Операције III. армије
Око 1 часа 11. новембра, начелник штаба I. армије јавља телефоном, да је пук Моравске дивизије II. позива, који је био на Кику (418) изгубио тај положај и повукао се. Моли да се помогне Моравска дивизија II. позива. Одговорено је, да се за сада не може помоћи, јер би требало извршити ноћни напад, а он ни у ком погледу није припремљен. Мало доцније помоћник начелника штаба I. армије јавља, да је тај пук био напустио Кик без борбе и повукао се 6 – 7 км. назад, али да се на Кику ипак задржало око 200 војника и неколико официра, вероватно оних, који су одступили са Млађева, и да је наређено, да се пук врати на свој положај.
Око 2 часа пуковник Живко Павловић из Врховне команде јавља телефоном, да је Тимочка дивизија II. позива у борби на Церу 9. новембра прошла врло рђаво. Поводом тога, а и због вести о Моравској дивизији II. позива, сва је вероватноћа да ће се наредити одбрана Ваљева, па је стога потребно да се одмах учине све припреме у том смислу. Одмах је о том авизирано Дринској дивизији I. поз. и Комбинованој дивизији I. поз. и наређено, да колонске возове ешелонирају у Ваљево у колико то већ није било урађено и да предузму и остале припреме за покрет.
У 2.30 час. Дринској дивизији II. позива са ОБр. службено по ордонансу послато је ово наређење: „Због догађаја код Тимочке дивизије II. позива и Моравске дивизије II. позива вероватно је, да ће се наредити повлачење III. армије на положаје за непосредну одбрану Ваљева. Дринска дивизија II. позива вероватно ће доћи у том случају на положаје к. 416 – Просек – Јаутина. Припремајте се за ову евентуалност. Колонске и друге непотребне возове упутите на правац Миличиница до даљег наређења“.
У 7.25 часова из Врховне команде са ОБр. 6247 добивено је наређење, које је ниже у целини изнето.
У 10 часова са ОБр. 2531 командант III. армије издаје ово наређење Дринској дивизији II. позива:
„Према ново створеној ситуацији заузеће се положаји за одбрану Ваљева. III. армија заузима линију кота 357 – Јаутина – Каменица. Десно II. армија, а лево I. армија.
Дринска дивизија II. позива заузима и брани фронт кота 357 – Јаутина (470, 441), лево Комбинована, па Дринска дивизија I. позива. Накнадна заповест за све ово следоваће. За кретање можете користити путове вододелницом Уба и Тамнаве и попречне, који са те вододелнице воде ка вашим положајима. Према потреби стоји вам на расположење за кретање и сама долина реке Уба. Кретање трупних делова почиње, ако је икако могуће тек вечерас, те да се покрети врше под заклоном мрака.
Штаб је за сада у Каменици.
Овога пута пренаоружање рекрута више не сме трпети одлагања и да се изврши овако: рекрути ће још данас бити упућени на положај Јаутину, где да их нађе ваше наређење, у коме да буде регулисано, на ком месту и која партија треба да се прикупи, те да се вашим трупама промени оружје. Из добивене диспозиције видећете јасније, где ће која дивизија бити и куда треба упутити рекруте“.
У 10.30 часова из Врховне команде добивена је директива ОБр. 6253, која је ниже у целини изнета.
У 15 часова командант III. армије издаје заповест ОБр. 2537 у овоме:
„У току јучерашњег дана непријатељ је јаче нападао према I. и II. армији, а поглавито на Тимочку дивизију II. и Моравску дивизију II. позива. Исход ових бораба променио је општу ситуацију на војишту и све три армије повућиће се са својих досадањих положаја на положаје за непосредну и упорну одбрану Ваљева. III. армија заузима положај: к. 357 – Јаутина – Просек – Осладић – к. 393. Наређујем:
1. Дринска дивизија I. позива заузима и брани положај: к. 393 – Осладић (Шерметовац) – Мартиновић (к. 469, 469). Лево да ухвати везу са I. армијом, чије је десно крило на Јолиној брези.
2. Комбинована дивизија заузима и брани положај: к. 416 – Просек – (к. 449) – Јаутина (к. 470, 441).
3. Дринска дивизија II. позива заузима и брани положај: од коте 441 (Јаутина) искључно, па до к. 357 закључно, држећи десно везу са II. армијом, чије је крајње лево крило на коти 366.
4. Ако је икако могуће данас се задржати на садашњим положајима па се вечерас повући под заклоном ноћи на нове положаје.
5. Свака дивизија да има најмање један пук у дивизиској резерви.
6. Положаји су за раније утврђивани, а сад предузети енергичне мере да се постојећа утврђења поправе и доврше. Препречна средства искористити до крајње могућности.
7. Одбрана да буде што је могуће више активна и у том циљу дивизије да одржавају најтешњу везу и једна другој указују најобилнију помоћ како ватром тако и живом снагом.
8. Извиђати што даље испред положаја и са непријатељем одржавати непрекидан додир. У тој цељи и заштитни делови што дуже и што даље да остану напред.
9. О распореду тешке артилерије наредиће се накнадно.
10. За Дринску дивизију I. поз. комуникација иде од Каменице преко Бегових вода за Ваљево. За Дринску дивизију II. позива преко Котешице, Дивљег поља и Сувих вода за Ваљево, тако исто и сеоски пут који иде преко Козличића за Ваљево. За Комбиновану дивизију сви сеоски путови између ових двеју комуникација, а евентуално може се користити и путом преко Котешице и Дивљег поља.
11. Исхрана из Ваљева.
12. Штаб армије од сутра по подне почев од 15 часова у Г. Буковици. Са штабом што пре подићи везу и увек у штабу имати ордонансе за везу“. Извештена је о овоме Врховна команда, I. и II. армија.
У 23 часа из Дринске дивизије I. позива са ОБр. 1335 добивен је извештај писан у 21.15 час., да је због јаког надирања непријатеља правцем Кик – Равачко брдо, дивизија почела одступање у 15 часова и у реду се повукла на нове положаје. Дринска дивизија II. позива и Комбинована дивизија почеле су повлачење око 17 часова и оно је извршено у доста добром реду, само је заштитница Комбиноване дивизије (6. прекобројни пук) јаче нападнута на Белутку и претрпела знатне губитке. Највеће тешкоће у одступању имали су возови због замора стоке, рђавог пута, великих успона и јаких кривина на Плавњу и масе кола са избеглицама. Само благодарећи крајњим напорима свију официра из армиског штаба и у току дана и целе ноћи, успело се да се уз Плавањ благовремено извуку сви возови како војни тако и избеглица.
Од почетка повлачења, па до краја овог дана на фронту III. армије непријатељ није нигде јаче надирао, нити је било веће борбе, те је војницима у толико теже падало ово нагло и непрестано даноноћно повлачење, које се сад није схватило у редовима војника, и ако је у самом почетку, и разлог одступања и његов циљ, сваком могао бити лако разјашњен. Избеглице су чиниле тежак и жалостан утисак нарочито на војнике Дринске дивизије I. и II. позива, који су са територије, која се евакуише. Исхрана је била неуредна због непрестаних покрета и ако је хране имало доста код трупних возова, замор велики такође због непрестаних покрета и утврђивања на сваком наредном положају, становање под ведрим небом, и како физичка тако и морална снага нагло су почеле све више и више опадати.
Одељења армиског интендантског воза на путу Каменица – Ваљево, испражњивала су и магацин у Каменици. 4. одељење резервне мунициске колоне овог дана стизало је код Бегових вода.
Дејство Дринске дивиз. II. позива
У 6.30 час. послат је армији овај извештај: „Част ми је известити команданта да сам према заповести ОБр. 2504 од 10. новембра писаној у 20.45 час., а примљеној, кад је 4. пешад. пук био на друму северно од Црниљевске цркве, извршио поседање накнадно одређене одбранбене линије и то: 4. пуком Сарића брдо и косу Галовитске шуме до према изворном делу Јери потока; 6. пешад. пук посео је Разбојиште и Танки рт, хватајући тесну везу са 4. пуком а лево са 5. пуком; 5. пешад. пук, коме су придате 2 чете из 6. пука заузео је Јанков вис закључно са Потпаљеним ртом. Општа резерва: један батаљон 4. пука на коти Стражијевица и један батаљон 5. пука на Парлогу (кота 356) позадн левог крила. Коњица остаје пред фронтом дивизије. Непријатељ је синоћ заноћио после свршене борбе са јаким пешачким деловима (укупно нешто јаче од бригаде) на линији: долина Велике Цернице – Доња Сипуља – Илијино брдо – Помијача – Текериш. Трупе су прошле ноћи савршено безбрижно отпочеле повлачење. Наређено је да телеграфско одељење ове дивизије подигне телефонску линију од Великих белега преко Оџиног брда. На случај промене места дивизиског штаба отићићу на Оџино брдо, о чему ћу известити команданта“.
По подне послат је армији овај извештај: До 8 часова непријатељске патроле достигле су линију: Комирић, лева страна р. Цернице, Букорско брдо. Око 10 час. две непријатељске чете појавиле су се на Стражи (424).
У 13.30 час. послат је армији овај извештај: „Командант коњичког дивизиона са Гробља к. 287 на три и по километра југоисточно од Букорске главе јавља:
1. Извештајем писаним у 11 час., да непријатељске патроле у 10.15 час. наступају од села Доње Сипуље венцем Влашића ка Разбојишту. Позади тих патрола види се пешадија чија се јачина није могла оценити, пошто наступа у мањим одељењима а земљиште је испресецано.
2. Извештајем писаним у 11.35 час. јавља, да је се у 11.15 час. на Букорској главици појавило једно одељење пешадије јачине једног вода и 20 коњаника: ватром извиђачких делова коњичког дивизиона непријатељ је натеран на повлачење.
3. Извештајем писаним у 11.50 час. јавља, да вођа официрске патроле упућен правцем Кик – Текериш извештава са Биљевина (259) да није наишао на непријатеља и да продужава извиђање. Официр упућен за одржавање везе са Тимочком дивизијом II. поз. извештава у 10 час., да су непријатељске патроле које су се појавиле код Румске, према фронту Тимочке дивизије II. поз. одбивене, и да се јача непријатељска одељења на том фронту не примећују.
4. Командант 6. пука са Танког рта извештајем писаним у 12.15 час. јавља, да се две непријатељске чете утврђују на Стражи.
5. Командант коњичког дивизиона извештајем писаним у 12.45 час. јавља, да се противник својим слабим предњим деловима у том тренутку налази на линији: Комирић – Цветуља – Букорска главица.
6. Командант коњичког дивизиона са к. 287 (Гробље) извештајем писаним у 13.20 час. јавља, да се једна непријатељска колона у јачини 1 пука пешадије са возовима, за које се није могло утврдити да ли је артилерија, креће од Кика ка Биљевини (југоисточно од Текериша).
Од овог момента немам извештаја да се ма на којој тачци фронта ове дивизије води борба“.
Дејство Комбиноване дивиз. I. позива
Командант дивизије извештава армију:
„Заштитница са линије Гробље – к. 241 отпочела је повлачење са прихватом 10. ов. месеца у 14 часова. Непријатељ је приметио овај покрет и тукао је јаком пешадиском и артилериском ватром. Заштитница се у реду повукла и око поноћи 10./11. ов. месеца дошла на Белутак. Губитака свега 17 рањених. Непријатељ око једног пука после три часа од нашег одступања избио је на напуштени положај, а доцније спустио је мање делове до Јадра.
Командир ескадрона јавља ово: Непријатељ је 10. ов. месеца био активнији но до сада. Рано изјутра кренуо се са својих положаја и већ у 5.30 час. његове коњичке патроле биле су на мосту код Кривајичког потока. Друмом Крст – Завлака наступао је само један коњички вод. Изгледа да друмом непријатељ није упутио ништа више. Једна чета по подне спуштала се са Продановице у Јадар.
Заштитница на Марјановића вису имала је према себи око једног батаљона, који се спуштао са Кика и Алексиног брда. Заштитница се у реду и по наређењу повукла ка Разбојишту у састав пука. Нема података, али вероватно се сада непријатељ налази на Марјановића вису.
Командир ескадрона у 6 час. јавља: „У току ноћи 10./11. нема ништа ново“.
У 15 час. командант дивизије издао је заповест за повлачење у овоме:
„Непријатељски слабији делови, који су данас наступали ка фронту ове дивизије, заустављени су на већем одстојању. Дивизија ће вршити покрет ка линији: Јаутина – Просек – кота 416. Наређујем:
1. 1. прекоброј. пук полази са садањег места данас у 16 час. правцем преко Бановског брега – Мрамора – Велике Белеге – Осладићи – Мартиновићи – кота 416, и долази на одсек од изворног дела Јастребице – кота 416, који ће одсудно бранити.
2. 2. прекоброј. пук полази са садањег свог места данас у 17 час. и правцем којим иде 1. пук долази на одсек Јаутина од раскрснице путова северно од слова „Ј“ (Јошева) до изворног дела Убића потока, који ће одсудно бранити.
3. 6. прекоброј. пук одступиће истим правцем и у 17.50 час. одредити заштитницу од 1 батаљона, 2 брд. топа и митраљеског одељења. Ово ће бити општа заштитница. Од Мрамора пољске топове упутити у први сумрак са потребним бројем људи за извлачење топова на новом положају. 6. прекоброј. пук биће у општој резерви у шуми северозападно од коте 447 (западно од села Рабас). На Мрамору пропустити 5. прекоброј. пук са брдском артилеријом.
4. 5. прекоброј. пук одступиће данас у 17 час. правцем кота 314 – Велика Бара – Мраморје и даље као и претходни пукови. Пук долази на одсек Просек (од изворног дела Убића потока до изворног дела Јастребица) који ће одсудно бранити. Одредити заштитницу од 1 батаљона, митраљеског одељења и 2 брдска топа. Ова заштитница биће до Мрамора.
5. Распоред артилерије на овој одбранбеној линији биће:
а) На десном одсеку 3 пољске батерије; б) на средњем одсеку 2 брдске батерије; в) на левом одсеку 2 пољске батерије (које се сада налазе на Белутку).
6. Пукови са собом повешће и батаљоне, који су им данас придати, а сутра све јединице да уђу у своје пукове.
7. Болничка чета да се крене данас у 17 часова истим правцем и формираће завојиште у Рабасу.
8. Осталим позадњим деловима издано је засебно наређење.
9. Следоваће сутра детаљна заповест за одбрану.
10. Ја ћу бити до 16 час. на Бановом рту, а потом на путу за село Рабас, где ће бити дивизиски штаб“.
Дејство Дринске дивизије I. позива
У 2 часа командант Дринске дивиз. I. поз., чувши да је Моравска дивизија II. поз. изгубила Кик (418), а да би што боље осигурао свој леви бок и позадину, наређује да 17. пеш. пук одмах заузме одсек Шарамповина – Ћукића брдо и да га утврди за упорну одбрану, одржавајући десно везу са 6. пешад. пуком а лево са Моравском дивизијом II. позива. Коњички пук упућује преко Шарамповина – Ћукића брда у правцу Лопатња, да извиђа и одржава везу са Моравском дивизијом II. позива. Непријатељ се у току дана опажа према десном крилу на линији Комарић, Цветуља, Влашић, Букорска главица.
На целом фронту Моравске дивиз. II. поз. води се јака борба, стога у 12 часова (подне) командант III. армије наређује команданту Дринске дивиз. I. поз., да по сваку цену потпомогне Моравску дивизију II. позива. Наређено је команданту 17. пешад. пука, да са два батаљона крене одмах у правцу Кика и потпомогне Моравску дивиз. II. позива. Како је командант Дринске дивиз. I. позива у томе моменту сазнао, да се Моравска дивиз. II. позива повлачи са Кика, то обуставља овај покрет и наређује да артилерија са левог крила одсека обаспе својом ватром Кик (418).
У 14 час. командант Дринске дивиз. I. поз., сазнав од официрске патроле, која је за одржавање везе била одређена, да је Моравској дивиз. II. позива наређено повлачење преко Винове Главице, Бобије и Дубина камена, наређује телефоном повлачење дивизије ка Каменици, да му не би био откривен леви бок и позадина, па добив наређење ОБр. 2537 од команданта армије у 17.30 час., издаје своју заповест ОБр. 1332 у 20.30 часова у овоме:
„У току јучерашњег дана непријатељ је јаче нападао према I. и II. армији поглавито на Тимочку дивизију II. и Моравску дивизију II. позива. Исход ових бораба променио је општу ситуацију на војишту и све три армије повућиће са са својих досадањих положаја на положаје за непосредну и упорну одбрану Ваљева. III. армија заузима положај кота 357 – Јаутина – Просек – Осладић – кота 393. Дринска дивиз. I. позива заузима и брани положај: кота 393 – Осладић (Шерметовац) – Мартиновић (кота 469). Лево да ухвати везу са I. армијом, чије је десно крило на Јолиној брези, а десно да ухвати везу са Комбинованом дивизијом. Наређујем:
1. Десни одсек (3. прекоброј. пешад. пук и ½ чете пионира), поседа и брани одсек Мартиновић (к. 469), везујући се десно са Комбинованом дивизијом на средини међупростора између к. 416 и к. 469, а лево у изворном делу Оглађеновачке реке са централним одсеком.
2. Централни одсек (6. пешад. пук и чета пионира) поседа и брани одсек од изворног дела Оглађеновачке реке – Осладић – Шерметовац, до изворног дела безименог поточића који извире на раскрсници путова у селу Каменици, одржавајући везу десно са трупама десног одсека, а лево са трупама левог одсека.
3. Леви одсек (5. пешад. пук и ½ чете пионира), поседа и брани одсек од изворног краја безименог поточића (раскрсница путова код Каменице) до изворног дела Ледковића потока, везујући се десно са трупама централног одсека, а лево са трупама I. армије.
4. Сваки одсек да има најмање један батаљон у одсечној резерви.
5. Резерва (17. пешад. пук и Дрински дивизиски коњички пук), поставиће се јужно код коте 456.
6. Распоред тешке, пољске и брдске артилерије, као и број оруђа на одсецима регулисаће се накнадно. Командант целокупне артилерије на положају ове дивизије биће артилериски пуковник г. Драгомир Стојановић.
7. Сваки командант одсека обезбедиће се својим засебним предстражама, коју држати што даље испред положаја.
8. Положај је за раније утврђиван, а сада команданти одсека по упуствима мојим и референта дивизиске инжињерије, предузеће енергичне мере да се постојећа утврђења допуне, исправе и доврше. Препречна средства искористити до крајње могућности.
9. Завојиште крај друма на Маџарском брду.
10. Борни део 1. степена колонске коморе на Маџарском брду. Трупна комора код Бегових вода. Оба степена колонских возова на Магдаленића шанцу код Ваљева.
11. Ја ћу бити на раскрсници путова источно од Каменице“.
Под ОБр. 1334 командант дивизије издаје ову заповест:
„У циљу прибављања података о непријатељу командант Дринског дивизиског коњичког пука упутиће сутра, 12. ов. месеца из јутра један ескадрон у правцу Каменица к. 373 – Осечина, а један ескадрон у правцу Великог Белега – Влашић планина, обухватајући официрским патролама цео сноп путова између друма Каменица – Миличинаца, Каменица – Осечина и Каменица – Јолина бреза. Патроле треба да иду све док не добију додира, а потом да у осматрању непријатеља остану преко целог дана. Ово извиђање командант Дринског дивиз. коњичког пука обнављаће сваког дана све дотле, докле непријатељ не буде подишао положају, који ова дивизија држи према заповести ОБр. 1332.
Пошто одбранбена линија, додељена овој дивизији ззповешћу ОБр. 1332 није још у потпуности уређена, 17. пешад. пук и брдска батерија остаће на коти 373 западно од Каменице, све до мог накнадног наређења. Предстражни положај утврдити и са њега се на главну одбранбену линију повући само у случају јаког непријатељског надирања. За заштиту од евентуалног непријатељског надирања правцем од Велике Белеге, командант 17. пука истуриће на коту 444 један свој батаљон, који ће тамо поставити своју засебну предстражу, одржавајући патролну везу са пуком на коти 373. Пук на коти 373 и батаљон на коти 444 везаће се телефоном са дивизиским штабом“.
Ова је дивизија у ствари отпочела повлачење десним крилом у 14.30 часова. Предстражни положај на коти 373 и к. 444 држао је 17. пешад. пук и то са једним батаљоном к. 444, а са остатком пука к. 373. Повлачење је извршено у реду. Сем пушкарања, борбе није било. Дринска дивизија I. позива одступила је преко Мајдана, Осладићи, Мартиновићи, к. 416 на друм за Осечину. Ноћ је прошла на миру.
Операције I. армије
Ноћ 10./11. новембра на фронту I. армије прошла је на миру. Код Моравске дивизије II. поз. због непосредног додира са непријатељем целе ноћи чула се по која пушка. Распоред трупа остао је исти, само на крајњем десном крилу код Моравске дивиз. II. позива било је мало промене: 1. пук II. позива, који је имао задатак да пошто пото брани Кик, растурио се и напустио овај положај без нужде, те на тај начин, не само одголитио десно крило своје дивизије, него и целе армије, остављајући потпуно небрањен комуникациски правац своје дивизије. Командант дивизије није имао резерве да ту празнину попуни, међутим потреба је била, да се положај пошто пото одржи. Да би колико толико огарантовао ову тачку, командант дивизије упутио је најпре на Кик око 150 људи 1. пука II. позива, који су у позадини положаја нађени, потом 2 чете 2. пешад. пука II. поз. – последњу резерву овог пука – па најзад и пионирски полубатаљон из Лопатња и 2 чете III. позива дотле употребљене у с. Лопатњи за израду путова. Све то ипак није давало никакве гаранције, да ће се Кик по сванућу и при јачем нападу непријатељском моћи одржати. Најзад око 3 часа 11. новембра одаслати ордонанси нашли су 1. пук II. позива на Виновој главици, те је одмах враћен натраг на Кик, који непријатељ није био ни заузео.
О стању код армије одмах је телефоном извештена и Врховна команда, која је у 4.10 час. 11. нов. наредила, да се армија повуче на линију: Јолина бреза – Ставе – Совачки кик, стављајући под команду армије и Рогачички одред пуковника Мишића. На основи овога саопштено је одмах у 4 часа командантима дивизија телефоном, да ће крајња линија нових положаја за одбрану Ваљева за ову армију бити: Јолина бреза к. 580 – Ставе – Совачки кик, к. 728, а пре те линије, линија: Главица (на левој обали Вишке реке) – Дубени камен – Дебели Цер – Бадњине к. 517 – Ива к. 674 – Копиловић к. 783 – Дренаићски вис к. 974 – Јасеново брдо к. 914. Према томе да дивизије одмах предузму ешелонирање возова на досадашњем комуникациском правцу армије, те да се комуникација не закрчи. Ово је проузроковало мале измене код Дунавске дивизије I. позива. Градска батерија са Брезака повучена је на Бадњине.
Око 5 часова, командант Моравске дивизије I. позива известио је армију, да је 1. пук нађен и да се враћа ка Кику, где ће бити до 9 часова, што је одмах јављено телефоном Врховној команди. Жеља је била и армиске и Врховне команде, да 1. пук II. позива похита и што пре заузме своје положаје. Али готово исцрпљен дугим ноћним маршовима, клонуо духом и растројен у борби, пук није давао гаранције, да ће моћи још за дуго стићи на Кик, а још се мање у њега могло поуздати, да ће бити у стању, да по избијању на Кик, овај положај одржи и одупре се јачем притиску непријатеља. Остало је на томе, а то је била и жеља начелника штаба Врховне команде, да се учини све, те да се трупе бар до ноћи одрже на својим положајима, па тек под ноћ да се повуку на своје нове положаје.
За даљи рад армије примљена је у 7.30 часова из Врховне команде директива ОБр. 6247, која је у целини ниже изложена. Једновремено са овим примљено је наређење ОБр. 6246 о уласку Рогачичког одреда у састав I. армије, које је ниже у целини изнето. На основи директиве Врховне команде ОБр. 6247, а поред раније издатог телефонског наређења командантима дивизија, послата је сад накнадно и заповест под ОБр. 2657 за даљи рад ове садржине:
Команданту Дунавске дивизије I. позива; команданту Дунавске дивизије II. позива; команданту Моравске дивизије II. позива; команданту Рогачичког одреда
„Због промењене опште ситуације а према директиви Врховне команде ОБр. 6247 од 11. новембра, све три армије повућиће се са својих садањих положаја на положаје за упорну одбрану Ваљева и то:
1. I. армија заузеће линију: Јолина бреза – Ставе – Совачки кик. У састав ове армије улази Рогачички одред на Дебелом брду. Комуникациска линија: Ставе – Ваљево – Рајковић.
2. III. армија заузеће линију: к. 293 (југозападно од Каменице) – Каменица – Мартиновић к. 469 – Просек – Јаутина к. 357. Комуникациска линија: Ваљево – Дивци – Мионица и Ваљево – Словац – Моравци.
3. II. армија заузима линију: Уб – Караула – Близански висови к. 366. Комуникациска линија: Близански висови, односно Уб – Лазаревац.
На основи предњег наређујем:
1. Моравска дивиз. II. позива заузеће и упорно бранити положај: Јолина бреза – до Врагочанске реке закључно, одржавајући тесну везу десно са левим крилом III. армије, а лево са Дунавском дивизијом I. позива.
2. Дунавска дивизија I. позива заузеће и упорно бранити положај од Врагочанске реке преко Главице к. 520 – Орловица закључно, одржавајући тесну везу лево и десно са суседним дивизијама.
3. Дунавска дивизија II. позива заузеће и упорно бранити положаје од Орловице – Совачки кик до реке Јабланице, одржавајући тесну везу са Рогачичким одредом.
4. Рогачички одред заузеће и упорно бранити положаје: од Јабланице преко Виловице к. 864 – Марков биљег к. 855 – Умови к. 807 и даље. При распореду дивизија на нови положај, који је знатно ужи од досадањег, команданти ће водити рачуна нарочито о томе, да имају по могућству што јачу резерву.
5. Све трупе ове армије остаће за данас на садањим положајима. За случај, да у току данашњег дана буду принуђене на повлачење, одбрана ће се најпре примити на линији: Главица – Дубени камен – Дебели Цер – Бадњине – Копиловић – Јасеново брдо и то: Моравска дивизија II. позива на одсеку: Главица – Дебели Цер; Дунавска дивизија I. позива: Бадњине – Камилавка к. 896, а Дунавска дивизија II. позива на својим садањим положајима. Повлачење трупа на положаје на линију: Јолина бреза – Ставе – Совачки кик отпочеће тек у сумрак, а линију Главица – Дубени камен – Дебели Цер – Бадњине – Камилавка – Копиловић – Дренаићски вис – Јасеново брдо, држати и даље као заштитне и предстражне положаје.
6. Осми кадровски пешад. пук остаће за данас у Ставама, као армиска резерва.
7. На означеној линији за одбрану: Јолина бреза – Ставе – Совачки кик – Виловица – Марков биљег – Умови, постојећа утврђења допунити. Команданти дивизија упутиће одмах референте инжињерије са својим пионирским полубатаљонима, те да изрекогносцирају додељене одсеке и одмах предузму све мере, да се утврђивање и уређење положаја попуни и поправи. О резултату њиховог рекогносцирања и предузетим допунама што пре известити.
8. Између трупа одржавати тесну и трајну везу и узајамно се потпомагати, а са армиским штабом бити у непрекидној телефонској вези.
9. Армиски штаб до даљег наређења биће у Ставама.
10. Позадина појединих дивизија и Рогачичког одреда биће:
а) За Моравску дивизију II. позива преко Беломужића на Ваљево;
б) За Дунавску дивизију I. позива преко Причевића ка Ваљеву;
в) За Дунавску дивизију II. позива преко Високе (к. 538) – Марковац к. 565, а
г) За Рогачички одред преко Велике Медведњаче к. 709 – с. Богатић – с. Пријездица.
11. Магацин хране за трупе ове армије биће у Ваљеву. О пријему ове заповести одговорити одмах“.
Продужење Боја код Пецке 11. новембра
Местимична чарка, која је трајала преко целе ноћи 10./11. новембра, већ у зору почела је добијати опредељенији тип.
Око 6 часова борба је почела и код Дунавске дивизије I. позива на Брезаку и код Моравске дивизије II. позива на Кику. Према Брезаку непријатељ је имао успеха, потиснуо је предње делове Дунавске дивизије I. позива испред Брезака, а напад на Кик одбивен је у први мах. Ово су били почетци, а мало затим, око 7 часова, борба се почела јаче развијати. У тај мах стигао је 1. пук II. позива челом код Кика и почео се развијати, заузимајући за одбрану одсеке, које је у јучерањој борби имао. На крајњем левом крилу армије према фронту Дунавске дивизије II. позива непријатељ се почео са Бобија спуштати ка Прослопу. Борба на фронту Моравске дивизије II. позива, која се моментано била стишала, почела се сад са већом жестином развијати. Под заштитом јаке артилериске ватре, са којом је почео обасипати цео положај Моравске дивизије II. позива, непријатељ је развио своју пешадију пред целим фронтом дивизије, бацајући тежиште напада и на даље у правцу Кика, нападајући једновремено и фронт Дунавске дивизије I. позива у правцу Брезака, где се непрекидно водила јака и огорчена борба уз садејство артилерије са обе стране.
У то време, око 9 часова, ангажовала се борба и код предњих делова Дунавске дивизије II. позива на Грединама, а у исто време отпочео је непријатељ са Суводола тући артилеријом Дренаићски вис.
Борба код појединих делова Дунавске дивизије I. позива на Брезаку и код Дунавске дивиз. II. позина на Грединама развијала се поново. Напад непријатељски управљен ка Брезаку одбивен је и непријатељ се повукао ка Коњицу, а дочекан на правцу Гредине од предњих делова Дунавске дивизије II. позива непријатељ се задржао, почео прикупљати испред Гредина, спуштајући се у Драгодолску реку. Али на десном крилу армије код Моравске дивизије II. позива стање је било тешко. Непријатељ, нападајући цео фронт, подишао је под саме положаје Моравске дивизије II. поз. нарочито испред Кика. Једна његова колона, тежећи обухвату десног крила, успела је, да брзо протера коњички ескадрон Моравске дивизије II. позива, који је одржавао везу између десног крила ове дивизије и левог крила Дринске дивизије I. позива. Па како иначе овај међупростор није био ничим огарантован, то је непријатељу сад отворено било веће поље за маневар у правцу десног крила и бока Моравске дивизије II. позива, куда се непријатељ био и упутио, обухватајући дивизију у том правцу и притежући све више десно крило 1. пука II. позива на Кику. Резерава није било никаквих, да се овај непријатељски маневар парира. Пионирски полубатаљон и 2 чете III. позива, који су раније били једина дивизиска резерва, упућени су на Кик и већ око 8 часова били ангажовани у борби заједно са 1. пуком II. поз. Због овако тешке ситуације командант Моравске дивизије II. позива наредио је у 12.10 часова повлачење својих трупа на положаје: Главица – Дубени камен – Дебели Цер: 1. пук II. поз. са десног крила и Дебанжова батерија имали су одступити преко Остружња – Цветиног брда на Главицу (северно од реке Вишње); 2. пук II. поз. са батеријама ешелонираним дуж пута, преко Винове главице – Бобија на Дубени камен, а 3. пук II. позива са Круповим дивизионом, преко Лопатња на Дебели Цер. Но у тренутку, кад је телефоном наређено извршење ове заповести, која је раније већ била трупама достављена, 1. пук II. поз. је напуштао Кик и готово се сјурио у Вучак поток. Непријатељ је одмах почео избијати на Кик, али дочекан ватром батерије и пионирског полубатаљона са прихватних положаја, задржао се и склонио не гонећи чак ни ватром одступале делове 1. пука II. позива. Повлачење центра Моравске дивизије отпочело је тек око 14 часова, а левог крила (3. пука II. позива) са Главице тек око 15 часова. Повлачење центра било је лагано и под борбом, што је стало приличних губитака, а повлачење 3. пука II. позива (левог крила), чији је командант погинуо, те заповест за повлачење пуку није благовремено стигла, било је у почетку појединачно и прилично у нереду, јер је био јако нападнут од стране непријатеља правцем Богдановића и Кокорова. Непријатељ је по избијању на положаје Моравске дивизије II. поз. гонио само ватром, те су трупе, чим су изашле из ватрене свере, убрзо се прикупиле и уредиле. Да би се појачала Моравска дивизија II. поз., код које је овим неуспехом био и морал мало опао, упућен јој је из Става око 15.30 часова и 8. кадровски пешад. пук правцем Врагочаница – Дебели Цер – Дубени камен. Неуспех и повлачење Моравске дивизије морало је пореметити фронт и осталих трупа I. армије, ма да су и Дунавска дивизија I. поз. и Дунавска дивизија II. поз. имале почетних успеха.
Огорчена борба, која се још од јутра водила пред центром Дунавске дивиз. I. позива на Брезаку, развијала се све више у нашу корист. Непријатељ, који је у први мах успео да подиђе под сам Брезак, одбивен је прво у нападу, а затим, против нападом после дуже а упорне борбе, потиснут око 14.30 часова не само од Брезака, него и са Коњица и бачен ка Пецкој. На осталим деловима Дунавске дивизије I. позива, на њеним крилима која су иначе била степенасто повучена у назад (Јаловик и Ива к. 674), пешадиске борбе није било, само наша артилерија што је узела учешћа, потпомажући и продужавајући борбу предњих делова на Брезаку.
Једино градска батерија што у овој борби није учествовала, јер је раније још око 9 часова са Бадњина упућена на Главицу (к. 520) северно од Ставе.
У тренутку, кад је борба код Дунавске дивизије I. поз. престала, отпочела је борба на фронту Дунавске дивизије II. позива. Непријатељски делови раније запажени, да се искупљају између Гредина и Суводола и силазе у Добродолску реку, почели су око 14.30 часова избијати пред Дренаићски вис и напад се убрзо развијао на целом фронту. Борба је трајала све до 17 часова, кад је непријатељ дефинитивно одбивен на целом фронту Дренаићског виса. Тиме је завршена успешна борба на фронту Дунавске дивизије II. позива. Али, због неуспеха и повлачења Моравске дивизије II. позива морале су и остале две дивизије напустити своје досадање положаје и отпочети повлачење по заповести армије ОБр. 2627. Повлачење Дунавске дивизије I. поз. отпочело је око 16.30 часова, одмах дакле за Моравском дивизијом II. позива, јер је непријатељ по избијању на Кик, продужио даље кретање преко Ровајичког брда, грозећи сад боку Дунавске дивизије I. позива, нарочито њеним деловима на Јаловику. Повлачење је извршено на овај начин: под заштитом 9. пешад. пука I. позива и 1 вода артилерије на Иви (674), отпочело је повлачење најпре деснокрилног пука (9. пешад. пука II. поз.) са Јаловика, а затим делова са Брезака. Повлачење је отпочето у потпуном реду. Непријатељ је при првом покрету деснокрилног пука са Јаловика отворио артилериску ватру са Биљевине и Главице, а кренуо на напад у правцу центра, али то ништа није пореметило правилно повлачење главнине. Непријатељ се држао на линији Јаловик – Брезак. Колонски делови упућени су даље на правац Ставе – Ваљево.
Дунавска дивизија II. позива отпочела је повлачење у сумрак око 17.30 час. неузнемиравана од стране непријатеља под заштитом остављених делова на положају Јасеново брдо – Дренаићски вис – Копиловић. Трупе Дунавске дивизије II. позива одступиле су трима правцима: са Дренаићског виса и Јасеновог брда преко Суводања ка Совачком кику; од Дренаићског виса (десно крило) преко Погледала ка Ситарици и од Копилова преко Станине реке. Коњички дивизион упућен је ка Малом Медведнику те да заштити тај правац. Артилериски дивизион одступио је путом преко Станине реке ка Совачком кику. Колонски делови ешелонирани су на правац Ставе – Балиновић – Ваљево.
Моравска дивизија II. позива, која је до 16.30 час. одступила на линију Главица – Вишка – Дубени камен – Дебели Цер, продужила је неузнемиравана од стране непријатеља даље повлачење трима колонама: десном на десно крило – Јолина бреза; средњом ка Јолиној брези, а левом ка Врагочаници. Возови на правцу Причевића механе – Ваљево; 8. кадровски пешад. пук упућен је на одсек Дебели Цер – Дубени камен, те да образује предстражу.
Распоред I. армије ноћу 11./12. новембра био је овакав:
Моравска дивиз. II. позива заузела је одсек: Јолина бреза до Врагочанске реке и то: 1. пук II. поз. и једна пољска батерија десно крило Јолине брезе; 2. пук II. поз. са 2 пољске батерије и 1 Дебанжовом батеријом одсек између Врела и Врагочанске реке, коњички ескадрон на десном крилу за везу са Дринском дивизијом I. позива. Предстража 8. кадровски пешад. пук на линији: Главица – Дубени камен – Дебели Цер.
Дунавска дивизија I. позива заузела је одсек: Врагочаница река – Орловац и то: Десно крило: 9. пук I. поз. са 3 пољске батерије и 1 вод хаубица, од Врагочанице реке к. 515 – Главица до Орнице са предстражом на Баднине; лево крило: 9. пук II. поз. са 2 батерије од реке Обнице до Орловца (536) закључно са предстражом на Камилавци (615). Резерва: 4. прекоброј. пешад. пук I. позива источно позади од Сељака (515). Градска батерија на Сељаку.
Дунавска дивизија II. позива, чији су заштитни делови отпочели повлачење тек око 22 часа, искупљала се целе ноћи на нове положаје и заузела је овакав распоред: На раскрсници путова северозападно од Ситарице: 1 батаљон 5. пука III. поз.; 1 батаљон 10. пука III. позива и 1 батаљон 8. пука I. позива. Иза десног крила Совачког кика: 1 батаљон 8. пука II. позива. На Округлићу: 1 батаљон 8. пука II. позива и допунски батаљон 7. пука II. позива. У резерви иза Совачког кика: 2 батаљона 8. пука I. позива и батаљон резервних Крушевачких трупа; артилерија иза Совачког кика; Дунавски коњички дивизион II. позива на Малом Медведнику; остатак коњице око Ребеља; пионири на утврђивању Совачког кика. Заштитни делови на Копиловцу и Безименој коти.
Непријатељ пред фронтом ове армије задржао се на линији: Кик – Биљевина (предњим деловима на Ровачком брду) – Јаловик – Брезак – Иве и на Марјанској реци. Према прикупљеним податцима, од непријатељских трупа учествовао је против I. армије 16. корпус и то: 13. брдска бригада на правцу: Љубовија – Прослоп – Баре – Гаревина и даље гребеном на Дренаићски вис према Дунавској дивизији II. позива. 16. брдска бригада, правцем Дуго – Рожањ – Крст – Лелеци – Брезјак на фронту Дунавске дивизије I. позива. 3. брдска бригада, преко Кулина – Милетине – Петрине стене – Гуњаци на фронт Бадњине – Биљевина, према левом крилу и центру Моравске дивизије II. позива. 6. брдска бригада, преко Мрамора – Дуги гај – Млађеви – Кик на десно крило Моравске дивизије II. позива. 2. брдска бригада, која се раније налазила на Кошутњој стопи, вероватно да је била у другој линији, а 4. брдска бригада, која је била на Дугој њиви и Осоју, вероватно да је ишла позади Мрамора. То ће бити она колона која је 10. новембра око 13 часова примећена, да се спушта поред Мрамора.
Северно од 16. корпуса оперисао је 15. корпус и то: 12. брдска бригада, правцем Турски гроб – Костајник – Бела црква – Осечина на десно крило Моравске дивизије II. поз. и 10. брдска бригада, преко Гучева – Завлаке на Осечину.
Армиски штаб остао је на Ставама.
Дејство Рогачичког одреда
Рогачички одред под командом пуковника Петра Мишића, који је данас ушао у састав трупа I. армије састојао се из:
18. пешад. пук I. позива; 2 батаљона 8. пешад. пука I. позива; 12. пешад. пука II. позива; 15. прекобројног пешад. пука III. позива; 2 пољска брзометна топа; 2 брдска брзометна топа; 2 Дебанжова брдска топа.
Рогачички одред према ранијој директиви Врховне команде имао је да држи линију: Велики и Мали Медведник – Јабланик – Дебело брдо – Повљен ради упорне одбране правца Рогачица – Ваљево. Овог дана цео одред, сем 18. пешад. пука I. позива и 2 батаљона 8. пешад. пука I. позива, налазио се још на положајима: Боровњак – Запоље – Шарампов ближе Дрини, повлачећи се постепено на линију: Медведник – Повљен; 18. пешад. пук I. позива тек око подне стигао је челом на Јабланик. Један од батаљона 18. пешад. пука I. позива заузео је успут Велики, а други Мали Медведник. Остатак овог пука и батаљони 8. пука I. позива, још су се налазили у то време на маршу ка Јабланику. Непријатељ пред фронтом овог одреда надирао је јако, једном колоном у правцу Боровњака, а другом од Рогачице, ометајући повлачење делова са Шарампова и Запоља.
У циљу јаче прикупљености трупа, армиском заповешћу ОБр. 2657 Рогачичком одреду, чим је ушао у састав I. армије, стављено је у задатак, да заузме и упорно брани положаје од р. Јабланице преко Виловице (864) – Марковог биљега (855) – Умова и даље. Заповест ова послата је команданту Рогачичког одреда око 11.45 час., али већ око 13.45 час. командант одреда извештава, да извршењу ове заповести стоји на путу та незгода, што се његове трупе налазе још на Шарампову и Запољу, и да ће те његове трупе истакнуте напред, тек до ноћи моћи стићи на Дебело брдо. Рогачички одред повлачио се ка Дебелом брду, потискиван постепено непријатељском колоном, која је надирала друмом од Рогачице.
Не одобравајући, да Рогачички одред напусти линију Медведник – Повљен, Врховна команда око 22 часа наредила је, да одред остане и брани досадање положаје, а ако је отпочео повлачење са Дебелог брда, да се понова врати и заузме раније додељени му одсек. Поводом овог у 22.25 час. командант I. армије шаље команданту Рогачичког одреда под ОБр. 2683 заповест ове садржине:
„Према усменом телефонском наређењу Врховне команде, добивеном од пуковника Живка Павловића, Рогачички одред остаће да и даље упорно брани линију положаја: Повљен – Дебело брдо – Јабланик – Мали Медведник, ослањајући се десним крилом на Велики Медведник. Стога наређујем, да командант Рогачичког одреда са трупама, које сад има на Дебелом брду упорно брани овај положај до доласка осталих трупа његовог одреда, које су се већ повукле на позадње положаје, а повученим трупама нареди, да се још у току ноћи врате и пошто пото заузму своје старе положаје. На линији положаја Повљен – Дебело брдо – Јабланик – Мали и Велики Медведник, Рогачички одред осигураваће правац Рогачица – Ваљево и потпуно обезбеђивати лево крило и бок ове армије, док се армија буде налазила на положајима код Става.
У толико се мења моја заповест ОБр. 1657. О пријему и извршењу овог наређења известите ме, а по заузећу означене линије положаја, послати ми одмах и детаљан распоред одреда“.
За даљи рад армије, за случај да и одбрана код Ваљева не успе примљена је данас у 10.40 часова директива Врховне команде ОБр. 6253 која је ниже у целини изнета.
На осталим фронтовима српске војске у току 11. новембра није било ничега значајнијег.