Операције аустриске војске
Одлука и директива аустриске Врховне команде
Споро напредовање VI. армије у току 10. новембра слабило је наду, да ће Срби бити приморани да приме битку код Ваљева.
Многобројни српски заробљеници тврдили су једнодушно, да се код Ваљева не спрема никакав отпор. Они су чак изјављивали, да је једина нада српских ђенерала у брзом повлачењу на положаје северно од Крагујевца, који су већ раније спремљени за упорну одбрану. Ово је било једно горко разочарење, јер се сматрало, да је немогуће гонити Србе без одмора до Крагујевца. Безусловно је било потребно направити једну дужу паузу у операцијама, пре но што се стигне пред Крагујевац. Ова пауза у операцијама, очигледно се натурала тек по избијању на десну обалу Колубаре. Али овај застој не би смео трајати дуго, јер би се тиме дало Србима време за уређење и попуну својих трупа. Трајање овог одмора зависило је још и од могућности, да се аустриске трупе, по доласку на Колубару, одрже у борбеној готовости дотурањем муниције, хране и осталих војних потреба. Ову могућност пружала је једино железничка пруга Обреновац – Ваљево, чија употреба опет, могућа је само тада, кад обе аустриске армије (V. и VI.) поседну висове на десној обали Колубаре. Из свега овог изведен је закључак, да треба тежити што пре висовима на десној обали Колубаре, у коме циљу треба продужити најенергичније гоњење, те да се Србима не дозволи мирно поседање положаја на Колубари, тако подесних за упорну одбрану. Тек по заузећу десне обале Колубаре, аустриске трупе могле су рачунати на једну паузу у операцијама, која опет не треба да буде дугачка. У овом циљу, 11. новембра Врховна команда Балканске војске издаје директиву командантима армија, да уложе сву енергију, те да у једном наступању без задржавања избију што пре на Колубару и то:
V. армија на фронт од ушћа Љига (југозападно од Лазаревца) до Обреновца закључно.
VI. армија на фронт од ушћа Љига до Ваљева закључно. По избијању на означене фронтове Колубаре, команданти армија имају чврсто заузети положаје на десној обали Колубаре, држећи предњим трупама висове удаљене 10 – 15 километара од реке.
Операције V. армије
Трупе ове армије наишле су овог дана рано у јутру на српске заштитнице на десној обали доњег тока р. Добраве, па чак и у стрељачким заклонима на линији: Слатина – Брестовац, дакле на продужењу линије доње Добраве. Оба корпуса ове армије (8. и Комбиновани), одмах су предузели напад на своме правцу. Срби су неко време давали отпор, па су се хитно повукли. Одмах за овим предузето је гоњење и то:
Комбиновани корпус путом: Мишар – Дебрц – Бањани и југозападно од овог пута. Гонећи одред пуковника Хофаса наишао је код села Трбушца на српску коњицу, која му је изашла на сусрет, и успео је да је одбаци.
8. корпус наступао је правцем ка Коцељеву.
Операције VI. армије
Дејство 13. корпуса
Трупе овог корпуса успеле су да овог дана у 9 часова заузму вис Кик код Текериша и да избију на пут: Шабац – Осечина и то:
36. дивизија, као лева колона корпуса, после кратке борбе заузела је вис Клак (272), а
42. хонведска дивизија, као десна колона корпуса, после веома заморног марша, стигла је без борбе у Црниљево (шабачко).
Дејство 15. корпуса
После борбе целе ноћи 10./11. новембра, трупе овог корпуса биле су у стању, тек у 10 часова 11. новембра, да предузму гоњење српских заштитница, које су се повлачиле на положаје: Алексино брдо – Марјановића вис – Равнајски вис – Рађевски камен. После читавог низа борби са српским заштитницама, трупе 15. корпуса успеле су 11. новембра по подне да заузму Завлаку.
48. дивизија избила је на линију: Алексино брдо – Марјановића вис.
1. дивизија избила је на линију: Равнајски вис – Рађевски камен.
40. дивизија као корпусна резерва дошла је у Завлаку, где је запљенила доста српске муниције. После заузећа Завлаке, командант 15. корпуса оставља јако исцрпљену 48. дивизију у резерви код Завлаке, а продужује гоњење са 1. и 40. дивизијом до висова на путу: Црниљево (шабачко) – Осечина, тако:
40. дивизија као лева колона корпуса, после борбе на вису Белутак, заузела је Црниљево (ваљевско).
1. дивизија као десна колона корпуса дошла је, без борбе, до Осечине.
Дејство 16. корпуса
Овај корпус у току 11. новембра водио је огорчену борбу и то:
Комбинована дивизија борила се цео дан, да би протерала српске трупе са виса Кик (418) северно од Пецке, у чему је најзад успела и стигла до виса Бојчица (510) јужно од Осечине. Пљен ове дивизије од 6. – 11. новембра био је: 4 топа, 14 кара, 11 коморских кола, 1 потпуна артилериска мунициска колона, 2 мала мунициска слагалишта и велика количина спреме и шатора.
50. дивизија нападала је на положај: Биљевина – Јаловик источно од Пецке; 3. брдска бригада после ноћне борбе успела је 11. новембра у 3 часа да заузме вис Биљевине уз садејство делова 8. брдске бригаде 18. дивизије, који су пристигли са Шарамповине. Али су се Срби још упорно држали на вису Јаловику, где су имали на расположењу многобројну артилерију. Вис Брезак (617) источно од Пецке, такође је био јако поседнут и утврђен са четири шанца. Благодарећи снажној акцији 50. дивизије, уз садејство делова 8. брдске бригаде 18. дивизије, најпосле се успело да се и овај српски отпор сломије и да се дефинитивно заузме линија: Биљевине – Јаловик – Брезак.
18. дивизија пак, благодарећи успеху 50. дивизије, успела је 11. новембра својом главнином која је дотле била укочена бочном ватром српске артилерије са Јаловика, да крене у источном правцу. 8. брдска бригада заузела је с. Драгодо, а 13. брдска бригада вис Суводо (989) југоисточно од Пецке.
За ово време деташована 5. брдска бригада, која се кретала гребеном Оровачке планине, покушала је да од Рамне (1192) избије на пут: Рогачица – Ваљево, али је наишла на вис Боровњак (1177) на коме су биле српске трупе, као у неком бастиону, и ту застала предузевши напад, који у току овог дана није могао бити завршен. У току тога времена, бочни одред ове бригаде, који је прошлог дана упућен у помоћ 4. брдској бригади против Запоља (к. 1149), припомогао је да се дуготрајна борба на Запољу реши у корист 4. брдске бригаде. После пола ноћи 11./12. новембра Срби су предузели један против напад на десно крило 4. брдске бригаде, али су крваво сузбивени. Упад једног одељења 5. брдске бригаде, у позадину српског положаја, приморао је српске трупе, да напусте положај према Запољу и да се повуку ка путу Рогачица – Ваљево, испред кога су се зауставиле ради поновног отпора.
Да ће Срби на сваком кораку задржавати трупе 16. корпуса у њиховом надирању ка Ваљеву, видело се из ситуације српске војске, коју су констатовали аустриски авијатичари. Велике коморске колоне, помешане са артилеријом и са колима избеглица, покривале су у два до три реда све друмове и пољске путове ка Коцељеву и Ваљеву, тако да је код ова два места, а такође и код Каменице, констатован један кркљанац од возова, који се неће моћи тако лако размрсити.
Операције српске војске
Операције II. армије
У току ноћи 10./11. новембра извршено је наређење Врховне команде ОБр. 6159, пошто су још у току дана 10. новембра повучени сви возови иза нове одбранбене линије. Са армиским возовима повлачило се и становништво напуштених места, што је причињавало велике тешкоће у одступању армије. Па ипак, све трупе ове армије, изузев заштитничких делова, повукле су се неопажено од стране непријатеља на ново одређену одбранбену линију. Али, због честог и брзог повлачења по рђавим путовима; због рђаве исхране и одступања становништва заједно са војском, почео је да опада морал код трупа. Стога је командант II. армије са ОБр. 3466 молио Врховну команду за наређења да се становништо или раније исељава или да остане на својим местима. У току 11. новембра, трупе ове армије извршиле су поседање додељених им одсека, одржавајући додир са непријатељем.
У 9 часова примљено је наређење Врховне команде ОБр. 6247, које је ниже у целини изнето. На основи овог наређења командант армије издаје своју заповест ОБр. 3448 у овоме:
„Због промене опште ситуације на војишту, Врховна команда са ОБр. 6247 од данас наређује, да се све армије са садањих својих положаја повуку на положаје за непосредну и упорну одбрану Ваљева. Према томе наређењу II. армија има да се повуче и брани положаје на линији: Уб – Караула – Близански висови – к. 366. За извршење овога наређујем:
1. Тимочка дивизија II. поз. повућиће се на положај к. 366 и браниће положај Близански висови до к. 357 (по карти старог издања), где ће ухватити везу са III. армијом, а на Близанским висовима са Моравском дивизијом I. поз. Правац одступања: Каменица – Бресница – Гола глава на Госпођине воде (карта новог издања), одатле на положај.
2. Моравска дивизија I. поз. појачана са 4. пешад. пуком I. поз. „Ст. Немање“ и 4. батеријом Шумадиског артилер. пука, повућиће се на положај: Близански висови – Караула (закључно) и исти бранити, везујући се лево са Тимочком дивизијом II. поз. а десно са Тимочком дивизијом I. позива. Правац одступања: Нови друм – Коцељево – Ваљево.
3. Тимочка дивизија I. позива, повућиће се на положај од Карауле на Тврдојевац до Крушака (карта новог издања) закључно и исти бранити. Правци одступања преко Зукве, Памбуковице и Чучуга и преко Новака – Трлића и Тврдојевца на положај (карта старог издања).
4. Шумадиска дивизија I. поз. повућиће се на положај од Крушака до Провалије (карта новог издања) и исти бранити. Правац одступања: Бањани – Уб.
5. Коњичка дивизија, са придатим јој трупама III. позива, извиђаће просторију између десног крила Шумадиске дивизије и Ушћа и обезбеђивати бокове и позадину Обреновачког одреда и Шумадиске дивизије I. позива са којим држати везу.
6. На својим положајима за одбрану, постојећа утврђења поправити и допунити.
7. Повлачење отпочети у 18 часова данас 11. новембра, остављајући потребне заштитнице да се задржавају на подесним одсецима.
8. Војишна слагалишта хране и муниције за Тимочку дивизију II. позива и Моравску дивизију I. позива – Ваљево, а за све остале Лазаревац.
9. Комуникациски правци:
а) За Тимочку дивизију II. позива пут преко Бранковине на друм за Ваљево и пут преко Козличића за Ваљево.
б) За Моравску дивизију I. позива друм за Ваљево.
в) За Тимочку дивизију I. позива путови који са линије Караула – Тврдојевац излазе на Лајковац.
г) За Шумадиску дивизију I. позива за сад друм преко Лајковца и путови преко Трњана и Јабучја (карта новог издања).
10. Возове најбржим путем упутити иза линије својих положаја, а одавде је предузето што се могло да они продуже кретање и то: возови Тимочке дивизије II. позива и Моравске дивизије I. позива за Грабовицу (северно од Ваљева), а возови Тимочке дивизије I. и Шумадиске дивизије I. позива за Лајковац. Неопходно је потребно делегирати нарочите официре да најенергичније гурају возове иза линије положаја.
11. По доласку на положај известити армиски штаб, који ће бити у с. Бајевцу.
12. О пријему овог наређења одговорити“.
У 9.45 часова, наређено је начелницима артилерије, санитета и интендантуре, да предузму све мере за евакуисање, пошто ће се армија још ноћас повући на линију: Уб – Караула – Близански висови – к. 366. Са ОБр. 3444 наређено је команданту армиске артилерије, да крене сву тешку артилерију на Вучјак код Уба и ту очекује даље наређење. У 16 часова, наређено је да ова артилерија одмаршује у Лазаревац и да се распореди на положају: Човка – Волујак.
Од команданта Коњичке дивизије овог дана пре подне стигли су у штаб армије ови важнији извештаји:
У 8 часова, да се непријатељ задржао на линији северно од с. Миокуса – к. 120 на друму код Охрида и на северозападној ивици с. Придворице.
У 9 часова, да непријатељ наступа од с. Миокуса и заузео северну ивицу с. Скупљена и Црвену механу.
У 10.30 часова, да је непријатељ покушао напад на с. Дебрц снагом од 1 батаљона и 1 батерије.
О свему овоме командант Коњичке дивизије извештавао је једновремено и команданта Шумадиске дивизије I. позива, који са ОБр. 2168 извештава команданта армије, да је намеран рушити при повлачењу све мостове на друму Црвена механа – Уб, па моли за одобрење. Са ОБр. 3462, командант армије одобрава овај предлог.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
У току ноћи 10./11. новембра трупе ове дивизије извршиле су, у реду и неузнемиравано од стране непријатеља, повлачење на нову одбранбену линију, коју су поселе и одмах предузеле утврђивање.
У 12.55 часова, од команданта дивиз. коњичког пука примљен је извештај ОБр. 371 писан у 12.10 часова ове садржине: „Борбу сам примио на к. 195, на раскршћу путова код Дебрца, заузео сам положај јз. од пута, а с друге стране пута био је ескадрон 2. коњичког пука. Ширина непријатељског фронта од Дубоке Јаруге до Лађеника потока; имао је 2 митраљеза, а по артилериској ватри и два топа. Одступио сам после борбе од 1.30 часа; непријатељ је био прилично енергичан у наступању а одступио сам због тога што је почео да наступа од Васенске реке ка к. 195. За сад му је фронт управан на пут Црвена механа – Дебрц; наредио сам и патролама, на просторији западно од друма Мишар – Дебрц, да непосредно извештавају команданта о стању. Од командира извиђачког ескадрона 5. коњичког пука сазнао сам да је непријатељ упутио један батаљон правцем: Миокус – Драгојевац, но моја ме патрола није о томе известила. Рачунам, да непријатељ од Саве па до Скупљена има 2 пука у предњој линији. Непријатељ се задржао код к. 195. Према наређењу, које ми је усмено саопштено, крећем се на десно крило 19. кадровског пука“.
У 14.45 часова, примљено је наређење ОБр. 3448 команданта II. армије из Коцељева, које је горе у целини изнето. На основи овог наређења, командант дивизије издаје под ОБр. 2162 ова наређења:
Команданту колонске коморе у 15 часова: „Са свом колонском комором (1. и 2. степен) крените одмах правцем: Уб – Лајковац – Лазаревац, с тим да борни део 1. степена колонске коморе остане на раскрсници путова код Добраве – к. 135 сз. од Лајковца, а остатак 1. степена и 2. степен у Лазаревац“.
Командиру Шумадиске болничарске чете у исто време: „Дивизија ће вечерас у 18 часова почети покрет ка Убу. Са четом и санитетском колоном крените одмах друмом преко Уба до Кладничке механе, где образујте дивизиско завојиште“.
Команданту 19. пука у исто време: „Дивизија ће вечерас у 18 час. почети покрет ка Убу. Тај пук, са својом главнином и артилеријом свог одсека на челу, отпочеће покрет у 17 час. најкраћим правцем на друм код Вуконске цркве, одатле друмом за Уб. Све возове сем бојне коморе упутити одмах форсираним маршем у Лајковац. Заштитницу потребне јачине оставите на положају до 22 часа, кад ће почети повлачење за пуком. По доласку јужно од Уба пук убиваковати на Вучаку – јужно од Уба“.
Команданту коњичког пука у исто време: „Дивизија се вечерас креће ка Убу. Наређујем, да се тај пук до 21 час. вечерас прикупи на друму спрам Сувог села код к. 170 и пошто пропусти пешадиске заштитнице, које полазе у 22 часа за њиховим пуковима, предузеће и он покрете за њима заштићавајући покрет дивизије и одржавајући додир са непријатељем помоћу патрола. Пук ће се кретати друмом за Уб и по доласку поставиће се си. од Уба, између с. Провалије и Шарбани, одржавајући везу десно са Коњичком дивизијом, а лево са трупама ове дивизије. Све возове сем бојне коморе упутити одмах у Лајковац“.
Команданту 11. пука у исто време: „Са пуком крените одмах друмом за Уб, где по доласку заузмите положај Вучак – Крушик, где ће доћи и 1. дивизион Шумадиског артилериског пука ради евентуалног прихвата и заштите повлачења трупа ове дивизије“.
Команданту 12. пука у исто време: „Дивизија се вечерас креће ка Убу. Са пуком и 19. кадровским и артилеријом свог одсека, крените се вечерас у 18 час. правцем: Бањани – Уб и поседните положај од Уба до Провалије. Све возове сем бојне коморе одмах упутите у Лајковац. Заштитницу потребне јачине оставите на положају до 22 часа, кад ће почети повлачење за пуком. За заштитницом кретаће се Шумадиски дивиз. коњички пук, и одржавати додир са непријатељем. Дивизиски штаб биће у Кладничкој механи“.
У исто време (15 час.) послат је команданту Коњичке дивизије – Бељин извештај: „Према наређењу команданта II. армије Обр. 3448 од данас главнина борачких делова ове дивизије отпочеће покрет у 18 час. вечерас, а заштитнице у 22 часа. Шумадиски коњички пук полази за заштитницом заштићавајући покрет дивизије и одржавајући додир са непријатељем помоћу патрола“.
Командиру трупне коморе у 15.30 часова: „Са свом трупном комором крените одмах друмом преко Уба у Лајковац, коју убиваковати код Дубраве поред друма 2 км. сз. од Лајковца (на десној обали Враничиног потока).
Командиру 3. и 4. пољске болнице у исто време: „Са болницом крените одмах друмом преко Лајковца у Лазаревац и тамо инсталирајте болницу“.
Команданту Тимочке дивизије I. поз. – Баталаге, у 16.15 часова: „Према наређењу команданта II. армије ОБр. 3448 од 11. тек. месеца заштитнице ове дивизије кренуће се за својим главнинама у 22 часа, да би позадњи возови добили времена да одмакну. Молим наредите, да и ваше заштитнице не пођу пре 22 часа“.
Команданту II. армије – Коцељево, у 16.30 часова: „Сходно наређењу команданта II. армије ОБр. 3448 од данас наредио сам, да главнине отпочну повлачење у 18 часова вечерас, а заштитнице у 22 часа. Дивизиски штаб биће код Кладничке механе. Сви возови, сем борног дела колонске коморе и трупне коморе, упућују се у Лазаревац“.
Дејство Тимочке дивиз. I. позива
У току ноћи 10./11. новембра,трупе ове дивизије извршиле су, у реду и неузнемиравано од стране непријатеља, повлачење на нову одбранбену линију, коју су до сванућа поселе и одмах предузеле утврђивање. Да би се раније открио правац непријатељског кретања на фронт ове дивизије, упућене су овог дана пре подне коњичке официрске патроле у правцу Владимираца и Јаловика. У 14.40 час. добивено је наређење ОБр. 3448 команданта II. армије, које је горе у целини изнето. У циљу извршења овог наређења, командант дивизије, због краткоће времена, до часа одступања, није могао издавати писмене заповести већ су одмах позвати команданти одсека и на самом положају (јер се командант дивизије још тамо налазио) издата им је усмена заповест: Да повлачење главнине отпочне у 18 часова: заштитна одељења да отпочну повлачења у 20 часова. За заштиту остају делови који су на предстражи.
Десни одсек, правац повлачења: од Маркова камена на Дебело брдо повише Тулара па преко реке Калиновице (на слово „о“) па десном обалом поред Брезовице преко Тамнаве на слово „и“ па на Трлић, одатле путом на с. Тврдојевац, на Звиздар па на десно крило на Крушак, кота 175.
Средњи одсек: на к. 244 – Дебело брдо – село Зукве (ту да прими хаубичку батерију) – Памбуковице – Чучуг – па старим ваљевским друмом (лева обала Уба) па сеоским путом на северну ивицу Тврдојевца (код Пирамиде).
Леви одсек: на Зукве – к. 212 па истом гредом између Тамнаве и Грачице реке – Памбуковице – друм (од Новака за Памбуковицу) хвата сеоски пут, који иде западно од друма – па село Чучуге – на леви одсек положаја (Караула к. 178).
Команданту опште резерве са ОБр. 1342 у 17 часова наређено је:
„Све трупе из опште резерве, изузев дивиз. коњичког пука, стављају се под команду потпуковника Драгутина Ристића. Општа резерва креће се са свог места вечерас у 18 часова, правцем преко к. 244 (где је сада дивизиски штаб) на мост код с. Зукве па путом до коте 212; даље на исток путом који иде косом између Тамнаве и Грачице реке на селоТрлић, па сеоским путом за село Тврдојевац на десну обалу Кладнице реке, северно од села Гвозденовића, према слову „а“ где ће се поставити. Коњички пук добиће специјално наређење за свој рад. Потпуковник Ристић да настане најенергичније, да трупе маршују прикупљене и у највећем реду. Пионири на челу, за оправку пута и уклањање препрека.
Команданту колонске коморе наређено је, да 1. и 2. степен колонске коморе одмах крене и то: 2. степен правцем: Котешица – кота 357 (североисточни део Јошева) – Близански висови – Караула (кота 302) – Гвозденовић, друмом у Лајковац – село Ћелија. 1. степен правцем: Пресади – путови за Уб до Звиздара – Кладничка механа – Лајковац.
Команданту трупне коморе са ОБр. 1342 наређено је, да са трупном комором одмах одмаршује правцем: Зуква – кота између Новака и Памбуковице – Памбуковица – Гвозденовић – Руклада (крај друма Уб – Лајковац).
Команданту борбеног дела колонске коморе наређено је, да се одмах крене и одмаршује правцем: Коцељево – Пресади (на друму Коцељево – Ваљево, кота 300) – кота 257 (на путу Пресади – Уб) – путом до Звиздара – Гуњевци – село Руклада (крај друма Уб – Лајковац). Предузети најенергичније мере, да се маршује што хитније и у највећем реду“.
Дејство Моравске дивиз. I. позива
И ако је ова дивизија прошлога дана успела да одбија снажне непријатељске нападе на оба своја крила и тиме била јаче ангажована у борби, ипак јој је испало за руком, да се у току ноћи 10./11. новембра, неузнемиравано од стране непријатеља, повуче на нову одбранбену линију и да је до сванућа поседне. За ово се има благодарити добром раду дивизиске заштитнице. Предузето је одмах утврђивање новог положаја.
У 11.50 час. примљен је извештај коњичке официрске патроле, да до Мровске није дошао у додир са непријатељем, али се чује пуцање у с. Накучани.
У 14 часова, са Обр. 1692 наређено је командиру болничарске чете да маршује у с. Дупљају поред старог друма: Караула – Забрдица – Ваљево. Све пољске болнице сем оне у Лајковцу, да одмаршују у састав 1. и 2. степена колонске коморе у с. Грабовицу и Јасеницу. Санитетска колона да маршује са болничарском четом. Извршењу да се приступи одмах.
Командант дивизије, од упућених ордонанаса ка Коцељеви, добија извештај, да је пут и мост код Коцељева потпуно закрчен и ако је армиски штаб био у овом месту, а етапна команда у Вел. Бошњаку. Сва резервна мунициска колона је остала у Коцељеву. На основи овог извештаја, командант дивизије упућује два официра да се постарају рашчистити овај пут. Али је евакуација војних возова била неостварљива, због масе избегличких кола, која су се кретала без икаквог реда.
У 14.20 часова, добивен је извештај, да је ухваћена веза са Тимочком дивизијом II. позива, о чему је извештен и командант армије.
У 14.40 часова, добивени су извештаји од коњичких официрских патрола да су непријатељске патроле допрле до Метлића, Накучана и Матијевца.
У 15.15 часова, добивено је наређење команданта II. армије ОБр. 3448, које смо горе у целини изнели. На основи овога, командант дивизије издаје своју заповест ОБр. 1692 у 16.15 часова у овоме:
„Због промењене опште ситуације на војишту по наређењу команданта армије ОБр. 3448, армија ће се повући на линију: Уб – Караула – Близански висови – к. 366. Моравска дивизија I. поз. ојачана 4. пешад. пуком I. позива и 4. батеријом Шумадиског арт. пука, повућиће се на линију: Близански висови – Караула (закључно), везујући се лево са Тимочком II. а десно са Тимочком дивиз. I. позива. Правац одступања: Нови друм – Коцељево – Ваљево. Наређујем:
1. Коњички ескадрон одступиће друмом Коцељево – Ваљево на зачељу заштитнице.
2. 16. пешад. пук из резерве кренуће се одмах новим друмом за Ваљево и посешће Караулу – к. 302.
3. 2. пешад. пук са две батерије (трупе десног одсека) одступиће друмом и посести део положаја од раскрснице путова Забрдица – Караула и Јошева – Караула до изворног дела Докмирског потока, везујући се десно са 16., а лево са 1. пешадиским пуком.
4. Трупе средњег одсека (1. пешад. пук) повућиће се друмом истим путом и посести положај од Докмирског потока до Близанских висова к. 381, везујући се десно са 2., а лево са 4. пешадиским пуком I. позива.
5. 3. пешад. пук са две батерије (трупе левог одсека) одступиће истим друмом и доћи у дивизиску резерву код к. 311 источно од Бабине луке, а батерије упутити 16. пешадиском пуку.
6. 4. пешад. пук са 4. батеријом Шумадиског арт. пука образоваће заштитницу дивизије и повућиће се истим путом за дивизијом и посести положај Близанске висове, везујући се десно са 1. пешад. пуком а лево са трупама Тимочке дивизије II. позива.
7. Пионирски полубатаљон, повућиће се одмах истим путом на Близанске висове – Караулу и одмах предузети довршавање утврђивања положаја.
8. Повлачење отпочеће 16. пук одмах. Остали пукови почеће повлачење у 18 часова тако, да 2. пук отпочне повлачење у 18 часова, а затим у 19 часова 1. пук; а 3. и 4. пук у 20 часова и то: 3. пук друмом остављајући заштитницу до преласка преко Тамнаве где ће заштитница ући у састав пука, а 4. пук преко к. 249 пољским путом кроз М. Бошњак – преко моста на Борини изаћи на главни друм код Коцељева и пошто пропусти 3. пук образоваће заштитницу дивизије. По доласку на нове положаје предузети утврђивање за одсудну одбрану.
9. Трупне коморе послате су у Забрдицу, 1. степен колонске коморе у Јасеновицу, 2. степен у Грабовицу код Дрочина. Дивизиско завојиште на раскрсници путова јужно од коте 311.
10. Штаб дивизије до почетка повлачења биће у В. Бошњаку; за време повлачења на путу Бошњак – Коцељево – Јошева – Близански висови – Бабина Лука – Дупљаја. По доласку, биће поред старог пута Караула – Забрдица – Ваљево.
11. Команданти пукова (одсека) настаће да се повлачење изврши у реду, предузимајући све мере да се ово огарантује.
12. По доласку на положај, команданти одсека ће се везати одмах телефоном са штабом дивизије, а телеграфско одељење поставиће везу са штабом армије у с. Бајевцу“.
Дејство Тимочке дивиз. II. позива
У току ноћи 10./11. новембра, трупе ове дивизије одступале су у приличном нереду, тако рећи у две групе: Једна са командантом дивизије у правцу Михаиловца, а друга у правцу В. Бошњака. Ова друга група прикупљена је од стране помоћника начелника штаба дивизије, помоћу жандарма из дивизиског штаба, и предата команданту 14. пука II. позива.
У 22.15 часова ноћу 10./11. новембра, командант дивизије са ОБр. 1017 шаље команданту II. армије овакав извештај: „Издато је наређење за одступање за 18 часова, но до тог доба пао је Косанин град и већи део посаде формално се распрштао по шумама. Остатак (2 батаљона 14. пука) појачан са две чете из опште резерве задржао се на Тројану, но у 17.50 часова непријатељ, после једне ужасне артилериске ватре, извршио је јуриш и после гушања на положају, цео положај је изгубљен. Батаљони су распрштени и прикупљено нема ни 2 – 3 батаљона. Са њима ћу се задржати на положају Михаилов гроб, док се још батерије не извуку које пешаци гурају“.
У 23.30 часова, помоћник начелника штаба мајор Минић телефоном извештава армију, да је дивизија после данашње борбе постала неупотребљива; да је командант дивизије са 2 – 3 батаљона, које је скупио на Михаиловом гробу и ту заштићава одступање; да је овог часа добио армиску диспозицију ОБр. 3436 по ордонанс официру и да ће је одмах доставити команданту. Командант армије наређује мајору Минићу телефоном, да диспозицију што брже и безусловно достави команданту дивизије, како би са остатком дивизије што пре приступио поседању нове одбранбене линије. Даље наређује му, да се возови Тимочке дивизије II. позива одмах отпочну пребацивати на десну обалу р. Тамнаве и да се никако не задржавају на левој обали.
У току 11. новембра трупе ове дивизије, у колико су биле прикупљене, извршиле су поседање додељеног им положаја: Сто – Михаилов гроб – Комино брдо, а по наређењу команданта II. армије ОБр. 3436. У циљу појачања ове дивизије упућена су два батаљона 14. пука II. позива из Тимочке дивизије I. позива.
У 13.45 часова примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 3448, које смо горе у целини изнели. На основи овог наређења командант дивизије издаје своју заповест ОБр. 1027, која у архиви не постоји. Пре но што је издата ова заповест упућен је референт инжињерије, да подигне мост на Тамнави западно од Коцељева. Овај мост није био подигнут, те су се на мосту код Коцељева у одступању стекле три дивизије, због чега је наступио велики неред. Сав утицај старешина за успостављање реда, био је узалудан.
Дејство Коњичке дивизије
У току ноћи 10./11. новембра, трупе Коњичке дивизије одступиле су у потпуном реду на одређене им положаје, заштићавајући десни бок и позадину II. армије, и одржавајући заштитничким деловима сталан додир са непријатељем.
У 15.50 часова, добивено је наређење команданта II. армије ОБр. 3448, које је горе у целини изнето. На основи овог наређења командант дивизије у 16.50 часова издаје своју заповест ОБр. 1745 у овоме:
„Због промењене ситуације на војишту, Врховна команда под ОБр. 6247 од данас и командант II. армије под ОБр. 3448 од данас наређује: Да се II. армија повуче и брани положаје на линији: Уб – Караула – Близански висови – к. 366 и то:
Шумадиска дивизија I. позива повућиће се на положај од Крушика до Провалије и исти бранити. Правац одступања друм Бањани – Уб.
Коњичка дивизија, са придатим трупама III. позива, извиђаће просторију између десног крила Шумадиске дивизије I. позива и Ушћа и обезбеђиваће бокове и позадину трупа Обреновачког одреда и Шумадиске дивизије I. позива, а са крила држати везу. Према овоме наређујем:
Командант 2. коњичке бригаде са свима трупама, које има под командом, повлачиће се правцем Савско поље – село Орашац – Јошева на линију: село Миларци – село Црвена Јабука. При повлачењу одржаваће непрекидно додир са непријатељем, везу са трупама Шумадиске дивизије I. позива, а десно са 1. коњичком бригадом.
Командант 1. коњичке бригаде, са трупама које сада има, повлачиће се правцем преко дрвеног моста на реци Вукодражи – на Бусовац (к. 82) – Орашачка црква – Трстеница и груписаће се код села Пиромана. При повлачењу одржавати непрекидну везу лево са трупама 2. коњичке бригаде, а десно са трупама Обреновачког одреда.
Општа резерва: 3. коњички пук, повлачиће се правцем Бељин – Орашац – Љубинић – Миларци и збиваковаће се на североисточној ивици села Шарбани.
Штаб дивизије са телеграфским и пионирским одељењем и војном поштом доћиће у село Бргуле код механе. Трупна комора биће у селу Радљеву. Мунициска колона биће у селу Горње Јабучје.
Повлачење отпочеће данас у 18 часова“.
У 16 часова, командант 2. коњичке бригаде јавља, да непријатељ врло опрезно наступа, и да је у ово време стигао са 1 пешад. пуком код Дебрчког млина. Ово опрезно наступање непријатеља објашњава се отпором заштитничких делова Коњичке дивизије, који су се повлачили под борбом и натеривали непријатеља на развијање. У овим заштитничким борбама, дивизија је утрошила 87 шрапнела и 13.700 пушчаних метака. Губитци: 3 подофицира и 8 редова рањено; 3 коња убијена, 2 нестала и 2 од болести угинула.