7. децембар, Операције српске I армије

Стање у току ноћи 6./7. децембра. Ноћ 6./7. децембра прошла је без борбе. Пред целим фронтом I. армије непријатељ је у току ноћи продужио повлачење остављајући на свима правцима само слабије заштитничке делове, које су наша бомбашка одељења целе ноћи узнемиривала. Око 3.30 час. 7. децембра телефоном из Врховне команде стигло је наређење I. армији, да се 18. пук I. позива са придодатом му пољском батеријом упути најхитније у Чачак, одакле ће се железницом транспортовати за Младеновац и ставити на расположење команданту Одбране Београда. По овоме, а под ОБр. 3463, послато је команданту Дунавске дивизије II. позива у 3.35 час, наређење, да 18. пук и батерију одмах упути у Чачак. Код суседних трупа стање је остало готово непромењено. Само код III. армије 6. прек. пук у току ноћи успео је да предње своје делове са митраљезима пребаци на леву обалу Љига и избије на Цветановачку косу. Намера команданта I. армије за данашњи рад изражена је у његовој директиви ОБр. 3457 од 6. децембра, да на линији: Маљен – Рудо – Баћиновац – Гуњачки вис – Вис – Гукоши, прикупи и групише армију, како би са ослонцем на ове положаје, а према ситуацији, могао лако маневрисати било на север, потпомажући рад III. армије, било на запад ка Ваљеву. У гоњење разбивеног и деморалисаног непријатеља пред фронтом армије упућени су јачи гонећи одреди, по свима правцима наступања дивизија. Трупе III. армије и Ужичке војске имале су данас такође да продуже даље надирање и то: Ужичка војска на фронт: Ражана – Косјерић – Ужице, а III. армија, Дринском дивизијом II. позива на линију: Барзиловица – Новаково брдо за дејство у бок и позадину непријатељских трупа на Кременици и Вису у циљу олакшања рада II. армије. Комбинованом дивизијом I. позива преко Тополског брда на фронт: Бошњаковић – Латковић и даље Врачевићу, а Тимочком дивизијом II. поз. правцем Цветановци – Миловац – Тодорин до – ка Стражари.
Продужење гоњења и избијање предњих делова I. армије у долину Колубаре. Покрет трупа у циљу избијања на додељене им одсеке на линији: Маљен – Рудо – Баћиновац – Берковачки вис – Вис (707) – Медник – Гукош и гоњење непријатеља отпочело је већ зором 7. децембра.
Гоњење непријатеља у правцу Гукош – Бабајић. Покрет трупа Дринске дивизије I. позива са линије Буква – Дићска главица отпочео је око 6 час. Према заповести команданта дивизије, а по избијању на Гукошке положаје, даљи рад дивизије био је регулисан на овај начин: Десна колона (5. и 6. пешад. пук I. позива са Данглисовом батеријом), поседа одсек Доње брдо – Осоје. Лева колона 3. прек. пук заузима Спасојевину.
4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“ као дивизиска резерва остаће на Дићској главици. Од артилерије: 3 батерије на одсеку: Доње брдо – Мајдан, а остатак код с. Бањана у очекујућем положају; 1. степен колонске коморе и трупна комора на простору Рид – Читлук, а 2. степен код с. Ручића. Гонећи одред: 17. пешад. пук и 6. брдска батерија (из састава леве колоне) са коњичким пуком, по избијању на Спасојевину, гони енергично непријатеља правцем Гачића село – Грмикожа са тежњом да избије на фронт: Бошњаковић – село Тодорин до, и спречи одступање оним непријатељским деловима, који су се задржали у долини Љига. У исто време обезбеђује комуникацију Гукоши – Мионица. Око 9 час. трупе Дринске дивизије I. позива избиле су предњим деловима на линију: Осоје – Спасојевина, које је непријатељ био већ напустио и у густим колонама одступао ка Мионици. Брдске батерије десне колоне изашле су убрзо на Осоје и уносећи својом ватром панику у ову масу непријатеља, натерали их у бегство. Око Гукошког моста и свуда на друму ка Топлици, видела се само слика непријатељске погибије: аутомобили, кола, фијакери, топови, каре, расута муниција, побацане пушке, фишеклије, кола пуна рањеника, од којих су неки и помрли, а други били на издисају, на све стране растурена непријатељска архива, све је то давало потпуну слику расула, растројства и паничног страха.
Гонећи одред продужио је од Спасојевине преко Љига и Бабајића, ка Мионици. Код Бабајића наишао је на слабији отпор непријатеља, кога је после кратке борбе протерао ка Миловцу. У даљем свом наступању, одред је наишао на непријатељске трупе и на Миловцу, које су се делом предале а делом побегле. По заузећу Миловца, одред је без икаквог отпора продужио даље за непријатељем правцем Грмикожа – Тодорин до. Главнина дивизије, у прво време задржана на Гукошким положајима, кренута је по подне на леву обалу Љига, кад су већ и трупе левог крила III. армије подишле сасвим близу селу Моравцима. До вечери гонећи одред стигао је и заноћио на простору Бошњаковића – Тодорин до – Сикирача, са предстражним батаљоном на коси села Врачевића источно од Стражаре. Остале пак трупе дивизије искупиле су се на простору Оровац – Миловац и то: 3. прек. пук на Оровцу; 6. пешад. пук испред Миловца; 5. пешад. пук на десној обали Годевца потока у висини Оровца, а позади 3. прек. пука дошао је 4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“ јужно од Миловца. Данглисова брдска батерија је на Оровцу; 3. пољска батерија на Миловцу а остале код Гукоша. Дивизиски штаб је код Бабајића. У току 7. децембра Дринска дивизија I. позива заробила је 3 официра 852 подофицира и војника; 7 топовских лафета; 16 пољских топова; 30 кара са муницијом; 1 пољску кујну и велику количину материјала, а поред тога још један мали артилериски депо у Гукошима, и 400 непријатељских рањеника.
Гоњење непријатеља на правцу: Ракари – Дучић – Распоред Моравске дивизије II. позива за данашњи рад имао је да буде овакав: 2. пешад. пук II. позива да остане на Вису (707), упућујући у гоњење по један батаљон правцем: Оровац – Дучић и ка Г. Топлици, а једну чету на Медник. 7. кадровски пук да остане на Гуњачком вису, упућујући један батаљон ка Команицима; 1. пешад. пук II. позива да се по избијању на Медник задржи, упућујући један батаљон ка Оровцу, а 3. пешад. пук II. позива да дође на Медник. Од артилерије: Крупов дивизион да дође на Боблије и Медник, а Шнајдеров дивизион на Вис (707) и Гуњачки вис. Но због тешке везе између дивизиског штаба и пукова, дивизиска заповест, послата по ордонансима, није стигла на време свима пуковима. Команданти пукова, саображавајући свој рад раду суседних трупа, продужили су сопственом иницијативом покрет баш у духу ове заповести. 1. пук II. позива у покрету са Палежа преко Букве и Боблије стигао је на Медник око 8.30 час., а одмах за њим око 9 час. почео је пристизати на Медник и 3. пук II. поз. По избијању на Медник, 1. пук II. поз. око 8.30 час. упутио је један батаљон ка Оровцу, а доцније кад је командант пука, око 10.30 час., приметио ону загушеност непријатељске коморе на путу од с. Бабајића ка Топлици, упутио је у правцу Г. Топлице још један батаљон. Од 3. пука II. позива упућен је један батаљон да претресе куће у селу Велишевцу и Бабајићу. На левом крилу дивизије, 2. пуку II. позива и 8. кадровском пуку, заповест није била стигла. Но поред тога, оба ова пука, а по извештају, да још има непријатељских делова на Мрамору, кренула су се и то: 2. пук преко Оровца – Мрамора – Сикираче, а 8. кадровски пук у правцу Разбојишта и села Команице. Резултат рада Моравске дивизије II. позива у току 7. децембра био је овакав: батаљон 3. пука II. позива, упућен у село Велишевце и Бабајић, наишао је на друму Гукоши – Г. Топлица на две непријатељске батерије, које су биле на положају, и чија се послуга спремила за бегство и заробио обе батерије. Батаљон је продужио даље и заноћио је између Мрамора и Стојковића (267) а главнина 3. пука остала је на Меднику.
Од батаљона 1. пука, упућених у гоњење, батаљон на правцу Оровца око 9.45 часова напао је изненада на једну непријатељску хаубичку брдску батерију на Оровцу, запљенио 1 оруђе, а затим кренуо на комору, која је пристизала од Гукоша, заробио између осталог 1 батерију, која је била са комором, па продужујући гоњење на север допро до Сикираче. Батаљон, упућен Топлици, скренуо је преко Разбојишта и Јаревца ка Белој стени, где се већ налазио 9. пук I. позива из Дунавске дивизије I. позива и заноћио позади овог пука. Остатак 1. пука остао је на Меднику. 2. пук, наступајући правцем Мрамор – Сикирача – Стражара, прочистио је овај правац, натерао непријатељске делове у бегство и предњим деловима подишао Стражари, где је наишао на непријатељски отпор, те се пред мрак и задржао и то: предњим деловима на Мекоти к. 210, а главнином на Сикирачи и Стојковићима. 8. пук на правцу Разбојишта заноћио је код села Команице, немајући нигде озбиљније борбе. Од артилерије: Крупов дивизион са двема батеријама избио је на Медник, а 1 батерија остала је на Бобији. Први топ овог дивизиона избио је на Медник већ око 10 час., а за њим су стизали и остали улазећи постепено у дејство и тукући непријатељске делове, који су одступали од Гукоша. Кад је пешадија заузела Оровац, једна батерија са Медника упућена је тамо и до 18 час. избила је на положај. Шнајдеров дивизион заноћио је са двема батеријама на Оровцу, а једном на Разбојишту. Дивизиски штаб заноћио је у Славковици. Пред фронтом Моравске дивизије II. позива било је заробљеника из разних јединица: 2., 3., 4., 7., 8., 9., 10., 11., 12. и 14. брдске бригаде.
Гоњење непријатеља на правцу Рајковић – Ваљево. Продужујући одступање у току целе ноћи 6./7. децембра, непријатељ пред фронтом Дунавске дивизије I. позива оставио је само слабе заштитне делове на линији: Мионица – Светљак село Команице. Трупе Дунавске дивизије I. позива, које су се већ налазиле прикупљене на додељеном им одсеку, према директиви армиској ОБр. 3457, у току 7. децембра имале су зором да предузму гоњење само деловима и то: 9. пук I. позива, да упути 1 батаљон ка Светљаку а 4. прек. пук 1 батаљон преко Осеченице. Међутим командант дивизије, – извештен у зору да је непријатељ у току ноћи напустио Маљен, а да су трупе Моравске дивизије II. позива избиле на одсек Вис – Гуњачки вис те на тај начин обезбеђен са крила и бокова, – решио се да око 9 час. крене дивизију напред, овлада положајима десне обале Колубаре и загрози непријатељским везама у долини њеној. План команданта дивизије при овоме сводио се на то, да наступајући дотадањом предстражом и коњичким пуком правцем Разбојиште – Мионица, пресече непријатељу потпуно везу преко Мионице, протера непријатељске делове на томе правцу ка Колубари, овлада положајима код Мионице и тиме обезбеди с десног бока продирање осталих трупа дивизије, по правцу Рајковић – Ваљево. О овој намери командант Дунавске дивизије I. позива известио је команданта I. армије преко команданта Дунавске дивизије II. позива, а командант I. армије одобрио је овај рад, но с тим, да се гоњење ограничи на косе које се спуштају Колубари, не свлачећи снагу дивизије у саму њену долину. Покрет Дунавске дивизије I. позива отпочео је око 10 час. Коњички пук упућен је правцем Г. Топлица – Мионица – Санковић – Бујачић – Ваљево, те да што енергичније гони непријатеља и одржава додир с њим. 9. пешад. пук I. позива и вод артилерије упућен је са к. 384 правцем Разбојиште – Орлојевац (Јаревац) – Светљак, те да заузме овај положај; а 1 батаљон да упути преко Беле стене у гоњење и загрози комуникацији: Словац – Дивци – Ваљево. 4. прек. пук са 1 батеријом као претходница дивизије наступа правцем: Рудо – Брежђе – Рајковић са 1 батаљоном на правцу Гај – Сјечина – Кључ – Боблије, а побочницом правцем: Осеченица – Буковац – Мратишић. Циљ претходнице је избијање на положај: Рафајиловића брдо – Тушто брдо (499) – Косово (520). 8. пук I. позива са 1 ½ батеријом је у главнини са 4. прек. пуком. Пионирски полубатаљон остављен је и посео положаје Баћиновац. Борни део 1. степена колонске коморе кренут је на Цугуљ; остатак 1. степена ка Брајићу, а 2. степен у Г. Милановац.
У покрету ка Колубари, само коњички пук и 9. пешад. пук I. позива на правцу ка Мионици, наишли су на мањи непријатељски отпор. Коњички пук у наступању до Мионице заробио је 200 војника и 5 официра, затим наишао на дугачку колону возова и запљенио 4 топа, много кара и муниције, 7 пољских пекарница, 100 кола и око 6.000 пушака. 9. пешад. пук I. позива наишао је само на мали отпор непријатеља на Орлојевцу (Јаревац), кога је брзо растерао и продужио даље ка Светљаку. На правцу наступања главнине дивизије, непријатеља није било, али целим путом осећали су се трагови побеђенога, деморалисанога и растројенога непријатеља. У Брежђу нађено је доста непријатељских рањеника, међу њима и наша 33 рањеника – војника – којима су ране већ почеле трунути. Тако исто нађен је један Крупов стари топ, доста пушака; једна брдска хаубица без затварача, један предњак и један задњак. До 15.30 час. коњички пук подишао је био гвозденом мосту код Диваца, кога је непријатељ био посео, те спречио даљи покрет пуку. Али ипак коњица својим митраљезима на боку непријатељске колоне, која се повлачила преко Беле стене, није допустила да ова колона одступи ка Дивачком мосту, него је натерала да скрене на Веселиновце. Задржана на мосту код Диваца, коњица је продужила преко Санковића и Боблије на Бујачић, и до ноћи стигла код села Ђурђевца. 9. пук I. позива заузео је још по подне Светљак, а 1 батаљон упутио је преко Беле стене.
До вечери, остатак трупа дивизије стигао је и заноћио у оваком распореду: 4. прек. пук са 7. батеријом као предстража на Церу (278), са истуреним предстражним батаљонима и то: једним на коси између села Клинаца и Белошеваца, а другим на Боблијама (328). 8. пук I. позива са 1 ½ батеријом на Рафајиловића брду. Дивизиски штаб у селу Рајковићу. Пионирски полубатаљон остао је на Баћиновцу. Непријатеља пред фронтом Дунавске дивизије I. позива, на њеном главном правцу наступања ка Ваљеву, није било. Последњи његови делови, вероватно остатци 15. и 16. бригаде, њих 200 – 300 људи, у одступању са Маљена преко Стражаре и Крчмара прошли су око 16 час. кроз Рајковић и отишли ка Ваљеву.
Избијање левог крила I. армије на Маљен. Гоњење непријатеља у правцу Стражаре и Дивчибара. Потреба да се Маљеном што пре овлада, те да се добије већа слобода маневровања на фронту, диктовала је брзину рада код Дунавске дивизије II. позива. 7. децембра зором, 7. пук I. позива и 8. пук II. позива, који су још синоћ били подишли Маљену, имали су да нападну овај положај и да га пошто пото заузму. По заузећу Маљена, 7. пешад. пук I. позива имао је да са главнином остане на Маљену, а делови да продуже гоњење преко Крчмара и преко Вуковића ливаде и Дивчибара у правцу Букова, тежећи да загрози комуникацији непријатеља од Ражане преко Букова и Ластре; 8. пук II. позива да остане на Маљену и да се осигура у правцу Ражане и Тометиног поља. 18. пешад. пук I. позива имао је доћи на Рудо и сменити трупе Дунавске дивизије I. позива, а 9. пук II. позива и пионирски полубатаљон да до 6 час. дођу у резерву између Конџурског брда и Цугуља. Артилерија да се пласира једним делом на Рудо, а остатак да остане на Цугуљу. Коњица да извиђа у правцу Душковаца, Субјела, Ражане, Букова и Крчмара. Трупна комора и један део мунициске колоне да дође у Брајић, остатак код села Бершића. Упућивањем 18. пешад. пука I. позива за Чачак и даље за Младеновац, учињена је измена и код трупа Дунавске дивизије II. позива: 9. пешад. пук II. позива, намењен за дивизиску резерву, упућен је око 4.20 час. са Мујовог гроба на Рудо, на место 18. пука. Покрет 7. пука I. позива и 8. пука II. позива у циљу напада на Маљен, отпочео је зором 7. децембра, и до 5 часова највиша тачка на Маљену пала је. Непријатељски слабији делови, остављени за заштиту повлачења осталих трупа, одступили су у нереду. По паду Маљена, 2 батаљона 7. пука I. позива кренута су ка Узуновцу кога је непријатељ такође био посео са 2 четама и 2 митраљеза и добро утврдио. Напад на овај положај због уске греде, а јако пошумљеног терена на боковима, био је тежак. Но при свем том, већ до подне, непријатељ је отеран са овог положаја. Наступајући даље, 7. пук до 14.30 час. заузео је и Стражару и ту се задржао, одашиљући: 1 чету у правцу Гола коса – Клик ка Крчмару, да ухвати везу са трупама Дунавске дивизије I. позива; 1 чету правцем Вуковића ливаде да загрози непријатељској комуникацији; 1 чету преко Дивчибара, а 2 чете остале су на Краљевом столу, да одржавају везу са четом 8. пука II. позива, која је избила на Дивчибаре. 8. пук II. позива није се задржао на Маљену већ продужио ка Дивчибарама.
Од непријатељских трупа пред фронтом I. армије, били су потпуно измешани делови 15. и 16. корпуса. Од непријатељских војника заробљених овог дана било је из: 2., 3., 6., 7., 8., 9., 10., 11., 12. и 14. брдске бригаде само на правцу наступања Моравске дивизије II. позива. I. армија, у току 7. децембра, заробила је укупно: 6 официра и 1.702 војника и запљенила 22 топа и 1 хаубицу.
Стање код суседних трупа. Према извештајима који су накнадно стигли I. армији стање код суседних трупа било је овакво: На фронту Ужичке војске: Шумадиска дивизија II. позива избила је на линију: Поглед – Субјел, са предњим деловима на линији: Росићи – Глоговац. Лимски одред допро је на Црнокосу, а делови 4. кадров. пешад. пука су испред Ужица. Код III. армије: Тимочка дивизија II. позива избила је на Пландиште, а претходница њена допрла до Бошњаковића; Комбинована дивизија допрла је до Врачевића.
Закључак. Резултати данашњег дана били су велики. Непријатељ је још више био растројен, па изгубив комуникацију од Гукоша ка Мионици и од Маљена ка Ваљеву, бежао је на све стране. Његови мањи заштитни делови, остављени да штите повлачење и пребацивање трупа на леву обалу Колубаре, већ готово при првој појави наших одреда, напуштали су своје положаје и у дивљем бегству следовали својим већ одступелим трупама. На свима правцима наступања наших колона маса пљена, напуштена комора, кола, топови, каре, побацане пушке, материјал, рањеници, болнице, показивали су на сваком кораку потпун пораз непријатеља и растројство његових трупа. Измешане гомиле разних бригада, без својих старешина и штабова, јурили су прелазима Колубаре, предавајући се у масама нашим трупама. Напротив наше трупе опијене победом, а гледајући по јасном дану слом и бегство непријатеља, добиле су ванприродну снагу, јуриле су само напред са измешаним гомилама непријатеља, не дајући им ни да стану, ни да се среде. Умор, глад, ништа се није осећало. Пешадија је тако рећи летела праћена узастопце својом артилеријом, која и поред свих теренских тешкоћа није хтела изостати иза своје пешадије. Команданти колона истакнути знатно испред својих штабова, одушевљени победама, водили су трупе својом иницијативом у духу опште идеје у циљу потпуног уништења непријатеља.
За даљи рад I. армије примљено је 7. децембра у 11.10 час. шифрованом депешом наређење Врховне команде ОБр. 7757, које је ниже изнето у наређењима Врховне команде за 7. децембар. Диспозицијом Врховне команде фронт I. армије, који је дотле био окренут северу, добио је правац ка западу. Променом фронта на запад, фронт I. армије који се овога дана протезао од Стражаре и Дивчибара до Бабајића, морао се знатно сузити, ограничен у даљем току офанзивним дејствима главним гребеном Сувобора и Маљена с једне и Колубаре с друге стране. Искупљање трупа на новом фронту и избијање десног крила у висину иначе истакнуте Дунавске дивизије I. позива, захтевало је готово читав дан марша. Са ових разлога, а по добивеној диспозицији Врховне команде, намера команданта армије за сутрашњи дан сводила се на то: да изврши промену фронта трупа ка западу и трупе групише на положајима источно од Ваљева, не истичући се превише пред фронтом III. армије. Нови фронт I. армије, знатно ужи но до сад, дозвољавао је, да се део снаге одвоји за армиску резерву. На тај начин I. армија је сад била слободнија у комуникацијама, а поред тога још и у могућности, да изађе свима евентуалностима на сусрет, и да по потреби потпомогне рад суседних трупа, не напуштајући свој главни циљ. Заповест за даљи рад I. армије за 8. децембар, послата у времену између 14 и 15 час. по ордонансима командантима дивизија, гласила је: „Команданту Дунавске дивизије I. позива, команданту Дунавске дивизије II. позива, команданту Моравске дивизије II. позива и команданту Дринске дивизије I. позива. У вези моје директиве ОБр. 3457 о продужењу гоњења разбивенога непријатеља наређујем овако груписање армије за сутра 8. децембра: Дринска дивизија I. позива преко Мионице избија на фронт село Санковић – с. Рајковић, одржавајући у десно непрекидну везу са Тимочком дивизијом II. позива. Дунавска дивизија I. позива избија на фронт Осеченица – Рајковић. Дунавска дивизија II. позива избија на фронт Мартиновић – Пријездић, одржавајући потребну везу са Шумадиском дивизијом II. позива. која ће, вероватно, са неким својим деловима од Букова маршовати преко села Лесковице у правцу села Лалића. Моравска дивизија II. позива у даљем покрету, образујући армиску резерву, искупља се код села Осеченице. Према овоме комуникациске су линије: За Дринску и Моравску: Бољковци – Гукоши – Г. Топлица – Мионица и даље ка својим дивизијама. За обе Дунавске дивизије Г. Милановац (односно Чачак) преко Такова, Сувобора и Брежђа ка својим дивизијама. Препоручујем командантима што јачу прикупљеност трупа, узајамну везу и потпомагање по свима питањима. Штаб армије сутра 8. децембра од 9 час. биће у Бољковцима. Одговорити о пријему ове наредбе“.