Операције аустриске војске
Операције VI. армије
Дејство 16. корпуса
У току овог дана 50. дивизија посела је висове сз. и з. од Ваљева, а Комбинована дивизија посела је одсек на левој обали Колубаре код с. Дивци. Поседање ових положаја изведено је без узнемиравања од стране Срба. Једно одељење Комбиноване дивизије, остављено ради осигурања моста преко Колубаре на путу Дивци – Мионица, имало је од 15 час. да сузбије српске нападе од Мионице. 18. дивизија била је овога дана на маршу од с. Ражане ка Ваљеву. Један кратак одмор, који је главна снага 16. корпуса (50. и Комбинована дивизија) добила овог дана, дозволио је да се јединице уреде. Овом приликом показало се, да губитци и ако су били велики, нису ни из далека тако знатни, као што је изгледало. Али од великог значаја била је потпуна исцрпљеност трупа, због многих издржаних недаћа, оскудица и борби, што се нарочито испољавало у нервном потресу војника. Исто тако и коњи су били јако изнурени због великог напрезања и оскудице у фуражи. При повлачењу морале су напустити неколико топова, јер су запрежни коњи од умора падали и липсавали. Према томе и људима и стоци био је потребан дужи одмор.
Дејство 15. корпуса
У току 7. децембра дивизије овог корпуса заузеле су положаје непосредно на десној обали Колубаре и то: 48. дивизија без борбе, али је јако ослабљена успела је да поседне вис Кочицу (211) јужно од Словца. 40. хонведска дивизија, под борбом и са великим губитцима, успела је да поседне положај близу Придворица, и испред прелаза преко Колубаре код Рубрибрезе. 1. дивизија била је већ на левој обали Колубаре и код с. Лознице, где је образовала корпусну резерву.
Пошто је изгледало да Срби имају намеру да се задрже на Колубари, подржавана је нада, да ће се не само добити време за одмор већег дела трупа VI. армије, већ да ће наступити и срећан преокрет у битци офанзивном акцијом V. армије са севера ка Аранђеловцу. Због овога неопходно је било, да се 13. корпус VI. армије што дуже одржи на десној обали Колубаре код Лазаревца.
Дејство 13. корпуса
Због повлачења 15. корпуса са Љига ка Колубари, није остало ништа друго, већ да се и 13. корпус у току 7. децембра повуче на линију: Жупањац – Шушњар – Бурово, за непосредну одбрану Лазаревца. Повлачење 13. корпуса морало се извести још и обзиром на његово слабо бројно стање, проузроковано великим губитцима у непрестаним огорченим борбама а и разним болештинама.
Операције V. армије
Дејство 8 корпуса
Због повлачења 13. корпуса VI. армије на положаје за непосредну одбрану Лазаревца, командант 8. корпуса морао је, почев од 7. децембра, да обраћа све јачу пажњу на своје десно крило. 9. пешад. дивизија борила се упорно на фронту: Барошевац – Араповац, а 21. ландверска дивизија на фронту Араповац – Слатина.
Дејство Комбинованог корпуса
Трупе овог корпуса водиле су у току 7. децембра јаке борбе и то: 7. дивизија, ојачана са 107. ландштурмском бригадом на фронту: Дучина – Неменикуће, а 29. дивизија ојачана са 104. ландштурмском бригадом и 71. пешад. бригадом 36. дивизије на фронту: Ђуринац – Сенаја – Шепшин. Исто тако, одред из 29. пешад. дивизије и већи део Петроварадинског одреда, водили су борбе на линији: Умчари – Гроцка, заштићавајући леви бок и позадину V. армије.
Овога дана (7. децембра) авијатичари су извиђањем утврдили прикупљање јачих српских снага код Аранђеловца и жив железнички саобраћај на главној прузи у северном правцу. У вези са догађајима код VI. армије, Врховна команда „Балканске војске“ закључила је да Срби рокирају своје снаге ка фронту V. армије. Због овога наређено је команданту V. армије, да форсира наступање и да заузме важније положаје пре доласка ових српских појачања.
Операције српске војске
Операције II. армије
Стање ове армије у току ноћи 6./7. децембра види се из извештаја ОБр. 4405, који је поднет Врховној команди, а који је у целини изнет у ситуацији за 7. децембар. У 13.40 час. 7. децембра примљена је директива Врховне команде ОБр. 7757 ове садржине: „Пошто је непријатељ приморан на опште повлачење испред фронта I. и III. армије и Ужичке војске, то за даљи рад наређујем:
1) I. армија продужиће 7. ов. мес. гоњење непријатеља на простору од реке Топлице, па западно у правцу ка Колубари и Ваљеву, обраћајући пажњу на свој леви бок. Ако непријатељ, који одступа испред III. армије, буде давао јачи отпор на левој обали Љига, тада га јачим притиском на његов десни бок и позадину приморати на повлачење. Десно одржавати везу са III. армијом, а лево са Ужичком војском.
2) III. армија продужиће гоњење непријатеља и то са Дринском дивизијом II. позива у правцу села Барзиловице и Чибутковице на Човку не прелазећи на леву обалу Љига; њен је задатак да дејством у десни бок и позадину непријатеља олакша акцију левом крилу II. армије. Са остале две дивизије продужава гоњење на простору: река Љиг – река Топлица ка Колубари. Лево одржавати везу са I. армијом а десно са II. армијом.
3) II. армија остаје где је, са задатком прелаза у напад и пребацивања непријатеља на леву обалу Колубаре, чим се осети успешан утицај од дејства III. армије.
4) Ужичка војска гони са Шумадиском дивизијом II. позива и Лимским одредом у правцу Косјерића, Ражане и Букава а са Ужичком бригадом ка Ужицу. Десно одржавати везу са I. армијом“.
По овој директиви нису данас издавана никаква наређења, пошто су трупе већ дејствовале у духу њеном, само је Шумадиској дивизији наређено у 15 час. телефоном, да предузме напад на левој обали р. Пештана, који је изложен ниже код поменуте дивизије. У ово време примљен је извештај команданта III. армије ОБр. 3345: „Дринска дивизија II. позива јавља: „Ноћас у 0.30 час. почета је смена 13. пешад. пука – раније није могла бити, јер је 13. пук био у борби. Према Трнавачкој коси непријатељ се утврдио и до овог момента није се повукао. Са левим крилом Моравске дивизије I. позива ухваћена је веза. Непријатељ се пред Дринском дивизијом II. позива још до сад упорно држи. Гај је заузет тек између 5 и 6 часова. За напад у правцу Новаковог брда и Барзиловице формира се колона од 6 батаљона, позади које ће ићи дивизиска резерва“. Даље III. армија са ОБр. 3356 јавља: „Дринска дивизија II. позива јавља, да са трупама избија на Бугарско брдо и креће се ка Барзиловици. Потребно је да и лево крило II. армије предузме енергичну акцију, у противном Дринска дивизија II. позива ће остати изолована и рад јој може бити укочен“. Са ОБр. 4412 одговорено је III. армији: „Лево крило Моравске дивизије I. позива у тесној је вези са Дринском дивизијом II. позива. Пре 3 часа почето је дејство. У 3.30 час. 2. пук је избио на Новаково брдо, три пука Моравске дивизије I. позива већ врше напад на непријатеља“. У 15.25 час. ађутант Моравске дивизије I. позива преко телефона тражи артилериску муницију јер је има врло мало. О овоме је извештен начелник штаба Врховне команде и он је обећао, да ће муницију што пре послати.
Дејство Моравске дивизије I. позива
У 6.30 час. примљен је извештај од команданта Дринске дивизије II. позива, да је у току прошлог дана заузела Чикор и Кик и да ће у току данашњег дана продужити напад преко Новаковог брда у позадину Виса. У 8 час. под ОБр. 2282 извештен је командант II. армије о слабом бројном стању дивизије (до 6.000 бораца) и тражено, да се дивизија попуни официрима и људством. У 9.30 час. примљено је наређење ОБр. 4400 команданта II. армије: „По извештају команданта III. армије ОБр. 3337 Дринска дивизија II. позива наступаће у правцу линије: Барзиловица – Новаково брдо са задатком да дејствује у бок и позадину непријатеља на Кременици и Вису. Према томе изволеће командант обратити нарочиту пажњу на покрете и напредовање Дринске дивизије II. позива и са њом одржавати најтешњу везу, па у погодном тренутку потпомоћи дејство Дринске дивизије II. позива преласком у напад на погодним тачкама, не ангажујући се сувише на оним тачкама, где се буде наишло на јак отпор“. Према томе са ОБр. 2288 наређено је команданту 2. пука I. позива, да у погодном тренутку пређе у напад. У 11 час. командант II. армије телефоном пита: „Да ли би се на фронту ове дивизије могла корисно да употреби хаубичка аустриска батерија и две 15 см. наше хаубице“. Телефоном је одговорено, да се могу корисно да употребе, а што се места пласирања тиче под ОБр. 2292 послато је команданту II. армије у 12.15 час. ово извешће: „Хаубичка аустриска батерија и два оруђа 15 см. пласираће се у првом моменту за одбрану положаја Бистрички вис. У случају наступања сва та оруђа биће упућена правцем друма за корисно дејство и у правцу Лазаревца и у правцу Виса (к. 385). Местимично сва та оруђа пласираће се западно од положаја Главица а у близини к. 261. Овај положај дозвољава да дотична оруђа туку и положај Кременица“.
У 14.20 час. добивено је наређење од команданта II. армије ОБр. 4408 ове садржине: „Аустриска хаубичка батерија има првенствено да се употреби за ломљење отпора на Кременици и Вису Стубичком стога јавите, где да се упути ова батерија“. У 14.30 час. са ОБр. 2298 одговорено је: „Молим да се аустриска хаубичка батерија упути у Даросаву, одакле да ми се командир батерије телефоном јави“. У ово време командир ескадрона извештава, да се једна непријатељска колона са 1 дивизионом артилерије креће правцем Лазаревац – Петка према Лајковцу, и да се три воза (са по 15 вагона) налазе на Лазаревачкој станици. О овоме је начелник штаба Моравске дивизије I. позива известио команданта II. армије телефоном. У 15 час. наређено је, да сва профијант колона дође из Тополе у Аранђеловац и ту да се попуни. Још у 10.30 час. командант левог крила приметио је извесно колебање код непријатеља на Новаковом брду, и наредио је свом левокрилном батаљону да садејствује нападу десног крила Дринске дивизије II. позива крећући се ка Новаковом брду. У 12 час. и други батаљон кренуо је преко Плочника ка Вису (385) а одмах затим и батаљон са Балиног гроба на јужну Кременицу. Батаљон који је био у резерви на Балином гробу, потпомагао је напад предњих батаљона са задатком, да и сам пређе у напад, кад за то дође време.
Лево крило наступало је веома успешно, потискујући непријатеља из његових ровова ка Кременици и Вису. Од подне све батерије ове дивизије а нарочито 5. и 6. батерија почеле су да дејствују веома снажном ватром на Кременицу, тукући јаком и прецизном ватром непријатељске ровове а нарочито анфиладном ватром ровове, који су били фронтом окренути ка Старачи. Напад 2. пука – лево крило дивизије – на целом фронту видно је успевао. Видећи то, наређено је 1. пуку да и он крене и нападне непријатеља на Кременици (к. 371). У 14 час. кренут је цео први борбени ред 1. пука (2 батаљона са 1 у резерви). Батаљон са Главице такође је кренут у напад на северну Кременицу. Борба се развила на готово целом фронту дивизије. У 14.30 час. према левом крилу дивизије код непријатеља наступила је забуна и растројство; обасути јаком артилериском ватром са свих страна, непријатељски војници у масама трчкарају тамо амо, тражећи спаса у рововима окренутим фронтом ка Балином гробу; ту их дочека јака пешадиска и митраљеска ватра резерве левог крила, која у то време наступа ка к. 371 и мислећи да је то контра напад, даје очајан отпор најбржом паљбом пушака и митраљеза. Пред мрак лево крило доспе потпуно исцрпљено и уморно под сам Вис (к. 385) на 50 – 60 м. Са Виса батерија непријатељска бије још најбржом ватром, не гледајући шта гађа. Јасно је, да је та батерија штитила повлачење и подржавала само морал непријатељу, јер иначе сва њена дуготрајна брза паљба, никаква дејства није имала. Ту, у том теренском басамаку, – у мртвом углу – командант левог крила, око 17 час. прикупљао је три своја батаљона са циљем да, ухвативши везу са 1. пуком, који је у то време нападао к. 371, изврши последњи удар и јуришом протера већ разбивене непријатељске делове, чија заштитница у овом моменту даје последњи очајни отпор, нападачу који наступа веома снажно. До 16 час. 1. пешад. пук дошао је на 40 м. испред непријатељских ровова, где је се под пакленом ватром са Кременице задржао у рововима које је два дана пре тога ископао 16. пук. Пошто је попуњена муниција покушавано је неколико пута да се положај заузме, но у томе се до 23 часа није успело. До 20 час. батаљон са Главице успео је да овлада северном Кременицом, где се одмах и утврдио.
У 20 час. обавештен о ситуацији према фронту ове дивизије и усмено извештен о ситуацији код Дринске дивизије II. позива тј. да њена десна колона наступа ка Шушњару, командант дивизије је наредио, да 1. и 2. пук у току ноћи изврше јуриш на непријатеља и да га са Виса и Кременице протерају и заузму наше старе ровове истуривши јача одељења у долину Лукавице и ка Шушњару. По узајамном споразуму команданта 1. и 2. пука јуриш је имао бити извршен тачно у поноћ. Пошто су све припреме за јуриш извршене, у поноћ оба пука извршили су јуриш. После једног кратког скока, уз узвике „ура“ пукови су пошли на нож. Непријатељ престрављен бацајући пушке, почео се предавати. Кад су ови батаљони избили око 1 час на Кременицу, са Стараче је отворена кратка пешадиска паљба. Командант 2. пука мислећи да је то грешка и да наши туку њих, дао је трубни знак „прекини паљбу“ после чега је паљба на целом фронту обустављена. Батаљони 1. пука остали су на Кременици, гонећн мањим одељењима непријатеља и заробљавајући поједине патроле у долини Лукавице а батаљони 2. пука продужили су даље ка Вису, одакле су разбивени делови 16. непријатељског пука отворили брзу паљбу. После кратког отпора ти су делови побегли ка Стубици и Лазаревцу. У 2.30 час. 8. децембра пук је заузео Вис и одмах се распоредио за одбрану, како је био распоређен и раније. Само патроле послате су у правцу Стубице и Лазаревца, а у јутру 8. децембра послата је једна чета у гоњење ка Шушњару. За све то време 3. пешад. пук остао је на Бистричком вису са истуреном четом на Дрену, водећи на Дрену доста јаку пушчану ватру. Тако је завршен овај петодневни крвави бој са непријатељем, који је правилно ценећи важност положаја Кременице и Виса овај упорно бранио, но пред тако силним и упорним нападом, без обзира на огромне жртве, није могао да одбрани и ако је сваког дана бивао појачан свежим трупама из позадине. По свршеној борби пукови су се распоредили на заузетом положају. Морално стање код војника било је врло високо, док је непријатељ био деморалисан и растројен, лутао свуда по положају без старешина и оружја, које је у страху побацао.
Положај Кременица и Трнавци престављали су страшну слику разбојишта; маса лешева непријатељских и наших, разбацано оружје и спрема; на све стране надувени коњи, волови и биволи а све заједно мирише на свежу крв. Само оно одушевљење и заразно јурење напред могло је учинити, да ова слика, ни у колико не ослаби високо победом уздигнути морал војника. Заробљеника било је неколико стотина, а још их је много било, који су, лутајући по позадини пукова који су нападали, тражили прилику да се предаду. У 22.20 час. са ОБр. 2303 поднет је извештај команданту II. армије: „У овом моменту линија, коју ова дивизија држи, протеже се овако: 1 чета 3. пука поседа шумовити ћувик западно од к. 278 (Дрен) са патролама и извиђачким одељењима, истуреним ка Лазаревцу и у долину Лукавице. 1 батаљон 1. пука поседа Кременицу до изворног дела Горње реке (јужне). 2 батаљона 1. пука заузели су предње ровове непријатељске код к. 371 на 50 м. источно од к. 371. Један батаљон тога пука на Старачи је. Један батаљон 2. пука са Балиног гроба напада к. 371 и заузео је предње непријатељске ровове. Један батаљон тога пука напада са Новаковог брда ка Стубичком вису. Један батаљон тога пука креће се Барзиловачком косом ка воденици Стубица – Шушњар, одржавајући везу са Дринском дивизијом II. позива, која подилази Бугарском брду и Виноградинама. 3. пешад. пук поседа Бистрички вис к. 295. 16. пешад. пук у резерви је дивизиској код к. 347. Резерва 2. пука (1 батаљон) је на Балином гробу к. 325. Десно крило предње линије истурило је јака извиђачка одељења у долину Лукавице а центар и лево крило у покрету су са задатком, да у току ноћи заузму к. 371, Стубички вис к. 385 и избаце извиђачка одељења у правцу Колубаре (Шушњар – Петка). Покрет није још завршен и чим се сврши, послаћу извештај“.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
У току ноћи 6./7. децембра, сем слабијег пушкарања осигуравајућих делова наших и непријатељских, непријатељ је лево крило средњег одсека Брест и Пољчине као и положај левог одсека на левој обали Пештана осветљавао рефлекторима. 7. децембра у 6.20 час. послат је извештај под ОБр. 2681 команданту II. армије: „По извештају команданта 12. пешад. пука примећена је данас у 9.50 час. једна јака непријатељска колона пешадије, коњице, кола и товарних коња у покрету од Прњавора за Лазаревац, чије је чело тада већ било ушло у Лазаревац. Та иста колона према извештају команданта 12. пука од 15.18 час. продужила је марш од Лазаревца преко Петке ка Лајковцу. У колони је примећен и један дивизион артилерије. О овоме је известио команданта 12. пука његов командант батаљона са Дрена, који јавља још и то, да су јутрос у Лазаревац дошла три железничка воза од по 15 вагона. Наређено је да се ово провери одакле су ови возови дошли; о чему ћу накнадно известити“. По исказу заробљеника код Лазаревца се налази 36. дивизија са пуковима: 96., 16., 53. и 52. а са њима је и 78. пук (7. дивизије). Губитака је било: погинуло 10 редова; рањено 33 редова.
Дејство Коњичке дивизије
У току 7. децембра на фронту ове дивизије није било ничег значајнијег, сем што је непријатељ тукао артилериском ватром са к. 212 (Вис) положаје ове дивизије. Око 11 час. примећен је 1 непријатељски батаљон, који се утврђивао на коси између п. Сајковца и п. Мечак, против кога је отворена ватра.