У 4.55 час. I. армија под ОБр. 3359 јавља о распореду непријатеља пред фронтом I. армије. По добивеним извештајима изгледа да су 10. и 12. бригада пред фронтом III. армије. У стварности, непријатељ је са фронта I. армије рокирао 11. и 12. бригаду (12. бригада је била на Липету а 11. на Врлаји). Између Оњега и Качера биле су 40. и 42. дивизија. У 6.05 час., II. армија са ОБр. 2496 јавља, да су њене дивизије у току 3. децембра имале успеха. Моравска дивизија I. позива заузела је Балин гроб и напада на Кременицу и Стубички вис, да ће у току 4. децембра II. армија продужити напад с намером да пребаци непријатеља преко Колубаре. У 7.55 час. командант Комбиноване дивизије чини представку: „Драгољски одред, који је синоћ заузео највишу тачку Врлаје имао је ноћас борбу са непријатељем, који је у првом борбеном реду имао 6 батаљона. Због ненаступања Тимочке дивизије II. позива задржат је 1. прек. пук на Врлаји, стога борба на линији: Амбариште – Ражовиште стоји нерешена. Понова молим за наређење, да Тимочка дивизија II. позива отпочне наступање“. У штабу III. армије ситуација је врло добро била позната, и према томе је рад диригован на целом фронту. Било је свега три главна отпорна центра и то: Чикор, Врлаја и Липет, од којих је само један требао да падне, па би посао одмах лакше ишао. Највиши врх Врлаје није био заузет ни до овог момента, непријатељ се свуда држао врло чврсто и показивао, да код њега на овом фронту постоји још довољно јака организација и решеност да се положаји бране и држе. Липет и Врлају браниле су две најбоље брдске бригаде (11. и 12.), а на Чикору и његовој околини биле су 40. и 42. дивизија. Липет је био врло јак за одбрану, а с предтереном врло тешким за кретање. Нападали су га слаби 13. и 14. пукови II. позива, који се морално још пису били повратили од ранијих неуспеха. Њихове нападне колоне фланкиране су биле и са гребена Врлаје и са Лисина, које Дринска дивизија I. позива још није била успела да узме.
Према томе у 8.15 час. издато је Тимочкој дивизији II. позива наређење ОБр. 3234 ове садржине: „Комбинована дивизија још налази отпора на окомцима Врлаје. У колико то ситуација дозвољава, ургирајте ваш покрет и помогните да се Врлаја очисти“. У 8.15 час. издато је Комбинованој дивизији наређење ОБр. 3234 у овоме: „Тимочка дивизија II. позива има наређење да дејствује у правцу Дићске главице, а то је и јутрос поновљено, пошто је општа ситуација објашњена. Дивизија (2 пука и 6 брдских топова) ће стално напредовати у колико то допушта непријатељ и брдски терен. Непријатеља има пред Тимочком дивизијом и на Голубцу (496), одакле га Дринска дивизија још није потисла. Одржавајте везу и радите с обзиром на ситуацију, како код ваше тако и код суседних дивизија“. У 8.20 час. из I. армије телефоном јављају, да ће Дринска дивизија I. позива наступати правцем Голубац – Клаћ. Том приликом тражено је, да Дринска дивизија I. позива што јаче притисне Голубац, пошто је Тимочка дивизија II. позива отуда увек фланкирана у току њеног напада на Липет. У 8.45 час. командант III. армије телефоном наређује команданту Комбиноване дивизије, да што јаче притисне Чикер и што пре га заузме. Тимочка дивизија II. позива наступа колико може, али је она слабе снаге и њено је дејство споро. Моћиће брже наступати тек, кад Дринска дивизија I. позива јаче буде напредовала и онемогући непријатељу да фланкира лево крило Тимочке дивизије. У 9 час. начелник штаба I. армије телефоном захтева, да Тимочка дивизија II. позива помогне напад Дринске дивизије I. позива на Голубац. Одговорено је, да Тимочка дивизија напада Липет и да је ту сва ангажована, а наредиће се да својом артилеријом и даље помаже Дринску дивизију I. позива. У том смислу, одмах је издато наређење Тимочкој дивизији II. позива, кад је из те дивизије саопштено, да је синоћ примећено одступање неких делова са Липета, али је сад тамо отпор врло јак. Положај је утврђен.
Из извештаја Дринске дивизије II. позива већ је било сасвим јасно, да 2. пук I. позива, који је наступао Оњегом, није више код Смрдљиковца и да је десно крило Дринске дивизије остало изложено непријатељским ударцима из долине Оњега, што би могло утицати врло кобно на резултат борбе код Чикера. Међутим из Дринске дивизије II. позива добивен је и накнадни телефонски извештај, да је тај пук кренуо с. ка Балином гробу, а да се виде непријатељски стрељачки стројеви у покрету од Дудовице ка Смрдљиковцу. Због тога је у 11.20 час. учињено II. армији са ОБр. 3242 ово питање: „Извештен сам, да је 2. пук I. позива скренуо из долине Оњега с. ка Балином гробу оставивши код Смрдљиковца само једну чету те је због тога долина Оњега остала отворена. Комбинована и Дринска дивизија II. позива завезане су у борби на положајима између Оњега и Качера, где непријатељ има знатне снаге које су јако утврђене. Од Дудовице и Бугарског брда су примећени непријатељски стрељачки стројеви у покрету ка Смрдљиковцу (Брајковац), те ово може врло штетно утицати на рад мојих дивизија, ако 2. пук не остане у долини Оњега на правцу на коме треба да буде према вашем ранијем извештају. Молим за хитан одговор по овоме“. У 12.45 час. упитан је командант Комбиноване дивизије телефоном, колика је снага непријатељска на Чикеру и има ли артилерије. Командант дивизије је одговорио, да артилерије има мало, непријатељ је избацио свега неколико артилериских метака. Дивизиска резерва упућена је у правцу Парлога преко В. Потока. Потребно би било да се ангажује и резерва Дринске дивизије II. позива. У 13.05 час. са ОБр. 3245 издато је Дринској дивизији II. позива ово наређење: „Врло је важно да Чикер буде заузет и за ту цељ могу се употребити и резерве, али је потребно да се пешадија штеди од претераних губитака. Због тога настаните, да се користи обухватно дејство и да се непријатељ артилериском ватром поколеба“.
С овим се хтело, да се непријатељ јаче подухвати са Кика и Чикера, пошто се тамо груписао део снаге Дринске дивизије II. позива, а отуда је напад био подеснији и лакши него с фронта. Међутим, из Дринске дивизије II. позива телефоном саопштавају, да непријатељска колона јачине око 2 батаљона напада од Смрдљиковца у десни бок Кика, због чега су делови те дивизије, који су ноћас ту тачку заузели, принуђени да се са ње постепено повлаче. Због тога је у 13.35 час. са ОБр. 3248 послат II. армији овај извештај: „Командант Дринске дивизије II. позива извештава, да се непријатељ у јачини 2 батаљона развио од Смрдљиковца (Брајковца) и напада Кик у десни бок, због чега су делови Дринске дивизије II. позива, који су ноћас ту тачку заузели, принуђени да се са ње постепено повлаче. Ни до овога момента нисам извештен, где се сад налази 2. пук I. позива и зашто није на правцу долине Оњега, како је био упућен“. У 13.45 час. издато је Комбинованој дивизији ово наређење ОБр. 3249: „Дринска дивизија II. позива јако је нападнута на Кику, од Закинца и Смрдљиковца и она ће морати вероватно да повуче своје делове са Кика. Стога је потребно да се Чикер што пре заузме, јер ако Кик буде напуштен пре заузећа Чикера, биће доведено у питање заузеће Чикера“. У 13.55 часова послата је Врховној команди представка ОБр. 3250, која је ниже изнета у ситуацији за 4. децембар. У 14.20 час. пуковник Живко Павловић из Врховне команде јавља телефоном, да је II. армија из резерве са левог крила упутила 1 пук ка Смрдљиковцу, да одржава везу са III. армијом и да сузбије све непријатељске покушаје у бок Дринске дивизије II. позива. Пук је пошао у 14.16 час. Одмах је наређено Дринској дивизији да са тим пуком ступи у везу. Међутим, у 14.45 час. из II. армије телефоном јављају, да је упућено само 2 батаљона, нашта је одговорено, да је то мало, већ да се упути цео пук са 1 батеријом. О томе је од 15.50 па до 16 час. понова разговарано на телефону са начелником штаба II. армије, кад је добивен дефинитивни одговор да се шаље 13. пук са 1 батеријом и да је одред под командом команданта Моравске дивизије I. позива. Тада је захтевано, да та снага нападне непријатеља од Смрдљиковца у правцу Кика. Понова је са ОБр. 3253 о свему извештена Дринска дивизија II. позива с наређењем, да са тим одредом држи везу, како би је он могао и активно помагати у правцу Кика. У 14.55 час. начелник штаба I. армије јавља телефоном, да Дринска дивизија I. позива напада Голубац, који је утврђен и очекује да је помогне Тимочка дивизија II. позива. Одговорено је, да Тимочка дивизија II. позива споро напредује; сад може помоћи само артилериском ватром, а чим освоји Липет, одмах ће јаче помоћи Дринску дивизију I. позива. У 23.40 часова командант III. армије издаје заповест ОБр. 3266 у овоме: „У току данашњег дана непријатељ се пред фронтом ове армије задржао на линији: Велике Липе – з. део Врлаје – Пољаница – Чикер – Кик. I. и II. армија имале су у своме наступању јачег успеха и знатнији број трофеја, како у заробљеницима тако и у материјалу. Оне ће сутра продужити напад. II. армија са својим левим крилом налази се на Балином гробу и Старачи. Из њеног састава упућен је 13. пук са 1 батеријом ка Смрдљиковцу са задатком, да очисти долину Оњега од непријатеља и осигура десни бок III. армије. I. армија са својим десним крилом (Дринска дивизија I. позива) налази се на линији: к. 427 – Проливнице – п. Парлог код с. Ручића. За сутрашњи рад наређујем:
1. Тимочка дивизија II. позива продужава напад на Липет и даље по ранијој заповести.
2. Комбинована дивизија и Дринска дивизија II. позива остају према Чикеру у подесном положају на коме да се утврде а на осталом делу фронта продужавају напад где год је то могуће, те да се створе повољни услови за освајање Чикера.
3. Дринска дивизија II. позива да ступи у споразум са командантом 13. пука I. позива и да уз његову помоћ нападне и заузме Кик“.
У току овог дана на фронту армије заробљено је 2 официра, око 500 војника и заплењено 2 митраљеза. У муницији настала је јака оскудица, што може ослабити енергију напада, о чему је извештена Врховна команда. У току бораба 3. и 4. децембра Комбинована дивизија имала је 1.736 људи избачених из строја, рачунајући ту и губитке 15. пука II. позива Дринска дивизија II. позива имала је 848 избачених из строја, међу којима 11 официра. Тимочка дивизија II. позива такође је имала јаке губитке, а нарочито у официрима.
Дејство Дринске дивизије II. позива
У 1 час 4. децембра десна колона Комбиноване дивизије продужила је напад на Чикерски положај; у овом нападу учествовала је и лева колона Дринске дивизије II. поз. са своја 4 батаљона. Командант Комбиноване дивизије обавештен је о овоме појачању трупа ове дивизије, које нападају на Чикер. Пре него што се пешадија кренула напред, непријатељски положај обасут је јаком артилериском ватром. И ако се од ове није могао очекивати никакав стварни резултат, јер је била ноћ, а међутим ово претходно отварање ватре могло је само учинити непријатеља пажљивијим и опрезнијим, ипак је било наређено, да артилерија претходно припреми напад, јер такав поступак регулисао је командант Комбиноване дивизије, који је и дириговао нападом на Чикерски положај. Због необично јако брисаног терена испред непријатељских ровова, пешадија обеју колона, а ако је претрпела велике губитке, ипак није успела да овлада непријатељским положајем. У 1.50 час. наређено је команданту опште резерве, да један свој батаљон упути на раскрсницу путова, што воде на Мрамор и Крстате Липе. У 2.15 час. командант десне колоне јавља да је Кик на јуриш заузет у 2 часа. Наређено му је да се на Кику утврди и води рачуна о евентуалном контра нападу непријатеља. Командант артилериског дивизиона на Мрамору извештен је о овоме. У 2.30 час. под ОБр. 1769 послат је извештај команданту III. армије, Комбиноване и Моравске дивизије I. позива, да је десна колона ове дивизије у 2 часа заузела Кик; до сад је заробљено 26 непријатељских војника на Кику; детаљи ове борбе недостају. У 2.20 час. командант 5. пука II. позива (десна колона) јавља да су његова два батаљона (1. и 3.) заробили 17 непријатељских војника; артилерија треба да дејствује у лево и 800 м. унапред. У 3 часа саопштено је команданту десне колоне, да се Чикер још држи и да треба са Кика упутити један део снаге, да удари у леви бок и позадину Чикера. Командант 5. пука јавља, да је то већ учињено, али да покрет иде споро због ноћи. Под ОБр. 1770 обавештен је о овоме командант III. армије и Комбиноване дивизије. У 3.30 час. наређено је референту артилерије, да упути 10 кола са пешачком муницијом на пут код к. 446. У 5.20 час. начелник штаба Комбиноване дивизије саопштава начелнику штаба Дринске дивизије II. позива, да је њихова телефонска веза са десном колоном Комбиноване дивизије прекинута стога моли, да се саопшти команданту десне колоне Комбиноване дивизије да одмах продужи напад као и да овај потпомогне одређена снага Дринске дивизије II. позива. Сем тога, било би добро – продужује начелник штаба Комбиноване дивизије, да овим општим нападом на Чикерски положај управља командант Дринске дивизије II. позива. Начелнику штаба Комбиноване дивизије одговорено је: Заповест команданта Комбиноване дивизије за продужење напада доставиће се команданту десне колоне те дивизије; лева колона Дринске дивизије II. позива (4. пешад. пук II. позива) потпомоћиће овај напад као и до сад, и ова колона извршиће јуриш једновремено са десном колоном Комбиноване дивизије, пошто се сад већ налази на 300 м. од непријатељских ровова; овим општим нападом на Чикерски положај не може командовати и управљати командант Дринске дивизије II. позива, јер је у армиској заповести Чикер обележен као објекат Комбиноване дивизије, а напад на овај положај организовао је командант Комбиноване дивизије (Најзад ово није могло при овако нормалним приликама да буде и стога, што је командант десне колоне Комбиноване дивизије пуковник А. Радовановић старији по рангу од команданта Дринске дивизије II. позива). У 5.30 час. наређено је телефоном команданту леве колоне, да саопшти команданту десне колоне Комбиноване дивизије заповест команданта те дивизије: да одмах продужи напад на Чикер, с тим да овај напад на Чикер, лева колона Дринске дивизије II. позива најенергичније потпомогне.
У 5.45 час. под ОБр. 1771 обавештен је командант армије, да је цео 4. пук развијен према левом боку Чикерског положаја на 150 – 200 м. од непријатељских ровова; непријатељски положај добро је утврђен. Простор који дели 4. пук од непријатеља необично је јако брисан ватром. Командант леве колоне наредио је утврђивање на тој линији. Пошто је командант Комбиноване дивизије наредио да његова десна колона (2. прек. пук) продужи напад данас у 6 час., то ће и лева колона ове дивизије у овом нападу суделовати. Команданту артилерије наређено је, да напад потпомогне најјачом ватром. У 7.30 час. телефонским путом извештен је командант Комбиноване дивизије, да је цео 4. пук на 150 – 200 м. далеко од непријатељских ровова, и да би било успеха, потребно је да се крене напред и цео 2. прек. пук. Наша артилерија припрема напад, али је ватра батерија Комбиноване дивизије веома слаба. У 7.45 час. из штаба III. армије питају: Да ли се доиста примећује код 4. пука (леве колоне) колебање. Упитан о овоме командант 4. пука извештава, да то није истина и моли да десна колона Комбиноване дивизије (2. прек. пук) крене напред. Командант 4. пука моли, да артилерија јачом и тачнијом ватром потпомогне напад. Одговор команданта 4. пука достављен је III. армији и с тим, да наша артилерија јаком а блиском ватром потпомаже напад, али да је артилериска ватра Комбиноване дивизије слаба. У 8.20 час. команданту III. армије и Комбиноване дивизије под ОБр. 1774 послато је обавештење, да се 4. пук у овом моменту налази на јуришном одстојању и да ће се овај пук кренути на јуриш у истом моменту, кад се буде кренуо 2. прек. пук. О овоме је изнештен и командант 2. прек. пука. Засебно од овог командант Комбиноване дивизије умољен је, да форсира покрет 2. прек. пука.
У 8.20 час. командант десне колоне јавља, да је непријатељ данас у 4 часа извршио јуриш на центар 1 батаљона тога пука на Кику. После борбе прса у прса, у 4.35 часова непријатељ је одбивен, али се налази у непосредној близини. Моли да 4. пук форсира напад и дође у тешњи додир са десном колоном на Кику. У 9 час. командант десне колоне јавља: Да се непријатељ с Бугарског брда спушта у правцу Смрдљиковца, јачине 1 батаљона. За осигурање десног бока и позадине упутио је 2 чете да поседну Дубово брдо. Командант десне колоне према оваквој ситуацији сматра, да му је потребно појачање и моли, да му се упути 1 батаљон. Наређено је команданту опште резерве, да упути са Мрамора 2 чете на Дубово брдо. У 9.10 час. командант десне колоне јавља, да му је рањен један командант батаљона и моли за појачање од 1 батаљона, јер је остао без резерве. Упућен му је батаљон из опште резерве (6. пука), који је био на раскрсници путова што воде на Мрамор и Крстате Липе. У 9.15 час. саопштено је армиском штабу, да се с Бугарског брда спуштају непријатељски делови у јачини 1 батаљона ка Смрдљиковцу. Умољен је командант армије за потребно наређење, да се убрза напад 2. прек. пука, јер 4. пук, који се налази на 150 м. од непријатеља, не може дуго издржати на том одстојању. У 9.40 час. извештен је командант III. армије, да је за појачање леве колоне на Чикеру упућен 1 батаљон 6. пука, а за појачање 5. пука упућене су 2 чете са Мрамора: сад у општој резерви има 2 батаљона код к. 417, а 2 чете на Мрамору. Ова резерва неће се моћи утрошити, док армија не обавести о ситуацији код суседних дивизија. У 9.40 час. саопштено је команданту артилерије, да води рачуна о наступању непријатељских делова са Бугарског брда ка Брајковцу (Смрдљиковцу). У 10.10 час. саопштава командант Комбиноване дивизије, да ће јуриш на Чикер бити у 10.30 час. Ово је одмах саопштено команданту десне колоне и артилерије. У 10.30 час. командант десне колоне јавља, да се долином Оњега ка Смрдљиковцу креће једна јача непријатељска колона и да је командант 1 батаљона рањен. У 10.45 час. командант десне колоне јавља, да су извесни делови пука принуђени унакрсном ватром на повлачење са Кика. Непријатељ је напао на Кик једном колоном од Бугарског брда преко Смрдљиковца, а другом од Закинца на Кик. Као што се из овог види, левокрилна колона из Моравске дивизије I. позива, која је својим дејством на десној обали Оњега имала да огарантује десни бок Дринске дивизије II. позива пропустила је то учинити, те су делови десне колоне на Кику били доведени у врло тежак положај; они су морали вршити испад и пробијати се, док су успели да се са Кика повуку на Буково брдо. На тај начин, тако погодан ослонац као што је био Кик за дефинитивно овлађивање Чикерског положаја морао се напустити. У 11 час. извесни мањи делови 5. пука II. позива (десне колоне) поколебани су бочним дејством непријатеља из Смрдљиковца; предузете су мере да се ово дејство парира. Командант 5. пука моли, да му се упути за појачање 1 батаљон. У 11.05 час. командант Комбиноване дивизије понова је умољен да 2. прек. пук убрза са нападом, јер командант 4. пука јавља, да због задржавања на најближем одстојању од непријатељског положаја трпи велике губитке и то сасвим бесциљно. У 11.20 час. начелник штаба Комбиноване дивизије моли, да се општа резерва Дринске дивизије II. позива примакне ближе Чикеру, јер вели у Смрдљиковцу има 1 чета 2. пука I. позива. Овај предлог није се могао усвојити, јер нити је речено каква је то ситуација која изазива померање опште резерве, а сем тога што чета 2. пука I. позива у Смрдљиковцу не може утицати ни у ком случају на кретање опште резерве. У 11.30 час. командант 5. пука јавља, да делови тога пука и даље држе један део Кика.
У 11.45 час. наређено је команданту опште резерве, да командант 1. батаљона 6. пука са Мрамора и са друге своје 2 чете дође на Дубово брдо и ту се стави на расположење команданту 5. пука II. позива. У 12.20 час. примљен је извештај команданта Комбиноване дивизије о вршеном јуришу у 10.30 час. на Чикерски положај у коме се вели: „Долазило се на неким местима до на 20 – 30 м. до непријатељских ровова, но даље се није могло због јаке ватре. Чикер се фронтално не може заузети, већ га треба обухватити, за ово треба заложити и последњу резерву Дринске дивизије II. позива“. Изгледа, да се до овог сазнања мало доцкан дошло, и то тек пошто су покушана 2 јуриша у којима се изгубило знатан број војника. У 13 час. командант десне колоне (5. пук) јавља, да због тога, што је Кик нападнут преко Смрдљиковца колоном јачине 2 батаљона и другом колоном исте јачине преко Закинца, принуђен је да се са Кика повуче на Дубово брдо. Команданту 5. пука наређено је, да обрати пажњу на десни бок леве колоне и одржава са овом најтешњу везу. Исто тако да води рачуна о сигурности десног бока дивизије. У 13.10 час. командант 6. пука II. позива извештава, да је се данас у 12 час. споразумео с командантом 2. прек. пука, да јуриш на Чикер изврше данас у 14 час. У 13.20 час. извештен је командант леве колоне о повлачењу делова десне колоне са Кика на Дубово брдо и скренута му пажња, да поведе рачуна о сигурности свог десног бока. У 13.30 час. командант III. армије под ОБр. 3245 саопштава, да је врло важно да Чикер буде заузет; за овај се циљ може употребити резерва, но тежити дк се пешадија штеди од претераних губитака. У 13.40 час. саопштено је команданту 4. пука, да командант III. армије много полаже на то да се Чикер заузме, јер је то од великог значаја по даљи рад.
У 13.45 час. обавештен је командант десне колоне, да ће лева колона заједно са 2. прек. пуком у 14 час извршити јуриш, на Чикерски положај. Препоручено му је, да сигурност десног бока леве колоне захтева, да се са Дубовог брда нападне непријатељ на Кику и на тај начин да му се онемогући евентуални покушај, напад на десни бок леве колоне. Командант десне колоне извештава, да ће се једним делом своје снаге одмах кренути против Кика. У 14 час. добивен је извештај команданта коњичког дивизиона, писат у 9.15 час. са Дрена: „Непријатељ у 8.40 час. држао је према фронту Моравске дивизије I. позива Вис и Кременицу и ту у то време 2. и 16. пук I. позива воде јаку пушчану и артилериску борбу“. У 14.35 час. из штаба III. армије јављају телефоном, да је Моравска дивизија I. позива један свој пук опште резерве издвојила у циљу заштите десног бока и позадине Дринске дивизије II. позива. У 14.45 час. командант 4. пука II. позива јавља, да је у 14 час. предузет јуриш на лево крило Чикерског положаја. У тренутку, кад се борбени поредак кренуо, десно крило његовог распореда поколебано је дејством непријатеља са Кика, које је парирано заламањем фронта. Али једно овај догађај а друго необично јако брисани предтерен у непосредној близини непријатељских ровова, имали су за последицу што овај јуриш није успео. У 15 час. командант коњичког дивизиона извештајем, писаним у 10.20 час., јавља да Моравска дивизија I. позива води јаку борбу у правцу Виса и Кременице. У 15.10 час. јављају из штаба III. армије, да су се у 14.16 час. са Вагана кренула 2 батаљона 1. пука ка Смрдљиковцу ради осигурања десног бока и крила Дринске дивизије II. позива, а одмах за овим батаљонима упућен је и 13. пук I. позива са 1 батеријом. Ово је све доцкан било, јер је Кик већ пао. У 15.45 час. наређено је команданту 5. пука II. позива, да један део својих трупа с левог крила помери нешто у лево и дође у тешњи додир са 4. пуком II. позива.
У 15.50 час. командант 5. пука са Дубовог брда јавља, да се непријатељ с Кика спушта у долину Средњака п., вероватно у намери да нападне Дубово брдо. О овоме одмах обавештен је командант артилерије и Комбиноване дивизије. У 15.55 час. добивен је извештај од команданта III. армије под ОБр. 3255: „Командант II. армије према наређењу Врховне команде упутио је са свог левог крила 1 пук пешадије у правцу Смрдљиковца за одржавање везе између II. и III. армије и за осигурање десног бока и позадине Дринске дивизије II. позива. Ступите одмах у везу са овим пуком. Пук се кренуо у 14.16 час“. У 16.20 час. извештај о спуштању непријатеља у долину Средњака п. достављен је команданту III. армије. У 16.30 час. непријатељски делови, који су се спуштали са Кика, напали су на Дубово брдо, но дочекани нашом јаком пешачком и митраљеском ватром у први сумрак дефинитивно су одбивени. У 16.55 час. из армије јављају, да је колона, упућена са Вагана ка Смрдљиковцу, стављена под команду команданта Моравске дивизије I. позива, стога ступите са њом у везу. У 17.10 час. командант Моравске дивизије I. позива јавља, да је 13. пук I. позива упућен у Смрдљиковац да затвори тај правац и штити бок и позадину Моравске дивизије I. позива и III. армије; 2. пешад. пук држи косу код Трнавци. У 17.35 час. командант коњичког дивизиона доставља извештај, писат у 12.15 час. на Дрену, да су се извесни делови 1. и 3. батаљона 5. пука II. позива по повлачењу с Кика повукли на Градинску (Ово колебање убрзо је престало и делови 5. пука враћени су на Дубово брдо). Делови 2. пука Моравске дивизије I. позива заузели су били предње непријатељске ровове у подножју Виса (к. 385); но због дејства сопствене артилерије, морали су се повући. У 18 час. начелник штаба Комбиноване дивизије пита, какво ће се наређење издати 4. пуку II. позива који је данас нападао на Чикерски положај; 2. прек. пуку који у данашњем нападу није могао успети да овлада Чикером немогуће је остати на блиском одстојању од непријатељских ровова и командант Комбиноване дивизије издаће заповест да се 2. прек. пук за нешто повуче, како би се људство мало одморило и попунило. Одговорено је начелнику штаба Комбиноване дивизије, да свима трупама које нападају Чикер, диригује командант Комбиноване дивизије те према томе одлука тога команданта за 2. прек. пук има да важи и за 4. пук II. позива, али је само потребно тачно утврдити линију до које ће се повући оба пука, да се не би десило, да и у овој радњи буде несагласности, као што је било у данашњем нападу. Најзад ово ће се питање продискутовати са армијом и чути њено мишљење о томе. Умољен је стога начелник штаба Комбиноване дивизије, да се одмах не издаје наређење за повлачење 2. прек. пука.
У 18.45 час. под ОБр. 1777 послат је извештај команданту III. армије, Комбиноване и Моравске дивизије I. позива о раду трупа ове дивизије данас по подне у овоме: „4. пук II. позива пошао је данас у 14 час. на јуриш на Чикерски положај једновремено са 2. прек. пуком, но у овоме укочен је бочним дејством непријатељских трупа са Кика; у циљу парирања овог дејства деснокрилни батаљон морао је заломити фронт према непријатељу с Кика. Остали батаљони су на данашњим својим местима. Предузета демонстративна радња у 13.30 час. од стране 5. пука са Дубовог брда против Кика ометана је нападом, који је непријатељ предузео с Кика против Дубовог брда. С обзиром на замор трупа, јачину непријатељских положаја, губитке и артилериска средства, мишљења сам да би напад требало обновити, ако би се преко Кика у позадину Чикера могле упутити нове трупе довољне јачине. Мишљење команданта Комбиноване дивизије, чији је објекат Чикер, у овом погледу меродавније је. Трупе дивизије налазе се у главном у истом распореду, у коме су биле и пре поласка на јуриш на Чикерски положај у 14 час.“. У 19 час. начелник штаба ове дивизије добио је одговор од помоћника начелника штаба III. армије, да се обзиром на намере армиског штаба нема ништа против, да се трупе које су нападале на Чикерски положај за извесно мало одстојање одмакну од непријатељских ровова, како би се људству дотурила храна и попунила муниција. Одмах је ово достављено команданту 4. пука и учињено питање за колико је неопходно потребно, да се повуку делови 4. пука ради одмора, дотурања хране и попуне муницијом, водећи при том рачуна да се не напушта већа просторија, јер ће се ова понова морати под ватром прелазити, ако не сутра а оно прекосутра. Командант 4. пука јавља, да ће довољно бити ако се повуче на једну косицу, паралелну са непријатељским положајем, а која се налази 3 – 400 м. од непријатељских ровова. У 19.20 час. достављен је под ОБр. 1779 команданту III. армије, Комбиноване и Моравске дивизије I. позива исказ непријатељских војника из 25. хонведског пука, који су заробљени око 17 час. на фронту 5. пука II. позива. У току јучерашњег дана на Дубовом брду и Кику био је 26. и 28. пук; 25. пук био је јуче 3. децембра до подне близу Љига. У поноћ 3./4. децембра 26. и 28. пук кренути су ка Смрдљиковцу. Но у главном покрет ка Смрдљиковцу извршен је 4. децембра пре подне. У 19.45 час. начелник штаба Дринске дивизије II. позива извештава начелника штаба Комбиноване дивизије, да је наређено команданту 4. пука II. позива да се може повући уназад тако, да остојање од непријатеља буде 3 – 400 м., у случају да командант Комбиноване дивизије донесе одлуку, да се трупе које су западно на Чикерском положају за нешто повуку. Начелник штаба Комбиноване дивизије изјавио је, да ће се издати наређење 2. прек. пуку, да се такође повуче на 3 – 400 м. од непријатеља ради одмора и попуне.
У 20 час. издато је наређење команданту 4. пука II. позива, да се у највећој тишини и у реду повуче на 3 – 400 м. од непријатељских ровова, при томе да се одржава стална и тесна веза са десним крилом Комбиноване дивизије као и додир с непријатељем. На тај начин и 2. прек. пук и 4. пук II. позива извршили су повлачење; 2. прек. пук отпочео је наређено повлачење нешто раније. Око 21 час командант 4. пука II. позива јавља, да се 2. прек. пук повукао не за 3 – 400 м. већ на далеко веће одстојање и да његово лево крило нема везе више са десним крилом 2. прек. пука. Начелник штаба Комбиноване дивизије упитан о овоме изјављује, да то није тачно и да је се 2. прек. пук повукао за свега 3 – 400 м. од непријатеља. Ово је саопштено команданту 4. пука II. позива и примећено му, да обрати други пут пажњу на извештаје, које шаље дивизији, да се не би изазвала излишна дискусија. Командант 4. пука наводи: Да га је тако обавестио командант његовог левокрилног батаљона и то не једанпут већ два пут. У осталом он ће извештај понова проверити. Око 21.30 час. командант 4. пука понова јавља, да је апсолутно тачно, да се 2. прек. пук много више повукао него што је наређено (3 – 400 м.), колико, пак, тачно због ноћи не може да се утврди, али главно је то, да се распоред тога пука не налази у висини 4. пука, већ знатно назад и да је на тај начин лево крило 4. пука изложено. Одмах је предњи извештај достављен начелнику штаба III. армије, који је умољен да се ова ствар расветли, јер директним објашњењем са Комбинованом дивизијом није се дошло ни до каквог резултата. После објашњења са начелником штаба Комбиноване дивизије, начелник штаба III. армије јавља, да се 2. прек. пук према добивеном извештају повукао свега 3 – 400 м. од непријатељских ровова и да према томе извештај команданта 4. пука неће бити тачан. После ових узалудних објашњења остављено је стање какво је, до сутра кад ће се на лицу места проверити право стање ствари, а команданту 4. пука II. позива препоручено да обрати пажњу на сигурност свог левог бока.
Ток борбе десне колоне. Распоред десне колоне (5. пука II. позива) око поноћи 3./4. децембра био је овакав: 1. батаљон ојачан са 2 чете 4. батаљона и 2 митраљеза, по овлађивању најсевернијег ћувика Кика, наступао је ка највишем ћувику Кика. 3. батаљон нападао је највиши ћувик Кика са сз. из долине п. Средњака, али без успеха. Пуковска резерва: 2. батаљон и 2 митраљеза на Дубовом брду, а 2 чете 4. батаљона на Кречанцу. Овде је потребно поменути и 3. батаљон 4. пука II. позива (из леве колоне), кога је командант тога пука упутио да одржава тесни додир са десном колоном и продужи напад на Кик. Овај батаљон затекла је поноћ 3./4. децембра у подножју крајњег левог крила Чикерског положаја; његови напори да избије на овај положај остали су тада безуспешни. 3. батаљон 4. пука II. позива није дакле нападао на Кик, већ на крајње лево крило Чикерског положаја. Ну, ипак, тај је батаљон био у тешњој вези са десном колоном него са његовом левом колоном. Командант десне колоне, добивши 3. децембра у 23.30 час. дивизиску заповест ОБр. 1768 за продужење напада те колоне на Кик и лево на Чикер, појачао је свој 1. батаљон, са остале две чете 4. батаљона и издао ову заповест за продужење напада: „Командант Дринске дивизије II. позива извештава, да ће 4. децембра у 1 час лева колона ове дивизије и десна колона Комбиноване дивизије продужити напад на Чикер, па да би се извршио напад једновремено и на Кик, наредио је: да овај пук са батаљоном из 4. пука II. позива (3. батаљон) изврши напад на Кик и исти дефинитивно заузме. Овај напад извршиће 1. и 3. батаљон са 2 митраљеза, ојачан 4. батаљоном, а уз садејство батаљона из 4. пука II. позива. Напад извршити у 1 час 4. децембра, а до тог времена све припремити за тај напад. 2. батаљон и 2 митраљеза остаће као пуковска резерва на Дубовом брду и Кречанцу“.
Пошто су извршене све припреме, отпочео је напад у одређено време: 1. батаљон са 2 митраљеза, ојачан 4. батаљоном препадом и у једном налету на нож, заузео је највиши ћувик Кика. 3. батаљон 5. пука II. позива, који је био у лево од 1. и 4. батаљона, успео је да избије својим десним крилом на Кик, али његово лево крило не послужи иста срећа, те заједно са 3. батаљоном 4. пука II. позива остане и даље на падини ј. дела Кика, која се спушта у долину п. Средњака. Узрок овоме био је, поред јаке фронталне ватре, коју су ти делови добијали са Кика, и бочна ватра, коју је непријатељ са крајњег левог крила Чикерског положаја отварао. 1. батаљон из сопствене иницијативе отпочео је напад око 0.20 часова, дакле пре утврђеног времена. Непријатељ, и ако је изгубио највишу тачку Кика, ипак није сасвим очишћен са свог положаја. Он се задржао на ј. крају Кика, и на оној греди, која га везује за главни Чикерски чвор. Правилно ценећи овај велики значај Кика који се по своме месту налази према боку, а донекле и позадини Чикерске одбранбене линије, непријатељ је од момента кад је Кик заузет па до 7 час. 4. децембра учинио силне и напорне покушаје да контра нападима поврати највиши ћувик Кика. И доиста овај је ћувик у том времену више пута прелазио час у непријатељеве час у наше руке; шта више губљени су па опет повраћани заједно са положајем и оба митраљеза придана 1. батаљону, који је сву тежину ове до крајности напорне и неравне борбе, на својим леђима носио. На крају, највиши ћувик Кика остао је у нашим рукама. Али непријатељ, и ако заморен и истрошен великим губитцима које је претрпео, ипак се налазио у непосредној близини наших трупа на највишем делу Кика. У току ове борбе, командант десне колоне, а у смислу мог наређења да по овлађивању Киком продужи надирање у леви бок Чикерског положаја, издао је у 3.45 час. ову заповест: „Чим рашчистите са ситуацијом на Кику, одмах обухватно продужите напад на Чикер, те да се олакша трупама, које са фронта нападају тај положај, јер је неопходно потребно да Чикер падне пре зоре. Овај напад у бок и у позадину Чикера, извршити ма и са једном четом, ако то не буде било могуће са јачом снагом“.
До 7 час., поред 1. батаљона избиле су на Кик и 2 чете 4. батаљона, којима је био ојачан 1. батаљон. 3. батаљон 5. пука II. позива, који је нападао лево од 1. батаљона, успео је да избије са 2 чете на Кик, а друге две чете – левокрилне – тучене бочном ватром са крајњег левог крила Чикерског положаја остале су на падини Кика, не успевши да избију на положај. 3. батаљон 4. пука II. позива који је нападао лево од 3. батаљона 5. пука II. позива на крајње лево крило Чикерског положаја, и поред учињених напора и покушаја, није успео у нападу. У 7.30 час. командант десне колоне наредио је свом 3. батаљону, да и са остале две чете безусловно избије на Кик (ове две чете биле су према ј. крају Кика) и тако исто позове и команданта 3. батаљона 4. пука II. позива да похита са својим нападом, јер је десна колона већ овладала највишим ћувиком Кика. Око 8 час. 1 чета од 3. батаљона 5. пука II. позива избија на Кик, али она друга левокрилна чета није могла избити. Напад 3. батаљона 4. пука II. позива на крајње лево крило Чикера остаде и даље безуспешан. Као што је горе наведено, непријатељ изгубивши највиши ћувик Кика, посео је за одбрану, с фронтом ка северу, греду, која везује Кик са главним Чикерским чвором, а у непосредној близини поменутог највишег ћувика. Та греда налазила се позади Чикерске линије са фронтом ка истоку, а коју напада десна колона Комбиноване дивизије и лева колона Дринске дивизије II. позива. Очигледно је према томе, да би успешно надирање наших снага са Кика поменутом гредом ка југу довело у врло тешку ситуацију непријатељске трупе на Чикерском положају, јер би им се појавиле у позадини њиховог положаја. Схватајући сву тежину ситуације у којој се тог момента (7 час.) налазио, непријатељ је почео прикупљати и довлачити са свију страна појачања у циљу преотимања Кика. Командант 1. батаљона, по овлађивању најсевернијег ћувика Кика, продужио је надирање ка југу, као што је наведено, док није дефинитивно овладао Киком. Имајући на тај начин осигуран десни бок и позадину, командант 1. батаљона ојачан са 3 чете 3. батаљона 5. пука II. позива, које су такође успеле биле да избију на Кик, продужио је око 7 час. надирање ка главном Чикерском чвору. Али одмах у почетку осетило се, да се непријатељ у знатној мери појачао и одмах затим и сам је, са греде што везује Чикер са Киком, прешао у напад и чинио крваве и очајне покушаје да поврати највиши ћувик Кика. Ове његове нападе потпомагала је артилерија са главног Чикерског чвора и она са Барзиловачког гробља. Али се уопште може рећи, да ова ватра није била јака. Наша пак артилерија са пуно успеха подупирала је трупе десне колоне. Ово крваво рвање на Кику, при чему је долазило до борбе на нож и до употребе бомбе у највећој мери, трајало је с успехом по наше трупе све док се нису појавиле јаке непријатељске снаге, готово са свих праваца. Са Барзиловачког гробља, Закинца и у долини Оњега з. од Брајковца примећени су хитни покрети непријатељских јачих делова у правцу Кика. Око 8.40 час. примећена је у покрету са Барзиловачког гробља преко Новаковог брда ка Брајковцу, једна непријатељска колона јачине 2 батаљона пешадије. У 9.50 час. командант 1. батаљона извештава команданта десне колоне, да је примећена једна непријатељска колона у покрету од Закинца ка Кику. Да би се парирало дејство непријатељске колоне, упутио је из своје резерве 2 чете 2. батаљона у појачање 1. батаљону на Кику. На тај начин у општој резерви десне колоне остале су на Дубовом брду још 2 чете 2. батаљона и 2 митраљеза. У 10 час., у тренутку кад је ситуација на Кику постајала све тежа, буде командант 1. батаљона 5. пука II. позива мајор Петар Стевановић тешко рањен. Међутим, он је био носилац и душа херојске борбе на Кику. У 10.15 час. примећен је 1 непријатељски батаљон развијен за борбу, с фронтом ка Кику, у долини р. Оњега на јз. ивици Брајковачког гробља. Као што се види, трупама десне колоне припремао је непријатељ обухват са три стране а са снагом која је далеко премашила нашу снагу. Борба на Кику и даље се водила, али је одбрана овог положаја била уздрмана, једно појавом поменутих непријатељских колона, које су претиле да наше трупе ставе под унакрсну ватру, а друго отсутности рањеног команданта 1. батаљона мајора Стевановића.
Напомена команданта Дринске дивизије I. позива. О појави непријатељсккх колона са Закинца, Барзиловачког гробља и из долине р. Оњега, излагања команданта десне колоне, на овом месту, не слажу се потпуно са извештајима о појави тих колона, која ми је командант десне колоне слао у току борбе а која су горе изнета. Али, по извршеном проверавању тачно је ово, што се износи на овом месту.
У колико се ближило подне, ситуација трупа на Кику била је све тежа, а било је очигледно да се, под оваквим околностима, не може држати. Око 11.30 час. непријатељ се већ био приближио Кику и његов је распоред био овакав: У долини Оњега: 1 батаљон и 2 митраљеза развијени на источној ивици Брајковачког гробља, си. од овог развијена она 2 батаљона, што су дошла са Барзиловачке косе; колона са Закинца (2 батаљона) прешла је на десну обалу Песковитог п. и приближава се друму Брајковац – Крстата Липа; непријатељ, са којим се до тада борио 1. батаљон 5. пука II. позива, на греди је што везује Кик са главним Чикерским чвором, и најзад, на левом крилу Чикерског положаја део непријатељске снаге са 1 митраљезом, која је нарочито притискивала ватром крајње лево крило 3. батаљона 5. пука II. позива. Распоред наших трупа на Кику у том тренутку био је (почев са десног крила) овакав: 4. батаљон (4 чете), који је држао с. падину Кика и затворио долину р. Оњега са фронтом ка сз. и западу; 1. батаљон (4 чете) највише истакнут напред (ка југу), држао је највиши део Кика фронтом ка Закинцу и Чикерском чвору; 2 чете 2. батаљона које су у 11.30 час. послате као појачање и избиле на Кик, ојачале су лево крило 1. батаљона; 3. батаљон на крајњем левом крилу фронтом, делом ка Чикерском чвору а делом ка левом боку крајњег левог крила Чикерске одбранбене линије. У општој резерви на Дубовом брду 2 чете 2. батаљона и 2 митраљеза припремне да прихвате трупе са Кика. Најзад што се тиче 3. батаљона 4. пука II. позива, он се и даље налазио на левој страни п. Средњака, а фронтом према левом крилу Чикерских положаја.
У 11.30 час. ситуација је на Кику била врло тешка. Обухваћене понова са свију страна и притиснуте унакрсном ватром, трупе су се једва држале. Још у 11 час. командант 4. батаљона 5. пука II. позива јавља команданту десне колоне о ситуацији, а нарочито да је Кик притиснут ватром готово са свију страна и да се непријатељске колоне са правца Закинца и из долине Оњега све више приближују, изјављује најзад мишљење, да је време да се отпочне повлачење на Дубово брдо и моли за заповест. Међутим, док је извештај путовао са Кика до команданта десне колоне на Дубовом брду, морало се већ приступити повлачењу. Како је командант десне колоне још око 11 час. добио појачање две чете 1. батаљона 6. пука II. позива, то, да би прихватио повлачење са Кика, развија 1 чету од ових двеју чета између Дубовог брда и Закинца, а другу чету задржава на Кречанцу. Око 12 час. отпочело је повлачење трупа десне колоне са Кика. Прво је повучен 3. батаљон. Спустивши се у долину п. Средњака, овај се батаљон идући донекле овим потоком низводно повуче и поседне десно крило Дубовог брда и затвори долину р. Оњега. Две чете 2. батаљона повукле су се код заосталих у пуковској резерви других двају чета истог батаљона на Дубовом брду, а затим је цео 2. батаљон посео лево крило Дубовог брда и седло између Кречанца и Дубовог брда. 1. батаљон са 2 митраљеза повучен је на највиши ћувик Кика у правцу седла између Дубовог брда и Кречанца, где је ушао у састав пуковске резерве. 4. батаљон повучен је и посео положај између 2. и 3. батаљона – Дубово брдо. Повлачење је завршено око 13 час. Распоред десне колоне у том тренутку био је пошав са десног крила, које се наслањало на р. Оњег за неколико стотина метара узводно од ушћа п. Средњака, овакав: Десно крило: 3. батаљон затварао је долину Оњега; један вод 2. батаљона још из раније пребачен је на десну страну Оњега ради одржавања везе са трупама Моравске дивизије I. позива на овој страни Оњега. Центар: 4. батаљон на центру Дубовог брда. Лево крило: 2. батаљон на левом крилу Дубовог брда пружајући лево крило до закључно са седлом између Кречанца и Дубовог брда. Пуковска резерва: 1. батаљон 5. пука II. позива и 2 чете 1. батаљона 6. пука II. позива, постављене позади левог крила распореда ради спречавања евентуалног покушаја да се непријатељ пробије између ове и леве колоне дивизије.
Повлачење десне колоне са Кика на десну обалу п. Средњака, на Дубово брдо, одголитило је десно крило и бок 3. батаљона 4. пука II. позива тј. леве колоне, која је нападала на Чикерски положај. Ово повлачење толико је теже падало, што је извршено баш у времену, кад је лева колона у заједници са десном колоном Комбиноване дивизије имала да изврши јуриш (у 14 часова) на Чикер. И ако је био у тешкој ситуацији, командант десне колоне, добивши у 13.45 час. наређење команданта Дринске дивизије II. позива да притисне Кик и не дозволи да се непријатељ са Кика баци против десног крила леве колоне, одмах је издао заповест за напад на Кик. Према тој заповести: 3. батаљон са своје 2 чете има да напада непријатеља у правцу Брајковца, ослањајући своје лево крило на с. део Кика; 4. батаљон напада лево од 3. батаљона тј. на с. ћувик Кика и 2. батаљон напада лево од 4. батаљона на највиши пошумљени ћувик Кика. Пуковску резерву образоваће: 1. батаљон 5. пука II. позива; 2 чете 3. батаљона 5. пука II. позива и 2 чете 1. батаљона 6. пука II. позива са оваквим распоредом: 1. батаљон 5. пука II. позива и 2 чете 3. батаљона 5. пука II. позива на Дубовом брду, а 2 чете 1. батаљона 6. пука II. позива на Кречанцу. Као што се види, овде је командант десне колоне кренуо у напад све трупе те колоне. Према томе, с обзиром на време кад је тај командант добио заповест (13.45 час.) да притисне Кик, као и с обзиром на време, које се морало употребити на припрему напада, није се наравно, могло прећи на извршење напада пре 15 час. На тај начин изгубило се и у времену, а непријатељске трупе на Кику не ангажоване и не узнемираване могле су се бацити против десног крила и бока леве колоне, која је у 14 час. вршила јуриш на Чикер.
Напомена команданта Дринске дивизије II позива. Међутим, идеја поновног напада десне колоне на Кик била је чисто демонстративне природе, и стога је требало да десна колона одмах по пријему заповести у 13.45 час. одвоји неки део из сваког батаљона првог борбеног реда, па извесан део баци у правцу Кика. Тада би се добило у времену и непријатељ се не би сасвим неузнемираван могао окренути против десног крила ове колоне.
Батаљони десне колоне по извршењу свих припрема отпочели су напад на Кик у 15.30 час. Још одмах у почетку покрета, добивен је извештај од патрола из долине п. Средњака, да је и непријатељ са Кика прешао у напад и да се спушта у јаругу Средњака. Непријатељ је најјачом снагом напао на центар распореда десне колоне – 4. батаљон – потиснувши га назад. Исто тако наишли су на јак отпор и друга два батаљона из првог борбеног реда, али ипак слабији од оног на центру. Због повлачења 4. батаљона, а и стога, што цео овај напад више није имао свог циља, трупе првог борбеног реда десне колоне повучене су постепено на свој положај Дубово брдо. Повлачење ово, нарочито повлачење 4. батаљона, извршено је са прихватом 1 чете 1 батаљона 5. пука II. позива из опште резерве и двају митраљеза, развијено све на Дубовом брду. Око 17.30 час. трупе првог борбеног реда вратиле су се на положај и поселе своје раније ровове. Непријатељ је међутим продужио свој напад против нашег центра – 4. батаљона. Али дочекан са наше стране снажном пешадиском и митраљеском ватром, као и тучен нашом артилеријом, непријатељ је одбивен а затим пребачен на леву обалу п. Средњака. После одбивеног непријатељског напада командант десне колоне настао је, да се положај што боље уреди и утврди за одбрану. Са малим изменама распоред је десне колоне остао онакав, какав је био пред поновни напад на Кик: десно крило: 3. батаљон 5. пука II. позива; центар: 4. батаљон, 1 чета 1. батаљона 5. пука II. позива и 2 митраљеза; лево крило: 2. батаљон 5. пука II. позива и 2 митраљеза. Пуковска резерва: 1. батаљон 5. пука II. позива (3 чете) и 1. батаљон 6. пука II. позива, све позади левог крила целокупног распореда. Испред првог борбеног реда била су истакнута јача стражарска одељења до јаруге п. Средњака, а нешто позади ових, на погодним местима, постављена су бомбашка одељења. У току ноћи 4./5. децембра на фронту десне колоне није било значајнијих и крупнијих догађаја. Мањим групама непријатељ је с времена на време нападао на наша стражарска одељења.
Ток борбе леве колоне. Као што је горе наведено, командант Комбиноване дивизије наредио је својој десној колони (2. прек. пук) да продужи напад и изврши јуриш 4. децембра у 1 час. Овај напад имала је да потпомогне лева колона Дринске дивизије II. позива (цео 4. пук II. позива). Леву колону ове дивизије затекла је поноћ 3./4. децембра према левом одсеку Чикорске одбранбене линије, а на 150 – 200 м. одстојања од непријатељских ровова и то у оваквом распореду: У првом борбеном реду, пошав са десног крила, били су: 3., 4., 1. батаљон, појачан са 2 чете 2. батаљона – све из 4. пука II. позива. Позади левог крила у пуковској резерви: 2 чете 2. батаљона. 3. батаљон који је нападао крајње лево крило Чикорског положаја био је за нешто одвојен од 1. батаљона, одржавајући тесну везу са левим крилом десне колоне ове дивизије (5. пешад. пук II. позива). Командант леве колоне, добивши дивизиску заповест да напад има да продужи 4. децембра у 1 час и изврши јуриш на Чикорски положај у заједници са десном колоном Комбиноване дивизије, ојачао је своје лево крило са једном четом пуковске резерве, припремио одељења бомбаша и очекивао моменат за напад, одржавајући сталну везу са десним крилом 2. прек. пука. Према пројекту команданта Комбиноване дивизије, заказаноме јуришу у 1 час имала је претходити кратка, али снажна припрема артилериском ватром. У овој припреми учествовала је артилерија Комбиноване и Дринске дивизије II. позива. Од стране ове дивизије учествовала је артилериска група са Мрамора. Могло би се дискутовати о томе, у колико је при ноћним нападима и јуришима целисходна артилериска припрема, нарочито кад се наша пешадија налази на тако блиском одстојању од непријатељских ровова. Није ли се овом артилериском ватром, чије материјално дејство ни у ком случају није могло бити велико, скренула и пробудила пажња непријатеља на оно што ће бити. Тачно у 1 час извршио је 4. пешад. пук II. позива наређени јуриш са пуно пожртвовања и храбрости. Али силна ватра, којом је непријатељ обасуо непосредан предтерен, чист као длан, онемогућила је успешан завршетак овога јуриша. Не успевши у овом јуришу, трупе десне колоне понова су поселе своје ровове на одстојању од непријатеља на 150 – 200 метара. После овога јуриша, све до 6 час. на Чикорском фронту развијала се час јача час слабија ватра.
Према наређењу команданта Комбиноване дивизије у 6 час. продужен је напад на Чикор код обеју колона. Лева колона Дринске дивизије II. позива по цену великих жртава, успела је постепеним и појединачним приближавањем да добије нешто терена. Местимично се примакла непријатељским рововима на 100 – 150 м. Чим је се свануло, и ако је био мутан дан, артилерија ове дивизије почела је снажном ватром потпомагати напад пешадије. Припремајући овако јуриш пешадиском, митраљеском и артилериском ватром, командант леве колоне Дринске дивизије II. позива обратио се у 8.30 час. команданту десне колоне Комбиноване дивизије с молбом, да му јави кад он мисли предузети јуриш и да се то изврши једновремено и заједнички. У 9.30 час. добио је одговор, да ће десна колона Комбиноване дивизије извршити јуриш у 10.30 час. У 9.35 час. пристигао је команданту леве колоне ове дивизије 2. батаљон 6. пука II. позива, који му је упућен из дивизиске резерве као појачање. Овај батаљон постављен је као пуковска резерва позади левог крила 4. пука II. позива. Заказани јуриш у 10.30 час. није извршен. Било је покушаја и то озбиљних, али успеха није било. Полазило се напред за 30 – 40 м., али се даље није могло. Непријатељска ватра била је тако интензивна, да је ова косила, што се је помолило иза заклона. Код десне колоне Комбиноване дивизије стање је бнло исто. У 11.40 часова на питање команданта 4. пука II. позива одговорио је командант 2. прек. пука, да његов пук због јаке непријатељске ватре није могао кренути више од 20 – 30 м. У 11.50 час. командант леве колоне Дринске дивизије II. позива ојачава своје лево крило са двема четама 2. батаљона 6. пука II. позива (из пуковске резерве), пошто је последњу чету из свог 2. батаљона још раније утрошио. У 12.15 час. командант десне колоне Комбиноване дивизије извештава команданта леве колоне Дринске дивизије II. позива да се напад – јуриш – продужи у 14 час. Примивши овај извештај командант леве колоне Дринске дивизије II. позива предузео је све мере, да се јуриш како треба изврши.
Поред тога, што је непријатељски положај обасут најјачом пешадиском и митраљеском ватром, обратио је се команданту артилерије и известио га, да ће се јуриш извршити у 14 час., позивајући га да продужи интензивну припрему артилериском ватром. Командант артилерије пре тога добио је наређење у овом смислу од команданта дивизије и већ је био почео обасипати непријатељски положај најјачом ватром. Али због тога, што се око подне била спустила јака и густа магла осматрање и коректура ватре није се могла вршити у довољној мери. Из тих разлога ни резултат ове припреме артилериском ватром, није био онакав какав је требао бити. Овде је потребно напоменути јаку теренску особеност, која је баш изискивала да се најпажљивије и најпрецизније изврши коректура артилериске ватре. Коса, ребро, што се са главног Чикерског гребена спушта у долину п. Средњака, која је чинила леви одсек Чикерског положаја, није имала дубине; била је то једна оштра коса, чији је гребен врло тешко погодити, само ако се не изврши како ваља коректура ватре; артилериско зрно тада обично или подбаци или пребаци. Ово се нарочито осетило, кад се приступило рушењу разорним зрнима, одлично израђених непријатељских заклона. У току ове припреме у 13.15 час. командант леве колоне добио је извештај од команданта 3. батаљона 4. пука II. позива, да се примећује спуштање непријатељских делова са Кика у п. Средњак и да се 5. пешад. пук II. позива повукао са Кика на Дубово брдо, те му је на тај начин оголићен десни бок и позадина. Командант 4. пука II. позива предузео је у колико је могао да осигура свој десни бок, а од стране команданта дивизије одмах је наређено команданту десне колоне да погодним распоредом и погодним мерама, осигура оголићени десни бок леве колоне, изазвано повлачењем трупа десне колоне са Кика. Тачно у 14 час. после најинтензивније припреме и поред великих губитака извршила је ојачана лева колона ове дивизије (5 батаљона) поновни јуриш на леви одсек Чикорског положаја. Непријатељ је из својих врло добрих заклона отворио поражавајућу пешадиску и митраљеску ватру, тако да се после 20 – 30 м. морало застати и лећи. Трчећим кораком понова се кренуло на јуриш. У овом налету, поједине групе војника, нарочито бомбашка одељења, успели су да се приближе непријатељским рововима на 20 – 30 м., али поред све храбрости и пожртвовања официра и војника, поред великих губитака, у јуришу се није имало дефинитивног успеха. Чим се 5. пук II. позива повукао са Кика на Дубово брдо, непријатељ се почео са Кика спуштати у долину п. Средњака. И природно, да пошто је постигао успех на Кику и спасао своје трупе на Чикору бочног притиска, продужио је да у истом смислу развије своје дејство, али сад против десног бока леве колоне ове дивизије, дакле против бока трупа које су са фронта напале на Чикорски положај.
Горе је наговештено, да је повлачењем десне колоне на Дубово брдо, остао оголићен десни бок, а донекле и позадина 3. батаљона 4. пука II. позива. Мере, које су биле предузете да осигурају овај леви бок, код овакве ситуације нису биле довољне. Тако између 14 и 15 час. непријатељ, који се по повлачењу 5. пука II. позива на Дубово брдо спустио у долину п. Средњака, извршио је обухватом снажан напад у десни бок 3. батаљона 4. пука II. позива. Овај батаљон, који је данас био на левој обали п. Средњака према крајњем левом крилу Чикорског положаја поремећен донекле овим бочним нападом, повукао се у долину п. Средњака, а потом пребацио на десну обалу истог и заузео положај, којим је заштитио десни бок и позадину леве колоне и онемогућио непријатељу даље продирање уз п. Средњак у позадину леве колоне. Због овог догађаја, као и стога што артилерија из наведених узрока није била у стању да припреми својом ватром јуриш онако како је требало, јуриш на Чикорски положај, вршен у 14 час., није успео. Такође није успео ни јуриш на Чикор, који је једновремено извршила десна колона Комбиноване дивизије – а зашто није успео, није познато. И ако овај јуриш, који је предузет са максимумом енергије, није успео, ипак су трупе сачувале потребну хладнокрвност, јер су се задржале на својем дотадашњем јуришном положају. Једино, као што је наведено, 3. батаљон 4. пука II. позива што се повукао на десну обалу п. Средњака, али је то повлачење у пуној мери одговарало новој ситуацији створеној повлачењем десне колоне на Дубово брдо. Добивши наређење команданта Дринске дивизије II. позива за одбрану дотадашњих положаја, командант леве колоне предузео је све мере, да се на тој линији солидно учврсти. Одмах се продужило са израдом заклона, попуњавањем муниције и уређивањем јединица. Команданту 3. батаљона 4. пука II. позива наредио је командант леве колоне да ухвати и стално одржава најтешњу везу са левим крилом десне колоне. Са десним крилом десне колоне Комбиноване дивизије одржавала је се непрестано тесна веза. Све трупе ове дивизије, које су нападале на Чикор у току овог дана, остале су (изузев 3. батаљона 4. пука II. позива) до 20 час. на линији удаљеној 150 – 200 м. од непријатељских ровова. Непријатељ за све то време није показивао никакву активност, само је с времена на време вођена час дужа час краћа пешадиска паљба. Нов положај, на који су се повукле трупе леве колоне, јесте једна косица, која се одваја од греде што спаја Чикор са Калањевачким безименим ћувиком, пружајући се паралелно са Чикорским непријатељским положајем а на одстојању око 3 – 400 м. Заузимање новог положаја завршила је десна колона тек око 22.45 час. Распоред је био овакав: 3. батаљон 4. пука II. позива на десној страни п. Средњака, у висини новог положаја десне колоне; на поменутој коси, на левој страни п. Средњака пошав с десног крила, били су развијени остали батаљони 4. пука II. позива и то: 4., 1., 2. ојачан са 2 чете 2. батаљона 6. пука II. позива и најзад у пуковској резерви, позади левог крила, 2 чете 2. батаљона 6. пука II. позива. Код 1. и 3. батаљона 4. пука II. позива била су и по 2 митраљеза, као што је то напоменуто, још од почетка борбе. Веза, која је између леве колоне ове дивизије и десне колоне Комбиноване дивизије редовно одржавана, пореметила се и изгубила у току повлачења обеју колона 4. децембра у вече. Ноћ 4./5. децембра на фронту леве колоне ове дивизије, проведена је без јачих узнемиравања и релативно на миру. Било је обостраног пушкарања с времена на време. По свему судећи, непријатељ није у току ове ноћи приметио извршено повлачење делова леве колоне ове дивизије.
Дејство Комбиноване дивизије
Продужење боја
Рад десне колоне. У 6 час. командант десне колоне наредио је понова јуриш на непријатеља. За овај јуриш појачан је први борбени ред још једном четом тако, да је сад десна колона имала 4 батаљона и 1 чету у првом борбеном реду а свега 3 чете у резерви. И овај јуриш није успео, ма да је за његов успех уложена сва воља и пожртвовање. После три неуспела јуриша, десна колона је у 14 час. покушала и четврти јуриш, уз залагање и последње снаге. Али опет се није успело; главни непријатељски положај опет се није могао заузети. 2. прек. пук имао је око 750 губитака у људству у овоме нападу; уложио је све, што је могао и имао за постигнуће успеха и није успео. Више није било изгледа за успех, те је команданту дивизије предложио командант колоне, да своје трупе повуче на први прихватни положај – Цер, – те да не трпи узалудне губитке на брисаном нагибу а на даљини 30 – 150 корака од непријатеља. Поред овога командант колоне саопштио је команданту дивизије, да трупама његовог првог борбеног реда апсолутно није могла да се дотури храна за последњих 48 час. због врло јаке непријатељске ватре, те је и са овог гледишта потребно, да се трупе повуку нешто назад и да се нахране. Командант дивизије је одобрио команданту колоне, да своје трупе повуче за нешто уназад из наведених разлога, али му је напоменуо и то, да се никако трупе не смеју повлачити назад толико, да би доцније имале знатних губитака при доласку на положај, где су сад. Напоменуо је команданту још и то, да се повлачење мора извести тако тајно, да то непријатељ апсолутно не осети, а на садашњим положајима оставити наше делове, те да непријатељ не посумња у наше повлачење и не овлада понова предтереном, који је имао јуче пре подне. У 22 часа командант десне колоне отпочео је повлачење својих трупа на линији Цер – раскрсница путова, која је добро утврђена. Извлачење трупа на овакој близини до непријатеља извршено је потпуно непримећено од непријатеља. Из сваке чете остао је у рововима по један део, који је отварао ватру и тиме маскирао повлачење, па су се после и ови делови повукли. У току ноћи извршено је у потпуном реду поседање положаја Цер – раскрсница путова, са истуреним предстражама напред.
Узроци неуспелог напада десне колоне у току 3. и 4. децембра ови су: Чикер је топографски најјача отпорна тачка на целом непријатељском одбранбеном фронту између Оњега и Качера. Чикер је још и солидно утврђен од непријатеља. Непријатељ је имао јаких резерава и њима је парирао наше ударе и враћао делове свог првог борбеног реда, који су покушали да се повлаче. Ово потврђује у свом саслушању командир чете у 3. батаљону 19. ландверског пука (резервни поручник – заробљен на Чикеру 6. децембра). Колона је по своме месту морала изводити чисто фронтални напад. Непријатељ је имао врло добро брисан предтерен и добро је искористио све земљишне предмете (куће, плотове, врзине итд.). Непријатељ је био бројно јачи и показао је у борби крајњу отпорност и пожртвовање, схватајући потпуну важност свог положаја и правца нашег надирања преко Чикора и Чикера. У овоме нападу истиче се велики нападни дух наших трупа, које врше четири јуриша и по неуспеху увек се задржавају на своме јуришном положају. И после претрпљених – око 800 – губитака 2. прек. пук остаје на 30 – 150 корака пред непријатељем. Непријатељ је одржао свој положај, али је био борбом толико изнурен и нашим нападом толико изненађен, да није покушавао никакав против напад ни 5. децембра, кад је био уверен, да смо своју главну снагу повукли на положај Цер. Непријатељ је остао на свом положају потпуно неактиван и изгледа да је био потпуно срећан и задовољан, кад га ми више не нападамо.
Рад десне колоне. Како поједине патроле, слате преко ноћи 3./4. децембра, нису дале потребне податке о непријатељу, то је командант колоне наредио командантима батаљона, да зором отпочне извиђање непријатеља. Командант 1. батаљона (лево крило) послао је један вод у правцу косице и Пољаничког гробља у правцу десног крила и бока непријатељског, те да извиди докле се протеже непријатељско десно крило и како је непријатељ утврђен. Вод се вешто привукао непријатељу неопажен и са узвиком „Ура“ јуришао на непријатељску предстражу бацајући бомбе. Непријатељска предстража, изненађена, повукла се је нешто уназад, наш вод избије на њен гребен и примети у долини иза гробља један непријатељски батаљон. На овај наш вод кренуо је сад непријатељ из примећеног батаљона две чете, које су отвориле ватру, а сем тога вод је добио непријатељску ватру и са Амбаришта, те је непријатељском унакрсном ватром био принуђен на повлачење. Овим путом и извештајима од других патрола добивена је ова слика непријатељског распореда на његовом десном крилу: У шљивару код Амбаришта у рововима и у кућама с. Пољанице, према крајњем левом крилу Камаља, до 2 чете пешадије; на косици и гробљу, фронтом према Камаљу, у рововима један батаљон пешадије и 2 митраљеза. Око 10.35 час. делови 1. прек. пука почели су патролама прелазити Качер ка Амбаришту. Ради одржавања везе са 1. пуком послао је командант 1. (левокрилног) батаљона низ патрола, а за обавештење упутио је у штаб 1. пука једног подофицира са неколико војника.
Како је 1. прек. пук имао да напада правцем Амбариште – Пољанице, то је левокрилни (1.) батаљон леве колоне имао да напада преко с. Шутаца ка Парлогу. Напад је извршен овако: Густа магла. Између наших трупа и непријатељског положаја дубока и стрма јаруга В. Потока. Непријатељски ровови на платоу, удаљени 6 – 800 м. од В. Потока. Амбариште и Пољаничка коса постављени су бочно према косици, на којој је Пољаничко гробље, те треба нападати једновремено и са Амбаришта Пољаничком косом и са Камаља на гробљанску косицу, ако се жели сигуран успех. Са Амбаришта Пољаничком косом имао је да напада 1. прек. пук; а на косицу Пољаничког гробља напада лева колона овако: једна непуна чета фронтално са и. на з., једна чета са ј. ка с., једна непуна чета остаје на Камаљу због још нејасне ситуације на Амбаришту, 7 водова уз поток ка Парлогу ради обухвата непријатељског десног крила; два митраљеза остали су на Камаљу спремни за покрет, чим се дигне магла. Два непријатељска топа дејствовала су слабом и нетачном ватром против позадине Камаља. 1. батаљон 5. прек. пука извршио је напад под заклоном магле у једном налету, протерао непријатељску чету са предстраже и на њеним леђима уз употребу бомби и узвике „Ура“ избио у предње ровове непријатељског главног положаја, и истеравши непријатеља и одавде – продужио је ка главним рововима код Пољаничког гробља и јужно. У ово време појави се непријатељу на гробљанској косици један наш вод – раније одаслат – у бок. Ма да је пријатељ дејствовао јаком пешадиском и митраљеском ватром из 2 митраљеза, ипак су наши пешаци извршили јуриш и улетели у непријатељске ровове, где је сад настала бајонетска и кундачка борба, која је брзо свршена у нашу корист и у којој смо заробили једног поручника – командира митраљеског одељења – и 50 војника и запљенили 2 митраљеза. Непријатељ, због овако брзог и силног налета наше пешадије, одступио је у нереду, гоњен ватром нашег 1. батаљона. Одмах је отпочето утврђивање гробљанске косице, а наређено је, да митраљези дођу на нови положај. То је било око 14 час.
У 14 час. подиже се магла и лево крило 1. батаљона поче одмах да добија бочну, па чак и леђну ватру са Амбаришта; а непријатељ је појачао једним батаљоном и двама другим митраљезима своје одступајуће делове и кренуо у контра напад на 1. батаљон. Непријатељ је уз врло јаку своју пушчану и митраљеску ватру доспео на јуришно одстојање, али се 1. батаљон храбро држи. Међутим, непријатељска бочна и леђна ватра са Амбаришта нагнала је лево крило 1. батаљона на попуштање, те командант батаљона нареди повлачење целог батаљона у раније непријатељске предње ровове, где је одмах отпочело брзо утврђивање. Непријатељ се је задржао на своме главном положају код гробља, а наш 1. батаљон на 4 – 600 м. од њега у ранијим његовим рововима. Утврђивање је вршио сад 1. батаљон најпре и нарочито с обзиром на бочну и леђну ватру са Амбаришта. Према овоме 1. батаљон леве колоне успео је у своме нападу и заузети положај би свакојако одржао, да је био ослобођен непријатељске ватре са Амбаришта – да је 1. прек. пук овладао Амбариштем. А успех – напад би се још и проширио, да је и део 1. прек. пука нападао са Амбаришта Пољаничком косом. Жестина напада 1. батаљона огледа се у поменутом заробљавању непријатеља, у факту да је непријатељ задовољан са повратком својих главних ровова и у нашим губитцима, који код овог батаљона износе: Погинуло: 1 официр, 18 подофицира и редова; рањено: 96 редова; нестало: 1 подофицир и 24 редова. 1. батаљон се задржао на десној обали В. Потока са трима четама у првом борбеном реду, а на левој обали В. Потока на Камаљу – у резерви – остала је једна чета са 2 митраљеза. У таквом распореду батаљон је заноћио и целе ноћи 4./5. децембра утврђивао се на новом положају. Непријатељ није овде ништа предузимао преко ноћи. Било је само патролног пушкарања. На десном крилу Камаља 2. батаљон 5. прек. пука имао је наређење од команданта пука, да ватром помогне напад 1. батаљона, а по потреби и активно својим левим крилом. Батаљон је извршио наређење, дејствовао против непријатеља ватром и левокрилна чета упућена је у напад; али због повлачења 1. батаљона у предње непријатељске ровове и ова чета 2. батаљона задржата је у даљем покрету и враћена на свој стари положај у 17 час.
Две чете 3. батаљона (2. и 4.), употребљене за везу између десне и леве колоне, освануле су 4. децембра на 50 – 100 м. од непријатеља. Да би се извршио одлучан напад на овај део непријатељског положаја – „десни ћувик“ – (између кракова В. Потока), привучене су јутрос и остале две чете овога батаљона код Шутачког гробља и једна одмах развијена за напад за 2. и 4. четом. У то време избиле су на овај део фронта развијене чете 6. прек. пука, те је наступила нагомиланост трупа на овоме фронту, због чега је командант 5. пука наредио, да се једна чета извуче и да се половина 3. батаљона држи као резерва на Шутачком гробљу. На Шутачко гробље тада је стигло митраљеско одељење 6. прек. пука и стављено је под команду команданта 3. батаљона 5. прек. пука. Командант 6. прек. пука, имајући сад на свом одсеку и 3. батаљон 5. прек. пука, наредио је, да се чете 3. батаљона извуку са његовог одсека, а само једна чета да се пребаци на леву обалу левог крила В. Потока и ухвати и одржава чврсту везу између 6. прек. пука и 2. батаљона 5. прек. пука. У току ноћи 4./5. децембра ово је све извршено и три чете 3. батаљона 5. пука отишле су у резерву леве колоне на старо место – за средином борбеног поретка колоне. Брдски топ леве колоне у току овог дана тукао је анфиладном ватром непријатељски фронт према Шутачком гробљу.
Рад Драгољског одреда. У 1 час непријатељ је отпочео да туче артилериском, митраљеском и пешадиском ватром лево крило одреда (15. пук II. позива), због чега је командант одреда наредио појачање 15. пука једим батаљоном 1. прек. пука. Ово непријатељско дејство трајало је преко целог дана. Наша артилерија овог дана дејствовала је од 1 час па преко целог дана: против непријатељских трупа на з. делу Врлаје, против непријатељских трупа на Липету и против непријатељских трупа пред левом колоном ове дивизије. Да би се постигло јаче дејство наше артилерије, на Ковиљачу је извучена до 8.15 час. још једна батерија. Командант одреда наредио је команданту 1. прек. пука, да једним батаљоном садејствује нападу леве колоне ове дивизије, ударајући преко Амбаришта у бок непријатељу. Иначе цео одред није могао продужити напад из ових разлога: према Тимочкој дивизији II. позива непријатељ је још на Липету; 15. пешад. пук II. позива, као лево крило одреда, бројно и морално слаб и непоуздан за опстанак на своме положају под непријатељском ватром, а камоли за напад на непријатељске ровове, из којих је сипала јака пешадиска и митраљеска ватра; 1. прек. пук бројно слаб, да би могао и појачати 15. пук и садејствовати левој колони преко Амбаришта и продужити напад на непријатеља на з. делу Врлаје. Због свега овога данашња офанзивна акција одреда граничила се само на помагање напада леве колоне једним батаљоном 1. прек. пука, дејством преко Амбаришта. Према овоме 15. пук II. позива остао је овог дана на свом јучерашњем положају, а 1. прек. пук је развијао, у колико је било могуће, и данас активност у свом раду, као што ће се из даљег излагања видети. Према добивеним наређењима од команданта одреда (поменутих горе), командант 1. прек. пука имао је за данас овај план: са 5 чега да држи највишу тачку Врлаје и потпомаже 15. пук; трима четама да држи Врлајску косу према Качеру за затварање долине Качера и тучење Амбаришта; једним батаљоном – у наслону на поменуте 3 чете – да изврши напад на Амбариште; 3 чете остају као пуковска резерва за левим крилом, с обзиром на стање код 15. пешад пука II. позива; једна чета остала је на Ковиљачи.
Око 11 час. избили су на Амбариште предњи делови батаљона 1. прек. пука, а у 13 час. батаљон је овладао јужним делом Амбаришта. Пошто је овај батаљон био бројно слаб (око 300 пушака), то је командант 1. прек. пука наредио команданту батаљона, да батаљон држи ускупно на растресеном положају Амбаришта и да ступи у везу са командантом левокрилног батаљона 5. прек. пука, па да се с њим споразуме за даљу акцију. Једна непријатељска чета са јужног дела Амбаришта повукла се испред овог батаљона 1. прек. пука ка с. делу Амбаришта, где се задржала, те се – са делом непријатељске снаге на Пољаничкој коси – нашла између леве колоне ове дивизије и овог батаљона 1. прек пука на Амбаришту. Од каквог је штетног утицаја било дејство ватре овог непријатеља против левог крила леве колоне видели смо напред; али батаљон 1. прек. пука задржао се на ј. делу Амбаришта и ту остао неактиван, ма да је командант 1. (левокрилног) батаљона 5. прек. пука непрестано захтевао, да овај батаљон продужи напад преко с. дела Амбаришта и Пољаничком косом. Непосредна веза између команданата батаљона није могла бити ухваћена, јер су били раздвојени непријатељем, већ је ова ишла од 1. батаљона 5. прек. пука преко команданта 1. прек. пука. Неактивност овог батаљона 1. прек. пука објашњава се његовом сувишном бројном слабошћу и знатним удаљењем од свог пука и од леве колоне ове дивизије. По податцима, добивеним од нових заробљеника, данас су се појавили пред фронтом Драгољског одреда – сем батаљона 3. босанског и 21. пеш. пука, – и делови 20. пешад. и 6. ландверског пешад. пука, што значи, да се је непријатељ на овоме фронту појачао у току ноћи 3./4. децембра. Ну и овако појачан непријатељ се је задовољио одбраном свог положаја, а није предузимао никакву активну акцију.
Рад опште резерве. Општа резерва, као што је раније поменуто, заноћила је одмах иза нашег брдског топа, који је пласиран испод једног коша. У 3.30 час. упућена је једна чета 1. батаљона 6. прек. пука, да поседне двама водовима превој између Великог и Малог Цера, 1 водом В. Цер, а иза В. Цера да има у резерви 1 вод. Овде је имала ова чета да се потпуно утврди. Пошто је данас одступио и растурио се 3. батаљон 2. прек. пука и на тај начин створена празнина између десне и леве колоне, то је наређено команданту 6. прек. пука, да ову празнину попуни једним својим батаљоном и он је за ово употребио остале 3 чете 1. батаљона. Тако су у општој резерви сад остали свега 2 батаљона – 2. и 3. – 6. прек. пука. Пошто је у 9 час. командант десне колоне известио, да ће вршити јуриш на Чикер, то је начелник штаба звао на телефон команданта 6. прек. пука, известио га о ситуацији и саопштио му наређење команданта дивизије, да се брзим, дрским и обухватним покретом опште резерве – у заповешћу одређеном правцу – реши што пре судбина Чикера и непријатељ уништи. Према овоме, командант 6. прек. пука издао је овако наређење своме пуку – општој резерви: 2. батаљон у први борбени ред, а 3. батаљон у резерву; правац кретања Шутачко гробље (друго гробље ј. од Цера а и. од Шутаца) – с. Шутци – Ражовиште – Липљанска школа ранији положај на Љигу; кретање без задржавања и непријатељске делове чистити ножем и бомбом, тежити избијању на Парлог (Ражовиште) што пре у циљу одсецања непријатеља на Чикеру. Команданту свог 1. батаљона послао је у 9.10 час. командант 6. прек. пука ово писмено наређење: „Крећем се са остала два батаљона правцем Шутачко гробље (ј. од Цера) – с. Шутци (између Камаља и крака В. Потока) – лево крило Парлога (где је била чета поручника Тодора Милићевића пре 5 дана) а затим Липљанска школа – стари наши положаји на Љигу. У првом борбеном реду је 2. батаљон и чим он дође у висину вашег батаљона, 1. батаљон ће се такође кренути и бити у првом борбеном реду. Ја ћу се налазити између првог и другог борбеног реда. Кретати се без задржавања и по могућству што мање отварати ватру, јер ми је циљ бочним кретањем и нападом да унесем панику у непријатеља“.
6. прек. пук се кренуо у 9.10 час. (2. батаљон) у извршење ових издатих наређења. За време покрета командант пука добио је наређење команданта дивизије ОБр. Службено: „4. пук II. позива и 2. прек. пук извршиће у 10.30 час. јуриш на Чикер. Пожурите са нападом“. Кад је 2. батаљон избио на гребен код Шутачког гробља (ј. од Цера), почео је трпети врло слабу ватру са средње ивице с. Шутаца. Пребацивање обадва батаљона преко јаруге извршено је без губитака и 2. батаљон је заклоњено пришао ивици села до даље границе непријатељског брисаног простора (отвореног), па је ту задржан, а 3. батаљон је привучен на 80 корака за 2. и тада је командант пука наредио: да први борбени ред једним силним налетом похвата, побије и протера заостале слабе непријатељске делове, а командант пука ће се кретати са другим борбеним редом непосредно за првим без задржавања. У 9.30 час. добио је командант пука извештај од команданта 1. батаљона, да је 1. батаљон ухватио везу десно са 2. прек. пуком, а лево са стрељачким стројем (2. батаљона). 2. батаљон је извршио јуриш на предњу ивицу села, али је силном непријатељском пушчаном и митраљеском ватром одбивен. Командант батаљона је позвао команданта пука, да види губитке пре но што буде наредио понован јуриш. Командант пука је отишао до команданта батаљона и уверио се, да је овај батаљон претрпео велике губитке у јуришу (на једном релативно малом простору лежало је преко стотину мртвих и рањених – онакажених зрнима дум – дум), па је наредио, да се 1. и 2. батаљон утврђују на положају где су, до даљег наређења. Командант пука је известио команданта дивизије о неуспелом нападу и молио, да се изврши артилериска припрема напада на ивицу с. Шутаца, па онда да се изврши напад пешадијом. Командант дивизије је наредио артилерији телефоном, да до 16.30 час. има да припреми напад наше пешадије на предњу ивицу с. Шутаца, а команданту 6. прек. пука наредио је, да у 16.30 час. – после артилериске припреме јуриша – изврши јуриш на непријатеља.
У 15 час. наша артилерија отпочела је припрему према горњем наређењу. У 15.45 час. командант 6. прек. пука издао је својим батаљонима наређење ОБр. Службено: „Данас у 16.30 час. извршиће се јуриш на противника. 1. и 2. батаљон биће у првом борбеном реду, а 3. батаљон у другом борбеном реду (резерви) одмах позади левог крила 2. батаљона. 2 чете из 5. прек. пука (у стрељачком строју) биће под командом команданта 2. батаљона. Шаље се сат, да се регулише време и да се тачно без икаквог другог знака крене на јуриш. Нарочито спремити бомбаше и одредити сваком правац кретања. Ја ћу бити на челу резерве код заставе. Наређење ово саопштити на потпис командирима чета и затим ми вратити“. Око 16 час. командант дивизије је наредио команданту 6. прек. пука, да се јуриш не врши, докле он не нареди, и он је својим батаљонима издао наређење, да се јуриш неће вршити у 16.30 час. већ да ће се време јуриша наредити накнадно. Све је ово учињено стога, што четврти јуриш десне колоне у 14 час. није успео. Пошто је командант дивизије одобрио команданту десне колоне, да своје трупе повуче за нешто уназад, те да их извуче из врло опасне близине, то је наредио и команданту 6. прек. пука, да и он своја два батаљона повуче. 1. батаљон 6. прек. пука се без ичијег одобрења и наређења повукао заједно са 2. прек. пуком, те је тиме довео у незгодан положај 2. и 3. батаљон свог пука, о чему је командант пука известио команданта дивизије, нашто му је овај издао наређење, као што је горе поменуто, за повлачење и осталих његових батаљона на косу код Шутачког гробља и да ухвати везу са 2. и 5. прек. пуком. Командант 6. прек. пука издао је наређење за повлачење у 23.30 час. Повлачење је извршено у потпуном реду, апсолутно неопажено од непријатеља и завршено је у 1.10 час. 5. децембра. На гробљанској коси пук је заузео овакав распоред: 3. батаљон у првом борбеном реду на гребену и ухватио везу са нашим трупама и десно и лево; 1. и 3. батаљон у резерви иза Шутачког гробља – иза гребена. Општа резерва (три батаљона) имала је у данашњем нападу ових губитака у људству: Погинуло: 3 подофицира и 18 каплара и редова; рањено: 1 официр, 10 подофицира и 89 каплара и редова; нестало: 1 подофицир и 13 каплара и редова.
Употреба артилерије и коњичког ескадрона ове дивизије. – Артилерија ове дивизије била је данас на својим ранијим положајима и дејствовала је против непријатеља: на Чикеру, на предњој ивици с. Шутаца и на Амбаришту. Артилерија је преко целог дана радила у духу намера пешадије и задовољавала све захтеве пешадије. Примећује се овог дана, да није дао задовољавајуће осматрање и коректуру ватре осматрач – официр и одржач везе са десном колоном – артилериски капетан II. класе Коста Чобановић, због чега је бивало и узалудног трошења муниције. Капетану Чобановићу је за ово оштро замерено и ово је имало утицаја приликом предлога за одликовање и унапређење његово. Коњички ескадрон је био на свом ранијем месту (ј. од к. 209), патролама вршио извиђање у наређеним правцима и одржавао везу између 1. и 5. прек. пука.
Закључак. – Због јако утврђеног, јако поседнутог и добро брањеног положаја Чикера, напад десне колоне није успео, ма да је напад био одлучан и врло енергичан, што се види из четири пута вршених јуриша и претрпљених великих губитака. Због неуспеха десне колоне није било успеха ни код 6. прек. пука; а због неактивности батаљона 1. прек. пука са ј. дела Амбаришта није било успеха код леве колоне. Драгољски одред пак није могао да продужи напад, због напред поменутог стања код Тимочке дивизије II. позива и 15. пешад. пука II. позива.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
Ноћ је прошла на миру, сем кратких борби са предњим непријатељским деловима испред средње колоне на М. Липету. Колоне су се прикупиле за напад. У јутру 4. децембра наређено је крилним колонама да се крену напред. Непријатељ није ометао овај покрет ватром, али је терен био тако тежак, да прелазак с једне обале јаруге на другу захтевао је читаве часове, а потом је требало врло много времена да се јединице уреде. Управљање колонама телефоном било је врло тешко. У 8.13 час. наређено је, да се потпомогне напад Комбиноване дивизије на Врлају. Како се у овом погледу није ништа друго могло учинити, наређено је да цела артилерија дивизије сасреди своју ватру на Врлају. Кретање се продужило целог дана. Десна колона наишла је око 10.20 час. на непријатељски отпор на левој обали Козељског потока, који је брзо сломила. Око подне пала је врло густа магла. Крилне колоне су продужиле кретање и подишле на одстојање пешадиске ватре. Средња колона је остала на своме месту, задржана јаком непријатељском пушчаном и митраљеском ватром. У 16 час. изненадно се дигла магла, те је непријатељ отворио јаку ватру на крилне колоне, а против десне колоне још и ватру с леђа од Врлаје као и артилериску ватру са Липета. Лево крило 14. пука због магле узело је погрешан правац; а имајући лакши терен истакло се напред те је дочекано јаком ватром и поколебало се тако, да су две чете одступиле назад. Артилериском ватром и ватром суседних трупа овај почесни неуспех био је локализован. Општа резерва привучена је М. Липету и стављена под команду команданта средње колоне. У току целог дана, кретање колона било је потпомагано са 6 брдских и 2 – 4 пољска топа. Због пада мрака, замора трупа, као и због тога што непријатељ још држи Врлају и Голубац (Лисине), обуставио је командант Тимочке дивизије II. позива дивизији даље наступање и наредио да се колоне осигурају предстражама, а сутра дан 5. децембра да се напад продужи. Ложење ватри било је забрањено, јер су трупе биле на 300, а најдаље на 800 метара.