Свршетак боја на Сувобору. Избијање центра и левог крила армије на планинску греду: Проструга – Рајац и Сувобор
Ноћ 4./5. децембра на фронту армије прошла је без борбе и трупе су остале у истом распореду у коме су и заноћиле, само 1. батаљон 3. прек. пука не наишав непријатеља на правцу између Ручића и Врановице избио је на Простругу к. 675 и по извештају команданта батаљона протерао делове 7. и 8. непријатељске бригаде. Доцнији догађаји у току дана показали су: да командант батаљона није био добро оријентисан и да батаљон није стварно изашао на Простругу него зашао у позадину Плоче. Но при свем том избијање на греду Проструге уливало је већ наду и поуздање у даљи повољан успех офанзивног покрета ове армије. Међутим, код Ужичке војске у току ноћи непријатељ је нападао готово на целом фронту. Стање код III. армије остало је непромењено. Напад на целом фронту армије отпочео је 5. децембра у 7 час. Већ први извештаји са бојишта били су повољни. Па да би успешно напредовање ове армије побудило и суседне трупе на енергичан рад, већ у 8.30 час. а под ОБр. 3410 послат је Врховној команди овакав извештај: „Јутрос рано отпочела је снажна офанзива са целом овом армијом са успехом. Пљена има доста, заробљеника доста. Страх у непријатеља. Отпочело је већ избијање на главну вододелницу. Молим за потребно наређење осталим армијама“.
Борбе на Голубцу и Буковачи. Ноћ 4./5. децембра на фронту Дринске дивизије I. позива прошла је без борбе, а распоред трупа остао је исти. Око 5 час. 5. децембра стигао је команданту дивизије извештај о избијању 1. батаљона 3. прек. пука на к. 675 на Прострузи. У извештају даље командант батаљона јављао је још, да је растерао 7. и 8. непријатељску бригаду и да је непријатељ напустио целу просторију и да је батаљон заробио 1 хаубицу и 1 митраљез и много непријатељских војника; даље јавља, да је чуо, да непријатељ одступа из Бољковца а то суди и по једној цедуљици нађеној код једног заробљеника, ордонанс официра, којом се наређује батаљонској комори да одмаршује за Бањане.
Ток борбе. Напад Дринске дивизије I. позива отпочео је тачно у 7 час. и то: Рељински одред правцем к. 427 – Голубац; коњички пук упућен је долином Угриновачке р., а 2 брдска топа са Проливнице и 2 Данглисова топа са Голубца (к. 486) потпомагали су напад. Код десне нападне колоне: 5. пешад. пук упућен је у напад на центар Буковаче а батаљон 17. пешад. пука, на десном крилу ове колоне, упућен је у правцу Голубца. Лева колона: (2 ½ батаљона 17. пешад. пука I. позива и 3. прек. пешад. пук) упућена је за напад ка Кику, а дивизиска резерва (пионирски полубатаљон) креће се за десном колоном. Артилерија је пласирана и то по једна батерија на Голубцу (к. 400), на левој обали п. Пољане, на положају Мрамор (к. 495) и на Виноградинама (код с. Ручића). Две батерије су у очекивању на друму код Мрамора. Напад Дринске дивизије I. позива текао је у прво време лако и Рељински одред убрзо је успео, да овлада к. 427 а десна колона до 8.30 час. да избије у висину Бољковца. Али у доцнијем току Рељински одред обасут је јаком ватром са Голубца (к. 496), а десна колона дочекана снажном ватром непријатељске артилерије са Буковаче, морали су застати. Непријатељ је био заузео Буковачу са 3 батаљона, више митраљеза, брдских топова и хаубица из састава 9. брдске бригаде. Коњички пук на правцу долином Угриновачке р. био је и сувише неактиван. Да би олакшао даље наступање Рељинског одреда и десне колоне, командант дивизије кренуо је једну батерију на положај Широки пут. Само лева колона, пред којом непријатељ није давао великог отпора, избила је до 10 час. на Кик. Но у даљем току, напредовање ове колоне било је сувише лагано, те је то знатно кочило наступање десне колоне Моравске дивизије II. позива, која је нападала у правцу Плоче. По избијању на линију: к. 427 – Бољковци – Кик Дринска дивизија I. позива готово је била застала. Тек око 13 час., кад је пристигла батерија на Широки пут и почела дејствовати на Буковачу, трупе су понова кренуте живље у напад. Под заштитом ватре ове батерије и своје брдске батерије десна колона до 17 час. заузела је потпуно Буковачу и продужила даље ка Голубцу, а лева колона без великог отпора избила је предњим деловима на линију: Проструга – Клаћа, на десно крило трупа Моравске дивизије II. позива. Рељински одред према коме се непријатељ био јако утврдио и давао снажног отпора, тек око 16 час. заузео је к. 483, пошао у напад у правцу Голубца (к. 496), али у нападу не само што није успео него је поколебан и одбачен назад. Тек доцније око 17.30 час., пошто је успео да се прикупи, кренуо се понова на напад и до 20 час. заједно са 5. пешад. пуком избио на Голубац упућујући за непријатељем само мање делове. У току овога дана код Дринске дивизије I. позива заробљено је 4 официра и 630 војника.
Бој на Прострузи и Рајцу. Напад центра армије требао је да почне у 7 час. Код Моравске дивизије II. позива десна колона упућена је у напад правцем Плоче, а лева преко Г. Бранетића ка Саставцима. По заузећу Проструге имале су обе колоне да се задрже и за непријатељем да упуте гонеће одреде. Резерва 8. кадровски пук да зором крене за десном колоном и да дође на Врановицу. Командантима колона остављена је слобода, да у напад могу кренути и пре 7 час., ако то нађу за потребно. Код Дунавске дивизије I. позива, напад је имао почети у 7 час. правцем косе између Бранетића р. и М. Дичине на фронт непријатељских положаја између потока Врела – седла преко кога води пут Бањани – Славковица. У напад упућен је само 8. пешад. пук I. позива, а 9. пешад. пук I. позива и 4. прек. пешад. пук имали су се свити у изворном делу п. Маџарца у дивизиску резерву. Од 4. прек. пука 1 батаљон упућен је на напад у леви бок непријатељских трупа на Стовишту, а пионирски полубатаљон имао је да заузме вис и. од Бањана и штити леви бок дивизије одржавајући везу са Дунавском дивизијом II. позива. Коњица је постављена на десном крилу и упућена преко Г. Бранетића за везу са Моравском дивизијом II. позива. Артилерија је распоређена овако: 2 батерије на Озремској коси, 2 батерије на вису и. од Бањана, хаубичка батерија и градски топ кренути су напред. Коморски делови привучени су ка Г. Милановцу. Пред фронтом Моравске дивизије II. позива и Дунавске дивизије I. позива, непријатељ је држао линију Плоча – Саставци (са предњим деловима Боблије) – Простуга – Честе букве – Рајац. Од непријатељских трупа налазило се: на Боблијама 1 батаљон са 2 митраљеза; на Саставцима 2 батаљона и 1 батерија; на Рајцу 14. бригада и 7. бригада на к. 746. У току ноћи непријатељ је посео своје старе ровове, које је на брзу руку израдио још у току свог наступања.
Ток боја. Напад наређен за 7 час. отпочео је много раније. Извештен о избијању 1 батаљона 3. прек. пука на Простругу, командант десне колоне Моравске дивизије II. позива, још у току ноћи упутио је једну своју чету команданту овог батаљона. Рано из јутра непријатељ је отпочео нападати овај батаљон. Притиснут јаче, командант батаљона око 4.40 час. тражио је од команданта десне колоне Моравске дивизије II. позива да му пошаље појачање, како би се могао одржати на положају. Ово је учињено, и око 5.15 час. упућен му је 1 батаљон правцем Проструге, а од стране команданта Моравске дивизије II. позива наређено је такође команданту леве колоне, да упути 1 батаљон ка Саставцима. За овим батаљонима отпочео је покрет са целог фронта Моравске дивизије II. позива и то: десне колоне правцем к. 595 – к. 600 ка Плочи (десно од пута 1. пешад. пук II. позива, а лево 3. пешад. пук II. позива) и леве колоне преко Боблије ка Саставцима. Артилерија (3 батерије на Врановици а 2 с. од изворног дела Маџарца п.) потпомагала је овај напад. Но већ при првом покрету, командант десне колоне Моравске дивизије II. позива извештен, да се према његовом десном боку налазе око 3 непријатељска батаљона и да је Дринска дивизија I. позива због неуспеха заостала, задржао је 1. пешад. пук II. позива на Врановици да би јаче обезбедио свој десни бок, док Дринска дивизија I. позива не изађе у његову висину. На тај начин у напад на Плочу кренут је само 3. пешад. пук II. позива са 2 батаљона у првом борбеном реду а са 2 батаљона у другом борбеном реду. Око 6 час. отпочео је покрет батаљона 3. пешад. пука II. позива, упућен раније ка Плочи. Командант батаљона довољно неоријентисан о стању на томе правцу, кретао се са батаљоном колоном двојних редова, и дочекан снажном и изненадном непријатељском ватром са Плоче батаљон је био бачен и одступио назад у нереду. Прикупљен и кренут понова напред у напад, батаљон је до 8 час. избио на Плочу у исто време, кад је лева колона (2. пешад. пук II. позива) избила на Боблије и протерала непријатеља ка Саставцима. До тог времена отпочео је напад и са фронта Дунавске дивизије I. позива: 8. пешад. пук I. позива, под заштитом артилериске ватре са Јасења, кретао се ка Честим буквама; дивизиска резерва била је искупљена на Јасењу, а батаљон 4. прек. пешад. пука упућен ка Стовишту подилазио је развијен овом положају.
Наступање на целом фронту Моравске дивизије II. позива и Дунавске дивизије I. позива продужено је и то: Моравске у правцу Саставака а Дунавске у правцу Честих букава. У 10 час. лево крило Дунавске дивизије I. позива (8. пешад. пук I. позива) избило је испред Честих букава и заузело јужни ћувик; а батаљон 4. прек. пука избио је на Стовиште и ухватио везу са трупама Дунавске дивизије II. позива. Само десно крило Дунавске дивизије I. позива било је изостало због Моравске дивизије II. позива и неуспелог напада њене леве колоне (2. пешад. пук II. позива) ка Саставцима. Први редови ове колоне (2. пешад. пук II. позива) под заштитом ватре своје артилерије, која је снажно тукла Саставке, подилазили су постепено ка положају Проструге. Непријатељ на предњим падинама Проструге, обасут јаком ватром наше артилерије, напуштао је ровове и повлачио се у шуму позади положаја. Али у тренутку, кад су предњи делови 2. пешад. пука II. позива предузели јуриш, непријатељ јачине 1 ½ до 2 батаљона, појавио се из шуме и контра нападом сјурио делове 2. пешад. пука II. позива, гонећи их низ косу ка Г. Бранетићу. Због овако створене ситуације код леве колоне, командант Моравске дивизије II. позива кренуо је дивизиску резерву (8. кадровски пук) са Врановице преко Г. Бранетића ка левом крилу дивизије. За то време на фронту Дунавске дивизије I. позива извршено је јаче прикупљање трупа. Резерва је била привучена на средокраћу: Јасења – Честе букве, а 8. пешад. пук I. позива кренут је у напад на фронт Честе букве – к. 746. Под заштитом јаке артилериске ватре напад на целом фронту продужен је. Око подне узајамним дејством обеју дивизија, а потпомогнута нарочито ватром батерије Дунавске дивизије I. позива са јужног ћувика Честих букава, Моравска дивизија II. позива избила је на Саставке и гребен Проструге, а Дунавска дивизија на Честе букве и к. 746. Непријатељ, у пуном повлачењу са Проструге и Рајца, одступао је пред фронтом Моравске дивизије II. позива ка Палежу и Славковици, а испред трупа Дунавске дивизије I. позива са Рајца и к. 746 преко Доброг поља (14. и 7. бригада) и од Честих букава преко Славковице.
Само на крајњем десном крилу Моравске дивизије II. позива на Плочи, борба се и даље продужила. Непријатељ је за све време тукао јаком артилериском ватром Плочу, а од подне почео се прикупљати према десном крилу Моравске дивизије II. позива испред Плоче. Да би појачао батаљон 3. прек. пука на десном крилу Плоче, командант десне колоне Моравске дивизије упутио је у том правцу и 1 свој батаљон 3. пешад. пука II. позива. Око 13.30 час. непријатељ, подишав Плочи, успео је чак да потисне делове 3. прек. пука, али пристизањем батаљона 3. пешад. пука II. позива непријатељ је убрзо био сасвим одбачен. У то време у висини Плоче почели су пристизати и делови 1. пешад. пука II. позива. 1. пешад. пук II. позива остављен на Врановици, сачекао је трупе Дринске дивизије I. позива и продужио даљи покрет у њиховој висини. Тек тада је дефинитивно овладао Саставцима и Плочом. По избијању на греду Проструге и Рајца трупе су застале, отпочеле искупљање, тукући за први мах одступеле непријатељске колоне ватром са заузетих положаја и одашиљући мање одреде за гоњење по правцима за непријатељем. Крд Моравске дивизије II. позива: десна колона искупила се на Плочи, одашиљући у гоњење 1 батаљон са митраљезима и једним топом у правцу Лалинаца. Лева колона и 8. кадровски пешад. пук задржали су се на Саставцима, а гонећи одред упућен је ка Палежу. Код Дунавске дивизије I. позива: 8. пешад. пук I. позива левим крилом кренуо се у напад ка Рајцу, те да потпомогне избијање батаљона 4. прек. пука од Стовишта. Један батаљон са 2 митраљеза упућен је у гоњење у правцу преко Којића р., те да заузме одсек Славковачку косу – Грађеник и загрози с бока непријатељу, који одступа долином Славковачке р. и косом преко Палежа. Дивизиска резерва искупила се позади к. 476 а артилерија са к. 746 тукла је непријатеља који одступа преко Палежа. Око 13.30 час. делови батаљона 4. прек. пука и батаљон 8. пука I. позива избили су на Рајац. Командант батаљона 4. прек. пука сопственом иницијативом продужио је даље гоњење од Рајца ка к. 881 и Добром пољу.
Борбе око села Брајића. Покрет Дунавске дивизије II. позива са линије Коштунићски крст – Теочински крст отпочео је око 6.30 час. у оваком распореду: Десна колона: од Теочинског крста у 6.30 час. гонећи непријатеља правцем: Јасеновац – Јелово у циљу да овлада Малим Сувобором. Средња колона: са фронта к. 753 – 731 у 6.30 час., развијајући се са обе стране друма, гони непријатеља у циљу да овлада Великим Сувобором. Лева колона: У 6 час. са Коштунића брда преко Томовића брда – Равне Горе, да овлада Мујовим гробом и косом која се спушта од Сувобора ка Игришту, одржавајући лево везу са 10. пешад. пуком II. позива. Резерва од Шукунђеда у 6 час. друмом за Теочин до к. 371. 7. пешад. пук I. позива са батеријом од Јељена кренут је на Шукунђед. На положају код Шукунђеда остављена је сва Дебанжова артилерија, а брзометни дивизион кренут је за нападним колонама на линију: Теочински крст – к. 371 -Коштунићско брдо. Коњички дивизион у 6 час. од Леушића преко Коштунића брда на лево крило дивизије, штити леви бок и служи за везу са Ужичком војском. У покрету са линије Коштунићски крст – Теочински крст, Дунавска дивизија II. позива стално је напредовала потискујући непријатеља ка Сувобору. Само на левом крилу пред фронтом 9. пешад. пука II. позива и на правцу наступања 10. пешад. пука II. позива непријатељ је давао јачи отпор.
Да би олакшао надирање 10. пешад. пука II. позива преко Пољане и Сјечине ка Подовима, командант Дунавске дивизије II. позива упутио је 1 батаљон 8. пешад. пука II. позива са 2 митраљеза од Теочинске механе преко Молитве у бок непријатељских трупа на Пољани и Сјечини. 9. пешад. пук II. позива подишав Томовића брду, наишао је на отпор непријатеља на десној обали Буковачке р. на Равном Гају. Јачина непријатеља пред 9. пешад. пуком била је око 1 батаљона пешадије са 2 топа. На Парлозима налазила се у то време такође укопана непријатељска пешадија са митраљезима, те тако укочен 9. пешад. пук II. позива није могао даље кренути ни преко Буковаче ни ка Парлозима. Средња и десна колона Дунавске дивизије II. позива продужиле су даље надирање и до подне заузеле и то: десна колона Данилов Врх, а средња Парлоге. До тога времена и 10. пешад. пук II. позива протерао је непријатеља ка Подовима, те је и 9. пешад. пук II. позива продужио покрет ка Равној Гори. Продужујући даље да потискује непријатеља, дивизија око 15.15 час. избила је на линију Сувобор – Мујов гроб и ту се задржала, а у правцу Планинице и Срасле букве упутила је гонећа одељења за непријатељем, који је у највећем нереду одступио. У току данашњег дана трупе Дунавске дивизије II. позива заробиле су око 500 војника, 1 санитетског официра, 3 митраљеза и велики број пушака и муниције.
Гоњење непријатеља на правцу Рајац – Срасла Буква ка Баћиновцу. Избијањем I. армије на главну планинску греду Проструга – Рајац – Сувобор, бој на Сувобору био је потпуно решен. Пробој на фронту непријатељског стратегиског распореда потпуно је постигнут, а цепањем непријатељске снаге, I. армија поставила се у централан положај, према унутрашњим крилима подвојних непријатељских група у долини Колубаре и З. Мораве. Даља намера команданта I. армије била је, да што боље искористи овако погодан централан положај армије, и да даљим продирањем у долину Колубаре и енергичним гоњењем непријатеља, после већ задобивене победе, прошири што више дотадање успехе. Али Врховна команда није стајала на том гледишту. Она је још и овога дана сматрала, да би спуштање I. армије са вододелнице могло бити опасно, док се ситуација код суседних трупа нарочито код Ужичке војске не разјасни, па је остала при захтеву да се I. армија при избијању на вододелницу задржи, док се ситуација код суседних трупа боље не разјасни. Сигурност даљег успешног продирања армије у долину Колубаре, захтевало је јачу безбедност са њених крила и бокова у толико више, у колико још није била јасна ситуација на фронту III. армије и код Ужичке војске. Непријатељ пред фронтом III. армије и пред фронтом Ужичке војске давао је и на даље снажан отпор. Непрекидни напад Тимочке дивизије II. позива у правцу В. Липета и Шумадиске дивизије II. позива на положајима око Гојне Горе и Горњег Добриња нису могли успети, нити су трупе биле у стању да се крену напред. Али и поред тога командант I. армије рачунао је, да би енергичним покретом и дејством са ове греде на север и североисток, на основи дотле постигнутих одлучних резултата, више користио општој ствари и јаче утицао на решење ситуације према фронту III. армије и према фронту Ужичке војске. По овоме питању командант армије остао је доследан својим замислима. Ово још у толико пре и више, у колико су већ почели избијати делови ове армије на главну вододелницу тако, да више није било у питању њено потпуно овлађивање.
Да би дакле у неколико одговорио и жељи Врховне команде, а и да би се трупе, по избијању на главну вододелницу после заморних напрезања уз оне велике стрмине, могле уредити и одморити, командант I. армије 5. децембра у 12.15 час. послао је командантима дивизија заповест, да се по избијању на вододелницу тренутно задрже одашиљући јача гонећа одељења по правцима непријатељског одступања. Краћим задржавањем армије на греди Проструге – Рајца – Сувобора после добивене победе, командант армије хтео је да трупе прикупи, одмори, нахрани и приуготови за даље енергично гоњење, и да од заузетих положаја створи јаку базу за свој даљи рад. Подилазећи постепено главној греди Проструге – Рајца и Сувобора трупе су се све више удаљавале од својих магацина, јер се исти нису могли приближавати све до пада ове вододелнице. Продирући ка Сувобору и Прострузи, по раскаљаним и пропалим планинским путовима, трупе су понова почеле наилазити на тешкоће око снабдевања. Потреба је дакле била, да се кратким задржавањем главних снага армије, возови привуку ближе својим трупама, како би се ове успособиле за што потпуније искоришћавање добивене победе. Била би велика погрешка, ако би трупе из недостатка потреба обуставиле гоњење баш у најповољнијем тренутку. Овоме краћем задржавању главних снага армије по избијању на главну вододелницу поред осталога ишла је у прилог и та околност, што непријатељ и ако гоњен, није могао по овим врлетима да измакне из додира одељења која га узастопце гоне. На тим основима базирала је заповест команданта армије послата данас дивизијама под ОБр. 3414 у 12.15 час. а која гласи: „Командантима дивизија: Дунавске I. позива, Моравске II. позива, Дринске I. позива, Дунавске II. позива; команданту 4. пешад. пука I. позива „Стев. Немање“, команданту 10. пешад. пука II. позива и 7. пешад. пука I. позива. Кад армија потпуно овлада линијом Маљен – Сувобор – Добро поље са Безименим висом – Рајац – Проструга – Голубац према мојем наређењу ОБр. 3370, прикупите, одморите и уредите трупе за даљи покрет. Постепено ојачавајте гонећа одељења, како би покрети главнина били лакши, што ће вероватно бити сутра зором. Похваљујем досадање успехе, сложеност и узајамност команданата. О времену покрета главнина, саобразно приликама, рад бих чути и ваше мишљење“.
Ова заповест стигла је трупама око 13 час., само команданту Дунавске дивизије I. позива, послата по ордонансу, стигла је око 14.30 час. Стање на фронту армије између 13 и 14 час. било је овако: На десном крилу: Дринска дивизија I. позива у току напада на фронт Голубац – Проструга. На центру: Моравска дивизија II. позива на линији Плоча – Проструга; Дунавска дивизија I. позива на фронту Честе букве – Рајац. На левом крилу: Дунавска дивизија II. позива у пуном наступању на фронт Мали и Велики Сувобор – Мујов гроб – Равна Гора. У даљем току дана Дринска дивизија I. позива, Моравска дивизија II. и Дунавска дивизија II. позива, избијајући на одређене одсеке главне планинске греде, задржале су се кратко време, упућујући само гонеће одреде по правцима испред свог фронта, за одступајућим непријатељем. Само Дунавска дивизија I. позива предузела је одмах гоњење целом дивизијом на правцу Рајац – Добро поље – Цугуљ ка Баћиновцу. Избијањем на планинску греду Проструга – Рајац, уз слаби отпор непријатеља, командант Дунавске дивизије I. позива стекао је убеђење, да је непријатељ побеђен, а његово одступање у нереду даје доказ растројства његових трупа. Ово је довело команданта до одлуке, да са дивизијом предузме одмах гоњење правцем Рајац – к. 881 – Добро поље – Цугуљ – Баћиновац, остављајући известан застор на десном боку дивизије, на фронту Славковица – Грађеник и даље Медник – Гуњички вис – Берковачки вис. Крајњи циљ заповешћу одређен за наступање дивизије био је Мионица и Ваљево. Према заповести команданта дивизије за гоњење, издатој у 13.30 час., покрет трупа имао је да буде овакав:
1) Коњица кренута је правцем Рајац – с. Ба – Палежница ка Гуњичком вису и Берковачкој Главици и даље ка Топлици, да пресече пут одступања непријатељу.
2) 3. батаљон 8. пешад. пука I. позива са 2 митраљеза са фронта: к. 746 – Рајац, наступа на линију: Славковица – Грађеник и грози непријатељском правцу одступања ка Мионици и штити десни бок дивизије. Патроле и бомбашка одељења да упути на Боблије, Медник и Вис (к. 707) да стварају панику. Кад дивизија наступи ка Баћиновцу, батаљон да се креће у њеној висини.
3) 9. пешад. пук I. позива са 1 пољском батеријом као претходница дивизије, наступа правцем: Рајац – к. 881 – Добро поље – Срасле букве – Цугуљ – Баћиновац, са задатком да овлада Баћиновцем.
4) 4. прек. пешад. пук I. позива са 1 батеријом, наступа за 9. пешад. пуком I. позива.
5) 8. пешад. пук I. позива (3 батаљона) са 2 пољске батерије остављен је привремено на положају Честе букве – к. 746 – Рајац до доласка трупа Моравске дивизије II. позива, а чим избију трупе Моравске дивизије II. позива на положај Проструга – Честе букве, пук да се крене за осталим трупама своје дивизије и у току ноћи да дође на Конџурско брдо.
6) Пионирски полубатаљон да поседне Рајац.
7) Од колонских делова: борбени део 1. степена да дође код Брајића, трупна комора и 1. степен код Г. Милановца, а 2. да остане код Враћевшнице.
Даља намера команданта дивизије била је, да препадом заузме одсек Берковачка Главица – Баћиновац – Рудо и пресече одступницу непријатељских делова пред фронтом Дунавске дивизије II. позива, ако би се задржали на Сувобору и Маљену, и тиме ослободи пут наступања Дунавске дивизије II. позива. Тако исто да загрози главној непријатељској снази на правцу: Гукоши – Горња Топлица – Мионица – Ваљево и пресече непријатељу пут одступања ка Ваљеву, те потпомогне наступање десног крила армије. Око 14.30 час. стигла је команданту дивизије армиска заповест ОБр. 3414. Но обзиром на користи које му је нудио намеравани маневар, командант Дунавске дивизије I. позива у духу раније идеје команданта армије, наредио је ипак извршење своје заповести, што је командант армије одобрио. Овај маневар команданта Дунавске дивизије I. позива, пун смелости и одговорности, потпуно је био на своме месту. До 15 час. извршено је прикупљање трупа. Коњички пук и 9. пешад. пук I. позива са двема батеријама стигли су већ позади к. 746, а 4. прек. пук са двема батеријама кретао се к. 746. Хаубичка батерија и градски топ кренути су друмом за Бољковце. Тачно у 15 час. отпочела је претходница покрет са к. 746. Батаљон 8. пешад. пука I. позива у покрету ка Славковици, наишао је у Славковичкој р. код цркве на 2 непријатељска батаљона, осуо ватру на њих и заробио око 200 војника, 1 лекара и 1 кадета. Командант бригаде погинуо је. У даљем покрету лево крило овог батаљона до 16.30 час. избило је на Славковичку косу и у путу заробило преко 100 непријатељских војника. До 17 час. батаљон је заузео линију Славковичка коса – Грађеник, очистио долину Славковичке р. и задржао се на заузетим положајима, осигуравајући се према Боблијама, Меднику и Вису. Коњички пук дошао је на Грађеник. Батаљон 4. прек. пука, који се око подне по паду Рајца кренуо сам ка Сувобору гонећи непријатеља пред собом, прочистио је цео пут и задржао се на Добром пољу, ту сачекао свој пук и ушао у његов састав. Претходница дивизије: 9. пешад. пук I. позива, крећући се и даље од Доброг поља, потискивала је слабија непријатељска одељења, избила на Сувоборски друм код Срасле букве и продужила ка Цугуљу. Око 23 часа дивизија је стигла челом пред положаје Баћиновац – Рудо, на коме је констатовано да има јачих непријатељских снага, да се непријатељ утврдио и предузео јаче мере опрезности. Па како су трупе иначе биле заморене, а пољска артилерија због тешких путова изостала, терен брдовит, то се дивизија задржала на Конџурском брду и Цугуљу у циљу да напад предузме у свануће. Тако је дакле данас завршен тродневни бој на Сувобору.
Трупе I. армије по завршеном боју налазиле су се главном снагом на планинској греди Проструга – Рајац – Сувобор, а са истуреним предњим деловима на северним огранцима ових планина. Распоред трупа I. армије за ноћ 5./6. децембра био је овакав: Дринска дивизија I. позива на линији: Голубац – Буковача, и то: Рељински одред на Голубцу, десна колона на Буковачи а лева између друма и Плоче. Први степен колонске коморе на друму за Бољковац у висини с. Љутовнице. Трупна комора на зачељу 1. степена; 2. степен код с. Невади. Моравска дивизија II. позива на одсеку: Плоча – Проструга (Саставци) и то: десна колона на Плочи са 3. пешад. пуком II. позива у првој, а 1. пешад. пуком II. позива у другој линији. Батаљон 1. пешад. пука II. позива са 2 митраљеза, упућен у гоњење ка Лалинцима, отишао је погрешно у Бољковац; 2 батерије ове колоне су на Плочи; 1 је на Врановици. На Врановици су још две хаубице и градски топ (из састава Дунавске дивизије I. позива). Лева колона: 2. пешад. пук II. позива је на Саставцима а 8. кадровски пешад. пук (дивизиска резерва) на з. делу Проструге (Честе букве). Батаљон 2. пешад. пука II. позива упућен је у гоњење ка Палежу и Славковици. Артилерија: 2 батерије су на Саставцима, а 1 батерија је на Јасењу. Колонски делови: трупна комора и 1. степен су на Клатићевској р. на друму Г. Милановац – Гукоши; 2. степен код с. Дивљака. Дунавска дивизија I. позива: са предстражом 9. пешад. пук I. позива на Конџурском брду; главнина 4. прек. пешад. пук са 1 батеријом, између Конџурског брда и Цугуља; 2 батерије су на Цугуљу; 8. пешад. пук I. позива у покрету је преко Доброг поља и око 2 часа из јутра стигао је на Цугуљ; пионирски полубатаљон је на Рајцу; дивизиски штаб је у Планиничкој механи. Колонски делови: борбени део 1. степена је код Брајића; трупна комора и 1. степен Г. Милановац, 2. степен код Враћевшничке механе. Дунавска дивизија II. позива на линији: Мали и Велики Сувобор – Мујов гроб – Равна Гора, и то: десна колона на М. Сувобору, средња колона на В. Сувобору а делом на Мујовом гробу са предњим деловима према Цугуљу, Игришту и Бабиној глави; лева колона на Мујовом гробу а 1 батаљон према Равном гају; 8. пешад. пук I. позива је на Парлозима; коњица је код Дружетића. Колонски делови: борбени део 1. степена је код Теочина, трупна комора је код Срезојеваца, остатак где је и био. Армиска резерва: 7. пешад. пук I. позива, који се са батеријом кренуо позади Дунавске дивизије II. позива, по предлогу команданта ове дивизије, кренут је ка Теочину; 4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“, који је имао да потпомогне напад левог крила Дринске дивизије I. позива на Кик, није се ни ангажовао у борби, јер је Кик и пре његовог доласка заузет. У вече 5. децембра 4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“ заноћио је на 1 км. с. од к. 505 на Врановици.
Стање код суседних армија 5. децембра није било најповољније: III. армија и Ужичка војска ни овога дана нису се могле покренути напред. Према извештају команданта III. армије Тимочка дивизија II. позива нападала је безуспешно преко целог дана на Липет. Комбинована дивизија дејствовала је само артилериском ватром, а Дринска дивизија II. позива припремала се за напад на Кик. Ужичка војска, не само да није могла заузети ни једну тачку пред својим фронтом, него је по извештају њеног команданта чак било питање, да ли ће моћи да одржи и дотадање своје положаје. Зато је командант Ужичке војске тражио од команданта I. армије да му се врати 10. пешад. пук II. позива, који је раније био стављен на расположење овој армији и армиском заповешћу ОБр. 3414 упућен у гоњење преко Маљена ка Стражари. По овоме захтеву команданта Ужичке војске пук му је враћен. Но да правац ка Подовима не би остао без трупа, тражено је само од команданта Ужичке војске, да. на томе правцу остане бар допунски батаљон и 1 брдски топ, који су били заједно са 10. пешад. пуком II. позива. У замену за овај батаљон уступљено је команданту Ужичке војске 600 обвезника, који су за I. армију данас пристигли возом у Чачак. На правцу пак ка Маљену и Стражари наместо 10. пешад. пука II. позива морале су бити упућене друге трупе. Командант Дунавске дивизије II. позива 5. децембра по подне, иначе је тражио одобрење, да 7. пешад. пук I. позива 6. децембра у 4 часа, упути од Теочина преко Брајића – Игришта – Риора на Маљен, у позадину трупа које дејствују пред 10. пешад. пуком II. позива и Ужичком војском. Поводом ове представке команданта Дунавске дивизије II. позива, и поводом враћања 10. пешад. пука II. позива у састав Ужичке војске, а у циљу олакшања даљег продирања комбинованог батаљона ка Подовима и јачег обезбеђења левог бока I. армије, послато је у 21 час под ОБр. 3423 команданту Дунавске дивизије II. позива овако наређење: „Команданту Дунавске дивизије II. позива – Брајић. 7. пешад. пук упутите на Маљен означеним правцем, а 1 свој пук упутите сутра зором најпогоднијим правцем, да што пре изађе на пут између Орловаче 776 и Бабине главе 800 и одатле да се крене ка Подовима ради протеривања непријатеља, који дејствује против 10. пешад. пука и вашег батаљона упућеног преко Пољане и Сјечине. На правцу Дуго брдо (510) – Подови, сутра ће се налазити 1 комбиновани батаљон Ужичке војске са 1 топом и онај ваш батаљон од Сјечине. Дотичном команданту пука препоручите, да се чува забуне; 10. пук одмаршоваће сутра рано у позадину Гојне Горе. По свршетку посла код Подова и по протеривању непријатеља, цео тај одред вратите на Маљен и одатле упутите га на Стражару (1000) са познатим вам задатком. Вероватно је, да ћете сутра на Стражару упутити још 1 ваш пук, али о томе очекујте сутра наређење“.
Стање код непријатеља. Пред фронтом I. армије у току боја 5. децембра биле су ангажоване ове непријатељске трупе: 109. ландштурмска бригада и 6. брдска бригада на Голубцу (496); 9. брдска бригада на Буковачи. На фронту: Бољковци – Плоча – Честе букве измешани делови: 8., 7., 2., 3. и 14. брдске бригаде. На фронту: Рајац – Сувобор – Мујов гроб 16. и 15. брдска бригада. По извесним знацима судећи, изгледа, да су 7., 8. и 9. бригада до 5. децембра биле у другој линији на простору: Бољковци – Саставци – Лалинци. У колико се сазнало, састав бригаде био је овакав: 109. ландштурмска бригада: 17. и 29. ландштурмски пук сваки по 3 батаљона. 6. бригада по 1 батаљон из 6., 38., 50. и 81. пука. 8. бригада за сад се знало да у свом саставу има батаљоне: 53., 58. и 24. пука. 7. бригада по 1 батаљон из: 5., 25., 34., 85. и 86. пука и 74. самостални ландштурмски батаљон. 2. бригада по 1 батаљон из: 8., 70., 76. и 101. пука. 9. бригада по 1 батаљон из: 18., 30., 37. и 46. пука и 9. ландштурмски марш. батаљон. 14. бригада по 1 батаљон из: 42., 72., 91., 98. и 80. пука. 15. бригада по 1 батаљон из: 33., 61. пука и 1 ландштурмски пук од 3 батаљона. 16. бригада: 1 батаљон 66. пука, 27. и 29. ландштурмски марш. батаљон и 1 граничарски батаљон. Укупно 46 до 50 батаљона.
Закључак. Са овим даном завршен је Сувоборски бој и тродневни напори многобројних трупа I. армије крунисани су сјајним успесима. Избијајући 5. децембра још око 15 часова на вододелницу Колубаре и З. Мораве на линију положаја: Плоча – Проструга – Рајац – Шиљкова коса – М. и В. Сувобор, армија је стала чврстом ногом на ову планинску греду, са које је непријатељ, под оваквим његовим тешким приликама, није могао више да одагна. Слаби његови напади предузети по подне у правцу Плоче – доказ су само покушаја последњих његових нада. Непријатељ је био побеђен, а пред центром и левим крилом I. армије потпуно сатрвен. Његово брзо напуштање положаја доказ је његове немоћи, а да је у непријатеља ушла и паника, доказ су: напуштање топова, рањеника, бацање оружја и спреме, велики број заробљеника и опште одступање са бегством. За постизање успеха на центру и десном крилу армије, као што се види, није се морала развијати сва снага ни ангажовати јаче борбе. Успех је извојеван поглавито предњим и мањпм пешадиским деловима уз снажну потпору артилерије. Артилерија је неоспорно учинила много. Истина, да је на свима правцима била бројно надмоћнија од непријатељске артилерије, али је њена заслуга у толико већа, што је по цену огромних физичких напора око савлађивања тешког и раскаљаног планинског терена, пратила своју пешадију у стопу, а својом рационалном употребом и снажном ватром, била моћна потпора пешадије у нападу. Непријатељ поцепан и раздробљен у овим планинама и без јаче унутрашње везе, одступио је безобзирце, остављајући овога дана на бојишту 4 митраљеза, 3 топа и 2 брдске хаубице, велики број погинулих и рањених. Овога дана заробљено је 6 официра са 1.800 подофицира и редова.
Морал и дух код наших трупа после тродневног боја нагло се уздигао. Наше трупе, које су до пре неколико дана под истим теренским, атмосверским и економским приликама биле често тучене и погнуте главе протестовале и гунђале, сад одушевљене – јуре победоносно за непријатељем, не осећајући никакав умор, глад и оскудицу. Пробијањем центра непријатељског стратегиског фронта, постигнут је потпуно успех и у стратегиском смислу. Потиснут са главне планинске греде, непријатељ је изгубио моћан ослонац свог рада, а његове трупе у долини Колубаре и З. Мораве, предвојене сад простором, тереном и нашом снагом, остале су без везе и без могућности да се узајамно потпомогну. Успешно завршен Сувоборски бој обележава једновремено и почетак новог периода у операцијама наше целокупне војске. Већ сутрашњи дан 6. децембар, означава за I. армију почетак правог гоњења непријатеља у пуном смислу те речи, а за осталу нашу војску почетак успешне офанзиве, која је само после девет дана завршена потпуним поразом непријатеља и протеривањем његових трупа из наше Отаџбине. Са избијањем I. армије на главну планинску греду добивена је јака етапа за даље продирање. Већа сигурност даљих операција I. армије, којој је греда Проструге, Сувобора и Маљена имала да послужи као ослонац, и јача обезбеда левог крила и бока армије, којима је Маљен имао да послужи као наслон, па најзад и сама ситуација код Ужичке војске, захтевали су неоспорно потребу да се овлада Маљеном, пре него би се изразило јаче надирање ка Ваљеву и долини Колубаре. На тој основи базирале су и заповести команданта армије ОБр. 3370 од 4. децембра и ОБр. 3414 од 5. децембра. У том истом циљу раније је био упућен ка Риору и Маљену 10. пешад. пук II. позива, кога сад замењују делови Дунавске дивизије II. позива.