Под предпоставком да непријатељ остане на својим садањим утврђеним положајима, тада би наше линије положаја, пошав са севера на југ, биле ове:
1) Прва линија
Десно крило полази са Петорачког ћувика (на левој обали р. Сакулеве, одмах западно код с. Петорка), потом иде равницом за нешто по правцу северозапада, па се дохвата Брезовице (коса на десној страни Бувске реке) и даље гребеном на Солак – Беле воде – Ћафаница (к. 1900) – Ћуча – Црква; потом се спушта ка М. Преспи и лево се крило завршава благом и ниском косом Слак -Граиште, ослањајући се на источну обалу М. Преспе.
Ово је главна линија положаја, а предњи положаји су почев са десног крила: безимени ћувик (земљишни талас) на левој обали р. Сакулеве, северозападно од села Вакуфкеја, потом се протеже у правцу северозапада и дохвата се косе на левој страни Бувске реке и даље овом косом право на запад нема тако маркантно одвојеног предњег положаја. Тек у равници ову улогу прима на себе ниска коса северно од с. Строкова звана Горњи и Доњи Печковац.
Прихватне линије положаја нема, што је свакако један недостатак.
Главна линија положаја. – Величина на фронту не рачунајући нагибе износи око 27 км. Облика је изломљене линије коју чине повучена крила, као и упадни угао код села западно од Цркве (манастира) С. Илије, отприлике на средини фронта.
Одстојање ове линије од главних непријатељских положаја разно је и креће се између 5 и 12 км.
Уопште посматрајући непријатељски положај за нешто доминира нашу главну линију.
Линија наших главних положаја по своме топографском створу подељена је на два одсека: планински, од Мале Преспе на исток до закључно са Брезовицом, са највећим висом 1900 метара на Ћафаиници, и равницу од Брезовачке косе искључно до Петорачког ћувика закључно.
Десни одсек равница.
Најмаркантнија, уједно и најважнија је тачка Петорачки ћувик. Предтерен прегледан и непокривен; омогућена је добра изјава ватре. Погодно положеним трасама фортификација моћи ће се и унакрсно тући предтерен. Повлачењу једне овакве трасе, има да предходи детаљно и скрупулозно проучавање равнице. Са Брезовице могућно је извршити моћно фланкирање предтерена у равници.
Знатан је недостатак овог одсека тај, што је непријатељ у стању осматрањем са висина, да прати сваки покрет трупа у равници. С тога сви покрети морају се вршити ноћу. С друге стране и ми ће мо пратити његове покрете у равници.
Погодни заклони за резерву могу се израдити у левој обали р. Сакулеве јужно од Петорачког ћувика и јужно од земљишног таласа код с. Арменохора.
Веза овога одсека са позадином вршиће се и то: десног крила путем преко Флоринске железничке станице на Кучковени, а левог крила битољским друмом преко Флорине, с. Лешани на с. Кучковени. С тога се те везе за овакав саобраћај морају успоставити. У осталом цела позадина овог одсека проходнија је углавном, те ће се и упућивање резерви и материјала на овоме одсеку лако организовати.
С обзиром на унутрашњи састав земљишта, израда фортификација неће бити тешка. Непотребна земља може се бацити у корито реке Сакулеве и у теренско угнуће јужно од села Арменохора.
Леви планински одсек. – Знатно ниским седлом код манастира Св. Илије овај је одсек топографски подељен у два дела: источни кога чини масив Брезовица и западни у чији састав улазе Солак, Беле воде, Ћафаница и Ђуча црква.
Брезовица чини утисак једног изломљеног масива са доста камена, нарочито на гребену и ребрима. Покривена је џбуњима, нарочито на северним падинама, које дубоко падају у дубоку јаругу Бувске реке. С тога се фронталном ватром не може постићи жељени ефекат. С друге стране цео предтерен испред Брезовице може се тући јаком анфиладном ватром артилериском са Сокола.
Јужне падине Брезовице као и северне, стрмо падају и са падинама Калуђерице образују дубоку клисуру р. Арменске. Како је сам гребен Брезовице узак, а позадина стрма, то ово двоје у резултату дају, недовољну дубину положаја. На гребену и падинама Брезовице има доста камена, што ће знатно отежати израду фортификација.
Тешка пролазност како на фронту, тако и у правцу позадине повећана је апсолутном оскудицом иоле боље стазе.
Западни део левог планинског одсека. Овде су Сокол, Беле воде, Ћафаница и Ђуча црква голи масиви махом каменити планински ћувици повезани међу собом ниским седлима. Са тих ћувика спуштају се у дубоку јаругу ка северу доста стрме, снажне и голе косе, које раздвајају у доље што полазе са поменутог одсека.
Сем шуме североисточно од Ћафанице (к. 1900) остали предтерен го, непокривен, изузев алписке траве, по којој се врло тешко иде, ничег другог нема. Да би се добила потпуна брисаност предтерена мора се обратити велика пажња на узајамно потпомагање појединих тачака.
Најтеже ће бити решено питање о тучењу ватром јаруге испред овога дела главних положаја, јер у односу на остали фронт овај је део истакнут, те не може бити фланкиран, а фронталном ватром јаруга се не може тући.
И овај део левог одсека нема готово никакве дубине а непосредна позадина каменита је и необично се стрмо спушта у р. Желову, чинећи северну страну клисуре, кроз коју протиче ова река. Од Ћафанице на запад и југозапад има читавих стеновитих стропоштавања у готово вертикалном правцу тако, да је позадина на тим местима сасвим непроходна.
За сада постоје свега две стазе, којима се са друма Флорина – Желова на овај део главне линије може изаћи: један је од превоја Бигле на Солак – тешка стаза, а друга што од села Писодери кроз шуме и јаруге Косаје изводи на седло између Беле воде и Ћафанице – доста добра стаза.
Као што је веза са позадином тешка и ограничена исто је тако тешка, маскирана веза на фронту између појединих тачака.
Шта у томе погледу треба урадити па да се огарантује сигурна веза, како се упоредном комуникацијом – другом Флорина – Жељево – Трново, тако и веза са даљом позадином, види се из приложеног крокиа.
При изради фортификација овде ће се наићи махом на камен.
Што се тиче ниског крајњег левог крила, које се наслања на М. Преспу, то је једна блага коса, која не дозвољава добру изјаву ватре и на добру и пространу непосредну позадину и релативно добром коњичком стазом везује се преко с. Оровника и Превале за друм код села Желова.
Предњи положаји
а) Испред Петорачког ћувика безимени ћувик северозападно од с. Вакуфкеја, у ствари је један благи земљани талас, који се свакако мора држати, јер ако би се олако упустио, послужио би непријатељу као одличан ослонац за напад на Петорачки ћувик. Иначе само с. Петорак налази се у сфери даље пешадиске ватре.
б) Предњи положај испред Брезовице, Чујгас, на левој страни Бувске реке, ваља га такође држати. Једно, да у одбрани одигра устаљену улогу свих предњих положаја, друго, да буде ослонац при нашем нападу на наспрамни део граничне линије и најзад, да би се са овога одупирала одбрана предњег положаја северозападно од Петорачког ћувика.
Овај предњи положај доминиран је са главне линије – Брезовица – налази се ван пешачке, али у сфери артилериске ватре са главног положаја.
Од главнога положаја дели га дубина јаруге Буфске реке, што ће отежати везу између једних и других трупа. Исто тако дубока јаруга Ракове реке одваја овај предњи положај од непријатељског предстражног положаја на граничној линији.
в) Испред Сокола – Беле воде – Ћафанице предњи положај чини Тумбас – Свилетска коса. Ово је једна врло уска, стрмних страна, каменита и гола коса, паралелна главним положајима, а везана за Солак једном ниском гредом; иначе од главног положаја деле је дубоке јаруге источно и западно од поменуте везе. Од непријатељског положаја одвојена је такође јаругама, а само једна уска греда, полазећи од највише тачке Тумбас – Свилетске косе до највише тачке Гарванске стазе, чини везу међу овим положајима. Тумбас – Свилетска коса удаљена је од главне линије Солака за 2 и по до 3 км. У топографском погледу изгледа да је у тешњој вези са непријатељским положајем Гарвановом стеном него ли са нашом главном линијом (сада је држе предњи делови четничког одреда).
Поред свих незгодних особина, која карактеришу овај предњи положај, ипак га апсолутно треба одржати из разлога, што доминира једним делом наше главне линије; што би га непријатељ употребио као одличан нападни положај а кад ми пређемо у напад нама ће у истом смислу послужити иначе би га морали отимати.
Напред наведеним недостатцима предњег положаја има се додати још и овај: западни крај Тумбас – Свилетске косе изложен је, ако не анфиладној а оно бар косој непријатељској ватри са Црвене стене.
г) Мање је значајан, али га ипак треба држати Горњи и Доњи Печковац северно код с. Стркова, који чини предњи положај испред крајњег левог крила главне линије. Печковачка коса блага је и ниска и затвара правац источном обалом Преспе. Нама ће послужити као нападни положај на непријатељско крајње десно крило.
Напред је изложена подела на одсеке целе одбранбене линије. Та подела: на десни одсек -равницу, и леви одсек – планински, извршена је искључиво са топографског гледишта. Али ако се узме у обзир да акција наших трупа у равници и оних на Брезовици има бити у најтешњој вези, онда излази као најприроднија ова подела на одсеке.
Десни одсек: Петорачки ћувик – Брезовица до закључно седло источно од манастира Св. Илије.
Леви одсек: од поменутог седла Солак – Беле воде – Ћафаница – Ђуча црква – Солак – Грајиште.
Закључак о највероватнијим правцима непријатељског напада.
С обзиром:
На природну јачину појединих делова наше одбранбене линије; на непријатељске вероватне нападне положаје; с обзиром на карактер и пролазност земљишта позади наше одбранбене линије и напослетку с обзиром на ефекат појединим правцима, може се закључити, да ће непријатељ у случају напада:
1. Дириговати своју главну снагу на наш десни одсек – Петорачки ћувик – Брезовица с тежњом, да се што пре дохвати греде Мале Реке.
2. Мањи део снаге непријатељ ће вероватно упутити правцем источном обалом Мале Преспе ка Костуру с тенденцијом да пресече пут Флорина – Корча и да дејством овим правцем натера наше трупе на напуштање терена све до у висини Мале Реке.
Свакако овим правцем, бар у почетку, не може се упутити јача снага.
3. С обзиром на тешкоће на које би непријатељ наишао нападајући правцем Гарванске стене – Солак – Бигла – Кукол – Вич, најмање има изгледа да ће се овим путем упутити јачи део снаге.
Према томе има се извршити и груписање снаге, којој би била додељена одбрана положаја Петорак – Брезовица – Ћафаница – Мала Преспа.
Две трећине снаге треба груписати на десном одсеку (Петорак – Брезовац) а највише једна трећина на левом одсеку (Брезовица – искључно Мала Преспа).
Поред тактичких разлога и услови снабдевања налажу једно овакво груписање – бар за први мах, доцније ако би се дуже стајало у случају да непријатељ искаже какву другу тенденцију, извршити према томе и ново груписање.
Мере за обезбеђење левог бока и позадине
Пошто се лево крило ослања на Малу Преспу, а како је услед повишеног нивоа воде у оба језера Преспе, превлака, која их дели, готово сасвим потопљена, то изгледа да сем обичног осматрања Велике, а нарочито Мале Преспе, не треба никакве друге мере предузимати у циљу непосредног осигурања левог бока. Али с обзиром на то, што се делови непријатељске војске налазе између Преспанског и Охридског језера, као на правац Подградац – Корча, неопходно је потребно, а у циљу обезбеђења позадине и левог бока у ширем смислу, да се сигурно затвори правац Биклиште – Корча.
Одред који би добио ову улогу, имао би да заузме положај у теснацу западно од с. Мочоришта, а одмах источно од раскрснице путева Флорина – Биклиште – Корча и Ресан – Лесковац – Корча са истакнутим деловима на путу за Ресан и путу за Подградац.
Овај одред имао би базирати на пут преко Биклишта – Габреша за Костур.
Кад наша војска пређе у офанзиву, тада ће одред осигурати и даље леви бок, надирући и даље ка Ресну, а малим делом ка Подградцу.
Изгледа, да би ову улогу могао најзгодније примити на себе четнички одред, кад би му се придало нешто мало артилерије, јер се одред већ налази једним својим делом на поменутом правцу.
Наши нападни положаји. Услови по којима би се вршио напад. Груписање снага.
Претпоставка:
Да непријатељ остане на својим садањим положајима на граничној линији.
Кратка процена непријатељског положаја од источне обале Велике Преспе до р. Сакулеве.
Ослањајући десно крило на источну обалу Велике Преспе линија бугарских положаја води преко Змијице – Црвене стене на највиши врх Гарванова стена. Довде главна одбранбена линија иде само границом. Од Гарванове стене линија положаја напушта границу и води гребеном у правцу североистока, док не дође на косу између с. Остерца и с. Кимова, потом гребеном ове косе спушта се у долину, затим дохвата се јужне ивице с. Лажеца (село Лажец налази се јужном ивицом на самој левој обали речице, што извире код с. Кимова. На нашој карти 1 : 200.000 село Лажец измакнуто је мало на север, што није тачно), Меџидли и Кенали и даље до р. Сакулеве. Свуда тамо где линија положаја одступа до Граничне линије, испред положаја, а на самој граници, налазе се бугарске предстраже, које, по изјави самих бегунаца – бугарских војника, имају у случају нашега напада, остати на своме месту, док трупе не поседну утврђене положаје. Знак да су трупе поселе положаје биће: пуштање белих ракетли са линије положаја.
Непријатељски положај може се поделити на три одсека.
1. Десни одсек: од В. Преспе до закључно са Гарванском стеном.
2. Средњи одсек од Гарванске стене искључно гребеном до Острецке косе па на исток овом косом до седла на три и по км. источно од великог гребена. Овај одсек има облик скоро правоугла чији се један крак свршава на Гарванској стени, а други на поменутом седлу.
3. Леви одсек: од поменутог седла на коси између с. Остреца и с. Кимова, овом косом по равници преко села Лажеца, Меџидли, Кенали до р. Сакулеве.
Десни одсек представља греду једноставну, масивну и према југу врло стрмих падина. Изгледа човеку да гледа зид. Висина постепено опада пошав од Гарванове степе ка језеру на чијој се обали завршава једним ниским басамаком. По гребену ове косе има на више места стењака, а нарочито на Гарванској стени, где су се ових дана чешће чуле експлозије мина.
Лично сам осмотрио да је десни одсек непријатељског положаја утврђен стрељачким рововима, како је то унето на приложеном крокиу. Ровови су близу гребена. Неки од њих везани су за позадину саобраћајницама. По прикупљеним податцима изгледа, да сада на овом одсеку нема препреке од жице. На утврђењу се и даље ради.
Одстојање непријаљских положаја овог одсека од наспрамних положаја наше главне линије износи највеће око 5 и по до 6 км. (од Сокола до Гарванове стене), а најмање 4 до 4 и по км. (од Ђуче цркве до Црвене стене). Доводећи ово у везу са раније изложеним описом наше главне линије, јасно је да при нашем нападу на десни непријатељски одсек линија Ђуча црква -Ћафаница – Бела вода – Солак била и први и последњи артилериски положај, из чега се види, да потпомагање напада артилеријом неби било довољно моћно, нарочито још и с тога што се овде мора рачунати поглавито на брдску артилерију. Истина, мањи део артилерије могао би се пласирати на предњем положају Тумбас – Свилет, који је удаљен од Гарванове стене за 3 км. али ово не мења ситуацију, јер пре свега, то би било недовољно артилерије за једно снажно потпомагање напада, затим извлачење артилерије на овај положај могло би се извршити, али са врло великим тешкоћама и најзад западни део Тумбас – Свилет тучен је косом непријатељском артилериском ватром са Црвене стене.
Кад се све дода, да би овде пешадија у нападу имала да савлађује један тако рећи зид, онда је очигледно, са каквим би се шансама овде нападало, кад би се на овој страни тражило решење.
Средњи одсек. – Од Гарванске стене до поменутог седла на коси између села Остреца и с. Кимова. Ово је највиши део непријатељског положаја. Очигледна му је улога: фланкирање артилериском ватром предтерена, испред десног крила левог његовог одсека. Да ли је и како утврђен овај (средњи) одсек, нема се података.
Леви одсек. – Од напред поменутог седла до р. Сакулеве. Састоји се из једне рељефне и масивне косе, која моћно доминира целим предтереном равнице од с. Лажеца до реке Сакулеве. Осмотрио сам да је сва коса добро утврђена стрељачким рововима и да на целој дужини има препреке од жице. Ровови се даље лепо виде како се спуштају у равницу и даље иду јужном ивицом с. Лажеца. По више исказа пребеглих бугарских војника, непријатељ је израдио у равници једну непрекидну линију ровова, која иде од села Лажеца на јужну ивицу с. Меџедли, па на јужну ивицу с. Канели и завршују се на Црном пољу код реке Сакулеве. Из истих извора сазнало се да испред ровова на 20 метара постоји на дуж целог овог фронта препрека од жице ширине 12 м. У препреци остављени су само отвори кроз које сада пролазе при смени предстражни делови.
Разматрајући услове под којима би се нападао овај (леви) одсек непријатељске одбранбене линије уочава се:
а) Да је са линије наших раније обележених положаја (Петорак – Брезовица) прилаз непријатељу лакши у равници и ако је брисаност већа, има земљишних угиба, који донекле ову брисаност умањују, а нарочито кад се ноћ употреби за приближавање. Као врло добар ослонац за напад у равници послужиће линија: северна ивица с. Доње Клештине и талас на левој страни Старе Реке. При покрету са Брезовице нападне трупе имају, и ако доминиране, ипак доста добрих ослонаца за спровођење напада: коса Чујглас – Кале – Црвени Камен – коса Габреш и коса на левој страни реке Ракове.
Међу овима нарочиту пажњу привлачи прва коса Чујглас – Црвени Камен. Према досада наведеном линија наших нападних положаја биће: коса на десној страни Старе реке – северна ивица с. Доње Клештине – Црвени Камен – Кале – Чујглас – Тумбас Свилет – Ћафаница – Ђуча црква – Горњи и Доњи Печевац.
Исто је тако јасна ствар, да би се наш напад под повољнијим условима спровео на леви одсек непријатељске одбранбене линије, него ли напад на његов десни одсек, и то поглавито зато, што би и артилерија свих калибара могла снажно да припреми и потпомогне радњу пешадије.
Горе је речено да ће наш нападни положај при нападу на непријатељски леви одсек бити: десна страна Старе реке, северна ивица села Доње Котари, Црвени Камен, Кале, Чујглас. Ови се положаји налазе од непријатељске утврђене линије на 3 – 4 и 5 км. Дакле са гледишта одстојања одговара условима прве линије нападних артилер. положаја и то за пољску па и брдску артилерију.
Тешка артилерија с кривом путањом пласирала би се у теренским угибима на десној обали Старе реке, а дугачки топови на Кладеропској коси – Петорачком ћувику.
Закључак о груписању снага за напад
Три четвртине укупне снаге груписати за напад на просторију између реке Сакулеве и седла Чујглас, а свега једну четвртину на простору од Чујгласа до Мале Преспе.
Главна снага нападаће на леви одсек непријатељске одбранбене линије и најјачим груписањем на Меџилди с тежњом, да се на томе месту изврши пробој непријатељског фронта.
Споредна снага развиће своја нападна дејства у толико да олакша акцију главне снаге, не дозволи непријатељу да оголи свој десни одсек, као и да сигурним држањем планинског гребена, целој операцији да довољно солидности.
Напомена. Разуме се да би се пројектовани напад могао извршити под условом, да наше трупе на десној страни реке Сакулеве очисте непријатеља са фронта Сович – Живоња – Кремјан.