизме из Немачке, но у опште узев код већине је одело старо и поцепано, а војници иду боси.
У 10. пешад. пуку војници често носе своје сељачке чакшире. Војницима који иду на одсуство наређено је да при повратку набаве себи опанке.
Бегунац 12. пешад. пука изјавио је, да је одело код пука старо и да нису ново добили.
Код 3. дивизије. – Ново одело добили су само кадровци, на осталима је старо, делом поцепано (на појединим бегунцима биле су цивилне чакшире, бугарска блуза и немачки шлем).
У 11. пуку раздате су по 35 на чету заплењене летње српске блузе.
Обућа је код војника или пресан опанак или немачка чизма.
V. Исхрана војника и стоке на Битољском фронту
1. Исхрана људи. – Немци. – Немачке јединице боље се хране. За њих постоје нарочити магацини у Битољу.
Бугари. – Од средине маја, а нарочито од почетка јуна тек. год. исхрана је код војника на овоме фронту побољшана. Ипак се по неки бегунац жали на храну и недовољну исхрану (војници продају један другоме хлеб по 3 – 5 лева).
Код 8. дивизије дневно добијају пола до килограм хлеба умешеног од кукурузног брашна или двопека; три пута недељно јагњеће месо у малој количини (око 200 гр. на војника дневно) средом и петком пости се. Војници око Охридског и Преспанског језера добијају у место меса рибу. Од варива имају: пасуљ, боб, пиринач и беле тикве; вариво им се даје у малој количини.
Трупе око Охрида рђавије се хране, нарочито добијају мање хлеба.
Код 3. дивизије исхрана је слабија, због тешког довоза.
2. Исхрана стоке. – Немци. – Коњи ескадрона 5. хусарског пука у Битољу веома су мршави због хрђаве исхране.
Бугари. – Преко зиме исхрана је била слаба, сада се стока, а нарочито коњи у артилерији врло добро хране. Коњи 6. арт. пука оставивши топове на положаје били су у месецу мају и јуну око Прилепа на паши. У опште траве и сена има сада у изобиљу. Коњима из 6. арт. пука даје се по 8 кг. зоби дневно.
VI. Здравствено стање војника на Битољском фронту
Стање здравља у опште добро је. Био се пронео глас средином маја, да се у Битољу појавила колера, но ово није потврђено с друге стране.
VII. Одсуства и вежбања код војника на Битољском фронту
1. Одсуства. – У другој половини маја постојали су податци, да су Бугари позвали са одсуства све војнике. Бегунац 6. арт. пука изјавио је, да је чуо, да су одсуства обустављена. Други бегунци из месеца јуна веле да се одсуства војницима дају и даље, изгледа да су ови војници били по једаред на одсуству.
2. Вежбања. – Бегунци дају податке, да се трупе које су у резерви вежбају и то сваког дана од 6 -10 часова пре подне и од 3 – 5 часова по подне, но да се гађања не врше. Трупе су већином запослене радовима на утврђивању.
VIII. Односи непријатељских савезника међу собом на Битољском фронту
Између Бугара и Немаца. – Раније док је било више Немаца у овом крају Бугари и Немци нису се добро слагали. Немци су их презирали називајући их лоповима и разбојницима, а Бугари су се жалили, да су експлоатисани. Код војника уопште влада мишљење, да даље ратовање иде само за рачун Немачке и да их је Немачка увукла у овај рат.
Постоје податци, да кад се Немачка војска повукла из Битоља, да су Бугари поскидали њихове заставе.
Чује се од повереника, да су немачки официри у Битољу тражили, да у сваки бугарски војни суд уђе по 2 немачка официра, нашта Бугари нису пристали; поводом чега је избио између њих сукоб.
Међу Бугарима, Арнаутима и Аустријанцима
Односи нису најбољи. Бугари су хтели излаз на Јадранско море, као и да за Албанског кнеза поставе принца Кирила. Но Аустријанци раде за рачун кнеза Вида.
На захтев Аустријанаца, Бугари су раније евакуисали Елбасан, сада траже да евакуишу и Подградац чему се Бугари противе.
У Чермени Арнаути се буне против Аустријанаца и траже помоћ од Бугара. Арнаути су се обратили Бугарима, јер знају да се ови гложе са Аустријанцима због Албаније. Арнаути не желе ни да им Бугари постану господари.
Бугари толерирају Арнауте око Подградца, али не могу, да их придобију за себе. Незадовољство Арнаута према Бугарима расте из дана у дан. Арнаути из околине Подградца готови су да устану против Бугара. Арнаути јавно нападају Бугаре, да су их обманули да ће са Бугарском војском доћи и Турска; пребацују Бугарима за гладовање, јер су им ови узели сву храну.
Повереници јављају, да су Аустријанци одредили једну комисију од 2 – 3 официра, која у околини Подградца има да испита због чега су Арнаути незадовољни Бугарима.
Грчки листови јављају, да су се Арнаути око Охрида последњих дана побунили против Бугара.