Операције аустриске војске
Операције VI. армије
Дејство 16. корпуса
И ако су се трупе ове армије са тешком муком повлачиле на нову одбранбену линију: Црни врх – Маљен – Јелак – Руда – Баћиновац – Медник – Буква, ипак су успеле да успоставе један фронт, и да учине све што је било могуће, да свој одсек одрже. Али је на овом фронту било и сувише широких продора, да би се могао припремити трајнији отпор против бујице српских трупа, које су надирале са свију страна. Нарочито на Рудом (622) и Баћиновцу (700), стање је убрзо постало критично. Овде је српска бујица била најјача и претила је да изврши пробој фронта 16. корпуса. Због овога командант 16. корпуса био је приморан да нареди опште повлачење иза Колубаре и то: 1. дивизија преко Г. Топлице ка Словцу, Комбинована дивизија преко Мионице ка Дивцима, 50. дивизија преко Брежђа ка Ваљеву и 18. дивизија преко Косјерића ка Ваљеву.
Комбинована дивизија била је у најтежој ситуацији. Знатан део ове дивизије измешао се са трупама 1. дивизије, тако да су остале врло слабе снаге за сузбијање надирања српских трупа у правцу Мионице. 50. дивизија је успела да одржи до пред вече заштитнички положај на линији: Косово (472) – Церово брдо (348) код с. Рајковића на путу Брежђе – Ваљево. Али чим су Срби ушли у Мионицу, они су загрозили левом крилу 50. дивизије, те се морала повући под заклоном мрака на положаје ј. од Ваљева образујући једну врсту мостобрана на прелазу преко Колубаре. Овај положај одржан је до поноћи 6./7. децембра, штитећи повлачење коморе преко Колубаре. 1. дивизија, са деловима Комбиноване дивизије, одступила је без узнемиривања преко Г. Топлице на десну обалу Колубаре код Словца. 18. дивизија, одступајући по врло тешком терену, стигла је доцкан у вече са 1. брдском бригадом у с. Ражану на путу Косјерић – Ваљево, за њом је одступала 13. брдска бригада као заштитница. За одржавање везе са главном снагом 16. корпуса, остављена је 5. брдска бригада, која је са Маљена одступила под борбом преко Стражаре (1000) ка вису Извршац (519) код с. Буковца.
4. брдска бригада због промене у општој ситуацији напустила је Пожегу и одступила ка Ужицу, где се је сјединила са 9. ландштурмском етапном бригадом, а 2 батаљона 79. пука упућена су из Вишеграда у Ужице, као појачање од стране ђенералмајора Шњарића. Ојачана 4. брдска бригада добила је задатак да спречи упад Срба из долине З. Мораве у долину Дрине.
Дејство 15. корпуса
Овога дана командант корпуса добија наређење да се повуче иза Колубаре, везујући се код Словца са левим крилом 16. корпуса. Као и прошлог тако и овог дана 40. хонведска дивизија померала се под борбом на положај окренут према југу, између с. Моравци и Липља, на десној обали р. Качер. 48. дивизија је пребачена на десну обалу Љига на положај: Орловац – Миловац (254). Ове су дивизије на овим положајима преноћиле 6./7. децембра.
Дејство 13. корпуса
Држање овог корпуса на положајима и. од Лазаревца био је неопходан услов, за успешне операције V. армије са севера у правцу Аранђеловца. Стога је Врховна команда „Балканске војске“, при издавању наређења команданту VI. армије 6. децембра, за повлачење главне снаге иза Колубаре, издала инструкцију за команданта 13. корпуса да у сагласности са одступањем 15. корпуса повлачи своје десно крило на висове јужно од Лазаревца, а са левим крилом да потпомаже напад V. армије, и само у крајњој нужди сме се повући иза Колубаре. У току 6. децембра 13. корпус имао је да издржи тешке борбе. У подне показало се чак као могуће, да се иза левог крила прикупи толико трупа, а било је довољно изгледа за успешан напад овим крилом. Напад је овим крилом заиста предузет и дао извесне успехе и на центру корпуса. Али у овом моменту суседни 15. корпус предузима повлачење, те се и десно крило 13. корпуса сагласно инструкцији морало повлачити, при чему су Срби врло енергично надирали. Потреба је била да се ка десном крилу 13. корпуса упуте резерве за појачање, али њих није било.
Операције V. армије
Дејство 8 корпуса
У току 6. децембра трупе овога корпуса водиле су упорне борбе на фронту: Араповац – Слатина, али без икаквих успеха.
Дејство Комбинованог корпуса
Трупе овога корпуса напредовале су лагано под борбом: 107. ландштурмска бригада наступала је према висовима ји. од с. Дучине. 7. дивизија наступала је ка вису Мишљевац (312) и Маловањ (520) ј. од Неменикућа. 104. ландштурмска бригада заузела је неколико висова са обе стране железничке пруге код Влашког поља. 71. пешад. бригада (из 36. дивизије) нападала је на вис Умка (281) код с. Сенаје. 29. пешад. дивизија морала је да се развије са обе стране с. Шепшина за напад на Варовницу (413).
Напомена. Против српских снага, које су из околине Смедерева загрожавале крилу Комбинованог корпуса, водио је борбу један слаб одред из 29. дивизије, под командом ђенералмајора Шена, код с. Умчара и на висовима с. до Дрења (284). На Дрењу пак и даље северно од Циганског брда код Гроцке борио се Петроварадински одред, у колико није био употребљен као посада у Београду.
Операције српске војске
Операције II. армије
У току ноћи 5./6. децембра смењена је Тимочка дивизија I. позива трупама Шумадиске и Моравске дивизије и одмаршовала по наређењу команданта II. армије ОБр. 4350 ради стављања под команду команданта Одбране Београда. 13. пук I. позива остао је у току 6. децембра на своме месту, јер није смењен трупама III. армије. Извештај о овоме послат је Врховној команди под ОБр. 4369 и 4371, а који су у целини изнети у ситуацији за овај дан. О току рада армије 6. децембра послат је Врховној команди извештај под ОБр. 4391 изнет у ситуацији за 7. децембар.
Дејство Моравске дивизије I. позива
У току 6. децембра после јучерашњих борби трупе ове дивизије вршиле су ново груписање, поседање и утврђивање положаја за упорну одбрану, а саобразно заповешћу ОБр. 2256 од 5. децембра. Непријатељ није нападао, али је с времена на време дејствовао јаком пешадиском и митраљеском ватром. Око подне са левог крила дивизије примећено је, да непријатељ испред десног крила Дринске дивизије II. позива напушта Дубово брдо и да се повлачи делом на Кик а делом у долину Оњега. Одмах је наређено артилерији, да све батерије, које то виде, дејствују против одступајућег непријатеља, а левом крилу наређено је, да и својом пешадиском ватром у колико може туче непријатеља. Распоред дивизије 6. децембра био је овакав: 3. пешад. пук I. позива са једном батеријом посео је Вис (Бистрички) и везао се десно са Шумадиском дивизијом I. позива, а лево са 1. пешад. пуком I. позива. 1. пешад. пук I. позива једним батаљоном држи ћувик з. од Главице и Старачу везујући се лево и десно са 3. и 2. пуком I. позива. 2. пук I. позива је посео Балин гроб и косу Трнавци до к. 262, држећи везу десно са 1. пуком I. позива а лево са 13. пуком II. позива, који поседа косу Трнавци и косу Дубовог брда, везујући се десно са 2. пуком I. позива а лево са 5. пуком II. позива. Овај пук (13.) још није смењен, а имао је бити упућен у састав његове дивизије. 16. пук I. позива је у дивизиској резерви позади косе Разбојиште. Артилерија је пласирана тако, да може тући долину Трбушничке р., косу Новаково брдо и Кременицу. Једна батерија је на коси Растово, једна је на Вису (Бистричком), а остатак 4 пољске и 1 хаубичка батерија је на коси Разбојиште – Старача. Положај се утврђивао. Накнадно се сазнало да 1 батаљон 1. пука држи с. део Кременице и везу са 12. пуком I. позива. У 9 час. командант Дринске дивизије II. позива са ОБр. 1792 известио је: „У току прошле ноћи извучени су потребни делови из стрељачког строја, да би се могао сменити 13. пешад. пук. Чим се попуне муницијом, и снабду храном биће упућени да смене 13. пук на десној страни Оњега. Смена одређена да смени 13. пук износи: коњички дивизион, 2 батаљона 6. пука и вод митраљеза. Св. ОБр. 2248“.
Обзиром на важност правца долином Оњега а нарочито кад су офанзивне операције на овом фронту бар за извесно време заустављене, одређене снаге да смене 13. пук II. позива биле су слабе и квалитативно и квантитативно, те је телефоном командант Моравске дивизије I. позива скренуо пажњу команданту Дринске дивизије II. позива, да је то слаба снага коју је одредио, нашта је одговорено: „Да је немогуће више одвојити“. Депешом ОБр. 2269 о овоме је извештен командант II. армије. У 9.20 час. командир ескадрона са десног крила дивизије извештава, да је веза са Шумадиском дивизијом ухваћена и да се према 3. пуку – десном крилу дивизије налази 2. мађарски пук. У ово време командант Моравске дивизије I. позива обилазећи положај наредио је, да 3. пук поседне 1 четом Дрен и ухвати везу са истакнутим деловима Шумадиске дивизије I. позива на Бурову. У 14.05 и у 16.15 час. примљени су извештаји ОБр. 4366 и 4382 од команданта II. армије о успеху свију армија на бојишту и великом броју заробљеника и пљена. Ово је одмах саопштено трупама, што је веоме повољно дејствовало на морал тако, да су се почели јављати предлози за поновни напад на Кременицу. Непријатељ овога дана није нападао.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
У току ноћи 5./6. децембра непријатељ је отварао слабу појединачну ватру на наше положаје. Непријатељ је на 200 – 500 м. удаљен од наших ровова. Према наређењу команданта II. армије ОБр. 4350 од 5. децембра издато је под ОБр. 2537 наређење команданту батаљона 12. пука на Којиловици, као и команданту дивизиског коњичког пука, да положаје које сад држе што упорније бране и што боље утврде, а коњички пук још и да одржава што тешњу везу између трупа ове дивизије на обема обалама р. Турије. Смена заосталих делова Тимочке дивизије I. позива извршена је до 3 часа пешадијом, а до 11 час. артилеријом тако, да је распоред Шумадиске дивизије I. позива 6. децембра био овакав: Положај Којиловица – Окресак држи 1 батаљон (4.) 12. пешад. пука са Дебанжовом батеријом (3 оруђа). Предњи делови налазе се на Араповачкој коси, на десној обали Мечак п., а полубатерија позади косе на десној обали М. Ланче п. Положај је поседнут са 3 чете а 1 чета је у резерви у п. М. Ланча. Десно преко једног ескадрона 1. коњичког пука одржава се веза са батаљоном 10. пука на Пушци и Вел. Хрту, а лево са Шумадиским дивизиским коњичким пуком. Батерија 1. коњичке бригаде пласирана је такође на овом положају и то 1 топ код раскрснице путова – пољских – на Којиловици ј. од к. 210 а 2 топа на к. 193 изнад с. Миросаљци. Шумадиски дивизиски коњички пук са једним ескадроном на десној, а једним на левој обали Турије продужава бојну линију између 4. батаљона 12. пука и 19. пука лево одржавајући везу између њих. Остатак пука је у резерви на левој обали Селишта п. Лева главна колона – 3 батаљона 19. пука и 3 батаљона 10. пука држе положај к. 173 – Брест – Пољчине. На десном крилу је 19. пук са сва 3 батаљона у првом борбеном реду с тим, да су из средњег и левог батаљона извучене по 1 чета за пуковску резерву. На левом крилу је 10. пук са 2 батаљона у првом борбеном реду, са 2 чете у пуковској резерви. Један батаљон 10. пука је у другом борбеном реду – општој резерви. Артилерија – 3 пољске батерије пласиране су и то по 1 вод из 8. и 9. батерије на к. 187, а један вод 6. батерије на коси ј. од њих позади пуковске резерве и 10. пешад. пука. Други водови ових батерија налазе се као контра батерија западно од Змијана.
Леви одсек – положај Хајдучка чесма – Ивковача са предњим положајем Дрен држе три батаљона 12. пешад. пука, 1 батаљон 19. пука и 2. и 3. брзометна батерија и то 1 батаљон на Дрену, 1 батаљон на Ивковачи, 1 батаљон на Хајдучкој чесми и 1 батаљон у резерви код Хајдучке чесме. 3. батерија је на Ивковачи на раскрсници пољских путова, а 2. батерија на Хајдучкој чесми код к. 280. Остатак дивизије – 1. пољска батерија и Дебанжова полубатерија на Заједници у саставу Обреновачког одреда, где је и 7. пољска батерија. Пионирски полубатаљон и 4. батаљон 6. пука III. позива раде оправку путова. Дивизиско завојиште код раскрснице друма Венчане – Даросава и пута Равањ – Кљештевица код Медведњака. Борни део 1. степена колонске коморе је на Каменитом Оглавку а са једним делом одељења за пешадиску и артилериску муницију код железничке станице у Даросави за одред левог одсека (12. пук), а код с. Венчана за одред у саставу Обреновачког одреда (11. пешад. пук). Трупне коморе су код к. 375 с. од Аранђеловца, а коморе одреда 12. пука с. од Даросаве, а 11. пука код с. Венчана. Месарска чета са марвеним депоом и лиферантом за клање стоке на Жутом Оглавку. Остатак 1. степена и 2. степена колонске коморе код Тополе тј. на страни Опленца поред друма Топола – Жабари. Шумад. мостовни трен је код Параћина а од њега су подигнута два моста код Маскара и Жабара. Пекарска чета са пољским пећима, једним делом профијантске коморе и дивизиско ручно слагалиште је у Аранђеловцу. Дивизиски штаб, телеграфско одељење и војна пошта је на Жутом Оглавку, а ја се налазим на Стражевици са оперативним одељењем. О извршеној смени и поседању положаја са ОБр. 2659 извештен је командант II. армије. О току рада данашњег дана и стању дивизије поднет је команданту II. армије извештај са ОБр. 2661, који је у целости изнет у извештајима послатим Врховној команди под ОБр. 4391 за 7. децембар. У 16.30 час. примљен је од команданта II. армије извештај ОБр. 4366 и 4382 о успеху свију армија на бојишту и заробљавању непријатељских војника и добивеном пљену. Ово је са ОБр. 2654 саопштено трупама ове дивизије. У току данашњег дана време је било лепо до пред мрак, кад се наоблачило и почела падати ситна киша.
Дејство Коњичке дивизије
Трупе ове дивизије држале су 6. децембра линију: Окресак – Вел. Хрт – Чамске њиве, везујући се лево са Шумадиском дивизијом I. позива, а десно са Обреновачким одредом. Непријатељ је против целог фронта ове дивизије отварао јаку пешадиску, митраљеску и артилериску ватру. Слаби непријатељски делови покушали су да се спусте са Виса (к. 212) у с. Араповац, али су дејством наше артилериске ватре задржани на 7 – 800 м. од предњих делова Коњичке дивизије. Према добивеним извештајима, непријатељ се утврдио својим предњим деловима на десној обали п. Сајковца па косом ка к. 212 и даље ка реци Сеони, а одатле десном обалом потока Дубоког, везујући се са својим рововима на к. 238. На к. 212 (Вису) налази се резерва у јачини 1 пука (3 батаљона), а сз. од к. 182 (Каменица) налази се непријатељска батерија. Губитци: погинуло 1 подофицир, 1 редов и 1 коњ; рањено: 1 редов; угинуло 2 коња. Утрошено муниције: 28 шрапнела, 38 раз. граната, 15.290 караб. и митраљеских метака.