Друга линија положаја
Налази се на десној страни р. Арменске и левој реци Желове. Ослањајући десно крило на р. Сакулеву иде на северну ивицу с. Кучковенци (црква) и равницом, хватајући равне, благе земљишне таласе па се пење на косу Леската, Лопушец идући све са истока на запад, до вододелнице између Сакулеве реке и Тројанског потока; ту се ломи и иде у правцу северозапада преко безимених планинских ћувика, дохвата се коте 1350 са Биглом и Лаком па повија на југозапад и даље гребеном са ослоном левог крила на Лисицу.
Као што се види линија је облика изломљеног са повијеним крилима и најистакнутијим делом коте 1350, Лак, Бигла. Дужина на фронту износи 23 км.
У погледу висинских односа ова линија положаја у главном доминирана од напред изложене прве линије. Доминирање је нарочито јасно изложено у односу на Лак, Бигли и коту 1350, где се друга линија највише примиче првој линији (налази се свега на одстојању око 3 и по км.). Иначе просечно одстојање друге од прве линије креће се између 4 и 5 км.
И код ове линије у топографском погледу разликују се два дела:
Равница од реке Сакулеве до положаја Лескате, а одатле до Лисца планински део.
Карактеристика једног и другог дела слична је одговарајућим деловима прве линије.
Користећи у равници благе таласе за образовање одбранбене линије и полагањем једне рационалне трасе, добиће се врло добро тучење предтерена. Предтерен је у главном непокривен. Жита што се на предтерену налазе већ се дижу, а ливаде су покошене. Село Пешошница, железничка станица и село Ложани донекле умањују изјаву ватре и служили би нападачу као ослоне тачке за спровођење напада. Нападачев артилериски положај била би коса села Арменохора и северозападно од села Петорка.
Што се тиче планинског дела друге линије карактеристика му је у главном:
Северне падине коса, које улазе у састав ове армије врло стрмо падају у јаруге р. Арменске, Невољанске и Нелове реке. Ово у везу са махом испрекиданом пошумљеношћу шумарцима и џбуњацима тих падина отежава изјаву браниочеве ватре. Али се тај недостататак у знатној мери парира узајамним ватреним потпомагањем појединих делова положаја. Тако са Лопушеца и Лескате туче се предтерен испред дела линије у равници. А са прелома: западни крај Лопушеца – Бигла необично се снажно артилериском ватром фланкира предтерен испред Лопушеца и Лескате. Са седла између Лисца и коте 1350 може се донекле тући артилериском ватром долина реке Желове у правцу њеног изворног дела. Најповољније у томе погледу стоји предтерен истакнутог дела ове линије: Лак – Бигла који се не може фланкирати ни са које стране.
У погледу дубине положаја овде ствар стоји мало боље него код прве линије. Дубина је уопште изузев нешто већа него код прве линије, али ипак не у довољној мери, услед наглих спуштања јужних и западних падина у врло дубоку јаругу Тројанске.
Веза између појединих делова положаја услед планинског створа и оскудице комуникација тешка је. Лепушец у овом погледу стоји најгоре.
Да се у равници неће наићи на тешкоће приликом израде фортификација, на планинском делу биће их у овом погледу великих незгода, јер су извесни делови како гребена тако и падине формирани од стена.
Што се тиче везе са позадином, равница стоји релативно добро, али планински део врло слабо. Не само што је у овом делу онемогућен прелаз возовима, него и саобраћај товарном стоком је веома тежак.
Шта минимално треба урадити, па да се огарантује једна добра веза, како између појединих делова положаја, тако и веза са позадином, види се из приложеног крокиа.
Предњи и прихватни положаји
Топографски одвојених предњих положаја код друге линије нема. Једино испред Лопушеца и Лескате. Калуђеричка коса примила би на себе улогу предњег положаја.
Прихватне положаје образовала би Ташовска коса (на левој страни реке Неретске) – Кукол – Каменик. Доста добар прихватни положај, само је лево крило, Каменик, знатно удаљен од главне линије и одвојен од ове дубоком и тешко савладљивом јаругом Тројанске реке.
Подела на одсек и осигурање левог бока
С обзиром на топографски одсек као и на тесну тактичку везу између равнице и источног краја планинског дела одбранбене линије, чиним ову поделу на одсеке:
1) Десни одсек: од реке Сакулеве – село Кучковани – Леската – Лопушец до искључно седла преко кога води пут (стаза) Лерин – Калуђерица – Кукол.
2) Леви одсек: од овога седла преко коте 1350 са Биглом и Каком до закључно са седлом између коте 1350 и Лисца.
3) Бочна група: Лисац – с. Бесвиње за непосредно осигурање левог бока и за затварање правца ка Костуру и Корчи. Овде имати у виду потребу затварања планинске стазе: с. Оровник – с. Буковик – с. Дреново – с. Заградац и даље друмом за Корчу. Ову стазу као пречицу чешће употребљавају кириџије са товарном стоком кад иду из Флорине за Корчу.
Груписање наше снаге на другој линији
С обзиром на услове под којима би непријатељ нападао на ову линију положаја и правце којима се спроводио напад: а) долином; б) Гарванова стена – Солак – Лак – Кукол; с. Стрково – Попла -Оровник – Превала – Костурски друм, може се као вероватно закључити да би овај своју главну снагу дириговао на одсек положаја: с. Кучковани – Лопушец, а на леви одсек слабији део снаге.
Према томе имало би се извршити наше груписање снаге. Око три четвртине снаге на десном, а једну четвртину на левом одсеку. Од оне три четвртине имало би се одвојити један део за непосредно бочно осигурање, бочну групу.
Осигурање левог бока и позадине у ширем смислу и овде као и код прве армије имало би се извршити затварање правца, који од Ресна и Подградца води преко Биклишта за Костур. Положај за овај одред налази се у теснацу западно код с. Мочоришта.
Трећа линија положаја
Од реке Сакулеве код с. Лесковца иде линија благим таласима преко с. Плешвица северно од с. Доњег Котора преко Старог Лагена, Упива, Павлине на пошумљени вис Рогус, који чини крајње лево крило са ослонцем на Вич (2065).
Облик је полумесеца са испупчењем на северу.
С обзиром на висинске односе ова линија положаја знатно доминира целим предтереном.
Разликују се три топографска засебна дела:
1) Од с. Лесковца преко с. Плешвице до положаја Старог Лагена, чини га један добро обележени земљишни талас, са кога се ванредно туче цео предтерен.
На целој линији непосредну позадину чини изломљено земљиште и више фронту паралелних косица, које нуде одличне артилериске положаје, а такође има погодних удоља за склоништа резерава.
Веза како по фронту тако и по дубини доста добра.
2) Маркантна висока и више купаста коса Стари Лаген – Упиво, раздвојено од Павлине врло дубоком и тешко савладивом јаругом, којом тече Лагенски поток. Силно доминира долином.
Стрме северне падине Старог Лагена и Упива и пошумљеног шеварицом и џбуњем отежавају изјаву ватре.
Услед тако истог стрмог спуштања јужних падина Упива, положај овде нема довољну дубину, а веза са позадином тешка је, јер поред тога готово ни најобичније стазе нема.
3) Најзад Павлина са Погусом чине највиши део положаја. Павлина са својим северним падинама пада стрмо у врло дубоку јаругу Лагенског потока.
Погус чини саставни део главног гребена:
Гарванова стена – Бигла – Аукул – Вич, предња (северна) падина доста је стрма али не пада тако дубоко.
Северне падине Павлине делом Погуса сасвим су пошумљене и то махом старом шумом. Услед ових околности тучење непосредног предтерана наићи ће на велике тешкоће.
Позадина Павлине стрма и тешко пролазна; у главном и то важи и за позадину Погуса.
С обзиром на карактер терена и постојеће комуникације, везе као између Упива, Планине и Погуса, дакле по фронту, тако и њихова веза са позадином, врло је тешка и морало би се много и знатно времена утрошити, док би се посвршавали послови, који би омогућили ове везе.
У погледу израда фортификација земљиште је у равници погодно, на Упиву местимично има камен, али у главном се на велике тешкоће неће наићи, али Павлина и Погус махом су каменити и при радовима наићи ће се на велике тешкоће.
Предњи прихватни положаји
Испред (северно) Погуса и Павлине као погодан предњи положај употребиће се коса, што се од јужног дела – Барал спушта ка с. Лагену као и северној околини Упива.
У равници има повише косица, које се налазе позади (јужно) главне одбранбене линије и које су изворни прихватни положаји, јер је терен страховито изломљен, планински и пошумљен старом шумом.
Подела на одсеке:
1. Десни одсек: између реке Сакулеве и Леринског потока: с. Лесковац – с. Плешвица – Стари Лаген – Упиво.
2. Леви одсек: Павлина – Погус са ослонцем левог крила на Вич.
Груписање снага: Десни одсек три четвртине, а леви одсек једна четвртина од укупне снаге, која буде додељена да брани овај положај.
Обезбеђење левог бока. У ужем смислу огарантоваће се држањем Вича, а за обезбеђење левог бока у ширем смислу као и обезбеђење позадине, постићи ће се загарантовањем Костурског правца и то изгледа најповољније, на линији положаја северозападно од Костурског језера -Саракина – кота 1202 (с. Шестова).
На овај начин изложене су све линије положаја, које се налазе на датој просторији.