Операције аустриске војске
После пола ноћи између 30. септембра и 1. октобра, Срби су покушали један напад на положај код Власенице, али без успеха. У овом времену, капетан Турудија са 3. батаљоном 22. пешад. пука, који је упућен као крстарећи одред против српских четника у предео источно од хана Пијесак и који је у току овог рата постао баук за Србе, напао је изненада један српски батаљон на вису Врањи камен и заробио 4 официра и 380 војника.
Одред ппуковника Карпелуса, и поред тешког терена и раскаљаног земљишта, успео је да стигне из Тузле код Кладња и Олова.
3. брдска бригада стигла је 1. октобра код Калиновика и успела да протера црногорске предстраже, које су се биле утврдиле источно и североисточно од Калиновачког утврђења, а нарочито на вису Ручник.
Ситуација на фронту VI. армије
У то време, када су операције у југоисточној Босни добијале све већи значај и обим, главне снаге српске и аустриске војске на фронту VI. армије стајале су једна према другој без знатних промена у положајима. Командант VI. армије старао се да своје положаје што боље утврди, како би могао издвојити неке трупе у армиску резерву. Међутим с времена на време дешавале су се огорчене борбе. Срби су нарочито нападали на лево крило VI. армије, на 13. корпус и 40. хонведску дивизију 15. корпуса. За ове нападе, Срби су били нарочито ободрени, кад су крајем септембра успели да заузму вис Кулиште и да се на њему утврде. Тежња команданта VI. армије била је опет, да се овај српски клин са Кулишта избаци, али ни постепени напад са приближницама, ни јака унакрсна ватра са бочних положаја, нису помогле да се ово постигне. Лево крило 13. корпуса (трупе пуковника Луксардо), покренуто је понова знатно напред, једним успелим нападом 1. октобра у правцу Лознице и одржало се, одбивши све српске против нападе.
Операције српске – Ужичке војске
Дејство Ужичке бригаде
Овог дана зором пребачен је ново формирани одред на леву обалу Дрине, према заповести команданта Ужичке бригаде, коју смо горе изнели. Покрет колона отпочео је са Дрине у 6 часова, ка Пашином брду. У 11 часова дошао је у Б. Башту 12. кадровски пук од 3 батаљона са митраљеским одељењем. Командант Ужичке бригаде придаје овај пук команданту одреда пуковнику Јанкури, који је у то време стигао са својим штабом у Бајину Башту. Пуковник Јанкура пребацио је и овај пук преко Дрине и у 19.30 часова стигао на Пашино брдо, на које је већ била избила десна колона. Пребачени батаљони нису наишли на непријатељски отпор и заноћили су у овом распореду:
Добровољачка чета на Црном врху; 3. батаљон 4. пука III. позива и 2 брдска топа на Столцу; 2. батаљон 10. пешад. пука III. позива са 3 чете и 2 пољска топа на коти 957, а са 1 четом код касарне на Пашином брду; 12. кадровски пук иза коте 957.
Дејство Шумадиске дивизије II. позива
У 1.30 часова командант 11. пука јавља, да је синоћ (30. септембра) после 8 часова борбе успео да заузме Врањи камен пошто је непријатељ одступио. У 4 часа командант дивизије наређује команданту 11. пука, чији је 3. батаљон заузео Врани камен, да одмах оде на Краљеву гору, коју да поседне и утврди. Превоје и путеве да јаче поседне и да ухвати везу лево са 12. пуком, а десно да упути јачу патролу за везу са добровољачком четом.
У 7 часова добивен је извештај од команданта 10. пука, да је непријатељ покушао ноћас да препадом заузме Плочу, али је одбивен; да нема извештаја о стању 5. кадровског пука на Игришту; да је непријатељ у опкопима на 200 – 300 метара испред наших опкопа.
У 10 часова командант 11. пука извештава, да на Враном камену има 5 чета, 2 митраљеза и 2 брдска брзометна топа, а на центру и левом крилу има 3 чете и 1 брдски брзометни топ. Наређено је: да се положај што јаче утврди и да се ухвати веза са 2. батаљоном, који је према Помолу. У 13 часова командант 11. пука јавља да није ухваћена веза са 2. батаљоном али је један рањени војник из тога батаљона изјавио, да је батаљон јуче (30. септембра) око 15 часова одступио, но не зна да каже куда.
У току овог дана на фронту Шумадиске дивизије II. позива није било ничега значајног, сем артилериске борбе на Плочи и Игришту.
На фронту Лимског одреда у току овог дана није било ничега значајног.
Ситуација
У току овог дана стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:
Од команданта Ужичке војске
ОБр. 954
(30. септембра у 23.15 часова)
У току целог дана водила се борба на фронту: Игриште – Плоча (југозападно од Власенице). Непријатељ је према овоме фронту вршио у више махова напад, али је одбивен. Његов стрељачки строј је на 200 метара од наших предњих делова. Непријатељ добив појачања успео је, да овлада Врањим каменом к. 1313 на Краљевој гори. Против нападом са наше стране, да се овом тачком овлада, није се у току данашњице могло. Предузете су мере, да се групише јача снага, те да се овом тачком овлада, пре но што непријатељ добије нова појачања. Према овој тачци наше су трупе на Црној реци, Жепу, Радову и Џилу. Један батаљон 11. пука са брдским топом упућен у току јучерашњег дана у насилно извиђање, ради јачег притиска на комуникацију: Сребрница – Власеница – у правцу Помола, целог дана води борбу у повлачењу око с. Нурићи.
На фронту према Сарајеву, Кладњу и Олову нема ништа ново“.
Од команданта Ужичке бригаде
ОБр. 354
„Јутрос пребачен одред, ојачан у подне са 12. пешадиским пуком, стигао је пред вече на Пашино брдо – Столац под командом пуковника Јанкуре. Непријатељски делови виђају се око Џила – Црквине – Брежанских ханова. Сутра продужава рад. Послати батаљон стигао је на Дебело брдо у 17 часова. Извештена и команда ужичке војске“.
Од команданта I. армије
ОБр. 1566
„На фронту ове армије ноћ је прошла на миру. Патроле ради извиђања непријатеља шаљу се и даље, али се не да још дефинитивно утврдити, да ли непријатељ смењује своје трупе ландштурмом. Према извештају команданта Дунавске дивизије I. позива по ватри, којом су биле дочекане патроле од стране непријатеља закључују, да су то били непријатељски рекрути или трећи позив. Непријатељ, као и наше трупе, и даље се утврђују“.
Од команданта III. армије
ОБр. 1664
„У току прошле ноћи на одсеку Дринских дивизија I. и II.. позива било је затишје. На одсеку Комбиноване дивизије непријатељ је вршио мање нападе који су одбивени. Јутрос рано чула се јака канонада код Тимочке дивизије II. позива, а после тога почела је јака канонада код Комбиноване и Дринске дивизије I. позива. Са Црног врха – Кама и к. 322 виде се мања одељења, која се спуштају ка Кличевцу и Главици. На Кулиште и Еминове воде непријатељ покушава напад.
Штаб армије премешта се данас у Јаребице; одавде полази у 10 часова“.
ОБр. 1668
„Сви непријатељски напади, да данас заузме Гучево, одбивени су и нанети су му велики губитци. Напад је обнављан неколико пута на Еминове воде и Кулиште; непријатељске трупе долазиле су до наших препречних средстава од жице и ту су заустављене. У нападу су учествовали према коти 708 и Еминовим водама: 78. и 53. пук, а према Кулишту: 25., 26., 27., део 28. и део 16. пука. У 16 часова стигао сам и сам код команданта Комбиноване дивизије на Крст, а пре тога наредио сам појачавање ове дивизије са 3 батаљона Дринске дивизије I. позива“.
ОБр. 1678
„Од јутрос рано непријатељ је почео нападати на наше трупе на Гучеву. Напад је постепено све интензивнији бивао, а најјачи је био од 15 – 18 часова. Напад је био у правцу к. 708 – Еминове воде – Кулиште. По исказу 1 заробљеника учитеља, напад је наређен у последњем тренутку јуче, кад је тргнута заповест за одлазак неких трупа у Сарајево. Непријатељ је јуришао неколико пута на наше положаје, долазио је до жица, где је убиственом ватром увек задржат и враћен. Око 18 часова све његово усиљавање, да овлада овим тачкама осујећено је дефинитивно. Његови су губитци велики. Од наших погинуо је пешад. мајор Војин Протић на к. 708; о осталим губитцима накнадно. У току овога боја ставио сам команданту Комбиноване дивизије на расположење 5. прекобројни пук, који је дотле био у армиској резерви, а по подне, кад је борба узела већи обим, наредио сам да се Комбинована дивизија појача са три батаљона Дринске дивизије I. позива. По подне сам отишао код команданта Комбиноване дивизије, где сам му односно употребе ових појачања дао потребна наређења и упуства“.
ОБр. 1679
„Поред борбе на Гучеву, о којој је послат извештај, непријатељ је данас по подне тукао јаком артилериском ватром одсек Дринске дивиз. II. позива и прелазио у наступање мањим пешадиским деловима, која су убрзо враћена натраг. Код Дринске дивизије I. позива непријатељ је такође дејствовао артилериском ватром, али без резултата“.
Од команданта II. армије
ОБр. 1949
„Стање код армије ноћас и јутрос овако је:
1. Тимочка дивизија II. позива. Од јутрос од 4.45 час. отпочела је јака пешадиска и артилериска ватра од стране непријатеља. Борба још траје.
2. Моравска дивизија I. позива. Код Равањског одреда било је пушкарање. Код Парашничког одреда непријатељ је отварао јаку пешадиску и артилериску ватру у 8, 11, 14 и 16 часова, напад није покушавао; ово исто и код десног одсека. На средњем одсеку је мир. У 17 часова ми смо отворили ватру у цељи рекогносцирања а на фронту ада Тиквара – ушће Баре; непријатељ је одговарао јаком пешадиском и артилериском ватром. Закључак је да је ту стање непријатељско непромењено. На левом одсеку била су слаба пушкарања, али у 5 часова пренела се непријатељска ватра и на тај део фронта Кутића ада – Зофића воденица. Синоћ у 18 часова непријатељ је према Кутића ади отворио јаку пешадиску ватру потпомагану са два топа. Закључак је: да се непријатељ појачао на томе делу фронта. Јутрос око 6 часова према Беговцу примећена је једна пешачка колона, која се креће од Бијељине на север ближе Дрини.
3. Северни одред. Два пута преко ноћи непријатељ је демонстрирао од Узвећа; одбивен је. Чула се лупа кола од Ноћаја, и писак локомотива целе ноћи од Митровице. 1 војник раљен је.
4. Тимочка дивизија I. позива. Непријатељ преко целе ноћи отварао је пешадиску и артилериску ватру и слао мања одељења, све у цељи рекогносцирања; одбивена су.
5. Шумадиска дивизија I. позива. Неколико пута ноћас непријатељ је јаким одељењима нападао уз јачу артилериску ватру, али је одбивен. Због једног извешћа команданта Шабачког одреда, да се непријатељ повлачи испред ове дивизије, наређено је насилно рекогносцирање, које још није довршено, али изгледа по досадањем, да је непријатељ остао у истој мери и јачини на својим старим положајима. Са монитора непријатељ обасипа положај и позадину дивизије. На десној обали Саве непријатељ је подигао балон у правцу Дреновачке аде.
6. Шабачки одред. Нема ништа ново. Артилериска ватра престала је јутрос у 4.50 часова; пушчана још траје. Сава је опала за 5 см.“.
Наређења Врховне команде
Наређење ОБр. 3982
Команданту I. армије – Пецка
„Наређено је команданту III. армије, да вам упути Руднички четнички одред мајора Танкосића. Употребите га за дејство на непријатељску позадину, правцем преко Љубовије. Кад одред буде стигао известите“.