Операције Ужичке војске
Гоњење
6. децембра у 18.20 час. издата је телефоном Шумадиској дивизији, Лимском одреду и Ужичкој бригади диспозиција ОБр 1891: „Пред фронтом I. армије и трупама ове војске непријатељ је у наглом повлачењу. I. армија у току 6. децембра избија на фронт: Маљен – Рујан – Баћиновац – Гуњачки вис – Медник – Гукоши (лева обала Палежничке реке). Дунавска дивизија II. позива груписана је на Маљену. Податци о непријатељу на фронту Ужичке војске познати су командантима. За даље продирање и гоњење непријатеља наређујем:
1. Шумадиска дивизија II. позива од Зеленог брега продире ка фронту Поглед – Субјел упућујући гонеће одреде: а) преко Ражане ка Буковима и б) преко Радановаца ка Лепој равни. Коњички дивизион преко Субјела – Брајковића и Годљева одржава везу између Шумадиске дивизије II. позива и Лимског одреда. Једна јака побочница од Кошаришта преко Каменичке механе и Степанове воде наступа ка В. Козомору извиђајући у правцу Букова. Пошто дивизија избије на означену линију, на случај да непријатељ не даје нигде отпора, продужује наступање ка фронту Глоговац – Росићи подешавајући своје покрете и распоред према стању код непријатеља. Десно одржава везу преко М. Маљена са трупама I. армије а лево са Лимским одредом.
2. Лимски одред са фронта Зајчице – Крупничиште преко с. Субјела и Тубића продире на Црнокос ка фронту Кик – Шарампов – Трнава избацујући гонећи одред ка фронту Цикоте – к. 875 с. Ивановићи. Десно одржава везу са Шумадиском дивизијом II. позива а лево са Ужичком бригадом.
3. Ужичка бригада предузима наступање трупама са Почече преко с. Узића, Главице и с. Севојна ка фронту Чакарево брдо – Хајдучки гроб, а трупама са Крстаца преко Пожеге и с. Тврдића ка фронту М. и В. Метаљка. Предњи делови да избију западно од Ужица ка фронту Буар – Татинац. Десно одржаваће везу са Лимским одредом код с. Трнаве а лево са Ибарском четом упућеном преко Благаје ка Ужицу.
4. Један наш партизански одред од 2 батаљона упућује се из Санџака преко Љубиша ка Ужицу.
5. Колонама придати брдску артилерију, ако се не може кретати путовима, куда се крећу колоне, онда упутити обилазним путовима и то: Шумадиска дивизија II. позива и Лимски одред долином Скрапежа ка Пожези, а потом путом ка Косјерићу, а Ужичка бригада пребациће своју артилерију пошто буде готов мост. Буде ли се могла спустити путом за Овчарску бању онда користити тај пут. А у крајњем случају упутити је преко Чачка и даље клисуром.
6. Слагалиште хране у Чачку, док се не устроји у Пожези.
7. Телеграфско одељење Шумадиске дивизије предузеће одмах оправку линије Ражана – Косјерић – Ужице, а V. армиско телеграфско одељење линију Чачак – Пожега – Ужице.
8. Штаб армиски остаће још у Чачку“.
Од команданта трупа Нових Области у 17 час. дошао је извештај којим јавља: „Команданту Лимске дивизије издао сам данас ово наређење: Од Косовског и Прилепског батаљона, појачавши их са по 1 четом, 2 брдска топа и по могућству 1 до 2 митраљеза, формирајте одмах одред са задатком, да најенергичније партизански дејствује у позадину непријатеља правцем: Љубиш – Ужице а потом Ужице – Косјерић базирајући на правац Јавор – Ужице – Љубиш – Ариље – Ивањица. Побрините се, да се одред снабде довољном количином хране и муниције. Одржавање везе до најближе железничке станице. Командант одреда нека организује резервну везу од мештана на коњима. У Ивањици и Јавору налазе се наше телеграфске станице. О извршењу и дејству овога одреда известите“.
Дејство Шумадиске дивизије II. позива
6. децембра у 10 час. достављен је извештај команданту Ужичке војске: „Непријатељ одступа испред фронта ове дивизије. Допунски пук појачан са једним делом 12. пука избија на Оштрицу; 11. пук (3 батаљона) од Рујевице је у покрету ка Оштрици и његови делови већ подилазе; 10. пук, који је оставио допунски батаљон 11. пука са 1 брдским брзометним топом у правцу Подова, наступа преко Дугог брда ка Гојној Гори а на фронт Оштрица (к. 814) – к. 723. До овога момента од њега немам извештај докле је допро. Код Дунавске дивизије II. позива је потпуно затишје. Код Лимског одреда је такође затишје. У си. правцу чује се издаље јака артилериска ватра“. У 10.05 час. командант Ужичке војске наређује, да се због одступања непријатеља форсира покрет у духу раније издате диспозиције и овлада линијом Зелени брег – Душковци. Но ово је већ предвиђено заповешћу команданта Шумадиске дивизије, те се по овоме није имало шта наређивати. У 10.30 час. командант 10. пука јавља, да је избио на Дуго брдо. Све нападне колоне продужавале су покрет ка одређеним објектима без успоравања или после слабије борбе, заробивши у току овог дана: 1 лекара, 1 медицинара, преко 200 војника и запленивши 29 товарних коња са артилериском муницијом. У 14 час. 1 батаљон 12. пука избио је на Зелени брег, одакле је упутио гонећа одељења за непријатељем, који је по свима знацима већом снагом одступио у правцу Маљена. Трупе Шумадиске дивизије заноћиле су 6./7. децембра овако: 10. пук са једним батаљоном 12. пука и једном брдском брзометном батеријом на Зеленом брегу; 11. пук, остатак 12. пука (без допунског батаљона 11. пука, који је нз Подовима) са раније придатом им брдском артилеријом на Гојној Гори; коњички дивизион код с. Дружетића.
Наређено је: а) да 10. пук заузме В. Ззјчицу, а 1 четом из батаљона 12. пука Средњу Зајчицу и шаље гонеће водове у правцу: Тометиног поља и М. Маљена, и преко Ридова и Кошаришта ка Погледу. б) да 12. пук шаље гонеће одреде у правцу: Биљега, Кика и Субјела одржавајући лево везу са Лимским одредом. в) да командант пољског артилериског дивизиона своје батерије привуче најпогоднијим путом до Шиљковице, где ће добити даље наређење. Према диспозицији команданта Ужичке војске ОБр. 1891 издата је заповест у 19.45 час. за овако наступање:
1. Десна колона (10. пук са 3 брдска брзометна топа) под командом ппуковника Мих. Филиповића наступа преко Ридова на Голеш, а у правцу Ражане ка Буковима упућује гонеће одреде. Побочницу (јачине 1 батаљона са 2 чете и 2 митраљеза) упућује преко Кошаришта и Каменичке механе, на Степанове воде одакле да извиђа у правцу В. Козомора и Букова.
2. Средња колона (11. пук од 3 батаљона са 3 брдска брзометна топа) под командом пуковника Ст. Васића наступа преко Биљега на Кик, упућујући гонеће одреде у правцу Радановца ка Лијепој равни.
3. Лева колона (12. пук са 2 брдска брзометна топа) под командом ппуковника Вој. Павловића, наступа преко Средње Зајчице и Љутице на Субјел, упућујући гонеће делове ка Косјерићу.
4. Резерва (допунски пук од 2 батаљона, коњичко митраљеско одељење, пионирска чета, 1 брдски Дебанжов топ) под командом ппуковника Велимира Бељића наступа за средњом колоном.
5. Коњички дивизион наступа правцем с. Субјел – Брајковићи ради одржавања везе између дивизије и Лимског одреда.
6. Пољска артилерија остаје код Шиљковице до даљег наређења.
Дејство Лимског одреда
6. децембра у 0.35 час. командант одреда наређује команданту леве колоне, да због великих губитака, нарочито у старешинама, формира своју колону у 2 чете и да положај брани до последњег човека. Преко ноћи 5./6. децембра код непријатељских позадњих делова на Гојној Гори (705) нису примећене ватре после 22 часа нити ма какво прикупљање на предстражи. Ови су знаци наговештавали неку промену стања код непријатеља. 6. децембра у 5.15 час. командант одсека са Почепиње извештава, да је од заробљеника дознао, да је према Орујевици непријатељ у јачини 2 батаљона и 3 брдска топа; да непријатељски војници гладују и да се око 2 часа чула јака експлозија у долини Моравској. Наређено је команданту десне колоне, да одмах пошље патроле, те да извиди стање код непријатеља пошто се никакви покрети тога јутра код непријатеља нису приметили. Командант колоне ово је већ био урадио. Патроле послате на Брезак дошле су у сукоб са непријатељем на томе положају и известиле, да је непријатељ веома слаб. Одмах су послате целе чете у извиђање, које су известиле, да се непријатељ повлачи преко Шиљковице ка Зајчици и с. Душковцу, а од заробљеника су дознале, да се непријатељ почео повлачити још 5. децембра у 22 часа. На основу овога извештаја наређено је команданту десне колоне, да гони непријатеља у духу раније издате заповести у правцу Шиљковице – Орнице – Маховско брдо – Сред. Зајчица. Командант Лимског одреда 6. децембра у 8 час. јавља, да је приметио, да су колоне Шумадиске дивизије II. позива избиле на Оштрицу без борбе, међутим пред његовим одредом има непријатеља. Да би што боље ситуацију открио предузима насилно рекогносцирање.
Према наређењу команданта Ужичке војске за гоњење командант Лимског одреда издаје заповест:
1. Да се командант десне колоне јачине: 6 батаљона, 7 топова и 4 митраљеза, крене преко: Шиљковице – Орнице – Маховског брда ка Сред. Зајчици. Десно ступити у везу са Шумадиском дивизијом II. позива, која наступа ка Зеленом брегу, а лево са левом колоном овог одреда.
2. Да командант леве колоне (која је јака 2 батаљона и 2 топа) прикупљеном колоном продужи наступање за непријатељем преко Кремена на Малопарско брдо; са Кремена једно одељење да упути на Малињак да га извиди, а потом продужи пут на Крупничиште, где ће очекивати даље наређење. Одржавати везу у обе стране.
3. Резерва (2 батаљона 2. прек. пука) кретаће се за десном колоном.
4. Командант 2. прек. пука да се са Почепиње крене на Орнице за десном колоном.
5. Пољска брзометна батерија да остане на истом положају до даљег наређења.
У 18 час. командант Лимског одреда шаље извештај, јављајући да је десна колона, упућена од Брезака преко Шиљковице – Орнице – Маховског брда, избила у 15.30 час. на Сред. Зајчици и дошла у додир са непријатељем код гробља с. Љутице. Лева колона упућена је од Годуна преко Кремења, Пехарског брда – Амбарине на Крупничиште, али од ње још није добио извештај. Команданту 2. прек. пука (2 батаљона) на Почепињи наређено је, да прикупи своје делове и да се крене правцем десне колоне на Орнице. Непријатељски заштитнички делови код гробља с. Љутице отерани су митраљеском и артилериском ватром са Сред. Зајчице. Једна чета у правцу Биљези гађана је непријатељском артилериском ватром.
Дејство Ужичке бригаде
У току 6. децембра непријатељ евакуисао је Пожегу и сваки додир са њиме изгубљен је. Трупе ове бригаде заузеле су још преко ноћи Крстац, спуштајући предње делове до Моравице. 6. децембра у 10 час. командант Ужичке војске наређује: „Са до сад добивеним податцима изгледа, да је непријатељ у току ноћи 5./6. децембра у општем повлачењу. Наредите:
1. Да се коњичко одељење одмах упути у извиђање правцем Пожега – Ужице, ради добијања додира са непријатељем.
2. Да батаљон код Почече предузме енергично наступање преко Ђетиње – Вишесаве и Севојна ка Трешњици, извиђајући даље ка Ужицу.
3. Да ибарска чета са одељењем добровољаца, која је сад код Клика северно од Ариља, предузме форсирани покрет гребеном Благаје преко села: Роге – Дрежника и Збојиштице ка Ужицу.
4. Да чета 12. кадров. пука, која је код мостова, одмах предузме енергично наступање клисуром преко с. Табановића и даље гребеном ка Шиљковици, у састав пука, чистећи терен између Добрињске и Папратишке реке. По потреби потпомагати је артилеријом.
5. Да се 4. кадров. пук одмах прикупи и преко Ариљског моста упути на Горобиље, где да се до мрака групише и очекује даље наређење, извиђајући у правцу Карана.
6. Да се 4. пук III. позива прикупи на Крстацу остављајући једну чету на Дљину“.
У духу ове заповести командант Ужичке бригаде одмах је издао наређење и предузео извршење. Пошто мостови нису били готови, наређено је командирима 2. пољске брзометне и 1. позициске батерије, да се у току ноћи крену путом Чачку до Паковраћа, ту да сиђу на друм, што води клисуром, па њиме дођу до наспрам ушћа Бјелице у Мораву и о доласку јаве. Команданту пионирског полубатаљона наређено је, да са оправком мостова што више пожури, те да се могу пребацити и тешки возови.
Команданту Ибарске дивизије у 11 час. командант Ужичке војске шаље ово наређење: „После тродневних бојева пред Овчарско – Кабларском клисуром непријатељ је од ноћас почео, повлачење. Трупе ове војске прикупљају се ради гоњења непријатеља правцима: ка Ужицу, Косјерићу и Ражани. Ради што јачег притиска на непријатеља, који одступа више у нереду, упутите по могућству 1 до 2 чете преко Чајетине ка Шаргану, те да пресече везу оним деловима, који би одступили ка Вардишту.
Операције Обреновачког одреда
Око пола ноћи 5./6. децембра 11. пук I. позива са 6. Шумадиском брзометном батеријом стигао је на к. 260 северно од с. Сибнице. Команданту пука издао сам телефоном наређење, да са својим пуком поседне леви одсек положаја к. 260 од десног крака Врелине п., па до Радуновца потока. У исто време да смени делове 2. коњичке бригаде и то: 4. коњички пук под к. 238 и ескадрон на Чамским њивама. Под команду команданта левог одсека стављен је и 10. кадров. пук и 3. хаубичка батерија. 1. батаљон 7. пука II. позива дошао је опет непосредно под команду команданта средњег одсека (командант 7. пука II. позива), чије трупе да смене 2. коњички пук (на Зорољину). У 7 час. примљен је извештај од команданта десног одсека: „У току ноћи предстраже овог одсека приметиле су да је непријатељ јачине до 1 батаљона приближио се под заклоном мрака на к. 226 западно од с. Дучине и ту се утврђује. Тако исто патроле, које су ишле у с. Стојник, јављају, да је ноћас непријатељ, јачине две десетине, долазио у с. Стојник и однео собом плот. У току ноћи извршио сам поседање одбранбене линије“. У 10 часова командир 4. ескадрона извештава: „Непријатељ јачине око чете укопава се на Петловцу; његов редак стрељачки строј спустио се ка Грабовцу потоку и Дучинској реци. Како наше предстраже тако и предњи делови трупа Одбране Београда пушкарају се са непријатељем“. Командант 3. батаљона 12. пука III. позива јавља, да је општу резерву довео на Петлово брдо. У 10.30 час. послат је извештај команданту Одбране Београда: „Непријатељска артилерија са Покосавице, обасипа наше ровове десног одсека на Орници и Рогачком брду. Због веће даљине наше их батерије не могу тући. Молим наредите да ваша артилерија са Мишљевца дејствује на ову непријатељску батерију“. У 11.15 час. од командира 4. ескадрона примљен је извештај, да непријатељ појединим шрапнелима обасипа наше ровове на Рогачком брду к. 297 и да су се његове патроле, због јачег надирања пешачких непријатељских патрола повукле до саме Дучинске реке. У 12.40 час. примљен је телефонски извештај од команданта десног одсека: „Непријатељ своје предње делове спушта од Стојника к. 226 и Петловца ка Стојничкој и Дучинској реци. Једним делом покушао је да се пребаци јужно од Петловца преко Дучинске реке, но у томе спречен је мојом предстражом и дејством артилерије. Непријатељ се укопава сад на десној обали Стојничке и Дучинске реке. Наша га артилерија туче, и примећује се код њега комешање. При покушају прелаза преко Дучинске реке, оставио је велики број лешева. Непријатељска артилерија са положаја јужно од Баба између к. 342 и 310 тукла је Рогачко брдо и Орнице, но како је даљина доста велика, наша артилерија није је могла ућуткати. Добро би било да артилерија Београдске Одбране туче овај део. За сад ценим, да је непријатељ према мени јачине до 2 батаљона“.
У 13 час. послат је извештај команданту Одбране Београда: „Синоћ око 21 час непријатељ на к. 238 западно од Слатине, отворио је нагло јаку пешачку ватру као и артилериску, нашто су одговориле наше батерије са к. 260. Ватра је трајала око ½ часа, па се затим утишала. Остатак ноћи протекао је на миру, уз безначајно пушкарање. У току ноћи извршена је смена делова 2. коњичке бригаде деловима 11. пешад. пука I. позива, који је у 1 час стигао са 2 батерије у Сибницу. Трупе овога одреда у току ноћи понова су заузеле линију: Рогачко брдо – Орнице – к. 267 – к. 268 – Заједница – к. 259 – к. 260, које су до сад држале само предњим деловима. Од јутрос до овога часа ситуација одреда је оваква: Код десног одсека непријатељска артилерија пласирана између к. 342 и 310 туче Рогачко брдо и Орнице. Због велике даљине наша артилерија није је могла ућуткати, због чега је од Одбране Београда тражено, да на њу дејствују батерије са Мишљевца. Под заштитом ове ватре непријатељ је спуштао своје предње делове од Стојника ка к. 226 и од Петловца ка Дучинској реци, покушавајући да се предњим деловима од Петловца пребаци на леву обалу Дучинске реке. Дејством предстраже и артилерије десног одсека, непријатељ је одбивен, оставивши велики број лешева код реке. Сад се непријатељ укопава на десној обали Дучинске реке, тучен нашом артилеријом. Код средњег одсека непријатељ је јутрос покушао испад на наше делове између п. Зорољина и с. Слатине. Послатим појачањима напад је одбивен и сад је тамо затишје. Према левом одсеку није било важнијих догађаја. Непријатељска артилерија тражи наше батерије на к. 260, обасипајући при томе својим батеријама са к. 214 и к. 251 и позадину центра положаја“. У 13.04 час. примљена је од команданта Одбране Београда заповест ОБр. 747 са наређењем, да се у препису достави и команданту Тимочке дивизије I. позива.
„Обреновачки одред остаће на истом месту где и сад без 11. пука и држи к. 260 – Орнице. Тимочка дивизија I. позива са своја три пука пешадије, са 2 дивизиона брзометне артилерије и са свима осталим деловима посешће Космајски одсек, који се простире од Рогачког брда, где ће му бити веза са Обреновачким одредом, па преко Мујнице – Крушика – Мишљевца на Маловањ закључно до п. Кастељани, где ће имати везу са Кошутичким одсеком. Задатак је овог одсека, да поседајући положаје једним својим пуком, друга своја два пука држи груписана код Тресије механе, да може у згодном моменту са њима активно да манервише. Један свој пук и 1 дивизион артилерије упутиће у главну резерву, која се има поставити код села М. Врбице, између села и железничке пруге и ставиће се на расположење команданту Одбране. Сви делови биће пласирани по његовом нахођењу, изузимајући колонске коморе која ће бити у Тополи. Са потребама и храном снабдеваће се из Младеновца. У Младеновац је стигао један вагон са 400 разорних зрна за његову брзометну артилерију. Распоред трупа на положају има бити извршен сутра у јутру до зоре. Према овоме задатку, подешаваће командант кретање својих трупа, подешавајући правце кретања, да трупе најбрже дођу до својик одређених положаја. Заповест за целу ову команду, добиће командант накнадно“. У 14 час. од команданта десног одсека примљен је овај телефонски извештај: „Данас између 11 и 12 час. непријатељ је понова покушао да се пребаци преко Дучинске реке на месту јужно од Петловца. Дејством пешадиске ватре са предстраже, одбачен је са великим губитцима“. У 16.30 час. примљен је извештај командира 4. ескадрона: „Непријатељ је ископао ровове дужине око 1 км.; позади Петловца ближе Аљаја потоку налази се 1 непријатељски ескадрон (већина коња су белци). Официрска патрола № 1 јавља, да је наша артилерија данас успешно тукла непријатељске ровове и то, како ова наша батерија са Рогачког брда (к. 297), тако исто и батерија са Космаја. Непријатељ се повукао из села Неменикућа и посео је саму си. ивицу с. Неменикућа а своје патроле шаље у село“.
У 16.35 час. послато је команданту Тимочке дивизије I. позива ово наређење, добивено од Врховне команде: Начелник штаба војвода Путник наређује, да Тимочка дивизија I. позива, још ноћас потпуно заузме додељене јој положаје. У 18.20 час. од команданта десног одсека примљен је телефонски извештај, да се непријатељ задржао на десној обали Дучинске реке и ту се утврђује. У 19 час послат је извештај команданту II. армије, Коњичке дивизије и Одбране Београда: „Према десном одсеку непријатељ се утврђује на десној обали Дучинске реке, израђујући ровове на дужини од 1 км. Позади Петловца ближе Аљаја потоку, налази се 1 непријатељски ескадрон. По извештају командира одредског ескадрона коњице, непријатељ се повукао из с. Неменикућа и посео саму си. ивицу села, шаљући повремено патроле у село. Према средњем одсеку било је омањих чарки на јужној и западној ивици с. Слатине. Према левом одсеку непријатељ је остао на својим положајима на к. 238, не покушавајући никакав покрет против трупа овог одсека. Коту 238 непријатељ држи 6. ландверским пуком са 4 митраљеза и 1 батаљоном. Једном хаубичком батеријом од 3 оруђа дејствовао је с времена на време са к. 214 источно од с. Манића. Данас између 10 и 11 час. прелетео је непријатељски аероплан, гађан од наших трупа“. У 20.35 час. примљен је извештај од команданта средњег одсека: „Трупе средњег одсека распоређене су овако: на десном крилу према к. 268 две чете 4. батаљона, као веза са десним одсеком и заштита 8. Тимочке брзометне батерије. До њих лево на Заједници, а према изворном делу п. Зорољина 3. батаљон, а лево од овога од пута што води у долину Стојничке реке, па поред друма до у близини к. 238 цео 1. батаљон са 2 чете Скопљанског батаљона и вод митраљеза. Одсечна резерва од 2 чете Скопљанског батаљона у долини Сибничке реке позади к. 259. 8. батерија на к. 268, а 7. батерија на к. 259. Целог дана било је омањих чарки само на фронту 1. батаљона, а на осталим деловима фронта није било ничег значајнијег“.
У 22.25 час. примљен је извештај од команданта левог одсека: „Непријатељ у току дана није предузимао никакав покрет против трупа на овоме одсеку и даље се налази на свом положају к. 238. Јачина му је 1 ландверски пук (6.), 1 батерија на к. 238 и 4 митраљеза. Једна његова хаубичка батерија у току дана с времена на време дејствовала је на положаје северно од к. 238 без успеха. Једна његова пољска батерија од 6 топова налази се на положају Каменица (к. 182) си. од с. Рожанце. Ова батерија поглавито дејствује против мог батаљона на Чамским њивама и против трупа Шумадиске дивизије на Окреску и Великом Хрту. На положају Каменица к. 182 виде се и ровови за један батаљон и војници се виђају у црном оделу, по свој прилици да је и то ландштурм. Покрет његових патрола не примећује се, нити они уопште показују тежњу, да се спуштају у реку Сеону у циљу извиђања. Не примећује се никаква активност од стране непријатеља, уопште пасиван је, на положају тек по кад кад гађају наше ровове. Положај није довољно утврђен нити су ровови правилно постављени, а то ће се продужити у току ове ноћи“. Ове вечери одред је заноћио у оваком распореду: Десни одсек, поседају и бране трупе досадање јачине и држе линију: Рогачко брдо – Орнице – к. 267. Средњи одсек у распореду изложеном у извештају његовог команданта. Леви одсек к. 260, од десног крака потока Зорољина па до Радуновца потока. Поседају и бране: 11. пук I. позива, 10. кадровски, 4. и 5. Шумадиска пољска брзометна батерија и 3. хаубичка брзометна батерија. Штаб, ескадрон коњице и сви делови коморе као и прошле ноћи.
Операције Одбране Београда
Врховној команди доставио сам јутарњи извештај ОБр. 746 а који је ниже у ситуацији за овај дан у целости изнет. На основу наређења Врховне команде ОБр. 7679 командант Одбране Београда под ОБр. 747 издао је ову заповест: „Трупе наше све три армије и Ужичке војске врше успешну офанзиву на свима фронтовима. Непријатељ, да би спречио наше успешно напредовање, прикупио се са довољном снагом са намером да загрози боку и позадини целокупне наше војске. Трупе ове команде, појачане са Тимочком дивизијом I. позива народне војске, имају задатак да пошто пото задрже непријатеља на Космајским положајима, док све наше армије не изврше свој задатак. Према овоме наређујем:
А) Обреновачки одред, командант пуковник Душан Туфегџић; (са трупама које је и до сад имао), простире се од к. 260 преко Заједнице, к. 268, к. 267 закључно са Орницама к. 281. Одржаће везу десно са трупама Тимочке дивизије I. позива код Рогачког брда а лево са трупама Шумадиске дивизије I. позива на Чамским њивама.
Б) Космајски одсек, командант ђенералштабни пуковник Војислав Живановић; (са 3 пука Тимочке дивизије I. позива, 4 брзометне батерије и осталим деловима који припадају дивизији), простире се од Рогачког брда, где ће лево са њим на том положају одржавати везу Обреновачки одред, па преко Мујнице – Крушика – Мишљевца на Маловањ закључно до потока Кастељана. Задатак је овог одсека, да поседајући положаје једним својим пуком, буде у могућности осталом груписаном снагом, која треба да буде код Тресије механе, да у згодном моменту активно маневрише.
В) Кошутички одсек, командант пуковник Антоније Милошевић; (3 батаљона 11. пука III. позива, четнички одред, 1 брзометна батерија Дунавског арт. пука, 1 хаубичка брзометна батерија, 1 позиц. Дебанжова батерија и 2 митраљеза. Свега: 3 батаљона, 3 батерије, 2 митраљеза и четнички одред), простире се почев од потока Кастељана – на Кошутицу – Брлочевац – Амерић – до долине реке Луга, одржавајући везу лево са трупама Космајског одсека до Маловања, а десно са трупама Варовничког одсека јужно од к. 189.
Г) Варовнички одсек, командант пуковник Јов. Ивковић; (2. батаљон 11. пука III. позива, 7. пешад. пук III. позива, допунски батаљон 7. пука I. позива, коњички дивизион, 2 брзометне батерије: шеста Дунавског арт. пука и четврта Дринског арт. пука, 2 позиц. Дебанжове батерије: Шумадиског и Дунав. арт. пука и хаубичка батерија мод. 97. год. Свега: 6 батаљона, 5 батерија и коњички дивизион), заузима свој досадањи положај.
Д) Резерва, командант, командант пешад. пука I. позива Тимочке дивизије; (1 пешад. пук Тимочке дивизије I. позива, 1 батаљон 19. кадров. пука, 1 батаљон жандармериског одреда, 2 чете станичног батаљона и 2 брзометне батерије Тимочке дивизије I. позива. Свега: 6 ½ батаљона и 2 батерије), поставиће се код М. Врбице и по заузећу села и железничке пруге биће на моме расположењу.
2. Колонска комора биће и то: Одбране Београда у В. Плани а Тимочке дивизије I. позива у Тополи.
3. Снабдевање трупа биће из Младеновца.
4. Све трупе имају заузети додељене им положаје сутра из јутра до зоре.
5. Рефлекторско одељење да остане и даље 1. на Маловању а 2. на Варовници.
6. Ја ћу се налазити у Младеновцу, а за време борбе јавићу накнадно. Пошто је одбрана заузетих положаја од пресудног значаја по исходу рада целе наше војске, препоручујем свима командантима, да се на положајима најупорније држе. Одступање ни у ком случају не сме бити“.
Ноћу између 5./6. децембра стигао је у састав Обреновачког одреда 11. пешад. пук I. позива са 5. и 6. Шумадиском брзометном батеријом, после чега је извршена смена трупа 2. коњичке бригаде, без једнога ескадрона из 2. коњичког пука, који је замењен пешадијом тек око 17.30 час. 6. децембра освануо је непријатељ укопан на целом фронту и око 9 час., наслањајући се на своје утврђене положаје, прелазио је у напад на целом фронту где јаче где слабије. Прво је отпочела борба на крајњем левом крилу, са пушкарањем и с времена на време дејствовао је јаком митраљеском и артилериском ватром. Према левом пододсеку тога левог крила, непријатељ се уопште држао пасивно, ту су била развијена: на к. 238 три батаљона 6. ландверског пука са 4 митраљеза и једном пољском батеријом, на к. 214 код с. Манића две хаубице, које су тукле позадину без резултата, и код Каменице (к. 182) једна пољска батерија, која је дејствовала против наших делова на Чамским њивама. Према десном пододсеку левог крила (Рогачко брдо – Орница – к. 267) непријатељ се био под заклоном ноћи прикупио у јачини најмање једног батаљона и утврдио на к. 226. Око 10 час. непријатељ је покушао своје предње делове од Петловца пребацити на леву обалу Дучинске реке. Обасут јаком пешадиском и артилериском ватром, непријатељ се са великим губитцима повукао натраг и задржао се на десној обали Дучинске и Стојничке реке, где се почео утврђивати тучен нашом артилеријом. Непријатељска артилерија пласирана је била јужно од с. Бабе (између к. 342 и 310) и тукла Рогачко брдо и Орнице. Пошто наша артилерија са левог крила није могла да добаци ову непријатељску батерију код с. Бабе, наређено је да се са Мишљевца и Маловања на њу дејствује. Ово је изазвало, да је око 11 час. непријатељ понова покушао да се пребаци на леву обалу Дучинске реке, проширив напад према Маловању к. 313 и десног пододсека Космајског одсека, где је нарочито јако притискивао десни пододсек, утврдивши се на Баставу. Обасут јаком пешадиском и артилериском ватром, непријатељ је био приморан да се повуче натраг са свију тачака, изузимајући Баставе.
Око 14 час. па даље до у ноћ, непријатељ је према левом крилу отварао само јаку пешадиску, артилериску и митраљеску ватру и тиме омогућавао подилазак своје резерве ка положају. На том делу био је 1. батаљон 7. пука II. позива. На овом месту, линија нашег борбеног поредка код Слатине и Зорољина ломила се под тупим углом образујући два фронта: ка северу према Стојничкој реци и ка западу према к. 238. Ту су биле распоређене у рововима 3 чете, а на испадном углу одржавала је везу између двеју чета једна десетина. После 17 час. једно мање одељење непријатеља успе да изненади ову десетину и зароби је без отпора и вероватно на тај начин успе да се појави за леђа прво 2. па 4. чети тога батаљона, које се такође предаду без борбе. По свему изгледа, да је ово непријатељско одељења било врло слабо, да је једва било у стању да спроводи ове две чете, јер се друкче не да разумети, да се непријатељ задовољио само овим пљеном те није заузео ровове ових двају чета. Пусте ровове приметила је патрола, која је ишла у обилазак тек око 20 час. и празнина је одмах попуњена. Најјаче борбе водиле су се тога дана на нашем десном крилу, напад је једновремено био управљен против целог Варовничког одсека и против положаја Дрење. Ток те борбе у главном текао је овако: У 8.30 час. једна непријатељска здружена колона кретала се у маршевском поредку правцем: Раља – Ђуринац – Младеновац, у јачини 2 ескадрона коњице, 1 пук пешадије и 1 дивизион артилерије. Кад је дошло чело колоне на јужни део с. Ђуринца, колона се зауставила и отпочела развој не само претходнице но и главнине упутивши: 1 батаљон преко косе између путова једног од к. 309 ка к. 318, и другог од к. 309 ка с. Ђуринцу с тежњом, да овлада к. 309 и положајем Мајдан (к. 335). Други један батаљон развио се према с. Влашка а на простору између к. 260 и Хртова.
Артилерија је пласирана са једном групом на јужном делу с. Ђуринаца а друга група на коси северно од пута Ђуринац ка к. 309. Сем тога 1 батаљон из долине реке Раље, кретао се косом између потока Шепшинца и потока Литице у тежњи да овлада Равним Гајем. Чим је непријатељ овако изјаснио своје намере, отворена је артилериска ватра са Варовнице и Равнога Гаја на непријатељске колоне, и под заклоном ње, извршена је коректура у распореду трупа тј. упућен је одмах 1 батаљон да ојача посаду косе и с. Влашка северно од к. 228. У 9.30 час. непријатељ је отпочео дејство артилеријом. Под заклоном те ватре непријатељска пешадија кренула се у напад, потпомагана снажном митраљеском ватром из митраљеза, којих је било по неколико уза сваки батаљон. Најјачи напад био је управљен против положаја Мајдан, где је у више махова непријатељ долазио до на 300 м. од наших ровова и одавде отериван јаком пешадиском и артилериском ватром са озбиљним губитцима. Под ОБр. 748 издао сам ово наређење команданту опште резерве М. Врбице: „Командант резерве ппуковник Поповић, пошто преда кадровски пук најстаријем команданту батаљона, са 2 батаљона 15. пешад. пука III. позива и са брзометном батеријом да се крене преко с. Рајковића ка Варовници и кад дође на положај Матејина вода к. 408 да се стави под команду команданта Варовничког одсека пуковника Ивковића“. Непријатељ се овог дана према десном пододсеку Варовничког положаја (к. 325 – Дубона) никако није појављивао, али је зато долином реке Раље ка с. Умчарима и положају Дрење, водио борбу са коњичким дивизионом и нашим одредом 15. пука III. позива. Према Умчарима непријатељ је око подне упутио колону од 2 ескадрона коњице, 2 батаљона пешадије и 1 батерије и отпочео напад развијајући прво коњицу, потом одмах и остале родове оружја.
Наш коњички дивизион био је развијен за борбу на западној ивици с. Умчара. Због тога што је према дивизиону развијена јака снага, а он сем чете са Парлога Умчарског није се могао потпомоћи ни с које стране, и потом, увидев да ће бити од непријатељских трупа упућених на Дрење, које су већ подишле с. Умчарима, одсечен, одступио је ка с. М. Орашје, пребацив се на десну обалу реке Раље и посео положај од к. 207 до моста на путу М. Орашје – Сува чесма извештавајући да ће се у јутру понова вратити у с. Умчари. Ово одступање дивизиона последица је и одступања 15. пешад. пука (2 батаљона) са положаја Дрење, који је по начину одступања и огорченој борби био разбивен и у нереду одбачен. Као што је у јучерашњем дану наглашено, одред од 2 батаљона 15. пешад. пука III. позива и 2 брзометна топа заустави се на положају Дрење (к. 284). Сам положаја у тактичком погледу врло је добар, доминира свима околним положајима, затвара све правце и оне што воде из Гроцке и оне из М. Иванче и М. Пожаревца; положај је пролазан и по фронту и по дубини, са боковима откривеним те не може бити са те стране изненађен, најзад положај је по величини одговарајући посади одреда и утврђен још од раније (од пионира Дунавске дивизије I. позива) објектима јачег профила, који дају заклон и од артилериских зрна. Рђаве стране су положаја, што је предтерен испресецан изворним деловима Котловог потока, те се непријатељ може приближити на доста блиском одстојању непримећен, и што се на његовом крилу налази с. Пударци, које се пружа дуж положаја скоро до с. Умчара и даје непријатељу могућност да се заклоњено приближи до самог положаја. Положај је поседнут у главном по линији утврђеној; поделивши га у два пододсека, а за осигурање са правца Гроцке, истурен је један вод на Бошњаковим ливадама. Оба топа била су пласирана на Дрењу у правцу к. 261 са заштитом од два вода, који су били у исто време и главна резерва.
Снага непријатељска била је: у Гроцкој 1 ескадрон коњице, 1 батаљон пешадије и 2 брзометна топа; у М. Иванчи 2 ескадрона коњице и 3 батаљона пешадије. Непријатељ је око 9 час. отпочео развој коњице са јужне ивице с. Пударци са косе к. 203 и одмах позади ње, затим је отпочео и развој још 2 батаљона пешадије. Око 13 час. непријатељ се ојачао на том правцу још са једним батаљоном и после ½ часа још са једном четом и 4 митраљеза. Вероватно је то снага, која је успела да одбаци наша 2 ескадрона из с. Умчара. У исто време према одреду, непријатељ је упутио из Гроцке преко Циганског брда за Бошњакове ливаде један ескадрон, 1 чету пешака и 2 топа; успео је да потисне вод који је био на Бошњаковим ливадама и ту одмах пласира оба топа. Једновремено са овим нападом с десног и левог бока, отпочео је напад с фронта пешадијом, која је наступала од с. Бегаљице преко манастира Рајиновца. Овако ојачан, непријатељ је успео да зароби два вода и да поколеба лево крило одреда, чим је командант тога пододсека капетан Ивковић погинуо. Око 14 час. отпочео је повлачење, које се потом претворило у одступање у нереду. Одред се једним делом повукао на Мађарску раван, док се други део прикупљао на десној обали Раље код М. Орашја. Један је топ погођен зрном остао на положају а други, демонтован, извучен на Мађарску раван. Командант пука са прикупљеном једном четом упутио се такође са Мађарске равни за М. Орашје. Извештен о овоме, послат је извештај Врховној команди усмено преко телефона, молећи је у исто време за дозволу, да се тај одред стави под команду команданта Браничевског одреда с киме сам ступио у везу и умолио га, да се лично упозна са ситуацијом и предузме даље потребне мере за осигурање тога правца. После постигнутог споразума и одобрења од стране Врховне команде, командант Браничевског одреда отишао је за Мађарску раван, наредио да се остатци 15. пука понова пребаце преко Раље и дођу на Мађарску раван, што је командант тога пука и учинио, примив пре тога извештај да се ставља под његову команду.
У току данашње борбе добио сам уверење, да се овако груписање снаге према нашем десном крилу, и такво силно надирање, да објаснити једино непријатељском тежњом да се пробије између трупа ове команде и Браничевског одреда, и да тиме добије могућност обухвата Варовничког положаја, да га заузме и тиме изманеврише Космајске положаје. С тежњом да спречим извођење ове непријатељске намере, одлучио сам се да појачам трупе и Варовничког одсека и трупе Браничевског одреда с тим, да се положај Дрење пошто пото понова заузме.
За ту цељ командант Одбране Београда под ОБр. 749 издао је ове заповести: Команданту Варовничког одсека – Варовница. „Два батаљона и два брзометна топа из резерве упутите правцем на Парлог Умчарски тако, да тамо буду у свануће. Одмах тај одред по пријему овог наређења нека пошаље патролу на Мађарску раван тако, да тамо буде у свануће, где ће наћи команданта Браничевског одреда пуковника Матића и да га извести: да је стављен њему на расположење да садејствује одбрани Мађарске равни бочним кретањем према непријатељу. Инструкције за рад, преко те патроле има тражити од пуковника Матића. Патроли наредити да у свануће кад одред стигне на Парлог Умчарски, да се у то време са добивеном инструкцијом Матића врати. У случају повлачења повућиће се ка Варовници. Издато је наређење за покрет два батаљона и једне Дебанжове батерије из резерве за Варовнички одсек и они ће код Матејиних вода стићи у току ове ноћи. О извршењу известити ме“.
Са ОБр. 750, команданту Космајског одсека – Кошутица. Пошто је Варовнички одсек ослабљен са два батаљона и два брзометна топа а из главне резерве није се могло потпомоћи, јер је она готово сва утрошена (сем станичног батаљона од 2 чете и жандармериског одреда), то му је издато ово наређење: „Одмах упутите два батаљона 11. пука III. позива из резерве, који су били на Тресији и Кошутици и једну пољску Дебанжову батерију правцем: Врбица – Рајковци – Матејине воде к. 408, где се има јавити команданту Варовничког одсека“. Истина, да је овим издвајањем трупа ослабљен Космајски одсек са два батаљона и једном батеријом, и остао без резерве, али се то урадило рачунајући на долазак Тимочке дивизије I. позива, која се по маршрути и по раније приложеној заповести имала још те вечери да прикупи сва на Космајском одсеку и главној резерви, која је такође према Космајском одсеку.
Са ОБр. 751, команданту Браничевског одреда – Пожаревац: „На основу одобрења Врховне команде, поред два батаљона и два брзометна топа, који су раније били упућени на Дрење, упућују се још два батаљона и два брзометна топа, који се имају вам ставити на расположење при вашем раду за поновно заузеће Дрења. Одред ће осванути на Парлогу Умчарском, стога ћете му тамо у то време послати инструкцију шта има да ради. Он ће са своје стране упутити једну патролу на Мађарску раван да ступи са вама у везу. Врховна команда рачуна, да би одред својим кретањем у бок непријатељу, најбоље садејствовао одбрани Мађарске равни и поновном заузећу Дрења. У случају повлачења овај се одред има повући на Варовницу. Са телефонском линијом дошло се је преко Дубоне на Умчарски Парлог. За време трајања борбе, командант Варовничког одсека известио је, да је утрошио своју резерву одбијајући непријатељску навалу, нарочито навалу према коси с. Влашке. Упућен му је 19. кадров. пук (око 500 пушака) и 2. Дринска брзометна батерија, који су стигли и примили учешће тога дана у борби. Борба се у главном завршила око 18 час., али се готово према целом фронту повремено одржавала пешадиска ватра између патрола, а према Варовничком одсеку и артилериска ватра, готово целе ноћи. Са извлачењем једне позициске Дебанжове батерије са положаја Космајског одсека, још те вечери је извршена корекција у распореду артилерије на одсеку тако, што су са Маловања од брзометне батерије, упућена два топа на положај источно од Кошутице. У току овог дана упућен је извод заповести под ОБр. 747 команданту Тимочке дивизије I. позива (заповест је у тексту раније изнета) са нарочитом напоменом: „Да распоред трупа на положајима има бити извршен сутра у јутру до зоре. Према овоме задатку подешаваће командант кретање својих трупа, подешавајући правце кретања да трупе најбрже дођу до својих одређених тачака“.
Примив ово наређење, командант Тимочке дивизије I. позива чим је стигао у Рогачу, упутио је под ОБр. 1603 ову представку: „У Рогачу стигао сам у мрак и то са 6 батаљона и 6 батерија, остале трупе су у покрету још и не знам кад ће које стићи, јер то зависи од времена кад буду замењене другим трупама на положају. Људи су ми због тродневне борбе и марша, који траје ноћ и дан уморни и исцрпљени. Молим команданта, да ако је икако могуће, ноћас не заузимам додељени ми положај, већ сутра, пошто извршим рекогносцирање и оријентишем се на терену. Ако су прилике такве, да је неминовно још ноћас заузети положај, и ако су трупе тако уморне, онда молим за наређење досадашњим командантима одсека на додељеном ми положају, да ми упуте по једног официра у Рогачу који ће развести трупе, те да не би по помрчини лутале“. На ову представку, а имајући у виду општу ситуацију, и исказане тежње непријатељске и развој његове снаге, упућено је команданту Тимочке дивизије I. позива ово наређење (ОБр. 754): „Команданту Тимочке дивизије I. позива – Рогача. На вашу представку ОБр. 1603 извештавате се, да упутите сутра зором и то: Два пука пешадије и две брзометне батерије правцем: Рогача – Иванча – Кораћица у М. Врбицу, где ће ући у састав опште резерве. Један пешадиски пук упутићете од Рогаче ка Тресији механи, где ће бити као одсечна резерва. Остатак артилерије, командант ће употребити по своме нахођењу на додељеном му рејону. Команданти одсека извештени су да смене трупа на одсецима неће се вршити до даљег наређења. До доласка његових трупа, имајући у виду додељену му улогу, командант ће обићи положаје у циљу упознавања са одсеком и општом ситуацијом на целом нашем фронту“. Саобразно горњем наређењу, упућен је 14. пешад. пук I. позива са 2. и 3. батеријом Тимочког арт. пука у М. Врбицу, у општу резерву; а 20. пешад. пук I. позива помакнут је до механе Тресије, као одсечна резерва. Врховној команди, Г. Министру војном и суседним трупама доставио сам под ОБр. 755 вечерњи извештај, а који је ниже у ситуацији за овај дан у целости изнет.