Операције Ужичке војске
Од команданта трупа Нових Области добивен је извештај у 12 час. у овоме: „Ноћ 4./5. децембра код Лимског одреда и Лимске дивизије прошла је на миру. У току 5. децембра било је прикупљање на фронту Лимске дивизије на предстражној линији на Равном брду. Непријатељске патроле долазиле су до Љубиша и вратиле се, пошто су чуле да у Љубишу има наших трупа. Две чете граничара укупно око 200 пушака упућене су за Црни врх код Прибоја да преко Торника – Чајетине енергично дејствују ка Ужицу и позадини непријатеља а тако исто и посада из Доброселице и Љубиша. Патроле из Доброселице у Чајетини и Гостиљу нису наишле на непријатеља. По исказу мештана, он се повукао преко Гостиља ка Чајетини и даље. Ноћ 5./6. децембра прошла је на миру. По исказу једног тешко рањеног Хрвата, у близини Голог брда налазе се 3 непријатељска батаљона. Лимски одред и Лимска дивизија у току ове ноћи утврђивали су се“. У 13 час. добивена је директива Врховне команде ОБр. 7757, која је ниже у наређењима Врховне команде у целини изнета. У 22 часа командант Ужичке војске издаје диспозицију ОБр. 1912 у овоме: „Наше армије и даље продужавају гоњење непријатеља. Предњи делови I. армије су пред Ваљевом. За даље наступање 8. децембра и гоњење непријатеља наређујем:
1. Шумадиска дивизија II. позива са фронта Поглед – Субјел, долази 8. децембра на фронт: Лисина – Ћебићи – Шепци. Побочницу јачине 1 пука и 1 брдске батерије, упућује преко Лепе равни – Таора – Мравињака – Повлена ка Дебелом брду са једним делом од Грабића преко Поља – Маглеша – Кнежевог поља ка Повлену. Десно хвата везу са деловима I. армије, који надиру ка Ваљеву, а лево преко Варде са Лимским одредом. Пољску артилерију, ако не буде потребна за дејство код Букова, задржава код Косјерића.
2. Лимски одред продужава надирање гребеном Црнокоса ка фронту Црни врх – Вел. Приседо, а батаљон 11. пука II. позива упућује на Варду за везу са Шумадиском дивизијом II. позива. Оба пољска топа Шумадиске дивизије оставља код Косјерића у састав дивизиона. Десно одржава везу са Шумадиском дивизијом II. позива а лево са Ужичком бригадом.
3. Ужичка бригада, са фронта Метаљка – Чакарево брдо – Хајдучки гроб продужава надирање ка фронту Ђаков камен – Кадињача – Буља. Један батаљон упућује преко Кремана ка Шаргану, који ће упутити једну чету ка Милошевцу. Ибарска чета преко Чајетине и Семегњева одлази на Вијогор.
4. Извиђачке делове упутиће Шумадиска дивизија II. позива ка Јагодићима, Просеци и Јасеновцу, Лимски одред преко реке Дервенте ка Вису и Вишесави, а Ужичка бригада ка Рајчевића брду и Јарчевом брду.
5. Комуникациски правац за Шумадиску дивизију II. позива: Пожега – Косјерић; за Лимски одред: Пожега – Ужице – Црни врх а за Ужичку бригаду: Пожега (нови пут) – Ужице – Кадињача.
6. Слагалиште хране биће у Чачку, а после два дана пренеће се у Пожегу, док се оправи железничка пруга. За Шумадиску дивизију II. позива устројиће се магацин у Косјерићу. До тога доба главни интендантски воз доносиће храну до Пожеге, а профијант колона Шумадиске дивизије II. позива од Пожеге до Косјерића. Ужичка бригада и Лимски одред, док се не оправи пруга снабдеваће се из Пожеге, односно Чачка.
7. Дивизиско телеграфско одељеље да оправи линију: Косјерић – Каран, а армиско: Тврдићи – Каран и Пожега – Ужице – Кадињача за везу са армиским штабом, који ће 8. децембра бити на преноћишту у Пожези, куда и извешћа слати.
8. Почетак дејства у 7 час. Ужичка бригада форсираће својим покретом, да би што пре дошла у везу са Лимским одредом.
9. О пријему наређења и почетку дејства известити“.
Дејство Шумадиске дивизије II. позива
Гонеће колоне кренуле су се одређеним им правцима не наилазећи нигде на непријатељски отпор, а заробљавајући при томе непријатељске патроле, односно залутале непријатељске војнике. У 19.50 час. послат је из Душковца команданту Ужичке војске овај извештај: „Дивизија је данас у свом покрету допрла главном снагом на линију Поглед – Субјел, а гонећи делови упућени су у правцу Ражане – Букова – Радановаца – Косјерића. Једна јака побочница упућена је на Степанове воде ка Козомору. До овога момента немам још извештаја од изаслатих гонећих делова, нити од побочнице. Једна непријатељска колона јачине до пука пешадије примећена је у одступању од Ражане ка Буковима. Заробљено је у току дана око 200 војника и заплењено доста пушака“. У 23.30 час. добивена је диспозиција команданта Ужичке војске ОБр. 1912, која је горе у целини изнета. Због великог удаљења као и тешко пролазног земљишта од фронта Поглед – Субјел (где је дивизија заноћила 7./8. децембра) до одређеног јој фронта: Шепци – Ћебићи – Лисина (где треба да дође по предњој диспозицији 8. децембра) усмено телефоном добивено је одобрење из штаба Ужичке војске, да се на означену линију има стићи јачим гонећим деловима, а главнину дивизије задржати и ближе.
Дејство Лимског одреда
За продужење гоњења издао је командант ову заповест: „Непријатељ се у току дана повлачи не дајући нигде отпора. Коњички дивизион Шумадиске дивизије II. позива креће се преко Субјела – Брајковића и Годљева и одржава везу између Лимског одреда и Шумадиске дивизије II. позива. Шумадиска дивизија II. позива са Зеленог брега продире ка фронту Поглед – Субјел, а по могућству ка фронту Глоговац – Росићи упућујући гонећи леви одред преко Радановаца ка Лепој равни. Десна колона Ужичке бригаде наступа преко с. Тврдића ка В. и М. Метаљци. Лимски одред продужава гоњење непријатеља са фронта Средње – Зајчице – Крупничиште преко с. Субјела – Тубића на Црнокос ка фронту Кик – Шарампов – Трнава избацујући гонећи одред ка Цикоте – к. 875 (с. Ивановићи). Наређујем:
1. Десна колона, јачине 6 батаљона и 7 топова, наступаће преко Средње Зајчице – Субјела и с. Тубића, те да избије на положај Кик – Градина, упућујући гонећи одред на Цикоте – к. 875 (с. Ивановићи).
2. Лева колона, јачине 3 батаљона и 4 топа, наступаће са Крупничишта преко с. Душковца – Мраморско брдо на фронт Шарампов – Трнава.
3. Резерва, јачине 3 батаљона и 2 топа, кретаће се правцем са десном колоном.
4. Десна колона одржаваће везу десно са Шумадиском дивизијом II. позива (са коњичким дивизионом) а лево са левом колоном овога одреда. Лева колона одржаваће везу десно са десном колоном овог одреда, а лево са десном колоном Ужичке бригаде.
5. Пољска брзометна батерија да се крене одмах правцем Шиљковице долином Скрапежа – Пожега – Тврдићи – Певчева механа у Косјерић; са преноћишта јавити се.
6. Распоред официра у својој колони подесити, па о томе известити.
7. Слагалиште хране биће у Чачку, док се не образује у Пожези.
8. Покрет у 9 час. 7. децембра.
9. Ја ћу се кретати на челу резерве“.
Десна колона у своме наступању избила је својим предњим деловима у 17 час. на фронт Кик – Градина, а гонећи одред на Цикоте – к. 875, не дошавши нигде у додир са непријатељем. Лева колона избила је у исто време својим предњим деловима на фронт Шарампов – Трнава. Ни ова колона није дошла у додир са непријатељем. Резерва је стигла у 17 час. у с. Тубићи. Према сазнању од мештана непријатељ је одступио преко Букова ка Ваљеву. Командантима колона издато је наређење: да се на заузетим положајима утврђују, десна колона да ухвати везу десно са Шумадиском дивизијом II. позива, а лева са десном колоном Ужичке бригаде и да обе колоне између себе одржавају што тешњу везу.
Дејство Ужичке бригаде
У току 7. децембра батаљон са Почече избио је на Шерељ и дошао у додир са непријатељем, који се задржао на Хајдучком гробу, Трешњици и Чакаревом брду. Према наређењу команданта Ужичке војске 4. кадров. пук има се кренути тако, да 8. децембра у зору избије на М. и В. Метаљку, а батаљон III. позива, који је био код Горобиља, да избије на Чакарево брдо и Хајдучки гроб. Са осталом пешадијом имало се почети пребацивање тако, да у зору 4. пук III. позива избије на Чакарево брдо и Трешњицу. Оба пука да буду спремна да 8. децембра у 7 час. предузму даљи покрет. Према овоме поступљено је и одређене су колоне за наступање преко Моравице.
У 18.30 час. командант Ибарске дивизије извештава: „Командант Лимског одреда јавља да је од командира получете са Орлића добио извештај, да је непријатељ синоћ избио на Цигљу у јачини: 1 ескадрон, 1 батаљон и 2 митраљеза. Једно одељење упутио је долином Увца. Због овога обуставио је покрет чете, топа и митраљеза ка Шаргану, а команданту батаљона који је са две чете отишао, наређено је, да се заустави у Доброселици и штити десни бок одреда до даљег наређења“. Командир Ибарске чете у 21.15 час., извештавајући о заробљеницима и пљену, износи и факт како га командант 4. батаљона 4. пука III. позива није хтео потпомоћи, већ је био пасиван у Горобиљу док је водио борбу, и тек се мраком користио да одступи. Командант Ужичке војске похваљујући рад овога командира наређује, да продужи покрет преко Дрежника ка Мачкату и даље за Чајетину, одакле да дејствује на комуникације Ужице – Кремна – Мокра гора па преко Семегњева и Виогора ка Вардишту, расчишћавајући терен од непријатељских заосталих одељења, док ће трупе Ужичке бригаде наставити наступање ка Ужицу; а мањих трупа, које бране Прибој има код Црног врха, Доброселице и Јабланице.
Операције Обреновачког одреда
Око пола ноћи 6./7. децембра командант средњег одсека известио је, да га командант 1. батаљона 7. пука II. позива извештава, како су 2. и 4. чета његовог батаљона нестале. Он је њихову празнину попунио једном четом из батаљонске резерве. Команданту одсека је наређено, да се положај мора одржати по сваку цену. У 6.35 час. примљен је извештај од команданта десног одсека: да је, сем омањег пушкарања, ноћ прошла на миру; да је непријатељ покушавао помоћу патрола да се пробије кроз стрељачки строј у циљу извиђања, али да у томе није успео, јер је благовремено одбивен од наших предстража. У 8 час. поднет је извештај команданту Одбране Београда: „Ситуација на фронту одреда у току ноћи оваква је: Код десног одсека, сем омањих пушкарања на предстражи, ноћ је прошла на миру. Непријатељ је покушавао помоћу патрола да се пробије кроз стрељачки строј у циљу извиђања, у чему није успео, јер је одбивен од наших предстража. Код средњег одсека, непријатељ је синоћ око 23 часа покушао препад против 1. батаљона 7. пука II. позива јужно од Слатине, који је делом успео. Известан број војника из 2. и 4. чете нестао је, вероватно заробљен. Веза између делова борбеног поретка, која је овим била ослабљена, понова је још ноћас успостављена и наше су трупе на истим положајима на којима и синоћ. Детаљан извештај о овоме доставићу накнадно, пошто га командант овог батаљона и поред више тражења није поднео. Код левог одсека, било је у неколико махова пушкарања између патрола и извиђачких делова, који су вршили извиђање и с једне и с друге стране. Непријатељ није покушавао покрет из својих ровова. Поред досад откривених непријатељских артилериских група, једна батерија са Каменице (к. 182) си. од с. Рожанце, дејствује против Чамских њива, Окреска и Великог Хрта. На положају Каменица виде се непријатељски ровови за батаљон и војници у црном оделу – вероватно ландштурм. Активност непријатеља је на овом правцу мала“. У 10.45 час. примљен је извештај командира 4. ескадрона: „Један непријатељски батаљон изашао је око 9 час. из шуме јз. од с. Бабе (шума је око изворног дела Свињчине) и једним делом ушао је у ровове, који су испод к. 299 на војничкој ивици, а једним делом задржао се на ивици шуме. Наши Дебанжови топови тукли су га, али су подбацивали за 100 до 200 м. и гађали су лево за 100 м. О овоме сам одмах известио командира батерије, да поправи елементе за гађање. Ноћас је целе ноћи било пушкарање с времена на време између наших и противничких предстража“.
Од команданта средњег одсека у 11 час. је примљен извештај: „Командант 1. батаљона 7. пука II. позива јавља јутрос у 8 час.: Непријатељ је напао на цео фронт овог одсека, борба траје још до овога часа. Положај сам задржао у својим рукама. На фронту 3. батаљона непријатељ је јутрос у 5 час. напао лево крило са два вода од крупне шуме Зорољина, али је одбивен. На осталом делу овога фронта ноћ је прошла на миру“. У 12.30 час. примљен је извештај од команданта десног одсека: „Непријатељ се и сад налази на десној обали Дучинске реке у рововима, од јутрос није покушавао да се преко Дучинске реке пребацује према моме фронту, али је јаком пешадиском ватром дејствовао на моје предстраже. Тако исто и непријатељска артилерија тукла је цело пре подне Рогачко брдо, Орнице и к. 267, али без успеха. Наша артилерија тукла је са успехом непријатеља у рововима; непријатељски војници бегали су из ровова ка шуми Морачкој. Наредио сам артилерији, те је ову Морачку шуму обасипала шрапнелима. Тако исто моје је предстраже тукла артилерија“. У 13.45 час. од командира 4. ескадрона примљен је извештај, да се један непријатељски батаљон повукао око 11 час. из својих ровова на ји. падину Покосавице (к. 283) у шуму у изворном делу потока Грабовца. Повлачење је било у нереду, а узрок непознат, јер их наша артилерија није гађала. У 14.45 час. примљен је од команданта средњег одсека извештај; „Командант 1. батаљона у 12.30 час. јавља: Напад који је непријатељ јутрос у 5 час. предузео, продужен је цело по подне, до овог часа. Непријатељска артилерија дејствује из с. Манића и Мечка, а хаубице западно од с. Мечка из долине, од кога места, не могу да сазнам где је. По исказу једног заробљеника на овоме фронту је 6. и 7. регимента, прва има 3 а друга 2 батаљона. Положај држим у својим рукама, везу са 10. пуком држим, артилерија ме стално обасипа ватром“.
Исти командант у 13 час. јавља: „По извештају командира чете Скопљанског батаљона, непријатељ се групише према њему у самој шуми и до сад је одбио девет напада, изгледа ту се цео прикупио“. Командант 3. батаљона на северној ивици шуме Зорољина јавља у 13 час.: „На си. страни с. Стојника наспрам овог фронта, с времена на време види се по која омања група непријатељских војника који крстаре по шумицама, изгледа да је то њихова побочница. Тако исто на левом крилу било је омање борбе и непријатељ је дејствовао једним топом на моје ровове“. На осталом фронту овог одсека није било ништа значајније. У 16.15 час. примљен је извештај командира 4. ескадрона: „Трећи позив 11. пука повукао се из својих ровова на положају Крушића. Патпомогнут са 2 чете из 20. пука I. позива вратио се на своје место и предузео је напад ка Дучинској реци“. У 17.35 час. примљен је извештај од команданта левог одсека: „Непријатељ се налази на својим положајима. У току дана тукао је артилериском ватром трупе на овом одсеку са слабим успехом. Против 10. кадров. пука пре подне показивао је наступање слабијих делова, да ће нападати али је ватром одбивен“. У 18.15 час. примљен је извештај команданта десног одсека: „Данас око 16 час. непријатељ је покушао да своје омање делове пребаци преко Дучинске реке, али је дејством пешадиске ватре са предстраже у томе спречен“. У 19.20 час. примљен је извештај команданта средњег одсека: „Пешачка борба код 1. батаљона престала је у 14 час., а око 16.30 час. непријатељ је покушао испад на левом крилу, али је одбивен пешадиском и артилериском ватром и борба је сад престала, а само је непријатељ, артилериском ватром продужио дејство. Непријатељ је задржао своје а 1. батаљон своје положаје. На фронту 3. батаљона непријатељ је с времена на време тукао са једним топом положаје и ровове бочном ватром са Манићског виса. На осталом делу овог положаја нема ничега значајнијег“. У 21 час. послат је извештај команданту Одбране Београда, II. армије и Коњичке дивизије:
„Према десном одсеку: Непријатељски предњи делови су на десној обали Дучинске реке у рововима, на које је успешно дејствовала наша артилерија, због чега су извесни непријатељски делови побегли ка Морачкој шуми. Непријатељска артилерија у току целог дана обасипала је Рогачко брдо, Орнице и к. 267 без успеха. Око 16 час. непријатељ је покушао да пребаци омање делове преко Дучинске реке, али је спречен пешачком ватром са предстраже. Према средњем одсеку непријатељ је од јутрос у 5 час. предузео напад на наше делове јужно од с. Слатине, који је помагао артилериском ватром са Виса (к. 236) и к. 214 источно од с. Манића, где се налазе две брдске хаубице. Пешадиска ватра престала је око 14 час., и обе су стране остале на својим досадањим положајима. Око 16 час. непријатељ је покушао испад против овог дела фронта, који је одбивен јаком пешадиском и артилериском ватром, против наших делова на Зорољину непријатељ је с времена на време дејствовао једним топом са к. 214. Према левом одсеку непријатељ је пред подне покушао да крене слабије делове против наших трупа на изворном делу потока Медведњака. Иначе је у току целог дана тукао повремено артилериском ватром цео фронт одсека, без резултата“. Команданту левог одсека наређено је: „10. кадров. пук смените у току ноћи деловима 11. пука I. позива и повуците га у вашу одсечну резерву, због великих губитака које је имао и јаког разболевања. У 23 часа издато је наређење: I., II. и III. армија разбиле су аустриску војску која одступа на целом фронту, гоњена од наших трупа. Обреновачки одред има да брани своје положаје до последњег човека, да би заштитио бок и позадину наших армија које гоне непријатеља, и обезбедио њихове сјајне успехе до краја, припремајући се и сам за офанзиву, кад ова буде наређена. Нека стога командант предузме све мере безбедности код својих јединица у току ноћи, и сутра буду припремни било да се одбије непријатељски напад, било да ми нападнемо непријатеља. Ако команданти не буду имали вере у коју било своју јединицу, нека предузму мере да их могу тући нарочито одређеним деловима, митраљезима или топовима, ако би попустиле. Сваки ко буде ухваћен ван своје команде, биће одмах предат преком суду и пушкаран. Команданти пак биће лично одговорни, ако им трупе попусте“. Ове вечери одред је заноћио у распореду као и прошле ноћи, разлика је само у томе, што је празнина двеју чета 1. батаљона 7. пука II. позива попуњена једном четом из пододсечне резерве.
Операције Одбране Београда
Врховна команда под ОБр. 7831 доставила ми је ово: „Докле вам нови начелник штаба не буде дошао, начелник штаба Врховне команде наредио је, да дужност начелника штаба Одбране Београда отправља ђенералштабни пуковник Драгомир Милојевић, шеф одсека у оперативном одељењу Врховне команде. Чим нови начелник штаба буде дошао, молим да одмах разрешите пуковника Милојевића и упутите га у Врховну команду на његову редовну дужност“. Врховној команди, Г. Министру војном и суседним трупама послао сам јутарњи извештај под ОБр. 758, а који је ниже у ситуацији за овај дан у целости изнет. Са освитком дана, отпочело је пушкарање дуж целог фронта где јаче а где слабије, али се самог јутра приметило, да се непријатељ нарочито јако ангажовао према Варовничком одсеку. Према осталим одсецима изгледало је као да се непријатељ решио на дефанзиву, тако: према левом крилу, из непријатељских ровова била је више мање стална а с времена на време ојачана пешадиска ватра, а дејствовала је кад и кад његова артилерија. Око 11.15 час. непријатељ је показао тенденцију да изврши напад са к. 238, али је брзо јаком пешадиском и артилериском ватром утеран натраг у ровове; успешно дејство наше артилерије, нарочито са Рогачког брда, било је такво, да је из ровова на десној обали Дучинске реке чак и протерана непријатељска пешадија у Морачкој шуми. Сем тога делимични напади су били и према средњем пододсеку левог крила на део фронта Слатина – сз. део Зорољина. Ови су напади понављани у 15 и око 15.30 час., но сви су били јаком артилериском и пешадиском ватром одбивени. Сви су ови напади, и ако чести, имали изглед демонстрације, јер нити су вршени са довољно енергије, нити су били припремљени као што би то требало. Тек око 21 час и 23 часа непријатељ је предузео озбиљнији ноћни напад, али је био одбивен претрпевши велике губитке. Према центру, као што је напоменуто непријатељ се држао дефанзивно. С времена на време непријатељска артилерија дејствовала је са положаја северно од с. Неменикућа са косе од с. Ђуринаца и Покосавице.
У току ноћи и према центру непријатељ је покушавао честе ноћне нападе, али је увек био одбивен. Тим нападом учињено је то, те је командант Космајског одсека утрошио половину резерве из батаљона 20. пука I. позива на Мишљевцу и Крушику без нарочите потребе. Најозбиљнија борба тога дана била је на десном нашем крилу – на Варовничком одсеку. Непријатељ је почео у 6.30 часова обасипати својом снажном артилериском ватром из пољских и тешких оруђа положаје Равни Гај, Мајдан к. 351, косу Влашку и Варовницу к. 113. Непријатељ је дејствовао ватром из пет батерија. Под заштитом ове артилериске ватре, као и својих многобројних митраљеских одељења, непријатељска пешадија отпочела је наступање са Сенајске косе и Хртова, са крагујевачког друма и преко Гусковог поља. У првом борбеном реду непријатељ је развио 5 батаљона и успео је, да подиђе на линију к. 258 јужно од написа Гусково поље – Мајдан – Мариновац – Поток и п. Кокорин. Поред све своје активности, даље се апсолутно није могао кренути од наше јаке артилериске и пешадиске ватре са наших положаја. Једини успех, који је непријатељ тога дана имао, то је, што је заузео к. 335 – Мајдан. Од великог је значаја по нас, што се по ангажованој снази према појединим тачкама увидело, да непријатељ највише испољава своју намеру да овлада косом с. Влашке, те како би заузећем исте, одвојио лево крило од центрума и обухватио Варовнички положај са запада. Чим се ова тежња јасно испољила, предузете су одмах одговарајуће мере. Тај део фронта образован је као пододсек, ојачан са довољном снагом и постављен је један од енергичнијих команданата. Огорчена борба водила се до 16 час., кад је једна непријатељска артилериска група, која је била пласирана на коси између путова од к. 309 за с. Ђуринац и п. Карабучија, приморана због врло јаке и прецизне наше артилериске ватре да напусти свој положај и у највећој хитњи да се повуче назад, што је и изазвало прекид борбе. Губитак тачке Мајдана није био изазват непријатељском снагом, колико малодушношћу обвезника 1. чете 1. батаљона 7. пука III. позива, који нису до последњег тренутка и до употребе последњих средстава могли да истрају, већ кад се непријатељ кренуо на јуриш, они су се предали.
Сем те тачке Мајдана, сви су положаји које смо и раније држали, остали у нашим рукама. У току ноћи, сем напред наведених покушаја препада на центруму и левом крилу, било је омањих пушкарања између патрола, иначе је ноћ проведена на миру, за које је време, а на основу запажене тежње непријатеља извршена корекција распореда трупа у појединим одсецима. Због све јаче и јаче непријатељске активности у току последњих дана, а с обзиром на општу ситуацију на војишту, јасно се умотрило, да треба очекивати ширу непријатељску акцију на фронту ове команде, којој би био циљ да укочи нашу офанзиву на осталом делу војишта, или да сасвим окрену ситуацију у своју корист. Нарочито са јаком израженом непријатељском тежњом да овлада Варовничким положајем, наступила би критична ситуација не само за цео фронт поседнут трупама ове команде, већ би то имало утицаја на опстанак наших армија, па следствено и на резултате целог овог периода рата. С друге пак стране, рачунајући једно због врло слабо изражене непријатељске снаге према центруму, Космају, и друго због његовог природно јаког положаја, учинили су, да се одлучим да обуставим извршење заповести ОБр. 754 за 6. децембар ов. год. већ да јаче делове Тимочке дивизије I. позива прикупим ближе десном крилу, одмах позади Варовничког положаја. У том циљу издата је заповест команданту Тимочке дивизије I. позива ОБр. 760 ове садржине: „У вези мога наређења ОБр. 754 од јуче, због измењене ситуације и распореда трупа, упутите код Тресије механе, сем упућених два батаљона још и једну брзометну батерију. Све остале делове ваше дивизије упутите ка Младеновцу, где ћете и ви доћи да концентришете вашу дивизију за даљи рад. Четири батаљона пешадије и 2 брзометне батерије, упућене у М. Врбицу, нека продуже свој покрет ка одређеном месту. Потребно је извршити покрет делова дивизије журније, те да се дивизија што пре концентрише“.
По овоме наређењу задржана су два батаљона 20. пука (1. и 2.) и 1. батерија Тимочког арт. пука код Тресије механе, а сви остали делови кренути су ка Младеновцу. Кад је после ове примљене заповести командант Тимочке дивизије I. позива са штабом стигао у Младеновац, издато му је усмено наређење: да се сви делови дивизије, који маршују ка Младеновцу, групишу још у току дана на положаје Матејине воде. Ту да дође и 14. пешад. пук са обе батерије. Према овоме, сви су делови дивизије продужили марш и у току ноћи груписали се на простору Крива липа – Матејине воде. 13. пешад. пук, који је овога дана стигао у М. Иванчу и од силног умора није могао продужити пут, остао је да преноћи у овом селу. Команданту Космајског одсека хитном депешом ОБр. 759 издао сам ово наређење: „Распоред трупа на вашем одсеку остао је као и сад. На место 2. батаљона 11. пука III. позива и позициске Дебанжове батерије, које су вам синоћ узете, стављено вам је на расположење 2 батаљона и једна брзометна батерија из Тимочке дивизије I. позива, које ће данас бити код механе Тресије. Сем овога наређено је команданту опште резерве, да две чете станичног батаљона упути на Кошутицу за посаду, коју ћете ви примити и разместити. Батаљоне I. позива, добро би било употребити као резерву или за нарочите циљеве“. Остатак ноћи прошао је више мање на миру. Сазнало се, да у с. Умчарима има груписана цела коњичка непријатељска бригада од 8 ескадрона са једном брдском батеријом.