Извештајем ОБр. 3435 који је добивен 6. децембра у 2.35 час. I. армија извештава о раду и своме успеху и вели, да су њене трупе избиле 5. децембра још у 15.15 час. на линију: Плоча – Проструга – Рајац – Шиљкова коса – М. и В. Сувобор – Мујов гроб, а непријатељ пред центром и левим крилом армије бежи у највећем растројству и нереду. Дринска дивизија I. позива заноћила је на линији: Голубац (496) – Проструга – Плоча. У 8 час. телефоном јављају из Тимочке дивизије II. позива да је Липет заузет. Да би се што пре заузела Врлаја после тога и Чикор, наређено је Тимочкој дивизији II. позива да одмах што силније садејствује у нападу на Врлају. Комбинованој и Дринској дивизији II. позива издато је наређење ОБр. 3304 у овоме: „Тимочка дивизија II. позива заузела је ноћас Липет и сад се налази са главнином на њему, а са предстражом и 2 топа на Обешењаку. Наређено је да својом артилеријом помогне напад Комбиноване дивизије на Врлају“. Командант Тимочке дивизије II. позива доставља и писмен извештај у 8.25 час. ове садржине: „Ноћас је Липет заузет. Постављена је предстража на Г. Обешењаку; трупе се прикупљају, уређују и попуњавају на самом Липету, а потом ће се приступити извршењу заповести ОБр. 3298. Врлаја се држи још, но ја ћу је данас (6. децембра) у 9 час. ватром артилериском са бока и позадине тући, те напад Драгољског одреда потпомоћи. Десна колона Дринске дивизије I. позива има за данас објекат Читлук. Губитци у борбама око Липета знатни су, али још нису утврђени“. Код Тимочке дивизије II. позива због недостатка старешина и због већег броја необученог људства, сваки покрет, нарочито ноћу, изазвао је јаче растурање људства, те је увек требало доста времена за прикупљање и уређење јединице. Због тога је и овом приликом, после ноћног напада на Липет, требало да прође извесно време, па да пукови буду готови за енергично гоњење. По релацији команданта Тимочке дивизије II. позива, Липет су бранили 5 батаљона 12. брдске бригаде и 2 топа, а помагани су ватром једне хаубичке батерије са Дићске главице. У 8.55 час. издато је команданту Тимочке дивизије II. позива наређење ОБр. 3308 ове садржине: „Потпомогните што енергичније, да се Врлаја обаспе што јачом ватром и тиме убрза њен пад. Са Дринском дивизијом I. позива одржавајте сталну везу и старајте се да са њом паралелно напредујете“.
У 14 час. пуковник Живко Павловић из Врховне команде телефоном јавља, да су трупе I. армије у подне избиле на Баћиновац. Непријатељ бежи. Ужичка војска прешла је у наступање. На северу је добро. У 14.20 час. из Врховне команде добивен је извештај ОБр. 7704 у овоме: „5. децембра напад трупа I. армије на непријатеља пред њом потпуно је успео. Још у 15 час. I. армија заузела је линију положаја: Плоча – Проструга – Рајац – Шиљкова коса – Сувобор – Мујов гроб. Пред центром и левим крилом I. армије непријатељ је одступио у највећем растројству и нереду. Само 5. децембра наша I. армија заробила је 3 непријатељска официра, преко 1.400 војника и запљенила 1 хаубицу и 3 митраљеза. Данас 6. децембра I. армија успешно и снажно гони разбивеног непријатеља и већ је на Орловачи код с. Планинице; запљенила је једну непријатељску хаубичку батерију. Морал наших трупа је изврстан“. У 14.30 час. командант III. армије издао је заповест ОБр. 3315 ове садржине: „Непријатељ у нереду одступа испред надирања I. армије, која је пре подне стигла на Баћиновац и упућена да једним делом наступа ка Миловцу и Пландишту. Пљен I. армије у оружју и спреми а и заробљеницима велики је. Заробљено је између осталог и једна цела хаубичка батерија. Испред III. армије непријатељ је почео повлачење данас око 13 час. Наређујем: Све дивизије ове армије наступаће за непријатељем не пуштајући га ни једног тренутка из додира. У том циљу Дринска дивизија II. позива наступаће ка линији Бугарско брдо, Поток (ј. од Закинца) и даље. Комбинована дивизија ка линији Поток (ј. од Закинца), Поток (с. од Забрана) и даље, с тим, да њен Драгољски одред наступа у правцу Орнице – Забрана и даље. Тимочка дивизија II. позива, правцем Дићска главица – Бабаић. Постарати се на сваки начин, да се данас овлада одсеком десне обале Љига а на леву страну пребаце осигуравајући делови, да би се омогућило даље напредовање сутра. Трупама издати што више на руке конзерви, како би надирање могло ићи без застоја и очекивања возова“.
Упућујући овако Дринску дивизију II. позива, командант III. армије имао је намеру, да се што јаче осигура бок и своје и II. армије, и да се доцније, ако буде потребно, и цела дивизија упути ка Виноградинама. У 14.30 час. Комбинована дивизија јавља да је непријатељ у јучерашњој борби према 6. прек. пуку употребљавао само куршуме дум – дум. О овоме је извештена и Врховна команда. У то време чињен је јак притисак на непријатеља на целој линији. Испочетка у 15.25 час. из Комбиноване дивизије јављају телефоном да су Амбариште и Чикор заузети, а у 15.40 час. да је дивизија са својим деловима прешла у гоњење и да ће дивизиски штаб заноћити на Чикору. У 15.45 час. добивен је из Дринске дивизије II. позива извештај послат у 14.40 час. да се води врло јака и упорна борба око Кика. У 15.50 час. извештена је телефоном Врховна команда, а у 17.15 час. и II. армија о целокупној ситуацији код III. армије и о предузетом гоњењу. У 17.30 час. II. армија са ОБр. 4374 послала је ову претставку: „По телефонском саопштењу начелника штаба Моравске дивизије I. позива, у место 13. пешад. пука I. позива и 1 батерије, доћиће 2 батаљона 6. пука II. позива, 1 митраљеско одељење и Дрински коњички дивизион из III. армије ради запречавања надирања противнику долином Оњега и у исто време ради заштите левог бока и позадине II. армије. Ако је ово саопштење тачно, онда је тај одред и сувише мали за одређени му задатак. Стога да не би II. армија била принуђена на брзо повлачење због недовољног осигурања свога бока и позадине од стране III. армије, као што је већ био један случај, молим команданта да изволи одредити јачу снагу, која би могла са успехом извршити додељени јој задатак“. Из мало час изнетог извештаја команданта Дринске дивизије II. позива види се, да он није имао других снага; он је морао из ровова извлачити своје људе за смену 13. пука, те је тиме III. армија учинила све што је могла за заштиту бока II. армије, и свога сопственога. И на осталим деловима фронта трупе су биле са малим изузетком ангажоване, те се више ништа није могло одвојити.
Што се тиче напомене, да је друга армија једном била принуђена на брзо повлачење због недовољног осигурања бока и позадине од стране III. армије, то се односи на повлачење II. армије на положаје у висини Вагана и Медведника, о чему командант III. армије у својој релацији ставља овакву примедбу: „Пошто је 28. новембра било наређено заузимање ових положаја по директиви ОБр. 7194 од 26. новембра, Врховна команда накнадно је телефоном саопштила, да ће II. армија још неко време остати на досадањим положајима и да делови III. армије треба да јој штите бок. Све што се могло наредити у том погледу, то је, да Комбинована и Дринска дивизија II. позива оставе јаче заштитнице и, ова последња (Дринска) оставила је на Новаковом брду 1 пук врло смањеног састава (цела дивизија није имала ни 6.000 људи) и свега 1 брдски топ, пошто долином Оњега у правцу одступнице, није било никаквих за возове употребљених путова. Истина је, да се овај пук повукао раније но што је требало учинити, али се није могло ни очекивати да ће тако слаба снага дефинитивно осигурати бок II. армије, па је зато било неопходно да се и од стране те армије предузму мере. У осталом, сви су доцнији догађаји показивали, бар по свима податцима које је имала III. армија, да по лево крило II. армије никад није ни постојала, у тој мери велика опасност, да се цела II. армија морала, само због тога, тако брзо повлачити“. У 17.32 часа II. армија са ОБр. 4373 јавља ово: „По телефонском наређењу начелника штаба Врховне команде, Тимочка дивизија I. позива изашла је из састава ове армије и упућена на Космај. Моравска дивизија и Шумадиска дивизија I. позива имају да заузму и положаје Тимочке дивизије I. позива. Према томе армија ће се држати одбране на линији: Трнавци (262) – Вис (Бистрички) – Хајдучка чесма – Сакуља – Јунковац. У случају немогућности одбране, армија ће се повући на линију: Лелечке баре – Ваган – Просек – Медведњак“. У 18 час. из Дринске дивизије II. позива јављено је телефоном, да 1 батаљон 5. пука II. позива држи Кик; 4. пук је на коси испред Чикора. У 18.15 час. Тимочка дивизија II. позива јавља телефоном, да је 13. пук избио на Дићску главицу.
Уопште, резултат рада овога дана био је овај: Тимочка дивизија II. позива избила је на Дићску главицу; Драгољски одред прешао је Качер и избија на Орнице, Комбинована дивизија спустила се до Љига; Дринска дивизија II. позива узела је Кик и иде Гају и Закинцу (не зна се тачно докле је дошла); долином Оњега непријатељ је одступио јачим снагама и тамо је борба трајала до 19 час.; са Врлаје и Липета непријатељ бежи у нереду. Тимочка дивизија заробила је 200 војника, међу којима има лекара и официра; заплењена је 1 кујна са 13 коња и доста оружја; у Козељској р. има још доста растурених непријатељских војника. Пред Комбинованом дивизијом непријатељ се повлачи у доста добром реду. Пред Дринском дивизијом II. позива непријатељ је био чак и врло активан и упоран; има заробљеника око 400 војника из 25., 26., 28. и 19. пука; дивизија је имала прилично губитака. О свему овоме послати су извештаји Врховној команди и суседним армијама. У 18.58 часова II. армија са ОБр. 4379 шаље извештај из кога се, поред осталог, види, да Моравска дивизија I. позива није успела у нападу на Кременицу и к. 371, да је напад обустављен и да дивизија држи линију: Бистрички вис – Старача – Балин гроб. Сматрано је и раније да ће за Дринску дивизију II. позива бити најкориснији правац дејства ка Чибутковици и Виноградинама. Сад пак после овог извештаја II. армије и онога ОБр. 4373 од 17.32 часа у коме се помиње чак и могућност повлачења, увидело се, да је неминовно потребно, да се дивизија упути тим правцем, те да дејствује у бок и позадину непријатеља и тиме слакша ситуацију II. армије. Позват је на телефон пуковник Живко Павловић из Врховне команде и упитан, да ли то неће бити противно намерама Врховне команде? На телефону је био и начелник штаба, војвода Путник, који је потпуно одобрио ову намеру команданта III. армије. У 21.30 час. издато је наређење Дринској дивизији II. позива ОБр. 3334 у овоме: „Чините припреме да можете сутра 7. децембра диригирати ваше трупе у правцу линије Новаково брдо – Барзиловица. Заповест за ово добићете накнадно“. О овој намери извештена је II. армија прво телефоном а после и писмено. Мостовном трену Дринске дивизије II. позива наређено је у 19.15 час. да се одмах крене ка Г. Трешњевици и даље.
Дејство Дринске дивизије II. позива
У 0.30 час. под ОБр. 3298 (од 5. децембра у 23.30 час.) примљена је ова заповест команданта III. армије: „По добивеним извештајима I. армија заузела је данас 5. децембра Голубац (496) – Рајац – Сувобор и гони непријатеља даље. Вероватно је, да ће упутити једну колону у гоњење правцем Палеж – Гукоши; непријатељ се журно повлачи и у масама предаје, данас има око 1.300 заробљеника. II. армија имала је делимичног успеха. Код III. армије стање је непромењено. За рад 6. ов. мес. наређујем:
1) Тимочка дивизија II. позива енергично ће напасти непријатеља на Липету и терати ка Дићској главици и Гукоши. Овај задатак вероватно да ће јој бити олакшан, пошто ће Дринска дивизија I. позива наступати са Голубца даље.
2) Комбинована дивизија и Драгољски одред напашће непријатеља на Врлаји и стараће се да га одбаце ка Дићској главици. Остале трупе остају на садашњим положајима спремне да искористе сваки повољан тренутак и пређу у напад.
3) Дринска дивизија II. позива са потребном снагом смениће одред Моравске дивизије I. позива у долини Оњега, који је имао задатак да затвори ову долину, да штити десни бок ове армије и да одржава везу између II. и III. армије. Ову смену извршити што пре, пошто досадањи одред Моравске дивизије I. позива мора да се крене одмах због промене ситуације код II. армије. Остале трупе остају на досадашњим положајима спремне, да искористе сваки повољан тренутак и пређу у напад“.
С обзиром на ову заповест команданта III. армије, од пројектованог напада, морало се је одустати и ограничити се на то, да се „искористи сваки повољан тренутак за прелаз у напад“. Снага која ће се према овој заповести морати да одвоји од трупа ове дивизије и пребаци на десну страну р. Оњега ради смењивања 13. пешад. пука I. позива у сваком случају мора изнети бар 2 батаљона са нешто митраљеза. Према томе, за извођење пројектованог напада у леви бок Чикора и на Кик, остајао би 1 пешад. пук (кад се 2 батаљона задрже у дивизиској резерви). А као што се већ видело, та је снага недовољна за сигурно овлађивање Киком. 6. децембра у 1 час. под ОБр. 1788 обавештен је командант Моравске дивизије I. позива, да Дринска дивизија II. позива има да смени 13. пук I. позива у долини Оњега. Да би се могла одредити најпотребнија снага и имала потребна оријентација, умољен је командант Моравске дивизије I. позива за овај хитан извештај: а) који је положај сад држао 13. пук I. позива; где се налазе његови делови и где хвата везу са левим крилом Моравске дивизије I. позива; б) колику је непријатељску снагу 13. пук имао према себи у току прошлога дана, као и где се непријатељ сад налази. Пошто је командант Дринске дивизије II. позива добио одговор од команданта Моравске дивизије I. позива о распореду 13. пука I. позива, на десној страни Оњега, то је у 8.20 час. под ОБр. 1795 издао заповест за формирање и упућивање нарочитог одреда, који ће у току данашњег дана имати да смени 13. пук I. позива. Та заповест гласи: „Према наређењу команданта II. армије ОБр. 3248 од 5. ов. мес. ова дивизија има са потребном снагом да смени 13. пешад. пук I. позива, који затвара долину Оњега, осигурава десни бок ове дивизије и одржава везу с левим крилом Моравске дивизије I. позива на горњем делу Трнавачке реке. Моравска дивизија држи Бистрички вис – Старачу – Балин гроб – горњи део Трнавачке косе. 13. пешад. пук I. позива својим левим крилом држи део Дубовог брда, где се наслања на десно крило 5. пука, затвара долину Оњега, затим иде падином Смрдљиковца и падином косе Трнавци, где се везује с левим крилом Моравске дивизије I. позива. Према извештају команданта Моравске дивизије I. позива према 13. пуку а на Новаковом брду налази се 26. домобрански пук и 1 батерија од 6 топова. Наређујем:
1. Коњички дивизион, 2 батаљона 6. пука и вод митраљеза Тимочког коњичког дивизиона, све под командом мајора Косте Вујичића образују „Брајковачки одред“, са задатком: да смени 13. пешад. пук I. позива, затвори долину р. Оњега, осигура десни бок ове дивизије и одржава сталну и сигурну везу с левим крилом Моравске дивизије I. позива. Мајор Вујичић кренуће са 2 батаљона 6. пука и вод митраљеза долином Мурговца и сићи неопажен у долину р. Оњега, одатле ухвативши још раније везу с командантом 13. пука, привешће најприкривенијим путом свој одред позади положаја кога држи 13. пук и сменити овај пук. Командант коњичког дивизиона биће нарочитом заповешћу извештен да се ставља под команду команданта Брајковачког одреда. Коњички дивизион употребити као покретну резерву а само његове делове употребити за извиђање.
2. Командант 5. пука продужиће своје десно крило до р. Оњега, где ће командант Брајковачког одреда ухватити везу са 5. пуком. У ствари 5. пук II. позива и пружао је се са својим левим крилом до самог Оњега а 13. пук I. позива имао је само једно одељење на крајњем северном делу Дубовог брда и то позади (источно) крајњег десног крила 5. пука II. позива (десне колоне).
3. Командант Брајковачког одреда да врши нарочитим пешадиским одељењима што опсежнија извиђања. Положај што боље утврдити, у колико то до сад није урађено. Извештај ми што чешће слати.
4. Одбрану положаја Брајковачког одреда да најенергичније потпомажу оне батерије ове дивизије, које су то у могућности учинити. Стога нека командант артилерије стално одржава најтешњу везу с командантом Брајковачког одреда.
5. Командант 6. пука подићиће телефонску везу између штаба 6. пука и места, где се буде налазио командант Брајковачког одреда. Сем тога командант Брајковачког одреда да постави коњичку релејну везу са штабом ове команде.
6. Брајковачки одред стајаће под непосредном мојом командом.
7. Чим Брајковачки одред смени 13. пук, поднети ми извештај а о томе известити и команданта Моравске дивизије I. позива.
8. За исхрану и снабдевање муницијом Брајковачког одреда стараће се командант 6. пука (изузима се коњички дивизион)“.
У 6.15 час. наређено је команданту 5. пука II. позива, да придате му 2 чете 6. пука II. позива врати одмах у састав свога пука. Командант 4. пука да придати батаљон 6. пука врати одмах у састав свога пука. У 6.15 час. командант 5. пука II. позива јавља, да се непријатељ данас у 2.15 час. кренуо густим стрељачким стројевима на јуриш; 5. пук II. позива који држи Дубово брдо, пустио је непријатеља на 50 – 80 м. и тек тада је отворена брза пешадиска и митраљеска ватра, тако да је непријатељ са огромним губитцима и у великом нереду одбивен. Командант 4. пука јавља, да је у току прошле ноћи између његових делова и непријатеља на Чикору било само незнатног пушкарања. У 7.30 час. командант 5. пука II. позива извештава, да је непријатељ данас у 6 час. поновио напад још јачом снагом, управљајући удар на десно крило положаја Дубова брда. И овај непријатељски напад одбивен је и непријатељ се сад налази на 200 – 300 м. испред десног крила положаја, где се утврдио. За везу 13. пука I. позива јавља да се она одржава преко с. Брајковца. У 8.16 час. добивен је извештај од команданта коњичког дивизиона, писан на Дрену 5. децембра у 16.35 час.: „Непријатељ чија се јачина није могла оценити налази се у западном крају Смрдљиковца – на левој обали п. Средњака, на Кику. Десно крило 5. пука II. позива налази се на Дубовом брду и у сталној је вези са 13. пуком I. позива, чија се два батаљона налазе у рововима од Оњега до Трнавца“. У 9 час. командант 2. дивизиона са Мрамора јавља, да непријатељ према фронту ове дивизије има 3 батерије: једна на Гају (дејствује на Мрамор); једна на Закинцу; једна на Чикору (ове две последње не дејствују). У 9.10 час. командант артилериског дивизиона са Мрамора јавља, да једна непријатељска батерија дејствује са пута Гај – Парлог у правцу Мрамора; друга непријатељска батерија дејствује са Гаја; обе су пољске. На Чикору има, изгледа, цела брдска батерија од 4 топа, која не може да се осмотри на ком је баш месту. Против левог крила Моравске дивизије I. позива дејствује једна непријатељска батерија, изгледа са Закинца. У 10 час. под ОБр. 1796 командант коњичког дивизиона обавештен је, да се ставља под команду мајора Косте Вујичића, команданта Брајковачког одреда. У 10 часова издата је заповест команданту пионирског полубатаљона, да са својом једном четом утврди косу Градинску (коса између п. Мачије стене и п. Мурговца); израдити два ослонца и то: један на северном делу ове косе, а други на њеноме јужном делу односно северно од Мрамора. У 10.20 час. под ОБр. 1799 издата је команданту 4., 5. и 6. пука II. позива заповест о распореду опште резерве (два батаљона 6. пука) и то: 2 чете на Мрамору а 1 ½ батаљон позади к. 417, где да буде и командант 6. пука II. позива.
У 10.45 час. командант дивизиона са Мрамора извештава о појави још једне непријатељске батерије на Новаковом брду. У 11 час. под ОБр. 1797 послат је извештај команданту III. армије, Комбиноване и Моравске дивизије I. позива о непрјатељском нападу у 6 час. на Дубово брдо. Достављен је распоред непријатељских батерија: једне пољске на путу између Гаја и Парлога, једне брдске на Чикору и једне пољске на Новаковом брду; а изгледа да се два оруђа налазе на Закинцу. Понова је умољен командант III. армије за један вод брдске артилерије, јер је неопходно потребно за Дубово брдо. Код Моравске дивизије I. позива води се борба, али не изгледа да је јака. На фронту ове дивизије сем сталнога пушкарања нема јаче борбе. У 11.40 час. добивен је извештај од команданта коњичког дивизиона, писан са Дрена у 10 час. да се води омања пушчана борба; непријатељ је појачао своју артилерију; 2. пук I. позива налази се на Балином гробу, а делом и на Трнавцима. Синоћ је 2. пук I. позива вршио напад на непријатеља, али без успеха. У долини Оњега код Смрдљиковца, налази се 28. непријатељски пук. У 11.55 час. под ОБр. 1800 послат је извештај команданту III. армије, Комбиноване и Моравске дивизије I. позива о распореду трупа ове дивизије у овоме: Непријатељ се налази испред целог фронта ове дивизије на 2 – 400 м. испред наших стрељачких заклона. Десни одсек (Дубово брдо) 5. пук II. позива. Леви одсек (коса што се спушта са Крстате липе и пружа на север паралелно са Чикорском косом) 4. пук II. позива с једним батаљоном на десној обали п. Средњака. Општа резерва: 6 чета на к. 417 а 2 чете (заштита артилерије) на Мрамору; све из 6. пука II. позива. Артилерија: 1 ½ батерија на Мрамору; 1 батерија на Дебелом брду; 2 ½ батерије на к. 417 – к. 428. „Брајковачки одред“, 2 батаљона 6. пука, вод митраљеза истог пука и коњички дивизион, упућен је да смени 13. пук I. позива на десној страни Оњега. У 12.05 час. командант артилерије извештава, да је непријатељска батерија на Новаковом брду ућуткана дејством једног нашег вода и артилерије Моравске дивизије I. позива.
У 12.45 час. командант коњичког дивизиона са Дрена шаље извештај, писан 5. децембра у 23 часа: „Према наређењу команданта II. армије, Моравска дивизија обуставила је напад на целом фронту и утврђује се на заузетим положајима. Тимочка дивизија I. позива упућује се цела још данас у састав трупа Одбране Београда, а на њено место долази Шумадиска дивизија I. позива. У 13 час. 5. пук II. позива јавља, да је на Дубовом брду почело мало јаче пушкарање; непријатељ се не креће; наша артилерија врло добро дејствује на непријатеља према Дубовом брду. У 13.20 час. командант артилерије јавља, да непријатељска батерија пласирана на Парлогу овога часа узима на предњаке. У 13.30 час. командант са Мрамора јавља, да се непријатељ по групама повлачи са Чикорског положаја. Наређено му је да отвори што јачу ватру из свих оруђа. У 13.40 час. 5. пук II. позива извештава, да се непријатељ у нереду повлачи у правцу цркве с. Моравца (не наводи одакле; с ког фронта); види се маса пешадије у нереду. У 13.15 час. начелник штаба дивизије са Мрамора извештава, да непријатељ одступа у правцу Чикорског положаја; осмотрио је лично и одмах наредио команданту 4. пука, да из сваког батаљона нареди покрет са по једном четом ка непријатељским рововима; командант 5. пука да с пуком притисне што јаче непријатеља испред себе. Начелнику штаба дивизије скренута је пажња, да командант 5. пука крене напред само прикупљене делове резерве. У том смислу начелник штаба дивизије допунио је заповест команданту 5. пука с тим, да за сад поред јачих извиђачких делова, упути ка Кику батаљон из резерве. У 14.20 час. начелник штаба извештава команданта дивизије, да је осмотрио једну непријатељску чету у колони по један да се креће од Кика ка Чикору. Непријатељска артилериска ватра нема великих резултата. У 14.30 час. командант 4. пука јавља, да је из сваког батаљона кренуо по једну чету. У 14.35 час. начелник штаба наређује команданту артилериског дивизиона на Мрамору, да јаком ватром притисне непријатељске делове, што су се прикупили на прихватном положају између Чикора.
У 14.55 час. начелник штаба са Мрамора јавља, да је једна чета из 4. пука већ избила на Чикорски положај. У 14.55 час. начелник штаба са Мрамора извештава команданта 5. пука на Дубовом брду, да су делови 4. пука избили на Чикорски положај и том приликом обавештен о ситуацији 5. пука: Око Кика води се јака борба. У 15 час. кад су делови 4. пука избили на Чикорски положај, непријатељски делови који су штитили повлачење, отворили су са прихватног положаја јаку пешадиску и митраљеску ватру. О овоме је обавештен командант дивизије. У 15.05 час. начелник штаба наређује, да наша аустриска батерија и 3. Тимочка отворе ватру на Новаково брдо и Бугарско брдо. У 15.15 час. начелник штаба тражи од команданта 5. пука II. позива извештај о ситуацији; у исто време извештава га, да је I. армија разбила непријатеља пред собом; 5. пук и Брајковачки одред гониће га ка Новаковом брду. Брајковачки одред да чува десни бок 5. пука; 4. пук гониће ка Закинцу. Командант 5. пука јавља, да се непријатељ повлачи испред целог фронта 5. пука и да има у заштити 2 батаљона и 1 митраљез; непријатељски заштитни делови енергичним нападом разбивени су, те одступају у нереду. Делови 5. пука подилазе Закинцу; непријатељ одступа у главном долином Оњега. Десно води се борба код Брајковачког одреда. Извештај о ситуацији код 5. пука достављен је команданту III. армије. У 15.40 час. из Моравске дивизије I. позива јављају, да се непријатељ групише према левом крилу 2. пука I. позива и десном крилу нашег Брајковачког одреда и сматрају да би Брајковачки одред требало појачати. У 15.50 час. 5. пук са Дубовог брда извештава, да је 1. батаљон 5. пука избио на Кик. Саопштено му је извешће Моравске дивизије I. позива с тим, да га достави команданту Брајковачког одреда, мајору Кости Вујичићу; командант Брајковачког одреда да пошаље извештај о ситуацији. У 14.45 час. под ОБр. 1802 извештен је командант армије, да се води јака борба око Кика, нарочито је митраљеска ватра врло јака. Резултат ће накнадно јавити. У 15.30 час. од команданта III. армије под ОБр. 3315 добивена је заповест за гоњење, која је горе у целини изнета. У 15 час. под ОБр. 1803 извештен је командант III. армије да су делови 4. пука заузели предње ровове Чикорског положаја под врло јаком пешадиском и митраљеском ватром.
У 15 час. примљен је извештај од команданта коњичког дивизиона са Дрена, писан у 11.40 час., да Моравска дивизија I. позива држи линију Бистрички вис – Старачу (к. 389) – Балин гроб (к. 325) до к. 262 – Трнавци. Моравска дивизија I. позива повукла се на ову линију са Кременице према наређењу команданта II. армије. У 15 час. из Моравске дивизије I. позива јављају, да непријатељ одступа са Новаковог брда ка Бугарском брду и моли за дејство III. армије. У 15 час. командант Дринске дивизије II. позива долази на Мрамор. У 16 час. из Моравске дивизије I. позива јављају, да се непријатељ групише према левом крилу 2. пука и према крилу Брајковачког одреда; тражи се појачање од 1 батаљона. Одговорено је одмах, да се Брајковачки одред нема чиме појачати, јер је цела дивизија развијена у борби. У 14.40 час. командант 4. пука извештава, да је са пуком стигао на Чикор; гони непријатеља и заузео је јужни крај косе Кика и ватром обележава, докле су предњи делови. Гоњење продужује. У 17 час. командант 4. пука II. позива јавља, да је наредио енергично гоњење непријатеља; до сад је заробио 2 официра и 50 војника. У 17.30 час. на основу заповести команданта III. армије ОБр. 3315 издата је заповест ОБр. 1804 за продужење гоњења у овоме: „Непријатељ одступа у нереду испред надирања I. армије, која је пре подне стигла на Баћинац и упућена да једним делом наступа даље ка Миловцу и Пландишту. Пљен I. армије, у оружју, спреми и заробљеницима је велики. Заробљена је између осталог и једна цела хаубичка батерија. Испред III. армије непријатељ је почео повлачење око 13 час. Командант III. армије наредио је: све дивизије ове армије енергично ће наступати за непријатељем, не пуштајући га ни једног тренутка из додира. У тој цељи Дринска дивизија II. позива наступаће ка линији: Бугарско брдо – Поток (јужно од Закинца) и даље. Комбинована дивизија наступаће ка линији Поток (јужно од Закинца) – Поток (северно од Закинца) с тим да њен Драгољски одред наступа у правцу Орнице – Забран и даље. Тимочка дивизија II. позива: Дићска главица – Бабајић и даље. Постарати се, да се на сваки начин данас овлада одсеком десне обале Љига, и да се на леву страну пребаце осигуравајући делови, како би се омогућило даље напредовање сутра. Према најновијим извештајима непријатељ се групише према левом крилу Моравске дивизије I. позива (према Трнавцима) и према десном крилу Брајковачког одреда. Наређујем:
1. Коњички дивизион наступа главнином десном страном р. Оњега; правац кретања: Новаково брдо – Бугарско брдо с тим, да извиђачки делови сутра 7. децембра зором буду пребачени преко Љига. Рејон извиђања десно: Трнавци – Вис – Виноградине, а лево: Поток (јужно од Закинца).
2. Десна колона: 5. пешад. пук II. позива и Брајковачки одред (без коњичког дивизиона), под командом потпуковника Драг. Костића продужује гоњење непријатеља десном страном Оњега и то у две колоне с тим, да лева колона избије на линију Барзиловица – Бугарско брдо, а десна колона (Брајковачки одред) да наступа северно од леве колоне, тако да огарантује лево крило Моравске дивизије I. позива на Трнавцима, и десни бок наше леве колоне од евентуалних непријатељских предузећа са Виса и Виноградина.
3. Леву колону образује 4. пук и гони непријатеља правцем Гај – Закинац – Стража. Одржавати најтешњу везу десно са десном колоном а лево са Комбинованом дивизијом.
4. Тежите на сваки начин, још ове ноћи да се избије на означене положаје на десној страни Љига, а предстраже по могућству пребацити на леву обалу Љига и на овим се положајима одмах утврдити. Командант десне колоне да обрати нарочиту пажњу на свој десни бок.
5. Обе колоне означаваће ватрама, докле су са својим челима допрле.
6. Сутра 7. децембра зором, и једној и другој колони биће упућена артилерија.
7. Општа резерва: два батаљона (6. пука) под командом пуковника Ђуре Јосифовића долази на Мрамор, где ће очекивати даља наређења.
8. Команданти колона продужиће телефонску линију што даље унапред; извешћа ми што чешће слати, а нарочито о ситуацији код левог крила Моравске дивизије I. позива. Ја ћу се сад налазити на Мрамору, где ми извешћа слати“.
У 20 час. из Моравске дивизије I. позива јављају, да је ситуација код ње непромењена тј. да се дивизија налази на својим старим положајима. Упитан шта је са јављеним груписањем према десном крилу Брајковачког одреда и левом крилу 2. пука I. позива, одговорио је: да су извештаји о томе нетачни и да је виђен само један непријатељски батаљон према Брајковачком одреду и више ништа. У 22 часа под ОБр. 1805 достављен је команданту III. армије и командантима суседних дивизија извештај о целокупном раду ове дивизије данас по подне и ситуацији уопште. У 13.30 час. са Мрамора је примећено, да непријатељ по групама напушта леви одсек Чикорског положаја, док је међутим према Дубовом брду био веома активан, нападајући нарочито лево крило 5. пука. Наређено је, да се из свих 24 оруђа отвори најјача ватра, чије је дејство било ванредно. Команданту левог одсека (4. пука) наређено је, да се крене за непријатељем и нападне га. У 14.35 час. делови 4. пука заузели су непријатељске ровове на Чикору, где су дочекани непријатељском пешачком и митраљеском ватром. Непријатељ обасут нашом пешачком и митраљеском ватром био је натеран, да се после кратког отпора повуче са прихватне линије Чикорског положаја, а 4. пук продужио је узастопце гоњење. У исто време кад је 4. пук кренуо, наређено је и 5. пуку с Дубовог брда да нападне непријатеља, који се налази на 2 – 300 м. испред наших ровова. Овај напад веома организован и енергично изведен – убрзо је натерао непријатеља на бегство, а како је непријатељ био обухваћен са оба пука, заробљено је око 200 непријатељских војника. Главном снагом непријатељ је с Дубовог брда одступио у долину Оњега, а једним делом на Кик, те је према томе и гоњење продужено у два правца, с јачим колонама ка Брајковцу. Данас по подне непријатељска артилерија са Новаковог брда и Закинца веома јаком ватром тукла је Мрамор, али без великог успеха. Укупно заробљено је данас по подне 2 заставника, 3 наредника и око 350 војника. Заробљеници су из 25., 26., 28. и 19. пука. У 22.50 час. добивена је заповест команданта III. армије ОБр. 3334 у овоме: „Учините припреме, да можете сутра 7. децембра дириговати ваше трупе у правцу Новаковог брда – Барзиловца. Заповест за ово добићете накнадно“. У 23.30 час. командант Моравске дивизије I. позива извештајем од 20.50 час. јавља, да су трупе Моравске дивизије у току данашњег дана остале на својим старим положајима, где су се утврђивале за упорну одбрану; непријатељ данас није нападао; артилерија Моравске дивизије дејствовала је против непријатеља, који се повлачио испред Дринске дивизије II. позива. Напомена. Распоред артилерије остао је исти као и 5. децембра.
Дејство Комбиноване дивизије
Овога дана пре подне командант Комбиноване дивизије известио је преко начелника штаба команданта десне колоне, да је вероватно повлачење непријатеља испред нашег фронта због досадашњих наших успеха код I. и II. армије и да због тога треба бити обазрив и спреман за најјачи притисак и гоњење, чим се примети и најмање повлачење непријатеља. Командант десне колоне је ово доставио својим потчињеним командантима и наредио им: да имају поуздане осматраче бојног поља и непријатеља са добрим дурбинима, да се објавнице и извиђачке патроле истуре што даље напред и да се свака и најмања промена код непријатеља одмах јавља. У подне јавља наша артилерија, да је приметила непријатељско повлачење са положаја. Командант десне колоне одмах је наредио 2. и 3. батаљону (2. прек. пука), да изврше насилно рекогносцирање у правцу Чикора и да – на случај излаза на Чикор – запале на Чикору ватре за знак, да су тамо наше трупе. О овоме је командант колоне телефоном известио команданта дивизије. У 14 час. оба батаљона (2. и 3.) избили су на Чикор и заузели су непријатељски положај, којом је приликом заробљен један поручник из 19. ландверског пука са 10 војника. Овај поручник је изјавио, да је његов пук добио наређење за повлачење на с. Цветановци (на левој обали Љига). Командант колоне кренуо је одмах на Чикор и друга два батаљона, а она два батаљона са Чикора продужили су на Парлог (Ражовиште), одакле су протерали један непријатељски батаљон после омање борбе. По заузећу Парлога (Ражовишта) распоред десне колоне био је овакав: 3. батаљон поседа Парлог (Ражовиште); 1. и 4. батаљон, 3 митраљеза и бојна комора на Чикору; 2. батаљон са једним митраљезом продужава гоњење између Липовице и Потока на Љигу у циљу овлађивања прелаза преко реке што пре.
Рад леве колоне. На фронту ове колоне почело је у зору пушкарање. Око 10 час. наређено је команданту 1. батаљона (левог крила), да прикупи батаљон за напад на Амбариште, на коме су се виђали непријатељски војници. За време прикупљања батаљона командант батаљона приметио је покрет непријатељске коморе потоком из с. Шутаца ка Пољаничкој коси. О овоме је јављено нашој артилерији и она је тукла ову комору. У истом правцу примећен је покрет једне непријатељске пешадиске колоне јачине 1 – 2 батаљона са комором, те је наша артилерија тукла и ову колону. Због ових покрета код непријатеља наређено је команданту 1. батаљона, да у борбеном поретку избије на Амбариште без задржавања што пре. 1. батаљон се кренуо са двема четама у првом, а двема у другом борбеном реду на фронт шљивар и лево (где је био раније батаљон 1. прек. пука). За 1. батаљоном кренуле су се као пуковска резерва 2 чете 3. батаљона; 1 чета 3. батаљона остала је привремено на Камаљу а једна је остала и даље као веза између 2. батаљона и 6. прек. пука код Шутачког гробља и стављена је под команду команданта 2. батаљона. 2. батаљон пак (5 чета) стављен је под команду команданта 6. прек. пука. Непријатељ на Амбаришту није давао јак отпор и 1. батаљон је брзо избио на његов положај. Са Амбаришта је примећено повлачење непријатељске коморе преко безименог потока ка Врбовачкој коси, а на Врбовачкој коси је примећена непријатељска пешадија јачине око 1 чете. Одмах је наређено брдском топу да изађе на положај, а чети на Камаљу да се крене у састав батаљона. Са Амбаришта су упућена два вода пешадије ка Парлогу, што је дејствовало, да непријатељска комора прсне са пута и растури се куд је који знао. Због дејства брдског топа око 13 час. и због приближавања наше пешадије, непријатељ са Врбовачке косе одступио је, а наше трупе су тамо избиле око 14 час. Брдски топ леве колоне дејствовао је бочном ватром против непријатеља на Врлаји. Ово дејство и покрет леве колоне у борбеном поретку, уз јак притисак Драгољског одреда, учинили су, да се непријатељ са Врлаје отпочиње да повлачи. У сумрак, лева колона у борбеном распореду избила је на десну обалу Врбовца п., кад није имала везе ни десно ни лево. Овде је од борбеног поретка организована у 18.30 час. гонећа колона са правцем гоњења с. Ивановци – Округло поље и даље на Љиг.
Рад Драгољског одреда. Од зоре непријатељ је непрекидно дејствовао из својих ровова са з. ћувика Врлаје и са Козељске косе против првог борбеног реда Драгољског одреда; а његова артилерија избацила је неколико метака на наш део Врлаје и на Ковиљачу. У подне командант одреда добио је наређење команданта дивизије за напад и заузимање Врлаје и гоњење ка Љигу преко Забрана, пошто непријатељ испред свију наших армија одступа. Према овоме командант одреда издао је потребну заповест за напад и гоњење. Још раније је телефоном авизирано команданту одреда вероватноћа одступања непријатеља пред фронтом ове дивизије, због неповољне опште ситуације код непријатеља. Напад одреда отпочео је у 13 час. у оваком распореду: 1 батаљон 1. прек. пука и 1 батаљон 15. пука II. позива нападају десно крило непријатеља на Врлаји са обухватом тога крила (обухват врши батаљон 1. прек. пука); 2 чете 1. прек. пука нападају преко Амбаришта; 1 батаљон 1. прек. пука (привучена је и чета са Ковиљаче) у резерви је за главном – левом – нападном колоном; сва остала снага 1. прек. пука и 15. пука II. позива напада с фронта. Овакав распоред учинио је командант 1. прек. пука у споразуму са командантом 15. пука II. позива, а по одобрењу команданта одреда. У самом почетку напада непријатељ је отворио врло јаку пешадиску и митраљеску ватру на целом фронту, због чега је наш напад застао. Командант 1. прек. пука отишао је одмах код леве нападне колоне и тамо нашао, да је батаљон 15. пука II. позива, одређен за напад, потпуно неактиван, а његов командант – мајор Берах – био само неактиван посматралац борбе на левом крилу. Одмах је командант 1. прек. пука наредио мајору Бераху, да развије цео батаљон и потпомогне напад батаљона 1. прек. пука који је вршио обухват и пришао врло близу непријатељу. И заиста, чим је ово учињено и отворена снажна ватра на непријатеља, непријатељ се је поколебао и кад је батаљон, који је вршио обухват, пошао на јуриш, непријатељ се је почео журно да повлачи, да би избегао опкољавање. Наше трупе су, благодарећи неактивности батаљона 15. пука II. позива, избиле на непријатељски положај на Врлају тек у 16 час. Чете, упућене на Амбариште, нису нигде наишле на отпор (јер је Амбариште раније заузела лева колона ове дивизије). Са Врлаје, где су се пукови прикупили, одред је имао за циљ гоњење непријатеља преко Забрана ка Љигу и овлађивање мостовима и прелазима преко Љига. За ово је организована колона, у којој је био у претходници 1. прек. пук (без оних двају чета са Амбаришта) а 15. пук и сва артилерија у главнини. Претходница је у први мрак избила предњим деловима на ушће Трудељске реке у Качер. Одредској коњици издао је у 15 час. командант одреда заповест, да по потпуном паду Врлаје хита долинама Трудељске реке и Качера на Љиг и заузме мостове и газове на њему. У нападу на непријатеља на Врлаји 1. прек. пук имао је ове губитке: погинуло: 1 официр и 2 војника; рањено 44 војника. Ови су губитци већином код батаљона, који је вршио обухват. Код непријатеља су губитци били знатно већи, јер је нађено на бојишту 30 – 40 лешева, а до мрака 1. прек. пук заробио је око 60 војника.
Рад опште резерве. И команданту 6. прек. пука скренуо сам пажњу, уз телефонско обавештење о нашим успесима на фронту I. и II. армије, о вероватноћи непријатељског повлачења. Поводом овога је командант пука лично саопштио својим батаљонима у другом борбеном реду успехе I. и II. армије, а команданту 3. батаљона (први борбени ред) послао је у 7 час. писмено наређење ОБр. службено ове садржине: „И ако сам команданту још 5. ов. мес. у 1.30 час. лично наредио, ипак сматрам за потребно да му и овим путом скренем пажњу. Наша I. и II. армија имају колосалне успехе и противник, који је пред нама, мора се у најкраћем року повући, јер би у противном био опкољен. Командант ће са свима командирима чета непрестано мотрити на противника и обратити сву пажњу, да се противник неопажено не извуче, већ да га сатремо и поробимо. Најмању промену, која се примети код противника, одмах ми јављати. Помоћу патрола једнако бити у додиру са противником и уопште гледати, да се тачно увек зна јачина противника пред собом. Командири чета и водни официри стално ће на смену као што сам то и усмено наредио – мотрити на противника и сваки његов покрет уназад, долазак нових снага или скупљање одмах ми јавити. У току јучерашњег дана добио сам од команданта врло мало извештаја и за то скрећем пажњу, да ми се извештаји што чешће шаљу, макар само „ништа ново“. Обичне извештаје достављати ми телефоном“. У подне је код непријатеља примећена узнемиреност и на ово је скренута пажња телефоном команданту 6. прек. пука. Он је у 13.20 час. ово саопштио својим командантима батаљона и још једном им скренуо пажњу, да буду потпуно спремни и упознао их са својим намерама и планом напада. У 14.50 час. командант 6. прек. пука издао је заповест за напад и даље гоњење правцем одређеним још 4. децембра: „У првом борбеном реду 2. и 3. батаљон и 2 митраљеза, које носити на рукама. Други борбени ред 1. и 4. батаљон. Пријемна станица превијалишта кретаће се са самим пуком, а превијалиште ће одмах доћи код гробља и за даље ћу наредити. Ја ћу за време јуриша бити код заставе, а затим између првог и другог борбеног реда. Јуриш биће у 15.15 час.“.
У 15 час. почео је напад и први борбени ред почео се спуштати у јаругу и даље ка непријатељу. Непријатељ је одмах отворио ужасну – паклену – пешадиску и митраљеску ватру, али једно што је други борбени ред одмах са положаја код гробља, а и артилерија, одлично дејствовали, а друго што је терен до најмањих ситница био познат, те је изабран одличан правац напада и за правац служио 2. батаљон, који се кретао ка својим прекјучерашњим положајима, – то није било скоро никаквих губитака. Чим је пребачен први борбени ред и он отворио ватру са својих старих положаја од 4. децембра, одмах је пребачена и резерва, такође без губитака, и привучена за јуриш, који је у 15.15 час. извршен. Непријатељ поколебан силном артилериском припремом и поражен јединственим налетом 2. батаљона и резерве, у паничном бегству напустио је положај према 2. батаљону, али се задржао на своме десном крилу према 3. батаљону и отворио бочну пешадиску ватру и из 2 митраљеза, који су били на крововима. На непријатељском досадањем положају маса лешева, поглавито од нашег артилериског дејства, разбацана по целом положају. Међу овим се нађе и по који измрцварени леш наших војника, палих овде 4. децембра. Како је непријатељ испред 2. батаљона био у паничном бегству, то командант пука са својом резервом крене одмах за њим у гоњење, а остави 3. батаљон, да се бори и даље са непријатељем пред собом. За обезбеђење левог бока оставио је само 1 чету из резерве. 3. батаљон тако рећи без задржавања, по заузећу предњих непријатељских ровова, заузима јуришом и други и трећи ред ровова и заробљава око 90 непријатељских војника, па сам продужава гоњење ка Липљањској школи. 2. батаљон на самом Шутачком положају заробио је 73 војника – Мађара; а маса Мађара је побивено, пошто се нису хтели предати.
Рад артилерије и коњичког дивизиона. Артилерија је данас пре подне реперисала терен и одлично припремила и помогла напад на Шутце и Амбариште, као и на Врлају. Чим су примећени знаци непријатељског повлачења, одмах је артилерији издато наређење да гони непријатеља ватром и то: 5. Тимочка пољска батерија у правцу Липља и Гаја, 6. Дринска и 7. Моравска батерија у правцу Пољанице, 8. и 9. Моравска батерија у правцу Шутаца и Чикора, а сем тога 8. Моравска батерија да дејствује и против непријатељске батерије изнад с. Шутаца. После нашег успешног напада на целом фронту и исцрпљеног гоњења ватром, издато је наређење артилерији, да се крене у гоњење. Оба дивизиона су се кренула у 16 час. Коњички ескадрон вршио је извиђање и данас, као и раније, и одржавао везу између леве колоне дивизије и Драгољског одреда. Чим је почео непријатељ са Амбаришта да одступа, одмах се ескадрон кренуо на Амбариште, избио тамо и једним водом сјахао за борбу пешке и ватром гонио непријатеља. После овога ово је поновио и против непријатеља на Врбовачкој коси, па даље продужио гоњење.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
Командант дивизије издао је ову заповест: „I. армија је доспела 5. ов. мес. на Голубац (496) – Рајац – Сувобор и гони непријатеља даље. Непријатељ се у масама предаје и I. армија имала је јуче 1.300 заробљеника. Ова дивизија има задатак кретати се ка Дићској главици. Једна колона Дринске дивизије I. позива наступаће од Голубца (496) за Читлук. Наређујем:
1. Претходница, командант потпуковник Јер. Маринковић, 13. пешад. пук, 3. брдска батерија (2 топа), свега 4 батаљона и 2 топа, полази са Липета (560) правцем на Г. и Д. Обешењак – Голубац (326) – Којића забран, где ће се зауставити и образовати предстражу; обезбедити преноћиште дивизије. Доћи лево у везу у долини Штавичке реке са коњицом Дринске дивизије и преко ове са десном колоном Дринске дивизије на Чикору. Наступање мора бити енергично и непријатеља протерати, где се нађе на правцу наступања. Водити рачуна, да је на Врлаји непријатељ, те према томе и вршити прикривено наступање.
2. Главнина, командант потпуковник Мил. Дамљановић, 14. пешад. пук, 1 брдска батерија, пионирски полубатаљон, свега 3 ½ батаљона, 4 топа и 2 чете пионира, креће се за претходницом на 1 км. одстојања и заноћиће на обе стране пута код Голубца. Командант ће одредити једну чету у десну побочницу долином Козељске реке.
3. Завојиште ће бити код Крње јеле на друму.
4. 1. степен колонске коморе биће код Смрдљиковца.
5. Трупна комора биће код с. Врањице.
6. 2. степен колонске коморе биће у Руднику.
7. Ја ћу бити на Липету и час покрета претходнице и главнине наредићу на лицу места, а дотле уредити јединице, попунити муницију и старешине изједначити. Везу телефонску самном беспрекидно одржавати“.
До зоре 6. децембра било је све спремно за наступање, и дивизија се кренула од Липета ка Обешењаку и даље ка Дићској главици. Кад се приспело на Г. Обешењак, примећено је да се развила јака борба на Врлаји, одакле непријатељ (11. брдска бригада) није одступио, наређено је, да се даље наступање обустави и сачека резултат борбе на Врлаји, који је водио Драгољски одред (Овај је одред био састављен из 1. прек. пука, 15. пука II. позива са пољском артилеријом Тимочке дивизије и стајао је у тактичком погледу под командом команданта Комбиноване дивизије). Да би се олакшао напад овог одреда наредио је командант Тимочке дивизије II. позива, да се пласирају 4 брдска топа на јужним падинама Липета, и да уздужном ватром туку непријатеља на Врлаји, а друга два топа да се пласирају на Д. Обешењаку и да туку непријатеља леђном ватром; 13. и 14. пук да се групишу код Обешењака и да буду спремни да се баце било сви или делом у бок и позадину непријатеља на Врлаји. После једне необично добре и правилно управљене ватре наше брдске артилерије са Липета и Обешењака на непријатељске ровове на Врлаји, примећено је колебање код непријатеља. Око 11 час. претворило се ово колебање у пребацивање из предњих у задње ровове. У 12.30 час. почела је цела 11. непријатељска бригада да одступа. Одмах затим ово одступање претворило се у панично бегство. Наша брдска артилерија убрзала је ватру и није дала непријатељу нигде да стане. Из 13. и 14. пука упућена је по једна чета са по два митраљеза на падине десне обале Козељске реке, те да до потпуности растроји непријатеља. Пукови су извршили овај задатак са највећим одушевљењем, довели масу заробљеника и оставили долину Козељске реке формално покривену непријатељским лешевима. У 14.30 час. настављено је гоњење у правцу Дићске главице и ова је заузета истог дана после малог отпора непријатеља, који је одступио у правцу Гукоша. У боју на Липету учествовала је 12. непријатељска брдска бригада од 5 – 6 батаљона и 2 брдска топа, који су били потпомогнути од једне хаубичке батерије од Дићске главице. Морал код непријатеља био је поколебан оскудицом и напорима. Морал наших трупа у почетку доста слаб, но кад је непријатељ окренуо леђа, нарочито они непријатељски делови са Врлаје, морал је јако порастао. Коришћење фортификацијом за време напада било је веома ограничено због оскудице ручног шанчаног алата. Попуна муниције код пешадије била је правилна, а код артилерије морало се штедети, јер је била на измаку. Дивизија је имала ове губитке: погинуо 1 официр, 68 подофицира, каплара и редова; рањено 6 официра, 308 подофицира, каплара и редова; нестало 157 подофицира, каплара и редова. У току борбе заробљен је један поручник, један медицинар и 262 војника, заплењено је 15 товарних коња, 6 брдских кујни и знатан број пушака и муниције.