Гоњење
Ноћ 5./6. децембра на целом фронту армије прошла је без борбе. Циљ операција I. армије за данашњи дан, према заповести ОБр. 3370 од 4. децембра био је овлађивање линије: Гукоши – Медник – Вис – Гуњачки Вис – Баћинац – Рудо са ослонцем левог крила на Маљен. Гонећи и даље узастопце непријатеља, командант I. армије тежио је да му не допусти, да после претрпљеног пораза дође к себи, а избијањем трупа на поменуту линију положаја циљао је: да прекине потпуно сваку везу између Колубарског и западног Моравског војишта и потпуно предвоји непријатељске снаге ангажоване у долини Колубаре и Западне Мораве; да лиши непријатеља последњих положаја за одбрану Колубаре и да добије ближег ослонца за свој даљи рад, не свлачећи одмах армију сасвим у долину Колубаре и не излажући је могућим неповољностима. Са линије: Гукоши – Медник – Вис – Баћинац – Рудо – Маљен, армија је могла лако маневровати било на југ према Ужичкој војсци било на северозапад ка Ваљеву, било низ Љиг (по једној, другој или обема обалама његовим) у бок и позадину непријатељских трупа, пред фронтом III. армије. Ма који од ових маневара да предузме, на овако јаким и прикупљеним положајима, армија би била у могућности, да лако парира сваки непријатељски контра маневар, упућен у правцу бокова. Даље надирање целокупном армијом ка Ваљеву кочило је још нерешено и неодређено стање код суседних трупа. Нарочито ситуација код Ужичке војске била је тешка. Командант Ужичке војске не само што није био у могућности да трупе крене напред, него је чак сумњао да ће се, због снажног непријатељског напада, моћи са трупама одржати на садањим положајима. Код III. армије сви покушаји Тимочке дивизије II. позива остали су узалудни. На десно крило III. армије, на Дринску дивизију II. позива, непријатељ је снажно нападао. Да би и поред оваког стања код суседних трупа до тада добивене успехе проширио, командант I. армије на основу дотадањих успеха још у вече наредио је телефоном да дивизије сутра 6. децембра продуже покрет у смислу његове наредбе ОБр. 3370 од 4. децембра.
Продирање Дринске дивизије I. позива ка Гукошу
У циљу продужења рада трупе Дринске дивизије I. позива до 7 час. биле су искупљене: коњички пук у правцу Гукоша у долини р. Штавице; 6. пешад. пук I. позива и Дебанжова батерија на линији: Голубац – Лисина; 5. пешад. пук I. позива и 6. брдска батерија на линији: Гробље – Клаћа; 17. пешад. пук I. позива и 2 брзометне батерије на Прострузи; 3. прек. пешад. пук I. позива, као дивизиска резерва, позади 17. пешад. пука I. позива. Од артилерије: 1 батерија северно од Бољковца, 2 батерије на Широком путу, а остала артилерија на положајима код с. Ручића. Први степен колонске коморе и трупна комора привучене су до Виноградине, а 2. степен до Клатићевске реке. Покрет коњичког пука отпочео је још зором, 6. децембра, а од 5., 6. и 17. пешад. пука упућени су око 7 час. у правцу непријатеља гонећи одреди. Но већ око 8.30 час. кренуте су све трупе на фронт: Доње брдо – Осоје – Спасојевина. Коњички пук кренут је низ Штавичку реку у гоњење, а у доцнијем току, да се пребаци у долину р. Качера и штити десни бок дивизије. Десна колона (5. и 6. пешад. пук I. позива, 6. брдска батерија, Данглисова батерија) упућена је правцем: Читлук – Рид – Дићска главица – на фронт Доње брдо – Осоје. Лева колона (17. пешад. пук I. позива, 3. прек. пешад. пук I. позива и 2. брдска батерија од 2 топа) упућена је правцем: Палеж – Кошута – Буква – Лисина – Спасојевина на одсек Спасојевина. Дивизиска резерва (4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“) упућена је друмом: Лалинци – Бањани до Дићске главице. Од артилерије: 1 батерија упућена је на Дићску главицу, 1 батерија на линију Рид – Читлук, а остале су задржате код Буковаче. Први степен колонске коморе и трупна комора кренути су ка Бољковцу, а 2. степен до села Калиманића. Око 9 час. отпочела је Дринска дивизија I. позива покрет са фронта: Голубац – Клаћа, у правцу Читлук – Дићска главица и у правцу Спасојевине, и напредовала доста лагано, јер је Тимочка дивизија II. позива била и сувише изостала уназад, кочећи на тај начин нарочито наступање десног крила Дринске дивизије I. позива. Око 15 часова, кад је Дунавска дивизија I. позива већ била продрла преко Баћиновца ка Јаревцу у правцу Мионице и покрет Дринске дивизије I. позива постао је енергичнији, имајући за циљ избијање на Гукошке положаје. До вечери, предњи делови десне колоне избили су под Дићску главицу, а леве под Букву; тек око 21 час. лева колона заузела је Букву, а 7. децембра у 2 часа десна колона избила је на Дићску главицу. У току ноћи 5./6. децембра и у току дана 6. децембра заробљено је код Дринске дивизије I. позива око 350 војника и 4 брдске хаубице без цеви и 3 дугачка лафета.
Избијање центра I. армије на линију: Медник – Вис (707) – Гуњачки вис – Баћинац – Рудо и надирање у правцу Мионице
Дејство Моравске дивизије II. позива
Покрет Моравске дивизије II. позива у циљу гоњења непријатеља и избијања на одсек Медник – Вис – Гуњачки вис имао је почети у свануће, са фронта: Палеж – Славковица – Честе букве – Рајац и то: 1. пеш. пук преко Палежа – Букве – Бобије на Медник; 2. пук преко Славковице и Грађеника на Вис (707); 8. кадровски пук од Честих букава и Рајца на Гуњачки вис, а 3. пук преко Славковице да дође у с. Ба у дивизиску резерву; 8. кадров. пук има се прикупити на линији: Честе букве – Рајац до 5 час. Од Круповог дивизиона 1 батерија је са 1. пуком, а 2 батерије на Плочи. Цео Шнајдеров дивизион на положају к. 746 Рајац. Пионирски полубатаљон по деловима био је артилериска заштита на Плочи и Рајцу. Коњички ескадрон је на Саставцима. Померањем дивизије на запад, морали су се и возови са правца Г. Милановац – Калиманић – Врнчанска механа – Врановица – Плоча пребацити на друм Г. Милановац – Таково – Маљен. Стога је око 8 час. командант дивизије наредио да завојиште и мунициско одељење 1. степена остане код Врнчанске механе, да одељење пешад. муниције из 2. степена, одељење артилериске муниције и 1. одељење профијантске колоне дођу код Бањана а остатак 2. степена да остане код Такова.
Покрет дивизије отпочео је 6. децембра око 7 час. 1. пук II. позива у покрету ка Палежу и Букви избио је претходницом око 8.15 час. на Палеж и дочекан ватром са Букве продужио даље лагано подилажење ка Букви. 2. пук II. позива отпочео је покрет ка Грађенику предњим батаљоном низ Којића р. У доцнијем току овај пук по извештају коњице Дунавске дивизије I. позива да се на Вису налазе 2 непријатељске чете, а на Меднику по 1 чета са 2 топа, – скренуо је ка Вису. На левом крилу, 8. кадровски пук кретао се од Честе букве ка Гуњачком вису, кога је држао вероватно 1 непријатељски батаљон. Око подне 1. пук подишао је Букви, 2. пук Вису, а 8. пук Гуњачком вису. Непријатељ је држао ове положаје. Но око 15 час. непријатељ је почео журно да напушта Медник и Вис, и већ око 16 час. 2. пук је избио на ове положаје, упућујући по један батаљон у гоњење непријатељских делова у правцу Г. Топлице и у правцу Орловца. Једновремено са избијањем 2. пука на Вис, успео је 8. кадровски пук да протера непријатеља са Гуњачког виса, упућујући ка непријатељу слабија гонећа одељења у правцу Разбојишта. Само пред десним крилом дивизије, непријатељ се успешно држао на Букви. У два маха предузет напад на Букву одбивен је и тек око 19 час. уз припомоћ делова упућених у обилазак Букве и пристиглих делова Дринске дивизије I. позива, Буква је потпуно заузета. Непријатељски делови пред фронтом Моравске дивизије II. позива, којима су делови Дунавске дивизије I. позива пресекли пут одступања ка Разбојишту, одступали су од Орловца преко Сикираче и од Г. Топлице преко Д. Топлице у долину Колубаре; а они делови који су од Г. Топлице дошли до Разбојишта, одступајући ка Мионици, у највећем нереду распрштали су се преко села Каменице и Миљевића ка Д. Топлици.
Дејство Дунавске дивизије I. позива. Борбе на Баћиновцу и Руду
Пред фронтом Дунавске дивизије I. позива непријатељ је држао Баћиновац и Рудо. Напад трупа Дунавске дивизије I. позива у циљу заузимања ових положаја и протеривања непријатеља имао је да отпочне 6. децембра у 5 час. Коњички пук имао је да продужи надирање ка Г. Топлици; 9. пук I. позива од к. 594 правцем преко Конџурског брда да нападне Баћиновац десно од друма за Мионицу, а 4. прек. пук лево од друма, осигуравајући се јаче према Рудо; 8. пук I. позива остављен је у дивизиској резерви на Конџурском брду, а његов батаљон са Грађеника и Славковачке косе упућен је на Гуњачки вис за осигурање десног бока. Од артилерије: 1 батерија на к. 594 – Конџурском брду, а остатак на Цугуљу; пионирски је полубатаљон, као заштита артилерије, на Цугуљу. Борбени део 1. степена колонске коморе код Брајића; 1. степен код Бершићске механе; трупна комора и 2. степен у Г. Милановцу. Искупљање трупа извршено је на време, а и покрет у циљу напада отпочео је већ око 5 час. Али због тамне ноћи, врло брдовитог терена, па и због нужне обазривости, напад је у почетку текао доста лагано и до зоре, само предњи развијени делови подишли су непријатељским положајима: 9. пук I. позива источно од друма са обухватом левог крила Баћиновца а 4. прек. пук лево од друма између Баћиновца и Руда са обухватом десног крила Баћиновца и једним батаљоном истакнутим према Рудо. Од непријатељских трупа налазиле су се: на положају Рудо 2 батаљона 3. бригаде, 2 хаубице и неколико митраљеза, а на Баћиновцу 2 батаљона 14. бригаде са 4 брдска топа и неколико митраљеза. Берковачку главицу непријатељ није држао, а на одсеку Гуњачки вис – Вис (к. 707) налазили су се само слабији његови делови. Око 7 час. борба се почела јаче ангажовати. Наша пешадија, подилазећи са фронта, наишла је на јачи отпор непријатеља. Око 10 час. непријатељска батерија почела се повлачити са Руда, а у то време избило је десно крило 9. пука на греду између Берковачке главице и Баћиновца обухватило лево крило непријатељско на Баћнновцу, убрзо сломило његов отпор на тој тачци и натерало га на повлачење. Мало затим отпочео је непријатељ под заштитом остављених делова на Рудо да се повлачи са целе линије преко Струганика ка Мионици. Десно крило 4. прек. пука по заузећу Баћиновца заишло је на лево, обухватило Рудо са источне и северне стране, и потпомогло напад својих делова, који су нападали Рудо с фронта и до 11 час. протерало непријатеља са Руда и натерало га да у нереду одступи ка Брежђу. За то време до подне овога дана, на десном крилу дивизије, коњички пук са 3. батаљоном 8. пука у наступању од Грађеника преко села Ба ка Вису, приметио је око 8 час. да се једна непријатељска колона спушта у долину Палежничке реке. Због овога батаљон се подели тако, да 2 чете продуже ка Вису, а 2 чете продуже ка Кадиној Луци.
Гоњење непријатеља у правцу Мионице. По избијању на линију Баћиновац – Рудо, Дунавска дивизија I. позива већ око 11 час. предузела је даље гоњење на правцу Мионица – Рајковић у оваквом распореду: коњички пук задржат је на правцу ка Г. Топлици; 9. пешад. пук са 2 топа кренут је правцем: Струганик – Петковача – к. 384 те да пресече пут одступања непријатељу на правцу Гукоши – Мионица, осигуравајући се према Разбојишту и Попадићу; 8. пешад. пук I. позива са 1 ½ батеријом заузео је одсек Берковачка главица – Баћиновац, поседајући јаче предњу линију Осоје – Говеђе брдо са задатком, ако непријатељ нападне 9. пешад. пук од Г. Топлице, да се крене преко Попадића и нападне непријатеља у леви бок. Од 4. прек. пука 2 батаљона са 1 батеријом остављена су на одсеку Рудо а 1 четом на Орловачи; друга 2 батаљона овога пука задржана су позади Баћиновца у дивизиској резерви. Батаљон 8. пука I. позива на правцу Грађеник – Вис имао је да заузме Вис (707) и штити десни бок до доласка Моравске дивизије II. позива. Колонски делови кренути су ближе Сувобору и Брајићу. Већ при првом покрету примећена је многобројна непријатељска комора и возови упаркирани делом код Г. Топлице а делом на маршу од Г. Топлице ка Мионици. У исто време један непријатељски батаљон, вероватно истакнут за осигурање ове коморе, кретао се правцем Г. Топлица – Попадић. До 13 час. 9. пук избио је на Петковачу, заузео к. 384 а предње делове упутио ка Разбојишту. Са пуком на к. 384 стигао је и артилериски вод, а једновремено и 8. пук I. позива предњим деловима избио је на линију Осоје – Говеђе брдо.
Око 13.45 час. артилерија, постављена на коси северно од Баћиновца, отворила је ватру на непријатељску комору на путу ка Мионици. Убрзо за њом отворио је ватру и вод са к. 384. Изненадна ватра створила је код непријатељске коморе и возова праву панику, људство је нагло у панично бегство на све стране, остављајући возове, који су се просто били загушили на путу од Орловца до Разбојишта. Непријатељски батаљон са правца преко Топлице сјурио се у долину западно од Г. Топлице. Потпомогнути ватром артилерије, предњи делови 9. пука I. позива убрзо су избили на пут Г. Топлице – Мионица, заробили део непријатељске коморе, пресекли одступницу непријатељском батаљону и натерали га да потпуно растројен одступи делом ка Ваљеву делом ка Ракарима и Д. Топлици. За ово време на левом крилу оба батаљона 4. прек. пука, посели су били Рудо, а предње делове истурили до Брежђа – Великог брда затварајући правац Маљен – Брежђе и пресецајући одступницу непријатељским деловима на Маљену. На крајњем десном крилу дивизије око 14.30 час. почеле су избијати на линију Гуњачки вис – Вис (707) – Медник и трупе Моравске дивизије II. позива, а са њима избили су на Гуњачки вис и делови Дунавске дивизије I. позива. До 16 час. цео 8. пук I. позива избио је на Осоје – Говеђе брдо и ухватио везу са Моравском дивизијом II. позива. Непријатељ пред целим фронтом Дунавске дивизије I. позива већ до 14 час. био је потпуно растројен и одступио јачим делом (14. и 7. брдска бригада) правцем Струганик – Мионица – Дивци, а слабијим делом (остатци 3. бригаде) правцем Брежђе – Мионица – Дивци. Правцем од Брежђа преко Рајковића ка Ваљеву, одступили су разбивени делови измешани из свих бригада.
Продирање на правцу: Риор – Маљен. Избијајући на Сувоборске положаје, трупе Дунавске дивизије II. позива задржале су се прикупљене и спремне да предузму гоњење на правцу Планинице. Само део снаге упућен је правцем Риора у тежњи, да овлада Маљеном и Стражаром, а извесни делови упућени су ка крајњем левом крилу, те да потпомогну рад трупа Ужичке војске на правцу Гојне Горе. Десна колона Дунавске дивизије II. позива са досадањим саставом, задржана је на М. Сувобору, средња колона задржана је на В. Сувобору и око раскрснице путова северно од Мујовог гроба, са истуреним предњим деловима ка Бабиној глави. Батаљон 9. пука II. позива (леве колоне) који је заноћио према Равном Гају имао је зором да нападне непријатеља према себи, ако се непријатељ буде задржао на овом положају. 8. пук II. позива (3 батаљона) са Парлога кренут је у 16 час. преко Игришта ка Риору са задатком, ако непријатељ до тога доба не буде напустио Подове, онда да га нападне преко Орловаче у позадину, иначе да продужи ка Маљену. Батаљон 8. пука II. позива са Пољане уз садејство комбинованог батаљона (из састава Ужичке војске) од Дугог брда да нападне непријатеља на Подовима. 7. пук I. позива са 2 Данглисова брдска топа у 3 часа кренут је од Теочина друмом испод Сувобора и даље преко Игришта ка Риору и Маљену. Од брзометне артилерије већи део искупљен је на Сувобору, а остатак на Парлозима са задатком да потпомаже напад трупа на правцу Риор – Маљен. Дебанжова артилерија са Шукунђеда кренута је преко Прањана ка Подовима одакле да потпомогне напад колона на том правцу. Коњица упућена ка с. Дружетићу и Маљену извиђа у правцу Брежђа, Тометиног поља и Душковаца. Покрет трупа у правцу Подова и Риора отпочео је на време. До 8.45 час. батаљон 8. пука II. позива са Пољане стигао је ка Подовима. У покрету ухватио је везу са 10. пешад. пуком II. позива из састава Ужичке војске и продужио даље напад у правцу Подова, где је до 11 час. успео да протера непријатеља и да овлада овим положајима. По заузећу Подова кренуо се ка Орловачи. До тога времена 7. пук I. позива, потискујући слабије непријатељске делове, избио је на Риор, а 8. пук II. позива, подилазећи ка Видовима ангажовао се у борбу са непријатељским деловима. У даљем току овог дана борба на Видовима и Маљену продужила се до мрака: 7. пешад. пук подишао је Маљену, али је наишао на отпор и до ноћи није успео да заузме Маљен. На Маљену налазило се око 2 слабија батаљона, 2 митраљеза и 2 хаубице. 8. пешад. пук II. позива око 18.40 час. протерао је непријатеља са Видова и по заузећу овог положаја кренуо се ка Маљену, заноћивши у непосредној близини 7. пука I. позива (на к. 927). Његов батаљон са правца Подови – Орловача, дошао је на лево крило пука, јужно од к. 927, а лево од њега избио је комбиновани батаљон.
Ситуација на фронту I. армије 6. децембра по подне. Одлука команданта I. армије за даљи рад и гоњење разбивеног непријатеља
Брзим и одлучним нападом и узастопним гоњењем непријатеља пред фронтом ове армије, непријатељу је нанет и последњи ударац. Са избијањем Дунавске дивизије I. позива на положаје Баћиновац – Рудо, а делом на Разбојиште, непријатељски стратегиски фронт био је потпуно пробивен, а пут одступања његових трупа преко Мионице ка Ваљеву пресечен. Појавом Дунавске дивизије I. позива на боку и у позадини непријатељских делова пред крилима ове армије непријатељ је био натеран да у највећој журби и у нереду продужи одступање. Маса заробљеника и пљена; растурена и закрчена кола и комора по Гукошком путу; побацана спрема, давали су слику његовог потпуног растројства. Командант I. армије, на основу извештаја који су му стигли до подне и јављали о успесима на свима тачкама, рачунао је, да ће линијом Гукош – Медник – Гуњачки вис – Вис – Маљен, још данас овладати. Стога се и одлучио, да по избијању на ову линију моментано задржи армију и са гонећим деловима учини јачи притисак на север, на непријатељски десни бок и позадину, дејствујући на тај начин, и против непријатељских делова на фронту III. армије. У исто време, обезбеђујући јаче леви бок армије ка Маљену, имао је намеру, да тиме посредно утиче и на држање Ужичке војске, која до тог момента још није била успела да поколеба непријатеља пред својим фронтом и да га принуди на одступање. Задржавање армије на поменутим положајима да буде само до тренутка прелаза трупа III. армије на леву обалу Љига. Чим пак трупе III. армије већим делом пређу Љиг, командант I. армије намеравао је, да променом фронта на запад продужи даље надирање уз Колубару ка Ваљеву. На основи тога око 14.30 час. послата је дивизијама ова директива ОБр. 3457:
Директива команданта I. армије
За команданте дивизија за 6. децембар 1914. г.
„Пошто дивизије ове армије по мојем наређењу ОБр. 3370 избију на линију положаја: Гукоши – Медник – Вис (707) – Гуњачки вис – Берковачка главица – Баћиновац – Рудо, а са јаким делом Дунавске дивизије II. позива ка Маљену ради безбедности левог бока армије, за сад излажем идеју и тежњу коју армија има да постигне:
1. Притисак право на север просторијом између Љига и Рибнице, како би се јаче дејствовало против делова непријатељских, који се још налазе према фронту III. и II. армије.
2. Јака одбрана левог крила – бока армије од Ваљева преко Брежђа и од Букова преко Дивчибара (1100) и Вуковића ливада.
Задатак под 1) припада Дринској и Моравској и једном мањем делу Дунавске дивизије I. позива. Задатак под 2) припада Дунавској дивизији II. позива (обезбеда од Букова и Крчмарске реке) и Дунавској дивизији I. позива (обезбеда правца од Ваљева преко Брежђа). Према овоме свака дивизија, задржавајући већи свој део прикупљен на најважнијој тачци својег фронта, одмах изашиље јаке гонеће делове и то: Дринска дивизија I. позива: право на север у правцу села Бошњаковића и Тодорина Дола, а Моравска у правцу Дучића и Каменице и напослетку део Дунавске дивизије I. позива преко Струганика у правцу Мионице. При овом врло је важно што пре пресећи и овладати главном комуникацијом Гукоши – Мионица, како би дивизије најкраћим правцем дошле у непосредну везу. Дунавска дивизија I. позива: гонећа одељења изашиље преко Г. Лајковца ка Брежђу и Осеченици, а Дунавска дивизија II. позива свима прилазима од Букова са запада и прилазима са севера од Ваљева. Важно би било да Дунавска дивизија II. позива по могућству од Дивчибара и Бара к. 943 и 910 што пре, ма и слабијим деловима, загрози комуникацији Ражане – Ластра (Букови). Док се на тај начин изврши упућивање одељења, дотле се дивизије на главним положајима уређују, попуњују се храном и чине припреме за даље операције (поход на Ваљево). Чим трупе III. армије већим делом буду извршиле прелаз са десне на леву обалу Љига, гонећа одељења Дринске, Моравске и дела Дунавске дивизије I. позива повијају се на запад образујући десну побочницу својих дивизија у евентуалном њиховом покрету за поход на Ваљево, о чему ће следовати моје нарочито наређење. Напомињем команданту Дунавске дивизије II. позива као најближем Ваљеву, да ће он са својом дивизијом остати у осматрајућем положају на простору између Маљена – Крчмарске реке и Букова све дотле, док остале дивизије не буду отпочеле избијање на линију Осеченица – Томић, а потом и сам преко Буковца, Мратишића и Пријездића најзгоднијим правцима продире ка Ваљеву са главном тежњом одбацити непријатеља од Ваљева право на север а још боље на североисток. Колика ће бити гонећа одељења, каквога састава и на коју ће се даљину пуштати, нека команданти дивизија ово саображавају приликама према својему и суседном фронту“.
Ова директива стигла је дивизијама доцкан по подне, а некима и у току ноћи. Међутим командант Дунавске дивизије I. позива, по заузећу Баћиновца и Рудо и по избијању на положаје код Струганика, био је намеран да повољан положај своје дивизије искористи рачунајући да ће даљим надирањем у позадину непријатеља, који је одступао пред фронтом Моравске дивизије II. позива, Дринске дивизије I. позива и левим крилом III. армије, моћи постићи ванредне резултате. Но у остварењу ове његове намере, кочило га је споро наступање суседних дивизија. Дунавска дивизија I. позива продирући ка Мионици била је већ доста истакнута у односу суседних дивизија. Даље њено надирање ка Мионици захтевало је јаче обезбеђење њених крила и бокова. Тек кад Моравска дивизија II. позива избије на одсек: Вис – Гуњачки вис и кад Дунавска дивизија II. позива, упућивањем јачих снага на Рудо и притиском на Маљен, пружи још веће гаранције за њен леви бок, могла је и Дунавска дивизија I. позива предузети даље гоњење. Без ових услова, а нарочито без јаче безбедности левог крила, даље њено ангажовање и истицање напред било би опасно. Маса непријатељских трупа груписаних у долини Љига и ангажованих пред фронтом III. армије, могла је у овом очајном напору гурнути у бок ове дивизије, да би себи прокрчила пут ка Мионици и разбити дивизију пре него што би јој остале трупе могле притећи у помоћ. Неуспех пак Дунавске дивизије I. позива, непосредно би компромитовао и рад осталих дивизија I. армије као и дотле постигнуте резултате. Тако је командант Дунавске дивизије I. позива ценио ситуацију. Очекујући да суседне трупе избију у његову висину на додељеном одсеку задржавао је трупе на линији: Рудо – Баћиновац – Говеђе брдо, упућујући у правцу Разбојишта и ка к. 384 само претходницу (9. пешад. пук I. позива са 2 топа), те да непријатељу потпуно пресече одступни правац преко Г. Топлице на Мионицу. Резоновање команданта Дунавске дивизије I. позива било је правилно, али наступање суседних дивизија није могло тећи брже. Брзом надирању Моравске дивизије II. позива и њеном избијању на одсек Гукошки вис – Вис – Медник, опирао се непријатељ и тешко земљиште. Изостајање Моравске дивизије II. позива проузроковало је и споро наступање Дринске дивизије I. позива, која је поред јачих непријатељских трупа на свом фронту била и сама истакнута испред левог крила III. армије и без јаче везе и наслона на њих.
На левом крилу I. армије, стање Ужичке војске такође није било јасно. Њено дејство није се готово ни осећало. Непријатељски делови ангажовани пред Дунавском дивизијом II. позива и пред десним крилом Ужичке војске повлачили су се ка Маљену. Напредовање наших трупа преко Риора ка Маљену, због тешког планинског земљишта и непријатељског отпора, текло је лагано. Под таквим околностима Дунавска дивизија II. позива није могла напуштати Сувобор и поћи ка положајима Рудо – Баћиновац, пре него што Маљен падне. Један смелији маневар још непобеђенога непријатеља пред фронтом Ужичке војске са ослонцем на Маљен, а упућен у међупростор ове армије и Ужичке војске могао је довести у питање дотле постигнуте резултате на центру армије. Са тих разлога, ма колико да је даље надирање Дунавске дивизије I. позива ка Мионици давало изгледа на веома повољне исходе, то је још за данас било незгодно предузети, јер се томе противило неодређено стање код суседних трупа. Тек по паду Маљена и Стражаре, а са јачим ослонцем левог крила на ове положаје, отварао се сигуран пут за долину Колубаре као и нов краћи пут преко Рајковића ка Ваљеву и даљу позадину непријатељских трупа.
Стање и распоред на крају дана. До ноћи трупе I. армије избиле су и заноћиле у оваквом распореду: Дринска дивизија I. позива на линији: Дићска главица – Буква (Лисина) са резервом позади Дићске главице. Моравска дивизија II. позива на одсеку: Букве – Медник – Вис (707) – Гуњачки вис и то: 1. пук главнином ка Палежу, а по 1 батаљон на Букви и Боблији; 2. пук главнином ка Вису, по 1 батаљон избачен на Јовића бару и на правцу ка Г. Топлици и Орловцу, а 2 чете на Меднику; 8. кадровски пук на Гуњачком вису са предњим деловима ка Разбојишту; 3. пук (дивизиска резерва) на Палежу. Од артилерије: 1 батерија са 1. пуком на Палежу, а остале на Плочи – Рајцу и Честим буквама. Дунавска дивизија I. позива на положајима код с. Струганика и то: 9. пук I. позива са 1 водом пољске артилерије на Пуришевцу (к. 384); коњички пук код с. Гуљице; 8. пук (3 батаљона) са 1 ½ батеријом на одсеку Осоје – Говеђе брдо; 3. батаљон овога пука до вечери прикупио се на Гуњачком вису, а у току ноћи кренут је и дошао на Говеђе брдо у састав пука. Од 4. прек. пука 2 батаљона са 1 пољском батеријом су на Рудо, а остатак у дивизиској резерви позади Баћиновца. Дунавска дивизија II. позива са 2 пука (8. пук I. позива и 8. пук II. позива) и 1 водом Данглисове брдске батерије, пред Маљеном и Видовима; десна колона на В. Сувобору, а лева на Мујовом гробу и Равној Гори. Због иначе знатно истакнутог положаја Дунавске дивизије I. позива, а да би у даљем раду била сигурнија, командант ове дивизије преко команданта Дунавске дивизије II. позива извештава, да су предњи делови његове дивизије стигли већ пред Мионицу на раскрсницу путова Мионица – Гукоши и Мионица – Сувобор, молио је команданта армије да 18. пук I. позива што пре дође на Рудо и ослободи трупе са левог крила његове дивизије, како би их могао послати на десно крило, испред кога се налазила маса коморе и других непријатељских трупа, које одступају у највећем нереду. Извештај овај изгледа да је послат вероватно око 16 час., а можда и пре тог времена, а међутим армији је стигао тек око 18 час. Због овог наређено је команданту Дунавске дивизије II. позива телефоном у 19.40 час. да свој пешад. пук са Планинице упути на Рудо тако, да тамо осване, а 18. пук упути команданту Дунавске дивизије I. позива.
Стање код суседних трупа. Према извештајима који су доцније стигли: На фронту Ужичке војске: непријатељ после тродневног и упорног боја на линији: Прањани – Гојна Гора – Добриње – Крстац разбивен на свом десном крилу у току ноћи 5./6. децембра на Крстацу, а поколебан на левом крилу око Прањана и Гојне Горе, почео је 6. децембра у јутру повлачење на целом фронту. До ноћи 6./7. децембра трупе Ужичке војске избиле су на фронт: Зелен брег – Зајчица – Групичиште, са задатком да сутра 7. децембра продуже надирање на фронт Ражана – Косјерић – Ужице. Пред фронтом III. армије: непријатељ се све до подне 6. децембра добро држао, па чак у два маха и нападао на Дринску дивизију II. позива, али су оба напада одбивена. Тек по подне око 13 час. непријатељ се почео повлачити на целом фронту, тако да су до вечери трупе III. армије избиле и то: Тимочка дивизија II. позива до Дићске главице, Комбинована дивизија у висину Липља а Дринска дивизија II. позива до Гаја. Стање код непријатељских трупа нарочито пред центром I. армије било је ужасно. Деморализација и растројство достигли су били врхунац. Бежећи у паничном страху на све стране, непријатељ је у току 6. децембра оставио преко 1.300 заробљеника и 19 официра, од којих је један ђенералштабни поручник начелник штаба 7. бригаде. Од материјала заплењено је, код Дринске дивизије I. позива: 4 хаубице 10 см. мод. 99. и 7 лафета од хаубица без цеви; код Моравске дивизије II. позива: 2 хаубице; код Дунавске дивизије I. позива: 1 завојиште са санитетским материјалом, 1 митраљез и 12 наших предњака, нешто муниције и топовских справа, које је Дунавска дивизија II. позива раније била изгубила на Баћиновцу. 9. пук при избијању на друм Г. Топлица – Мионица заробио је још око 100 кола са запрегом, пуна разноврсног материјала и 4 пољска топа са запрегом. Код Дунавске дивизије II. позива заплењено је 30 товарних коња и велика количина материјала и пушака.