Операције Ужичке војске
Дејство Шумадиске дивизије II. позива
5. децембра у 3 часа командант допунског пука јавља да је његово стање веома тешко, непријатељ је дупло јачи и покушава да га одбаци. У току ноћи непријатељ је вршио два јуриша, али су оба одбивена. Командант дивизије лично телефоном наређује, да положај пошто пото одржи, јер ће му се упутити 1 батаљон из 12. пука са 1 митраљезом и 1 пионирска чета за утврђивање. Међутим и пољској артилерији са Ките и В. Поља наређено је, да потпомаже одржање тога положаја. У исто време командант дивизије моли команданта Ужичке војске да се Лимском одреду нареди, да својом артилеријом неутралише непријатељску артилерију на Шиљковици, која бочном ватром дејствује против његових трупа на Гојној Гори. С обзиром на овакву тешку ситуацију код допунског пука, а с обзиром на диспозицију ОБр. 1832, у 3.15 час. командант дивизије лично телефоном наређује команданту 10. пука, да нападне и протера непријатељске делове и тежи Подовима и даље Орловачи; команданту 11. пука да олакша наступање 10. пуку, а својом резервом да дејствује у правцу Гојне Горе ради олакшања ситуације допунског пука; команданту пољског артилериског дивизиона да својом артилеријом дејствује са Ките и олакша положај допунског пука, а команданту Лимског одреда наредио је: да својом артилеријом дејствује са В. Поља против Оштрице. У 5.30 час. послат је команданту Ужичке војске извештај, да је непријатељ у току ноћи неколико пута нападао на лево крило дивизије – Гојну Гору, али да су сви напади одбивени. Тако исто непријатељ је у два маха нападао на Рујевицу, али снажно тучен повукао се у своје ровове. Код десне колоне између Смрдуше и Чемернице било је омање пушкарање. У 6.05 час. непријатељ је отпочео напад против леве колоне на Гојној Гори, али је тај напад задржан уз помоћ батаљона 12. пука, који је око 6.40 час. стигао.
10. пук ради извршења наређења упутио је 2 батаљона од Прањанске цркве за напад на непријатеља, који се налази северно односно северо западно од њега, а команданту десне колоне (3. батаљон његовог пука и допунски батаљон 11. пука), која је држала Безимени вис закључно са к. 370 између реке Чемернице и Смрдуше, наредио је, да батаљон 10. пука, прелазећи реку Смрдушу, дејствује у бок и позадину непријатељских делова северно од Прањана, а допунски батаљон 11. пука да продужи надирање косом између Чемернице и Смрдуше ка Сјечини. Од 8 до 10 час водила се јака борба, кад је командант дивизије послао овај извештај команданту Ужичке војске: „По наређењу ОБр. 1847, а у духу диспозиције ОБр. 1832 наредио сам, да 10. пук са 4 брзометна брдска топа и допунским батаљоном 11. пука нападне данас 5. децембра непријатеља према себи и тежи ка Подовима. У овом нападу потпомагаће га 11. пук, нарочито у заузећу Дугог брда (к. 510), где је непријатељ јак. Потом ћу 11. пуку дати правац у духу диспозиције ОБр. 1832. Овако сам морао урадити зато, што је непријатељ на фронту Рујевица – Прањани јак и, шта више, у току ноћи предузимао је напад на Рујевицу (11. пук) и десно крило 10. пука између Чемернице и Смрдуше. Тек по заузећу Подова оставићу тамо 10. пук са 2 брдска брзометна топа и дати му правац ка Орљевачи, а остатак снаге привући где треба. На Гојној Гори сасредио сам довољно снаге и очекујем развој догађаја. У дивизиској резерви имам само 1 батаљон 12. пука код Ките. Коњички дивизион остаје и даље на десном крилу (левој обали Чемернице) ради одржавања везе са Дунавском дивизијом II. позива“. Око подне борба се продужавала и даље на целом фронту ове дивизије. Напади непријатељски према појачаном допунском пуку задржани су. Нападни покрет 11. пука био је укочен јаком пешадиском и митраљеском ватром с фронта, а и бочном артилериском ватром од Оштрице (Гојна Гора).
У 13 час. примљено је наређење команданта Ужичке војске, којим се прво јавља, да је једна колона Дунавске дивизије II. позива упућена преко Молитве и Сјечине ка Поду, ради олакшања наступања 10. пуку; потом се наређује, да 10. пук енергично наступа ка Подовима, а 11. пук да дејствује ка Зеленом брегу. Према овоме одмах је издато телефонско наређење команданту 11. пука. а командант Ужичке војске извештен да према оригиналној диспозицији команданта Дунавске дивизије II. позива његова лева нападна колона наступа од Коштуњићског брда преко Томовића брда и Равне Горе ка Мујовом гробу, а побочница исте, креће се преко Молитве и Равног Гаја ка Бабиној глави, према чему сасвим јасно излази, да се никаква колона, па ни побочница Дунавске дивизије II. позива не креће преко Молитве и Сјечине ка Поду. У 14.45 час. достављен је команданту Ужичке војске овај извештај: „Борба се води на целом фронту ове дивизије од Гојне Горе до реке Чемернице. Командант допунског пука телефоном ме лично извештава, да је непријатељ јак, и да свако његово наступање спречава најјачом ватром. Наша артилерија спречава непријатељу сваки даљи наступни покрет према њему. Командант II. пука јавља, да је при покрету од Рујевице ка северу изложен најјачој бочној артилериској ватри као и митраљеској са Оштрице, и да је непријатељ према његовом фронту на Дугом брду (к. 510) јако утврђен. Његове чете упућене ка Гојној Гори – Оштрици прелазе реку Каменицу, али им је успорено наступање најјачом непријатељском ватром. Командант 10. пука јавља да је он морао упутити један батаљон између реке Чемернице и Смрдуше ка Сјечини, ради протеривања непријатеља, но да при свем том трпи при свом наступању од бочне ватре десно, што значи, да је лева колона Дунавске дивизије II. позива заостала и не иде чак ни до Молитве, и да није онако како то Дунавска дивизија II. позива јавља. Наредио сам свима командантима да форсирају кретање“.
Борба се на целом фронту дивизије продужавала после подне променљивом интензивношћу. Непријатељска артилерија са Оштрице дејствовала је против Ките и Рујевице. Допунски пук успева стално, да одржи своје положаје и јавља, да је непријатељ према њему јак по извештају команданта батаљона 7 – 8 батаљона; по оцени пак његовој јачина је непријатеља око 1 пука нашег састава са неколико топова (Доцније се утврдило да је непријатељ на Гојној Гори имао 5 брдских топова и 3 брдске хаубице). Од јутрос има 3 командира избачена из строја, а због тешких губитака батаљони из допунског пука деморалисани су. У ово време, примљено је из штаба Ужичке војске (око 16 час.) директно наређење од стране I. армије за команданта 10. пука, према чему је изгледало, да је 10. пук одвојен и упућен I. армији на расположење. С обзиром на ситуацију и на извештај о деташовању 10. пука учињена је команданту Ужичке војске ова представка: „Ова дивизија са 10. пуком, са ослабљеним 11. пуком и допунским пуком (јачине око 1.200 пушака) држи фронт од реке Ломнице до реке Чемернице – дужине око 10 км. Према левом крилу ове дивизије на Оштрици налазе се по исказу заробљеника 2 бригаде: 1. и 13. са 3 пољска топа, чије је бочно дејство веома поражавајуће на трупе на Рујевици и код Прањана. Према Рујевици непријатељ је такође доста јак, а тако исто и према 10. пуку. Држећи овако широк фронт, ја ћу моћи да га одржим и непријатеља сузбијем са овом снагом, којом сад располажем, али мени се сад наређује, да 10. пук придам I. армији, те стога изјављујем, да ја после тога не могу гарантовати одржање овако широког фронта. Ја могу са мојим 10. пуком потпомагати дејство I. армије, који је у току јучерашње борбе омогућио заузимање Кремена Дунавској дивизији II. позива; али одвајањем сасвим овог пука, мени тако рећи дивизија остаје само са 1 пуком од 3 батаљона (11. пук), јер 12. и допунски пук веома су слаби, па према задатку који ми је стављен, ја тај задатак, са овако слабом снагом поред крајњег напрезања, бојим се, нећу моћи испунити. I. армији придат је за појачање 7. пук I. позива и она треба у место 10. пука њега да употреби, или ако то не може, молим да се мени други неки пук стави на расположење место 10. пука, као и да ми се врати 1 мој батаљон 11. пука са 2 митраљеза из Лимског одреда, у коме случају потпуно гарантујем извршење додељеног ми задатка. Молим за хитно решење“.
У 16.45 час. командант допунског пука телефоном јавља, да га непријатељ непрестано напада, да је знатно надмоћнији са неколико пољских топова (доцније се констатовало да су то били брдски топови и хаубице), да има великих губитака у људству и да су му у току јучерашњег и данашњег дана избачени из строја 1 командант батаљона и 6 командира чета, те да му је због свега тога положај критичан. Но ипак, команданту пука наређено је, да положај пошто пото одржи, као и то, да ће му се из последњег батаљона дивизиске резерве (12. пука) упутити још 2 чете, а доцније према ситуацији и више. Поред тога наређено му је, да 2 брдска брзометна топа, која је у току јучерањег дана без знања команданта дивизије упутио са Гојне Горе на Безимени вис, одмах врати на положај. Обзиром на овакву ситуацију допунског пука, наређено је телефоном команданту 10. пука у 18 час. да свој батаљон из резерве упути на Киту у дивизиску резерву, како би се истим могле према потреби појачавати трупе на Гојној Гори. Борба се око 18.30 час. утишала изузев Гојне Горе, где је још трајала. Резултат борбе овога дана у главном је овакав: 10. пук успео је да сузбије у неколико непријатеља према себи, који је одступио нешто северније; 11. пук био је укочен јаком пешадиском и артилериском, а нарочито бочном ватром са Оштрице. Његово десно крило, које се наслањало на реку Плану, успело је да се у неколико помери унапред, али лево крило на Рујевици, остало је на свом месту; допунски пук појачан раније са 2 батаљона 12. пука успева да одржава свој положај; у дивизиској резерви на Кити 2 чете 12. пука и 1 батаљон од 3 чете 10. пука у покрету су од Прањана на Киту. Због овакве ситуације на Гојној Гори и значаја положаја Оштрица потребно је било, остављајући потребан застор према Подовима, што пре напасти деловима 10. и 11. пука на непријатеља на Дугом пољу, а потом напасти непријатеља на Гојној Гори (к. 723 – к. 814) у бок и позадину, а са фронта трупама, које се налазе већ на Гојној Гори. За ово је добивено телефонским путом одобрење од команданта Ужичке војске. Данас је заробљено 23 непријатељска војника из 1., 5., 13., 14. и 15. бригаде. После 19 час. непријатељ је покушао ноћни препад на лево крило 10. и десно крило 11. пука, али је сузбивен.
У 18.30 час. командант Шумадиске дивизије II. позива шаље извештај команданту Ужичке војске (где је стигао у 1 час 6. децембра) којим јавља: „Јака борба још се води на Гојној Гори. Командант допунског пука извештава ме, да је његово стање критично. Наредио сам му, да се бори до последњег човека, а послаћу му одмах помоћ од 2 чете из једног батаљона 12. пука, који је у резерви. Према Рујевици непријатељ дејствује са фронта нарочито од Оштрице јаком артилериском ватром. Према 10. пуку, 2 његова батаљона избијају косом између реке Плане и Смрдуше, а 1 батаљон избија косом између Смрдуше и Чемернице. Непријатељ је доста јак. По усменом овлашћењу команданта Ужичке војске сутра ћу предузети ово: остављајући јак застор у правцу Подова напасти непријатеља на Дугом брду, а потом деловима из 10. и 11. пука напасти непријатеља на Гојној Гори (к. 723 – к. 814) као и трупама, које су већ на Гојној Гори. У овоме смислу издаћу потребна наређења у току ноћи. Данас је заробљено 23 непријатељска војника из 1., 5., 13., 14. и 15. брдске бригаде. У 19.50 час. добивено је наређење команданта Ужичке војске, да се сутра (6. децембра) допунски батаљон 11. пука са 1 брдским топом упути у правцу Подова, а са осталом снагом 10. и 11. пука прво да разбије непријатеља према Рујевици (на Дугом брду), а потом нападне непријатеља у бок и позадину код Оштрице и даље наступа ка Зеленом брегу у духу диспозиције ОБр. 1832. Према потреби по изласку на Оштрицу, делом снаге потпомоћи Лимски одред у освајању Шиљковице. Према овом наређењу у 21.45 час. командант Шумадиске дивизије II. позива издаје ову заповест:
„1. Да командант десне колоне (10. пука) остави потребна бочна осигурања на линији: Сјечина, с наслоном на Дубоки поток (код слова „П“), а осталом снагом нападне непријатељске делове на Дугом брду (к. 510), ако их буде било, у чему да га сложно помаже десно крило 11. пука, а потом остављајући потребну побочницу на положају В. Умка, наступа у правцу Гојне Горе (к. 723), дејствујући на бок и позадину непријатељских трупа. Команданту побочнице на Сјечини (ова да буде допунски батаљон са 1 брдским топом) наредите, да ако непријатељ буде слаб, наступа у правцу Подова (к. 758) и задржи се на њима, у ком случају командант 10. пука не мора никакву побочницу да оставља на В. Умки. Побочницу на Сјечини (односно на Подовима ако их заузме) смениће трупе I. армије (односно делови Дунавске дивизије II. позива) и потом она да дође у састав пука. Док не буде смењена, ова ће побочница примати наређења и од команданта I. армије.
2. Да командант 11. пука потпомогне што интензивније заузеће Дугог брда од стране 10. пука, а потом са свом својом снагом да нападне на Гојну Гору – Оштрицу (к. 814 – до близу к. 723) дејствујући на бок непријатељских трупа.
3. Да командант допунског пука брани свој положај у току ноћи 5./6. децембра, а тако исто и у току дана 6. децембра, па чим примети појаву нападних колона 10. и 11. пука, одмах се енергично баци на непријатеља и веже га за себе, како би 10. пук успео да загрози непријатељској позадини.
4. Да командант пољског артилериског дивизиона потпомогне ватром освајање Оштрице, докле наше трупе не подиђу. Пешадиски борбени стројеви да пале ватре, те да наша артилерија зна докле су дошли.
5. Да командант 10. пука отпочне изненадни покрет у 6.30 час. 6. децембра а командант 11. пука према ситуацији нешто мало доцније.
6. Да коњички дивизион остане у прво време код побочнице 10. пука (позади ње) ради одржавања везе између ове дивизије и Дунавске дивизије II. позива. Кад трупе ове дивизије избију и заузму Оштрицу, онда да дођу код с. Дружетића, ради заштите бока дивизије.
7. Препоручујем командантима пукова енергичан рад свакога у свом правцу, јер се тиме и најлакше олакшава суседу. При свем овом постарати се и за потребну везу између себе.
8. Борбени део 1. степена колонске коморе долази у Миоковце (јужни део села).
9. Трупне коморе да доносе храну до наспрам В. Врха, а одатле средством товарних коња. Трупну комору по издавању хране одмах враћати.
10. Извештаје ми што чешће слати и то телефоном преко телефонске станице 11. пука на Главају. Командант побочнице да извештаје шаље 10. пуку, а и мени непосредно преко коњичког дивизиона.
11. Ја ћу бити на Кити, а за даље јавићу. На Кити биће у прво време дивизиска разерва: 3 чете 10. пука и 2 чете 12. пука, које ће се употребити према ситуацији“.
Дејство Лимског одреда
Командант овог одреда за продужење наступања ка Шиљковици издаје заповест којом наређује:
„1. Команданту 12. кадров. пука, да у духу већ издате му заповести за 4. децембар продужи напад на Брезак и даље на Шиљковицу, зашта ће му доћи и остатак снаге његовог пука. Пошто је командант десног одсека под командом команданта 12. кадров. пука, то је у исто време наређено команданту овог пука, да ово наређење писмено саопшти, да се и он крене за напад на Брезак па потом на Шиљковицу. Претходно да сви команданти уреде своје трупе. Почетак општег напада у 7 час. 5. децембра.
2. Команданту леве колоне такође је наређено у духу заповести за јучерашњи рад, да предузме напад за Брезак и Шиљковицу, пошто прикупи трупу и уреди је. Рад и напад да управља по десној колони. Напад се мора енергично предузети, зашта му се придаје још 1 чета из 12. кадров. пука. Команду над целокупном артилеријом примиће капетан Ант. Пекић са истим задатком од 4. децембра“.
Непријатељ је овај спремани и наређени напад предухитрио и 5. децембра око 5 час. отпочео напад прво на лево крило а потом на десно. Око 6 час. према десном боку Лимског одреда, а у с. Јанчићу, почиње пешадиска ватра. У 6 час. стигао је 1. батаљон 12. кадров. пука и одмах је упућен ради ојачања десног крила, а 1 чета овог батаљона упућена је команданту леве колоне за ојачање. У 6.15 час. командант са Орујевице јавља, да по извештају патрола непријатељ има на Малињаку посаду од 1 батаљона и 2 топа и да је са Орујевице немогућ напад на Малињак због велике стрмости корита реке Папратишке. Наређено је да у случају напада непријатељског на леви бок овога одреда дејствује нападно на непријатеља и тиме задржи његов испад, којим ојачава своје десно крило трупама са Шиљковице. Борба се водила на целом фронту и у 8 час. рањен је командант леве колоне мајор Рајевац. А у 10 час. рањен је и његов заменик капетан Душан Милосављевић.
Непријатељ је енергично нападао лево крило наносећи ватром митраљеском и бочном артилериском знатне губитке левој колони. Због оскудице у муницији, брдска брзометна артилерија није могла снажно да помаже пешадију у борби. Командант 12. кадров. пука у 9.30 час. извештава, да се непријатељ групише према његовом десном крилу. Но наређено му је да нападом спречи то груписање. Непријатељ је продужио да на целом фронту врши делимичне нападе јаком митраљеском и артилериском ватром. Лево крило трпи артилериску ватру са Малињака и Чарапића брда, а десно од Брезака и од Гојне Горе. Више покушаја левог крила да пређу у напад, били су одбивени снажном непријатељском ватром. Командант левог одсека са Почепиње извештава, да је од два непријатељска заробљеника из 22. пука 13. бригаде дознао, да су 3 њихова батаљона пре 2 дана отишла из с. Табановића лево ка Г. Добрињу. Око 13 час. непријатељска ватра била је веома јака. Са Малињака и Кремена дејствовала је брдска артилерија; од Брезака поред дејства брдске, чула се и хаубичка артилерија. Са Гојне Горе по извештају командира батерије дејствовала је и пољска артилерија и хаубица. Непријатељ је тукао артилеријом не само први борбени ред, но и јаком ватром обасипао и артилерију на предњем положају В. Поља. 12. кадров. пук је, у пркос оваке јаке непријатељске ватре, успео, да у неколико обухвати непријатељско лево крило, против кога је непријатељ у 13.30 час. предузео напад али је био снажно одбивен.
У 14 час. а по претходном обавештењу јединица, у средини фронта и на левом крилу предузет је јуриш на Брезак, но јединице III. позива због снажне непријатељске ватре брзо окретоше назад; 12. кадров. пук је успео, да отме предње непријатељске положаје, али се не могаше одржати и би принуђен да се повуче на полазни положај. Јуриш је делимично неколико пута вршен сопственом иницијативом но без успеха, јер је непријатељ појачањем увек успео да их одбије. У 16.15 час. наређено је команданту брдске Дебанжове батерије, да одмах упути 1 Дебанжов топ са задатком да туче Малињак и Кремење. Борба се продужила делимично до 19 час. Команданти левог и десног одсека молили су у 18.50 час. за помоћ, јер су им батаљони јако ослабели због великих губитака. Но наређено им је, да се на положајима морају одржати и на њима преноћити; да се трупе прикупе и уреде; да се попуне муницијом, да обезбеде оба бока; да имају везу што јачу између себе и са трупама лево и десно од себе; да се осигурају бојним предстражама и што јаче утврде. Одред је заноћио у истом борбеном распореду као и прошле ноћи.
Дејство Ужичке бригаде
По прелазу Моравице непријатељ је заузео планинску греду Крстац покушавајући у неколико махова, да своју снагу пребаци преко реке Бјелице која иде паралелно са гребеном Крстаца, али у томе није успео поред свију усиљавања. За. Рад 5. децембра добивена је у 20.30 час. од команданта Ужичке војске под ОБр. 1847 од 4. децембра ова заповест: „Сутра 5. децембра предузмите покрет и комбинујући фронтални са бочним нападом преко Црне стене (641) потпомогнут артилериском ватром, протерајте непријатеља и заузмите положај на десној обали Мораве фронтом према Пожези и Гугљу. 1 батаљон III. позива под сигурним командантом упутите путом Марковица – Клик преко Моравице на Горобиље, на положај Почече, где има доћи 1 Ибарска чета од Ивањице. По извршењу овога вршити што јаче извиђање ка Пожези и преко Гугља у правцу Табановића“. На основу ове заповести командант Ужичке бригаде издаје у 23.30 час. ову заповест: „Непријатељ држи: Главицу, Бели камен, Белошевац. Бригада ће сутра 5. децембра напасти непријатеља са фронта и десног бока у циљу, да га протера на леву обалу Мораве и заузме положај фронтом према Пожези и Гугљу. Наређујем:
1. Десна колона – командант мајор Радослав Живковић. Састав: 3 чете 1. батаљона; 1 чета 2. батаљона (сад на мосту код Бјелице); 1 митраљез 4. кадров. пука; 1 батаљон 4. пука III. позива (1 чета овог батаљона сад је на Бјелици код Лисице), – напада Главицу – Бели камен, а прелази Бјелицу на фронту од друма (Пожега – Чачак) до Златника.
2. Лева колона – бочна – командант пуковник Јарослав Јанкура. Састав: 3 чете 2. батаљона, 1 чета 1. батаљона и 1 митраљез 4. кадров. пука (све на Крстацу код гробља између к. 641 и 613); 1 батаљон 4. пука III. позива који се налази на Кулашевцу; 4 брдска Дебанжова топа (сад на Кулашевцу и Тавници), – прелази Бјелицу код утока Лишког потока и преко Црне стене напада непријатеља на Белошевцу. Једну чету упућује по доласку на Црну стену преко с. Прилипца у позадину и бок непријатеља на Белошевцу и Белом камену.
3. Самостална колона – командант капетан Живко Милошевић. Састав: 2. батаљон 4. пука III. позива, – полази с Рогаче у 5 час. преко Гуче, с. Церовца, Грдовића, Горобиља на Почечу, где узима положај према Пожези и овлађује мостовима на Ђетињи. Благовремено наређује, да му се прикупе чете напред истурене и узима их под своју команду. По прелазу Моравице послати ми извештај и по доласку на Ђетињу.
4. Резерва – 1 батаљон 4. пука III. позива – са Тавнице прикупља се на Главичорку до 6.30 час.
5. Артилерија – командант ппуковник Петар Тодоровић. Састав: 4 хаубице, 6 пољских Дебанжових и 2 пољска брзометна топа – потпомаже напад на положаје одређених јој специјалним наређењима која су дата.
6. Напад почиње у 7 час., према чему и покрете колона подесити.
7. Команданти колона везаће се телефоном са мном.
8. Превијалиште за десну колону формираће 4. кадров. пук код механе Негришор, а за леву колону формираће 4. пук III. позива на путу Ариље – Чачак – код Лишког потока.
9. Ја ћу се налазити код кафане Негришор, – на положају Руја над овом“.
Специјална наређења издата су, пошто су упознати са намерама бригаде:
а) Артилериским јединицама: хаубичкој батерији: да упути 1 оруђе кад 4. кадров. пук пође са положаја, на коме је и да друмом дође западно од механе Негришор, где да заузме згодан положај за тучење непријатеља на Белом камену, Белошевцу и по могућству Гугаљски мост, чега ради тежити, да се заузме положај на десној обали Добрик потока и да не буде виђен са Белошевца; да са 2 оруђа са Руја дејствује против непријатеља на Белом камену и Белошевцу. Командир хаубичког оруђа на Златнику да туче Главицу, Бели камен и Белошевац. Воду 2. пољске брзометне батерије: да се у току ноћи премести на Гај одакле да дејствује на Главицу – Бели камен, а по потреби на Гугаљски мост и Лорет. 1. Дринској позициској батерији: да туче Бели камен и Белошевац са положаја Главичорак. Даљина на карти 5 ½ – 6 км.
б) Командирима чета поред Бјелице (2 чете) да у току ноћи припреме најмање по четвора кола и по неколико дугачких талпи или греда. Сва ова кола и грађа да се привуку обали Бјелице на згодним местима за прелаз. У 6 час. послати патроле у сусрет 4. кадров. пуку, које ће обавестити команданта, где је материјал припремљен.
Почетак борбе. У 7 час. позициска батерија са Главичорка отворила је ватру на непријатељске положаје, а ускоро почеле су дејствовати ватром и остале батерије. Десна колона кренула се са Руја у 5 час. и прешав реку Бјелицу испод Лучанске механе, прикупила се у равници поред реке, због велике магле ни у колико примећена од непријатеља. За извршење задатка командант ове колоне, а у циљу заузећа Главице, потом Белог камена, одредио је кадровски батаљон свога пука у први, а батаљон III. позива и 1 митраљез у други борбени ред. Први борбени ред имао је да се креће на Главицу – Бели камен, а други позади левог крила. За обезбеђење левог крила упутио је 1 чету косом, која се између Белог камена и Белошевца спушта ка реци Бјелици са задатком: да осигурава лево крило; да ухвати везу са трупама леве колоне и да са овог правца потпомаже напад. Десни бок му је био осигуран у неколико реком Моравом, али ипак у том правцу упућен је један вод са задатком, да парира непријатељски покушај са те стране. Како је Главица врло јак положај и доминира реку Бјелицу, командант је скренуо пажњу свима старешинама и војницима, да се покрет врши у што већој тајности, који и магла потпомаже, те да се непријатељ изненади. Командант првог борбеног реда одредио је 3 чете у стрељачки строј правцем на јужну и источну падину Главице а једну низ реку Бјелицу, која је по прелазу исте имала да напада уз северну падину Главице. Резерва је била позади унутарњег крила чета упућених на јужну падину. У оваком распореду борбени поредак кренуо се у 7 час. у највећој тишини и од непријатеља примећен тек кад се успео у пола нагиба. Непријатељ је тада отворио силну ватру, први борбени ред пошао је на јуриш, који је непријатељ сачекао само са извесним својим делом, али и овај је протеран. Непријатељ се повукао уз косу ка Белом камену. Тако је у 8.50 час. Главица заузета.
Лева колона. Батаљон, који се задржао у току 4. децембра на к. 613 нападнут је рано у јутру 5. децембра и сачекав непријатеља на даљину 5 – 600 м. отворио је живу пешадиску и митраљеску ватру и зауставио непријатељев напад, наневши му осетне губитке. Овај положај задржао је до доласка осталих трупа леве бочне колоне, кад је предузет напад. Командант леве колоне кад је стигао на коту 613 примио је под своју команду батаљон 4. кадров. пука, који је био развијен за борбу и ојачао га је са 3 чете батаљона 4. пука III. позива, продужавањем у лево. Једну чету III. позива задржао је у општој резерви на Крстачком гробљу, 1 чету III. позива истурио је у заштиту левог бока, из које је један вод држао Муњско брдо, а 3 вода на положају села Прилипци; 4 брдска Дебанжова топа на Крстачком гробљу (између к. 613 и 614). Са оваким распоредом предузет је напад, али како је непријатељ био далеко надмоћнији, и при том добро утврђен на Белошевцу и гребенима, који се од овога спуштају ка Бјелици и Моравици, напад је споро напредовао, све док око 9 час. нису отпочели дејствовати наши брдски топови са гробља, но и њихово дејство није могло да ућутка јако утврђене непријатељске митраљезе, који су, добро постављени, брисали терен између к. 613 и Белошевца. Да би дејство брдских топова било јаче, командант је 2 топа са гробља упутио на к. 613 одакле су добро дејствовали. Око 11 час. непријатељ је пребацио једну хаубичку батерију на леву обалу Моравице, која је после подне отпочела силно дејствовати против наше пешадије. Због јаке стрменитости коса Белошевца, које су биле добро утврђене и поседнуте и стога што је непријатељска артилерија силним дејством потпомагала одбрану, наступање наше пешадије ка Белошевцу било је веома отежано и споро. Од команданта леве колоне добивен је у 13 час. извештај којим јавља: „Непријатељ има на Белошевцу знатну надмоћност до 3 батаљона. Одељење послато на Муњско брдо јавља, да према њему има једна непријатељска чета, а према чети на Прилипцу један непријатељски батаљон код Прилипачке цркве. Према овом стању биће тешко потиснути непријатеља“.
Пошто десна колона у то доба, подилазећи Б. Камену, није могла да развије довољно снаге због теренских незгода, а међутим стављена је била под врло јаку ватру, наређено је у 11.50 час. команданту леве колоне ово: „Дејствујте енергичније, јер је десна колона притиснута, па је потребно да привучете пажњу на вашу страну, како би десна колона могла напредовати“. Према овом наређењу командант леве колоне продужио је даљи напад обухватом са крила, наредивши да кадровски батаљон 4. пука дејствује са си., а батаљон 4. пука са ји. стране Белошевца. Резерву је примакао на к. 613. У то доба добио је извештај, да се непријатељска чета са Муњског брда повукла ка Прилипцу. Око 15 час. чете су се повукле ка главном положају до на 400 м. и обухватиле су положај са крила. али због силне пешадиске, митраљеске и артилериске ватре нису се могле кренути унапред. Да би омогућио напредовање првом борбеном реду мајор Видосав Марјановић командант кадров. батаљона послао је напред један вод са бомбама, који је користио мртав угао и привукао се на 30 м. од непријатеља, па одавде почео бацати бомбе у непријатељске ровове. Ово је непријатеља довело у велику забуну. У исто доба цео борбени ред кренуо се напред на јуриш и око 16 час. са громогласно „Ура“ освојио Белошевац. Том приликом на положају су отели 2 митраљеза и заробили њихову послугу.
Десна колона. Поменути положај на који се непријатељ по паду Главице повукао био је добро утврђен и брањен поред осталог и са три митраљеза. По заузећу Главице, а пошто је гребен који ову везује са Белим каменом и сувише узан да се по њему може кретати највише један вод, командант десне колоне задржао се, уредио предње делове и одредио даљи правац кретања четама у првом борбеном реду и то: средњој чети гребеном и његовим падинама, левокрилној чети гребеном који упоредо са овим изводи на Бели камен, а деснокрилној да друмом ка Гугаљском мосту дејствује у правцу Белог камена у бок и позадину непријатеља. Са овако извршеним распоредом предузео је покрет са напред истуреним патролама, пошто је била магла још врло густа. Кретајући се даље наишло се на непријатеља, који је отворио јаку пешадиску и митраљеску ватру, и јако тучен с леве обале Мораве у десни бок пешадиском ватром. Први борбени ред ојачан, морао је застати. Одавде је вршио и даље извиђање непријатеља и оценивши, да је јако посео следећи положај појачан је први борбени ред са 1 митраљезом и двема четама, са којима су продужена крила ради обухвата непријатеља. Овако појачан први борбени ред отворио је јаку ватру, а затим успео да подиђе непријатељу до 300 м. Одавде је отворио најсилнију ватру, а потом извршио јуриш на овај непријатељски положај, непријатељ га није сачекао, већ је одступио оставивши на положају, поред доста мртвих и рањених, много пушака и 1 митраљез са прибором. Ово је било у 14 час. На заузетом положају десна колона је застала, да се прикупи и уреди, а изаслате су одмах патроле у правцу Белог камена, које су успеле да подиђу Белом камену до на 700 м.; даље се нису могле кретати од јаке непријатељске пешадиске ватре а у то доба силно је почела дејствовати и непријатељска артилерија. До појаве непријатељске артилерије наша артилерија са свију положаја сконцентрисана је била на непријатељску пешадију, на коју је нарочито силно морално дејство било од наших хаубица.
Појавом непријатељске артилерије извршена је подела дејства наше артилерије, вод пољске брзометне батерије са Гаја и две хаубице са Руја тукле су непријатељску артилерију а остала оруђа и даље непријатељску пешадију. Због блиских наших и непријатељских делова било је ризично тући непријатељске пешадиске делове, који су распоређени по плитком гребену, те да се не туку и наши пешадиски делови. Стога је дејство против непријатељске пешадије било нешто слабије у то доба. Командант десне колоне због овакве силне пешадиске и артилериске ватре предузео је покрет унапред по групицама од 2 до 3 војника и успео, да пребаци цео први борбени ред у висину патрола на 700 м. пред Белим каменом, где је застао и укопао се, очекујући јачи додир са нашом левом колоном. У оваквом распореду затекао га је и мрак. Заузећем Белошевца лева колона истурила је своје предње делове унапред у правцу Прилипца и Белог камена, тако непријатељу није било више опстанка на Белом камену, због чега је се око 23 часа већ повукао, оставившн на Белом камену слабије заштитничке делове, који су у 24 часа протерани и Бели камен заузет, а тиме и цео положај Крстац. Гоњење нашим предњим деловима вршено је до обале Моравице а даље се није могло, што је непријатељ при одступању дигао Гугаљски мост у ваздух. Самостална колона према издатом наређењу 5. децембра извршила је покрет и стигла око подне на Моравицу северно од Ариља, ускоро је прелазила реку и преко Грдовића и Горобиља преко ноћи избила до Почече, а идућег дана до 10 час. заузела је мостове на реци Ђетињи, које је непријатељ јаким одељењима бранио, али је у току ноћи одступио и по извештајима овог команданта журно се повлачио ка Ужицу.
Операције Обреновачког одреда
У току целе ноћи 4./5. децембра код нападне колоне на левом одсеку одреда, водила се с времена на време час јача, час слабија ватрена борба из ровова. По свему могло се закључити, да се непријатељ ојачао у току ноћи и боље утврдио. У 0.30 час. примљено је наређење команданта Одбране Београда ОБр. 732: „Због нарочите ситуације, створене наређењем Врховне команде, да се фронт ове команде продужи наређујем: Да командант одмах упути 10. кадров. пук и једну брзометну батерију у М. Врбицу као главну резерву. По доласку на место наредите команданту да ме о томе извести“. Како је међутим 10. кадров. пук био ангажован јако у нападу на к. 238 и није било могућности, да се лако и брзо смени, то је у М. Врбицу упућен 19. кадров. пук и 2. Дринска пољска брзометна батерија са левог одсека. О овоме је извештена и Одбрана Београда. У 8.15 час. примљен је од команданта 10. кадров. пука овај извештај: „У току ноћи ни код десне колоне није се десило ништа значајније. Наши су се на целој линији утврдили, што је и непријатељ учинио. Преко целе ноћи непријатељ је отварао ретку ватру, на шта му је делимично одговарано. Молим за обавештење, хоће ли ми се ставити на расположење какво појачање, што налазим да би било потребно“. Одговорено му је: „Због одласка 19. кадров. пука и једне брзометне батерије из састава одреда у састав команде Одбране Београда, а имајући у виду главни задатак одреда за освајање к. 238, не могу се залагати нове снаге. Вашу колону потпомагаће најинтензивније артилерија, те уз њену припомоћ продужите извршење јучерашњег задатка, а у вези са 2. коњичком бригадом. По заузећу к. 238 утврдите је и поседните, па се вежите са трупама на главном одбранбеном положају“. Око 9 час. непријатељ је отпочео дејствовати јаком артилериском ватром из двеју брдских хаубица са к. 214 источно од села Манића и са два пољска топа са к. 251. Око 10.30 час. под заштитом ове артилериске ватре, непријатељ у јачини око једног батаљона отпочео је да се пребацује у стрељачким стројевима преко Дучинске реке на простору између с. Слатине и Зорољина, у циљу да нападне на десни бок 1. батаљона 7. пука II. позива. Због овога, командант нападне колоне наредио је, да тај батаљон не продужује наступање у правцу к. 238, већ да буде спреман да одбије непријатељски напад у правцу свога десног бока. У исто време продужио је десно крило овога батаљона, прво једном четом 7. пука II. позива, а затим још двама ескадронима 2. коњичке бригаде.
У 9 час. примљен је извештај Коњичке дивизије: „У току данашњег дана трупе Коњичке дивизије нападале су на непријатеља правцем Слатина, с. Бељина, и успеле су око 11.30 час. да заузму к. 238. Непријатељ се ојачао и приморао их на повлачење са те коте; наше трупе појачане једним батаљоном 7. пука II. позива и једним батаљоном 10. кадров. пука (150 пушака) задржале су непријатеља у наступању и предузеле су понова напад на к. 238, али нису успели да је заузму, јер се непријатељ врло добро бранио. Јачина непријатеља према Коњичкој дивизији, према свима извештајима износи 3 батаљона, 4 митраљеза и 2 топа, утврђених на к. 236 – 238. Наше су трупе заноћиле непосредно у додиру са непријатељем, местимице на 100 до 200 м. од непријатеља. Официрска патрола са к. 313, западно од села Неменикућа, јавља да су непријатељски делови допрли до Неменикућа“. Командант одреда и његов начелник штаба, који су били присутни за све време развоју борбе овога дана; а пошто је ова кота нападана и прошлог дана око подне са два батаљона, два коњичка пука и две батерије, па се до ноћи није могла заузети; мисле, да је вероватно предњи извештај о заузимању па упуштању к. 238 резултат заблуде, која је последица рђаве оријентације и читања карата. У 9.50 час. примљен је извештај команданта 3. батаљона 12. пука III. позива, да је са батаљоном стигао на место где је у општој резерви био 19. кадров. пук и да шаље 2 ордонанса за одржавање везе. У 10.30 час. примљен је извештај команданта левог одсека: „На фронту овог одсека ноћ је проведена на миру. Командант 1. батаљона из нападне колоне јавља, да ноћас није узнемираван од непријатеља, да се непријатељ у току ноћи ојачао и утврдио према његовом десном боку, јачине једног батаљона са три митраљеза“. У 9.40 час. јавља: „Изложен сам јакој пешадиској и митраљеској фронталној и бочној ватри. Артилерија непријатељска обасипа ватром целу позадину са с. Манића и једном батеријом са с. Бељине. Непријатељ се знатно појачао и бојазан је да не предузме напад. Да би олакшао ситуацију 1. батаљона 7. пука II. позива, командант нападне колоне наредио је 10. кадров. пуку пред подне, да из својих ровова пређе у напад против к. 238 у чему овај, због врло јаке ватре непријатељске и отвореног терена није успео“.
Извештен о ситуацији код ове нападне колоне издато је командантима одсека и артилерије наређење: „По исказима добеглих војних обвезника, који су били на боловању у с. Стојнику, непријатељ је пласирао око 2 пољска топа, на Преком Гају или к. 251 и око 2 хаубице вероватно брдске на к. 214 североисточно од с. Манића. Предње вам се доставља, те да својим дејством паралишете ове непријатељске батерије, које дејствују на нашу пешадију, која напада к. 238. Доставите ово и команданту нападне колоне“. Дејство 4. Моравске позиц. батерије са Орница било је врло успешно и непријатељска пешадија обуставила је напад и повукла се у нереду јачим делом преко Стојничке реке, а са 1 – 2 чете задржала се на самој њеној десној обали где се укопала. У исто време ова је батерија привукла на себе ватру непријатељске артилерије са к. 251 а тако исто и непријатељске батерије са Пландишта која је отворила ватру на Орнице и Рогачко брдо. Против ове батерије успешно је дејствовала 4. Дринска позициска батерија са Рогачког брда. У 11 час. послат је извештај команданту II. армије, Коњичке дивизије и Одбране Београда: „Према десном одсеку мирно је. Непријатељски делови су на десној обали Дучинске реке и држе линију к. 226 – Петловац – Морак – Покосавица – Рогачко брдо (к. 271). Према левом одсеку нападна колона која подржава 2. коњичку бригаду преноћила је на одстојању 2 – 500 м. од непријатеља, где се и утврдила. Непријатељ се утврдио такође и изгледа, да се у току ноћи нешто појачао, два пољска топа пласирао је на Преком Гају, западно од Стојника и око две хаубице на к. 214 (вероватно), код с. Манића. Наредио сам, да нападна колона потпомогнута јачим дејством артилерије, покуша овладати к. 238 и на њој се задржати и утврдити, у сваком случају да остане где је и евентуални непријатељски напад одбије. Немам могућности да је више појачавам, нити би то одговарало главној улози овога одреда“.
У 12.30 час. примљен је извештај командира 4. ескадрона: „Једна непријатељска чета са једним водом коњаника, спустила се од с. Губеревца преко Гомилице и с. Стојника и задржала се код Стојничке цркве. Непријатељске коњичке патроле крстаре стално северном и сз. страном с. Стојника. Непријатељ јачине од 1 батаљона укопао је се јз. од с. Баба на к. 327 и к. 342; на тој истој коси налази се и 1 митраљеско одељење од 4 митраљеза; по причању неких мештана закључујем, да се непријатељ налази у с. Баба и у Губеревцу непознате јачине, пошто ни једна моја патрола није успела да се пребаци ка с. Бабе и с. Губеревцу. Непријатељска артилерија дејствовала је око 9 час. са к. 251 (јз. од с. Стојника) на наше трупе око с. Слатине. Код батерије налази се око једна чета пешадије као заштита батерије. Непријатељска бојна комора од 50 коња са једним водом пешака, креће се путом од с. Губеревца (си. од Стојника) ка Сопоту. Јз. од Сопота, а сз. од с. Неменикућа на Рогачком брду на к. 271 и к. 263 налази се непријатељ јачине око 1 батаљона. Непријатељске патроле спуштају се у с. Неменикуће до цркве и јужне ивице села“. Око 12.30 час. рањен је командант нападне колоне потпуковник Миленко Недић и наређено је, да команду преузме коњички потпуковник Војин Чолак – Антић. У 13 час. преко Коњичке дивизије добивено је хитно саопштење од команданта II. армије: „Наређено је деснокрилној колони Шумадиске дивизије I. позива, да се повуче на положај Заједницу и стави под команду команданта Обреновачког одреда. Главнина Шумадиске дивизије I. позива продужава свој задатак нападајући противника на коси Јунковачкој. Према овакој ситуацији и Коњичка дивизија има се груписати ближе главнини Шумадиске дивизије I. позива. Саопштите ово и команданту Обреновачког одреда“.
У 13.10 час. примљен је извештај команданта нападне колоне писан у 11.35 час.: „Непријатељ је почео да се пребацује стрељачким стројевима преко Стојничке реке, на простору источно од с. Слатине па ка Зорољину. Молим да га артилерија десног одсека и трупе десног одсека обаспу ватром у бок, а употребљено је од 2. коњичког пука све сем 60 сјахалих војника коњаника, који су остали у резерви“. Команданту десног одсека и команданту артилерије саопштено је ово телефоном и наређено је, да ватром обаспу десни бок непријатељев. Од команданта десног одсека у 13.15 час. примљен је овај извештај: „На овоме одсеку ничега новог нема. Командант батаљона са Рогачког брда извештава, да је се непријатељски вод пешака јутрос у зору спустио под вис Петловац, до потока Аљаја, па се потом одмах повукао на линију источно од с. Морак“. У 13.40 час. примљен је извештај од команданта нападне колоне: „Непријатељ из Стојничке реке надире на моје десно крило и мој десни бок, стога сам десно крило у правцу Зорољина продужио са два сјахала ескадрона, то је све што сам имао у руци. Команданту батаљона 7. пука наредио сам, да у случају јачег надирања непријатеља на његов десни бок, постепено се повлачи у ровове на Зорољину, ако не била благовремено упућена појачања“. Команданту десне колоне наређено је: Да се о овоме одмах извести телефоном пуковник Лешјанин, па да би могао прихватити пешадију са Зорољинске косе, ако би она била принуђена на повлачење. Да се извести мајор Милисав Недељковић да прими команду над пешадијом и да се одржи на положају. Од командира 4. ескадрона у 16 час. добивен је извештај: „Непријатељска колона јачине батаљона креће се од Сопота – Покосавице – Пландишта к. 310 – к. 342 – к. 327 – ка с. Стојнику. Због јачег наступања непријатељских пешадиских патрола, моје су све патроле потиснуте и налазе се на десној обали Дучинске реке. Непријатељска артилерија својим шрапнелима нашла је мој ескадрон, због чега сам се морао повући са ескадроном“.
Одговорено му је: „Из вашег извештаја не види се где сте се повукли са ескадроном и да ли сте још у додиру са непријатељем. Стога вам наређујем, да одмах још у току ове ноћи, дођете у додир са непријатељем и исти стално одржавате, штитећи десни бок и позадину наших трупа, које се налазе јужно од к. 238. 2. коњичка бригада у току ове ноћи отићиће на други правац, јз. од садашњег“. У 16 час. извештава Коњичка дивизија, да у циљу извршења наређења команданта II. армије и 2. коњичка бригада има да добије ново опредељење. Одмах је одговорено команданту Коњичке дивизије: „Због тога што се борба развила код с. Слатине и у борбу је ангажована и 2. коњичка бригада са батеријом, она се пре мрака не може извући из борбе без штетних последица. О овоме јављам команданту, да би покрет бригаде могао одредити саобразно борбеним приликама на овом делу фронта“. У 16.40 час. примљен је од команданта десног одсека овај извештај: „У циљу да потпомогнем напад наше колоне на к. 238 наредио сам те је 4. Моравска позиц. батерија са своја два топа са Орница, дејствовала на непријатељске стрељачке стројеве, који су се спуштали ка Зорољину и Слатини. Поред овога пласирао сам два топа 4. Дринске позиц. батерије са задатком, да тако исто туку непријатеља у бок. Ово дејство артилерије имало је успеха, јер су се непријатељски стрељачки стројеви у нереду повлачили, а што је најглавније привукли смо на себе дејство непријатељске артилерије, те је са тим смањено дејство на нападну колону. Овога момента појављује се и непријатељска артилерија око Пландишта и Покосавице и обасипа Орнице и Рогачу. Артилерија са Рогачког брда туче ову батерију“. У 19.40 час. командир 4. ескадрона извештава, да ће са ескадроном заноћити на положају Мујнице и извиђати фронт од с. Стојника – Бабе – Неменикуће. Од заробљеника сазнао сам, да се поред 6., 7. и 8. пука налази и 28.; сви ти пукови образују ландверску дивизију.
У 19.50 час. од команданта нападне колоне добивен је извештај: „Колона није од јутрос могла прећи у напад зато, што се непријатељ у току ноћи појачао и јако утврдио на положају нарочито према 1. батаљону 7. пука II. позива. Осим тога непријатељ је са Стојничке косе спустио 1 – 2 чете, прешао Стојничку реку и загрозио десном крилу и боку тога батаљона. Ради осигурања десног бока, десно крило ојачано је и продужено са једном четом 7. пука II. позива из резерве и са 2 ескадрона 2. коњичког пука. Командант колоне био је наредио батаљону 10. кадров. пука, да око подне пређе у напад и тиме олакша положај батаљону 7. пука. У то време непријатељ је сконцентрисао ужасну артилериску ватру на положај Зорољин. У 13.10 час. извештен сам преко 2. коњичке бригаде, да стиже у помоћ 11. пешад. пук I. позива. Због тога наредио сам команданту 10. пешад. пука, да обустави напад до доласка појачања, пошто је непријатељ у то време почео јаче да надире на наше десно крило обасипајући увек положај Зорољина јаком унакрсном артилериском ватром. 2. коњички пук успео је да задржи надирање непријатеља од Стојничке реке правцем ка Зорољину. У томе је ноћ прекинула борбу. Командантима батаљона наредио сам, да се још боље утврде на својим положајима и да на истима заноће. Држање трупа било је врло добро, нарочито код 2. коњичког пука, који и ако неутврђен на положајима под ужасном, унакрсном артилериском ватром, ипак је успео, да одбије непријатеља и задржи положај. Снагу непријатељску ценим на 1 пешад. пук (3 батаљона и 6 митраљеза)“. У 19.50 час. од команданта десног одсека примљен је овај извештај: „На одсеку сад ничега новог нема. Непријатељска батерија, која је вечерас дејствовала јужно од Бабе са положаја око Пландишта и Покосавице, изгледа ми да се повукла са правца од Сопота, вероватно да потпомогне њихову колону која држи Слатину. Око 16 час. примећено је, да је непријатељ са Преког Гаја северно од Стојника извукао један део возова у правцу ка Губеревцу, да ли је то извлачење топова или одашиљање коморе, није се могло тачно утврдити“.
У 20 час. од команданта нападне колоне примљен је извештај: „Борба се утишала на целом фронту. Одред је остао на положајима, које је синоћ освојио. Наредио сам, да се до доласка појачања, почето утврђивање положаја допуни. Моје десно крило појачао сам и продужио са три ескадрона. Пошто је непријатељ покушао обухват мог десног крила, напад је са те стране одбивен, али се у долини Стојничке реке непријатељ задржао у јачини једне до две чете, чим добијем извештај од команданта одсека поднећу исцрпан извештај“. У 20.30 час. послата је депеша команданту Коњичке дивизије: „2. коњичка бригада са два батаљона и једном батеријом овога одреда ангажована је у нападу на к. 238. Трупе су на јуришном одстојању: 2. коњички пук на десном, 4. на левом крилу пешадије. Поред тога 1 ескадрон држи Чамске њиве, обезбеђујући леви бок и позадину свих трупа одреда, а нарочито позадину нападне колоне к. 238. Саопштено ми је да је 2. бригада добила наређење да се вечерас повуче, због новог задатка који је добила. Молим да се бригада не скида са положаја на којима је сад све дотле док не стигну друге трупе, које су упућене на правац ка Сибници. У противном, повлачење бригаде одголило би леви бок и позадину не само моје нападне колоне под к. 238, већ и трупа на Заједници, а нарочито батерије на к. 260, пошто ја не располажем трупама, којима бих могао заменити трупе 2. бригаде, све док ми нове трупе које су ми упућене не пристигну. Молим да се у овом погледу изда потребно наређење команданту 2. коњичке бригаде“.
У 21.15 час. послат је вечерњи извештај Коњичкој дивизији, II. армији и Одбрани Београда: „Ситуација на фронту одреда данас је оваква: Према левом одсеку код нападне колоне пред к. 238 целог дана водила се јака пешадиска и артилериска борба, са наших положаја на којима су наше и непријатељске трупе синоћ заноћиле. Непријатељ је покушавао да извесним деловима, пребацујући се преко Стојничке реке, обухвати десно крило нападних трупа. Непријатељски напад са те стране одбивен је, али се у долини Стојничке реке одржао у јачини једне чете. Непријатељ је дејствовао јаком артилериском ватром из двеју брдских хаубица са к. 214, источно од с. Манића и најмање два пољска топа са к. 251. Наше трупе заноћиле су на истим положајима, продужујући утврђивање заузете линије од јуче. Код десног одсека непријатељска батерија, која је до вечери дејствовала јужно од села Бабе са положаја код Пландишта и Покосавице, изгледа да се повукла од правца од Сопота, било да потпомогне своје делове код Слатине, или у ком другом циљу, имајући у виду, да се данас један непријатељски батаљон повукао од Сопота преко Пландишта ка Стојнику, може се закључити, да се непријатељ или групише око Слатине (к. 238) или рокира на запад. Око 16 час. примећено је, да је непријатељ са Преког Гаја северно од Стојника извукао један део возова у правцу ка с. Губеревцу. Није се могло утврдити, да ли је то извлачење топова или одашиљање коморе“. По учињеној представци, командант Коњичке дивизије наредио је команданту 2. коњичке бригаде, да са својим трупама остане на положају све дотле, док га не смене трупе десне колоне Шумадиске дивизије I. позива, која је имала ући у састав Обреновачког одреда. По извештајима добивеним од заробљеника, према фронту одреда налази се цела непријатељска 21. ландверска дивизија. Због тога, што је главни одбранбени положај одреда био на линији: Рогачко брдо – Орница – Боблија – Венац – к. 261, нападна колона под к. 238 била је и сувише истакнута а њени бокови, нарочито десни, изложени ударима непријатељским. Стога са напредовањем Шумадиске дивизије I. позива све се јаче излагао њен десни бок, а све је мања била опасност, да непријатељ може напасти леви бок Обреновачког одреда. Стога користећи се добивеним појачањима (11. пешад. пук I. позива и 2 брзометне батерије) командант одреда одлучио се, да првобитну одбранбену линију на Заједници понова поседне, као главни одбранбени положај. У том циљу у 23 часа издата је заповест ОБр. 1934 у овоме: „Према податцима прикупљеним од заробљеника, ухваћених на разним тачкама фронта одреда, према фронту одреда, а на линији: к. 238 (Слатина) – Стојник – Бабе налази се 21. непријатељска ландверска дивизија и то: 6. пук на к. 238, 7. око с. Стојник, 28. око с. Бабе и 8. пук између с. Бабе и Неменикућа. Јачина пукова не прелази 1.500 пушака, а 28. пук има свега 2 батаљона и јак је до 800 пушака. У току данашњег дана све су наше армије знатно напредовале. На фронту одреда, наша нападна колона (10. кадров. пук и 1. батаљон 7. пука II. позива и 7. Шумадиска батерија) са 4. коњичким пуком на левом и 2. коњичким пуком на десном крилу, на фронту Курјачка јаруга потока Зорољина подишла је к. 238 на 2 – 300 м. Један наш ескадрон на Чамским њивама одржава везу са десном колоном Шумадиске дивизије I. позива на Окреску. Због измењене ситуације и придоласка нових трупа на правац дејства овог одреда, а у циљу припреме за предстојећу офанзивну акцију, наређујем: Да командант десног и левог одсека са својим трупама поседну одбранбену линију, коју је одред раније држао и то: а) Трупе десног одсека линију: Рогачко брдо – Орнице – к. 267 закључно. б) Трупе левог одсека линију: почев са к. 267 па Заједницу (к. 259) са к. 260 закључно. в) Општа резерва да се постави на к. 269 (Петлово брдо) на ји. падини. г) 2. коњички ескадрон Дринске дивизије II. позива на Мујници, одржавајући везу са трупама Одбране Београда на Крушику; извиђати енергично у досадањим правцима. Хаубичка батерија да уђе у састав левог одсека. Нападна колона одреда (10. кадров. пук и 1. батаљон 7. пука II. позива) да продужи свој досадањи задатак.
Распоред артилерије на положају команданти одсека да изврше у споразуму са командантом артилерије. Препоручујем да се хаубичка батерија пласира на к. 260 сз. од с. Сибнице. Сви покрети да се изврше тако, да трупе буду на новој одбранбеној линији 6. тек. м. до 7 час. јутра. Положај утврдити. Командант левог одсека да обрати пажњу на свој леви бок. Све позадње установе одреда остају на досадањим местима. Одредски штаб је у Дрлупи. Везу са штабом са новог положаја успоставити што пре“. Ове ноћи одред је заузимао одређену (првобитну) одбранбену линију по заповести ОБр. 1934; нападна колона заноћила је у распореду како се затекла, кад је мрак прекинуо борбу; ескадрон је заноћио у с. Дучини, а делови коморе на својим досадашњим местима.
Операције Одбране Београда
Врховној команди, Г. Министру војном и суседним трупама, доставио сам под ОБр. 735 јутарњи извештај, а који је ниже у ситуацији за овај дан у целости изнет. Чим је освануо дан, непријатељ је отпочео врло јаку артилериску ватру против наше нападне колоне Обреновачког одреда на левом крилу и то из двеју брдских хаубица са к. 214 источно од с. Манића и са 2 пољска топа са к. 251. Ватра пушчана продужила се целог дана као и у току целе ноћи. Око 10.30 час. под заштитом артилериске ватре, непријатељ у јачини око 1 батаљона, отпочео је да се у стрељачким стројевима пребацује преко Дучинске реке на простору између Слатине и Зорољина, с тежњом, да нападне десни бок нападне колоне. Због овога десно крило заустављено је и попуном из резерве и коњице, продужено је, а лево крило кренуто је из својих ровова за напад против к. 238. Овај напад није успео. Видећи овакву ситуацију, командант Обреновачког одреда наредио је, да се артилериском ватром са Орнице отпочне дејствовати на пешадију, која је нападала десни бок нападне колоне. Дејство ове батерије је било врло успешно: непријатељска пешадија обуставила је напад и повукла се у нереду јачим делом преко Стојничке реке, а успела је, да се задржи на левој обали Дучинске реке и укопа свега за 1 – 2 чете. Сем тога ова батерија привукла је на себе ватру непријатељске артилерије са к. 251 и са Пландишта и отворила артилериски дуел према целом левом крилу нашег фронта. У то време рањен је командант нападне колоне ппуковник Војин Чолак – Антић. Око 13 час. достављено је команданту Обреновачког одреда хитно саопштење команданта II. армије ОБр. 4338 а које је горе код Обреновачког одреда у целости изнето. Десну колону Шумадиске дивизије I. позива сачињавао је 11. пук I. позива са две брзометне батерије и њен се долазак очекивао у с. Сибници у току ноћи, а како је 2. коњичка бригада добила наређење да се у сумрак повуче из борбе, то би леви бок и позадина свих трупа Обреновачког одреда, а нарочито позадина нападне колоне, била одголићена.
Командант Обреновачког одреда извештавајући хитно телефоном о овоме, учинио је представку непосредно и команданту Коњичке дивизије (ОБр. 1931) молећи га, да из горњих разлога не повлачи 2. коњичку бригаду, докле му нове трупе које су му упућене, не пристигну. Одмах је о овоме извештена Врховна команда телефоном и умољена, да подејствује преко команданта II. армије за потребна наређења команданту Коњичке дивизије. Сем горњих разлога нарочито је у разговору наглашено, да би се у случају повлачења 2. коњичке бригаде, морала повући и нападна колона Обреновачког одреда и то би морално врло рђаво утицало на све трупе Одбране Београда. Ове представке имале су успеха и повлачење 2. коњичке бригаде обустављено је. Борба се продужила на левом крилу на к. 238 а потом с места на место дуж целог фронта до долине р. Луга, и утишала се у сам мрак. Према податцима прикупљеним од заробљеника и наших извиђача, непријатељ је развио за борбу према томе делу фронта (лево крило и центар) почев од к. 238 до с. Неменикућа целу 21. ландверску дивизију, а од Неменикућа до р. Луга два мађарска пука 38. и 68. Као и према центру, тако исто и према десном крилу непријатељ је тога дана само подилазио положају. Тако, од с. Ђуринаца где је био непријатељски батаљон, спуштала су се поједина одељења на коси Влашко и чим су долазила у зону ватре утврђивала се. Исте толике јачине непријатељ се спуштао косом у правцу с. Поповића између с. Сенаје и крагујевачког друма ка к. 281 и ка к. 351. Најзад и на коси Гусково поље почела се појављивати омања пешачка одељења. Нарочито је запажено, да се непријатељ у јачем степену утврђује у с. Неменикућама према центру и на коси између потока Коморин и долине реке Луга према левом крилу Варовничког одсека. Озбиљније борбе тога дана било је још око с. Умчара између нашег ескадрона, који је посео с. Умчари и једног непријатељског ескадрона, који је потом био појачан још са 2 чете пешадије. Наш ескадрон повукао се на задњу ивицу села.
Непријатељска артилериска ватра, управљена на косу Парлог Умчарски са положаја између с. Умчари и с. Дражња, није имала никаквог дејства. Најзад одред упућен на Дрење и Циганско брдо стигао је на своје положаје и посео их без борбе. Али се у исто време запазило, да се према положају креће једна колона од једног ескадрона коњице и једног батаљона пешадије долином р. Раље; да је непријатељ поново узео Гроцку и најзад да је управио једну здружену колону од Београда ка Врчину и Бегаљици ка Дражњу. Пошто су сви ови податци о покретима непријатеља према нашем десном крилу достављени телефоном Врховној команди умољена је: Да се наш крајњи деснокрилни одред држи на положају Дрење, са правцем снабдевања и повлачење ка Коларима и да се ова команда што пре ојача, имајући у виду велику противничку снагу и нашу слабу по броју и по квалитету трупа с којима располажемо. Врховна команда усвојила је изнете разлоге на основу чега је издата одмах команданту 15. пешад. пука III. позива под ОБр. 741 ова заповест: „Због створене ситуације појавом непријатеља са јачом снагом према вама, а у споразуму са Врховном командом, моју заповест ОБр. 732 од 4. децембра мењам у толико, да се ви са целим одредом задржите на положајима Ратница – Врх – Дрење у циљу затварања правца левом обалом р. Раље, оджавајући везу десно са трупама Смедеревског одреда на Мађарској равни и лево са Варовничким одсеком на Парлогу Умчарском, где се налази његова једна чета. Коњички дивизион стављен је под команду команданта Варовничког одсека. Извештаје ћете слати до васпостављања телефонске везе преко Варовничког одсека. У случају да будете приморани на повлачење, повући ћете се на Варовницу“.
О измени ове заповести извештен је одмах и командант Варовничког одсека под ОБр. 739, у којој је после изложене ситуације и датог задатка команданту 15. пешад. пука III. позива наређено, да у циљу потпомагања одбране долине р. Раље и одржавања везе са одредом наређујем: Коњички дивизион да се стави под вашу команду о чему је командант извештен, да га употреби по вашем нахођењу, и да из вашег одреда одмах још ноћас одвојите једну чету и са њом поседнете Парлог Умчарски. Имајући у виду још и то да је се тога дана један непријатељски батаљон повукао од Сопота преко Главице ка Стојнику, и да се са Преког Гаја, северно од Стојника један део возова, за који се није утврдило да ли је одашиљање коморе или извлачење артилерије – дошло се тога дана до закључка, да се непријатељ или групише око Стојника или рокира на запад. На основу горњег закључка и по извештају добивеном у току борбе и од заробљеника, утврђено је да се према фронту Обреновачког одреда, развила цела 21. ландверска дивизија. Пошто је главни одбранбени положај одреда био на линији Рогачко брдо – Орнице – Боблије – Венац – и к. 261, а нападна колона под к. 238, то је командант учинио представку преко телефона, да му је колона сувише истакнута, и да су јој бокови, нарочито десни, изложени непријатељским ударима. Поред тога, са напредовањем Шумадиске дивизије I. позива, све се више излагао њен десни бок а с друге стране, све је мање била опасност да непријатељ може напасти леви бок Обреновачког одреда. Због свега овога а користећи се добивеним појачањима од 11. пука I. позива и 2 брзометне батерије, молио је за одобрење, да са одредом понова поседне првобитну одбранбену линију на Заједници као главни одбранбени положај. Пошто су изнети разлози били оправдани, одговорено је одмах телефоном, да се ова његова одлука усваја с тим, да одмах изда за то потребна наређења трупама тако, да се покрети изврше, да трупе буду на новој одбранбеној линији 6. децембра до 7 час. у јутру. Око 21 час добивено је наређење Врховне команде ОБр. 7679 ове садржине: „Наређено је команданту II. армије да одмах упути Тимочку дивизију I. позива правцем: Барошевац – Сибница – Дрлупа – Рогача – Космај – Маловањ, где вам се ставља на расположење за употребу“.