Операције аустриске војске
Овог дана после једне дугачке паузе наступило је понова лепо време. Али је ова радост била кратког века, јер је пред вече опет почела падати киша – верни пратилац гоњења. Сунце није било у стању да осуши земљу у току једног дана; кретање ван путова остало је и на даље мучно и веома заморно, а друмови, због велике употребе и рђавог времена, изгубили су и оно мало тврде подлоге, те су се испроваљивали. Ова неповољна околност, и поред свих напора, знатно је ометала напредовање аустриске војске.
Операције V. армије
У току овог дана трупе ове армије имале су више сукоба са српским заштитницама, којом су приликом заробиле доста војника и запљениле 1 топ.
Дејство Комбинованог корпуса
Наступајући ка Бањанима у току овог дана, трупе овог корпуса гониле су Србе, који су се до Дебрца повлачили делом ка Обреновцу, а делом ка Убу. У току 12. новембра, трупе овог корпуса стигле су: 29. дивизија до Сувог села јужно од Дебрца, а 7. дивизија до с. Крнића јужно од Власанице.
Дејство 8. корпуса
Трупе овог корпуса у току 12. новембра приближиле су се утврђеним висовима: Гомиле (270) – Столице (280) код В. Бошњака на путу Шабац – Коцељево – Ваљево, где се према извештају авијатичара очекивао српски отпор. Али су се Срби већ били повукли, јер им је 13. корпус VI. армије био загрозио левом боку. Трупе овог корпуса заноћиле су 12./13. новембра и то: 21. ландверска дивизија код В. Бошњака, а 9. пешад. дивизија, која се за њом кретала, прикупљала се код Бојића.
Операције VI. армије
У току овог дана лево крило VI. армије (13. и 15. корпус) избило је без борбе до висова западно од пута Шабац – Каменица и то:
13. корпус са 36. дивизијом на Столице (280) а са 42. хонведском дивизијом на Оџино брдо (300).
15. корпус са 1. дивизијом на Вел. Белеге (426), а са 40. и 48. дивизијом код Осечине.
У току овог дана десно крило VI. армије (16. корпус) наступало је под борбом: Комбинована дивизија водила је огорчене борбе на положају Јолина бреза (500), који је био јако утврђен. Ма да је ова дивизија једним нападом око 11 часова успела да заузме предњи положај Брезову главу (494), ипак се главни српски положај одржао. 50. дивизија наступала је и то: 3. брдска бригада, у вези са Комбинованом дивизијом, преко виса Бадњине (517) на лево крило положаја Јолина бреза. У току овог дана бригада је успела да заузме предње положаје испред висова Остењак (493) и Главице (520) северно од Ставе. 15. брдска бригада, која је сменила у првом борбеном реду јако заморену 16. брдску бригаду, наступала је преко виса Копиловић (783) ка Совачком кику (729). 16. брдска бригада, као дивизиска резерва, наступала је за 15. брдском бригадом.
18. дивизија, у свом наступању 12. новембра, наишла је фронтално на утврђене висове и то: 8. брдска бригада према вису Кутањ и Мали Медведник, 13. брдска бригада према Јабланику а 5. брдска бригада и даље води безуспешну борбу код Боровњака, западно од Дебелог брда.
4. брдска бригада (самостална) имала је у току 12. новембра знатног успеха заузевши висове: Шарампов, Просек, Перунику на источној страни пута Рогачица – Ваљево.
Операције српске војске
Операције II. армије
У току ноћи 11./12. новембра трупе ове армије одступале су на новоодређену одбранбену линију, и до сванућа 12. новембра, неузнемиравано од стране непријатеља распоређене су овако:
Тимочка дивизија II. позива од коте 357 до Близанских висова закључно; Моравска дивизија I. позива ојачана 4. пуком I. позива „Стев. Немање“ и 1 батеријом од Близанских висова до Карауле закључно; Тимочка дивизија I. позива од Карауле до Крушика закључно; Шумадиска дивизија I. позива од Крушика до Провалије закључно; Коњичка дивизија на просторији између десног крила и с. Ушћа у циљу извиђања и обезбеђивања бокова и позадине Шумадиске дивизије I. позива и Обреновачког одреда. У току дана – 12. новембра – дивизије су поседале одређене им положаје и утврђивале их, у колико нису били раније утврђени.
У поноћ 11./12. новембра примљена је директива Врховне команде ОБр. 6253, која је горе у целини изнета. У току дана примљена су од Врховне команде ова наређења: ОБр. 6279, по коме војишно слагалиште за II. армију има да буде Лазаревац, а не Лајковац, што је измењено на представку команданта армије. ОБр. 6305, по коме Тимочка дивизија II. позива улази у састав III. армије, што је такође учињено на представку команданта II. армије. У току овог дана командант II. армије издао је ова наређења:
ОБр. 3463
Команданту Коњичке дивизије
„Извештен сам, да се дивизија повукла на линију: Црвена јабука – Пироман. Наредите да дивизија одмах изађе на линију: с. Ушће – Бањани и тек кад буде одатле потиснута, да се постепено повлачи“.
ОБр. 3469
Команданту Тимочке дивизије I. позива
„Поред сталног моста код Лајковца, постоји и понтонски мост. За комуникацију те дивизије одређују се сви путови, који са положаја воде ка тим мостовима“.
Команданту Шумадиске дивизије I. позива
„Понтонски мостови подигнути су на Колубари на путу Скобаљ – Вреоци и код Дабиног брода. Према томе за комуникацију те дивизије одређују се сви путови, који са положаја воде на ове мостове“.
ОБр. 3481
Команданту Тимочке дивизије I. позива
„Овога дана подигнут је још један мост код Белог брода; нека командант употреби и овај мост“.
ОБр. 3482 Одређују се дивизијама детаљнији комуникациски правци: Тимочкој дивизији II. позива на правцу: с. Шушњар – с. Стубица – Старча – Разбојиште и даље до друма Даросава – Калањевци. Моравској дивизији I. позива на правцу: с. Дрен – с. Трбушница – с. Крушевица до Даросаве. Тимочкој дивизији I. позива на правцу: с. Барошевац – с. Црљенци – с. Рудовци до Даросаве. За пребацивање возова преко Колубаре, служиће се Тимочка дивизија II. и Моравска дивизија I. позива мостом код Словца, Тимочка дивизија I. позива мостом код Лазаревца и Белог брода, а Шумадиска дивизија I. позива мостовима код Дабиног брода и Скобаља.
У 15.30 часова командант Тимочке дивизије II. позива извештава, да му се 14. пешад. пук II. позива тешко и слабо прикупља. Нема команданта пука пуковника Гаврила Јевтића, те моли, да се за овај пук одреди командант и скрати фронт дивизије на новој одбранбеној линији. Обзиром на овако стање командант армије наређује, да Јадарски четнички одред остане код ове дивизије, о чему је извештен командант Моравске дивизије I. позива.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
У току ноћи 11./12. новембра, трупе ове дивизије одступиле су на новоодређену одбранбену линију, неузнемиравано од стране непријатеља. У току дана 12. новембра, вршено је поседање положаја: кота 357 – Близански висови. Заостали војници на маршу, великим делом су се прикупљали код својих јединица на положају. О непријатељу, са којим је синоћ прекинут додир, у току дана није се ништа дознало, само се у 16.45 час. чула топовска паљба у правцу Вел. Бошњака, која је трајала 20 минута. У 21.50 часова примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 3488 ове садржине: „По наређењу Врховне команде ОБр. 6305 од данас, та дивизија још вечерас излази из састава ове армије и улази у састав III. армије“.
Дејство Моравске дивизије I. позива
Трупе ове дивизије одступиле су ноћу 11./12. новембра на новоодређене положаје неузнемиравано од стране непријатеља. У току дана 12. новембра, пристизали су заостали делови; вршено је рекогносцирање и поседање положаја. Командант дивизије лично је издавао упуства и усмене заповести о изради и довршењу утврђивања, начину одбране и узајамном потпомагању. У 9 час. дошао је помоћник начел. штаба Тимочке дивизије II. позива на Близанске висове за обавештење, где ће се ухватити веза између обеју дивизија? Показано му је место (на путу Коцељево – Ваљево), где ће бити лево крило ове дивизије.
До 18 часова додира са непријатељем није било, нити се имало каквих извештаја. Веза на крилима била је ухваћена и чврсто се одржавала. За све то време живо се радило на утврђивању и рашчишћавању предтерена, а путовима који воде за Лазаревац пролазила је маса избегличких кола.
У 18.20 часова добивено је наређење команданта II. армије ОБр. 3482 у овоме: „Ради лакшег снабдевања и исхране као и одмора стоке наређујем: да командант задржи само део колонских возова и установа, који му је неопходно потребан, а све остале да ешелонира на десну обалу Колубаре“. Према овом наређењу, ешелонирани су делови овако: 1. степен колонске коморе у Трбушницу, а 2. степен у Даросаву. Трупне коморе свих јединица у Забрдицу. Дивизиско завојиште на к. 311, а један део мунициске колоне (за прву попуну) код Диваца. У исто време добивено је ово извешће од команданта 4. пешад. пука I. позива „Ст. Немање“ ОБр. 745: „Официрска патрола која је послата да види, да ли на путу Коцељево – Ваљево има још коморе и кола, известила је: „Последњи делови коморе и кола Тимочке и осталих дивизија прошли су, и за 1 час друм ће бити очишћен од возова. Нема ни 1 каре ни топа. Митраљези Тимочке коњице прођоше сада, остали возови и збегови упућени су за Уб“.
У 18.35 часова командант 4. пешад. пука I. позива „Ст. Немање“ јавља: „Функција Моравског коњичког пука престала је због постављања предстража овог пука. Молим да му се одреди друга улога“. Под ОБр. 1706 наређено је команданту 4. пешад. пука I. позива „Ст. Немање“: „Наредите да се коњички пук повуче позади левог крила. Штаб коњичког пука да буде заједно са штабом тога пука“.
У 22.45 часова командант коњичког пука под ОБр. 195 извештава: „Официрска патрола са правца Коцељево – В. Бошњак у 7.30 часова јавља: „При улазу у с. В. Бошњак наишао сам на једну непријатељску патролу од 10 пешака и 5 коњаника, која се кретала главним друмом ка Коцељеву. У исто време приметио сам још две патроле у јачини од по 6 пешака, једна се кретала друмом од В. Бошњака који води преко Стубице ка Коцељеву, а друга се креће путом који скреће испред села Бошњака лево ка Свилеуви. Веће колоне још се не појављују. Дознао сам од становника, који су још заостали по селима, да се један непријатељски ескадрон са митраљезима и до једне чете пешака видео у 6 часова на месту, где се јуче налазило десно крило Тимочке дивизије II. позива. Куда су се кренули не знају, ја их још нисам приметио“.
Овога дана почео је снег да пада и да се топи, те је због тога блато постало још веће. Путови су врло рђави, довоз хране и потреба врло отежан. Људи већ осми дан нису имали кувано јело. Одступање без борбе врло рђаво утиче на морал трупа, који је ипак добар. Физичка и морална депресија већ се доста јако осећа и код официра и војника, па и код старог ђенерала Гојковића, команданта ове дивизије, који је због јаке заморености од штрапаца, целе вечери и ноћи, лежао од малаксалости срца.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
У току ноћи 11./12. новембра трупе ове дивизије одступале су на положаје на нову одбранбену линију: Караула (к. 302) – Крушик, неузнемиравано од стране непријатеља. Повлачење је завршено 12. новембра до 11.30 часова и одмах предузето поседање положаја по заповести команданта дивизије ОБр. 1344 која гласи: „Пошто је дивизија по наређењу команданта II. армије ОБр. 3448 од 11. тек. месеца извршила одступање на положај Караула (к. 302) – Крушик, то ће одмах извршити поседање и спрему положаја за упорну одбрану. Стога наређујем:
1. Десни одсек (20. пешад. пук I. позива, 4. и 6. батерија Тимочког артилер. пука и 1 вод хаубице. Свега 4 батаљона и 10 оруђа), поседа и најупорније брани одсек положаја почев са котом 175 (Крушик) па у лево до слова „Р“ од речи „Тврдојевац“ (700 метара североисточно од триангулационе пирамиде). Лево ухватити везу са трупама средњег одсека а десно са трупама Шумадиске дивизије I. позива на Вучаку.
2. Средњи одсек (14. пешад. пук I. позива, 3. и 5. батерија Тимочког артилер. пука и 1 вод хаубице. Свега 4 батаљона и 10 оруђа), поседа и најупорније брани одсек положаја од места где се налази слово „р“ од речи „Тврдојевац“ (700 метара североисточно од триангулационе пирамиде) па у лево до јужне ивице шумице југозападно од коте 175 (секција „Каменица“ старо издање). Лево ухватити везу са трупама левог одсека, а десно са трупама десног одсека.
3. Леви одсек (15. пешад. пук I. позива и 1. и 2. батерија Тимочког артилер. пука. Свега 3 батаљона и 8 оруђа), поседа и најупорније брани одсек положаја од јужне ивице шуме, која се налази југозападно од коте 175 (секција „Каменица“ старо издање) па у лево до Карауле (кота 302) искључно. Десно ухватити везу са трупама средњег одсека а лево са трупама Моравске дивизије I. позива на Караули.
4. Општа (дивизиска) резерва (13. пешад. пук I. позива, 1. и 2. батаљон 6. пука III. позива и пионири ове дивизије. Свега 6 батаљона), налазиће се југоисточно од с. Тврдојевца на левој обали Кладнице реке (између „л“ и „а“ од речи „Кладница“). Командант опште резерве и командант 6. пука III. позива и сви команданти батаљона из опште резерве упознаће се одмах са појединим одсецима положаја и најкраћим правцима до њих, те да би могли у свако доба са својим јединицама прићи свим деловима положаја.
5. Командант коњичког пука извиђаће помоћу својих официрских патрола и одржавати додир са непријатељем на фронту између Калиновице реке и греде Јаутина – Близански висови – Караула. Командант коњичког пука са главнином коњичког пука биће у с. Памбуковици. У случају да буде принуђен на повлачење, повућиће се позади Крушика.
6. Команданти одсека, по пријему ове заповести, упутиће све раније придате им коњанике из дивизиског коњичког пука, команданту пука који се сад налази код опште резерве.
7. Команданти одсека предузеће одмах што журније утврђивање и спрему положаја за упорну одбрану, а у смислу већ издатог усменог упуства.
8. Да би се што пре очистио предтерен испред десног одсека, командант опште резерве ставиће два батаљона 6. пука III. поз. команданту десног одсека на расположење ради поменутог рада. Док се овај посао не сврши та два батаљона 6. пука III. позива остаће преко дана на раду на десном одсеку, а на преноћишту ће бити код опште резерве.
9. Командант инжињерије ове команде ставиће на расположење командантима одсека сразмеран део пионира и алата за утврђивање; у исто време командант инжињерије ће лично, а у споразуму са командантима одсека настати, да се утврђивање положаја изврши што јаче и потпуније.
10. Команданти одсека постараће се, да се изрекогносцирају, поправе и обележе комуникације за везу положаја са позадином.
11. Дивизиско завојиште (болничарска чета и санитетска колона) налазиће се код Кладничке механе. 2. пољска болница биће у Лајковцу: 3. и 4. пољска болница биће у Лазаревцу; 1. пољска болница остаје и даље на расположењу начелника санитета II. армије, о чијем ће ме месту известити одмах референт санитета ове дивизије.
12. Борбени део 1. степена колонске коморе налазиће се на друму Уб – Лајковац спрам к. 135 (јужно од с. Руклада).
13. Трупна комора налазиће се на северозападном излазу с. Лајковца (јужно поред друма).
14. Први степен колонске коморе (мунициска колона и 3. одељење профијантске колоне) налазиће се јужно од села Петке поред друма.
15. Други степен колонске коморе (профијантска колона, пекарска чета са пољским пекарницама, покретна артилериска радионица, 3. и 4. пољска болница и марвена болница) биће у Лазаревцу и око њега, а на местима које буде коме делу одредио командант колонске коморе.
16. Дивизиски штаб и војна пошта биће на северном делу с. Гвозденовића на путу који од Тврдојевца води за Гвозденовић. Команданти одсека и командант опште резерве успоставиће што пре телефонску везу са дивизиским штабом. Командир дивизиског телеграфског одељења устројиће телефонску везу овог штаба са штабом II. армије и одржаваће непрекидну телефонску везу са армиским штабом и командантима одсека и резерве.
17. О пријему ове заповести одговорити одмах“.
Због тога што је повлачење артилерије на положај ишло доста тешко, као и због рђавих путова закрчених избеглим становништвом, командант дивизије издао је наређење ОБр. 1348 командантима одсека ове садржине: „За обезбеђење и задржавање непријатеља што даље од положаја истурите предстраже најмање на 1.500 м. од одбранбене линије унапред“. У 12 часова са ОБр. 1343 извештена је армија, да је дивизија стигла на одређени одбранбени одсек на десној обали Уба данас до 11.30 час. неузнемиравано од стране непријатеља. О непријатељу нема још ннкаквих података.
У 20 часова од једне коњичке патроле примљен је извештај писан у 10 часова у Туларима (Дебело брдо): „Приметио сам непријатељске коњичке патроле у јачини 6 коњаника и 2 пешака у правцу Свилеува – Тулари. У правцу Крнуле – Јаловик приметио сам непријатељску пешадију у јачини до 2 чете с бојном комором. Од села Јазовника одвојио се 1 вод непријатељских пешака и спустио се у поток испод истог села хватајући косу Дебелог брда, а остатак тих чета упутио се ка Кожухару“.
Од друге официрске патроле добивен је извештај писан у 9.45 час. источно од Коцељева: „Са положаја где је била наша дивизија повукли су се и последњи делови. Јутрос у 7.50 часова повукао сам се и кренуо за Баталаге. Непријатељ је јуче био у Јазовнику и запалио школу и куће. Наступа на Брдаричке положаје. Око 9 час. непријатељ је био подигао балон више Јазовника. Кад сам био на коти 242 – Каменик око 9 часова, наишао сам на избеглице – бежанију и том приликом су ми причали, да је непријатељска коњица јачине више од 1 пука стигла комору и заробила велики број кола, људи, жена и деце, па чак и војнике, који су се враћали са положаја и ишли ка Коцељеву. Напали су их с десног бока Каменице и Суботице. Других података немам“.
Овога дана примљена су ова наређења команданта армије: ОБр. 3469 и ОБр. 3481, а која су наређења горе изнета. Стање здравља је добро, но војници су због ноћних маршова, тешког снабдевања, рђавог времена и великог штрапаца јако изнурени; морал је поколебан, а нарочито код 13. пука.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
У току ноћи 11./12. новембра трупе ове дивизије одступиле су на нову одбранбену линију, неузнемиравано од стране непријатеља. У току дана 12. новембра трупе су довршавале утврђивање положаја и отпочети су радови на мостобрану код Дабаног брода и Скобаља. У 0.15 часова од команданта армије примљено је наређење ОБр. 3462, којим одобрава рушење мостова на Тамнави и Убу.
У 1 час у Кладничкој механи са ОБр. 2169 издато је наређење команданту коњичког пука: „Извештавате се ради знања, да је наређено команданту Шумадиског пионирског полубатаљона да минира све мостове на р. Тамнави и Убу, а на путу Црвена механа – Уб, и да ће рушење њихово имати да се изврши тек пошто последња патрола из заштитнице преко њих прође, стога ћете наредити, да кад и последња патрола преко ових мостова пређе, да писмено извести остављене минере, те да ови могу ове мостове порушити“.
У 4.10 часова командант 11. пука са ОБр. 620 јавља: „Са пуком сам стигао у 0.15 часова на одређени положај и посео га“. У 6.30 часова командант 10. пука са ОБр. 402 јавља: „Извештавам команданта, да сам додељени ми одсек од изворног дела потока испод села Крнића па лево до Цигана – 20. пешад. пука – поделио на два пододсека и посео са два батаљона, а два су ми батаљона у резерви. Пододсецима су додељени по два митраљеза. Непријатељска извиђачка омања одељења (1 ескадрон коњице) налазе се на 2 – 3 км. испред фронта, наша је артилерија са неколико метака гађала и реперисала терен. Положај утврђујем. Борбе није било“.
У 7.35 часова од команданта II. армије примљено је наређење ОБр. 3469 о подигнутим мостовима на Колубари, које је горе изнето. На основи овога наређења, командант дивизије са ОБр. 2171 у 9 часова наредио је:
Команданту колонске коморе – Дубрава
„Борни део 1. степена колонске коморе крените одмах са досадашњег места преко с. Рукладе и убивакујте га код с. Д. Јабучја, а на путу који пролази западном страном села. Правац комуницирања са Лазаревцем да буде преко понтонских мостова на Колубари код Дабиног брода – Скобаља. О овоме командири пуковских трупних комора да известе и своје пукове“.
Командиру Шумадиске болничарске чете
„Преместите завојиште одмах путом преко Мургаша на десну обалу реке Кладнице и поставите га код раскрснице путова западно од „Виш“, где да дође и дивизиска санитетска колона“.
У 7.30 часова командант коњичког пука са ОБр. 2172 из Вуконе јавља: „Непријатељ, дознавши од коњичких патрола да су наши ровови празни, кренуо се са пешачким деловима и нешто коњице и заузео Суво село. Задржаћу га код Вуконе, а затим код Трифунових ливада. Кад раздани, видећу му јачину“. У 8.15 часова командант коњичког пука јавља: „До овог момента непријатељ није предузимао никакав покрет унапред, сем што је једна патрола дошла на 100 м. од нашег утврђеног положаја и у галопу вратила се“.
У 9.15 часова командант дивизије са ОБр. 2173 шаље извештај команданту армије ове садржине: „Командант Шумадиског дивизиског коњичког пука из Сувог села у 2.30 часова јавља, да непријатељ није предузео никакав покрет унапред. Исти командант из Вуконе у 3.30 час. јавља, да је непријатељ кренуо са пешадиским деловима и нешто коњице и да је заузео Суво село. Командант 11. пука дошао је на одређени му положај у 0.15 часова“.
У 9.20 часова командант 10. пука са ОБр. 403 јавља: „Са одредом сам стигао у с. Трњаци у 8 часова. Сви возови заштите још нису стигли. Војнике сам распоредио у бивак и очекујем даље наређење“. У 14.10 часова командант дивизиског коњичког пука са ОБр. 376 јавља: „Непријатељ је у 10.15 часова са нешто коњице и до 3 чете пешадије заузео с. Бањане. Ватром нисам могао спречити непријатељу надирање, јер бих тукао наше избеглице, а исте би тукао и непријатељ, а отварањем ватре могао бих га још више раздражити на покољ избеглица; једино га задржавам појавом нашом. У 8.40 часова чула се артилериска ватра у правцу Коњичке дивизије. Идем на одређени положај, а патроле за везу са непријатељем оставио сам“.
У 14.45 часова командант дивизије са ОБр. 2179 наредио је команданту Шумадиског дивизиског коњичког пука: „Вод митраљеза тога пука упутите одмах команданту 12. пука I. позива, који је са пуком посео положај од р. Провалије па у лево. Десно ухватите везу са Коњичком дивизијом, коју одржавати што тешње између Коњичке дивизије и 19. кадров. пука, који је код с. Шарбани. Са патролама одржавати што тешњи додир са непријатељем испред целог фронта дивизије од Шарбани – Крушика, а нарочиту пажњу обратити на правац од Црвене јабуке. Дивизиски штаб биће у близини моста преко Кладнице реке, поред пута који од с. Мургаша води за Д. Јабучје“.
Командант 12. пешад. пука извештен је, да му се упућује вод коњичког митраљеског одељења и 4. батаљон 6. пука III. позива. Вођа самосталне официрске патроле са Умке од 10.20 часова јавља: „Непријатељска коњица у јачини 1 вода ушла је у 4 часа, а пешадија у 7 часова у с. Крнић и Јазовик. У правцу Кожухари крстаре мање коњичке патроле, а за њима наступа пешадија развијена, јачину нисам могао оценити.
У 17 часова командант дивизије са ОБр. 2184 издао је заповест за поседање положаја: Провалија – Уб – Крушик ове садржине: „Према наређењу Врховне команде ОБр. 6247 и команданта II. армије ОБр. 3448 од 11. тек. месеца Шумадиска дивизија I. позива има да поседне и брани положај: Провалија – Уб – Вучак – Крушик. Десно се налази Коњичка дивизија са придатим јој трупама III. познва, која има да извиђа просторију од десног крила ове дивизије до Ушћа – левог крила Обреновачког одреда, осигуравајући у исто време десни бок и позадину ове дивизије, а лево се налази Тимочка дивизија I. позива на линији: Тврдојевац – Караула. Према овоме, а у вези мог наређења ОБр. 2162 од 11. тек. месеца за поседање одређеног положаја овој дивизији наређујем:
1. Коњица, командант ппуковник Петар Саватић (Шумадиски дивизиски коњички пук I. позива), да се постави на десном крилу дивизије код с. Шарбани са задатком да штити десни бок дивизије и да одржава што тешњу везу између крајњег десног крила ове дивизије (19. кадров. пешад. пук) и Коњичке дивизије (2. коњичке бригаде); са патролама да одржава што тешњи додир са непријатељем испред целог фронта дивизије и прати му сваки покрет, а нарочиту пажњу обратити на правац који води од села Црвена јабука ка селу Шарбани. На случај потребе, да би се непријатељу отежао прелаз преко Тамнаве и Уба одређени минери порушиће све мостове како оне на друму Врело – Уб, тако и оне код Црнене јабуке преко Тамнаве и онај преко Уба којим води пут од Црвене јабуке на Шарбани; ово извршити онда, кад и последње наше патроле буду прошле преко њих на десну обалу Тамнаве, односно реке Уба. Један вод свога митраљеског одељења одмах упутити команданту 12. пука I. позива, код кога ће остати до даљег наређења.
2. Десни одсек, командант ппуковник Милован Ивановић (12. пешад. пук I. позива, 19. кадров. пешад. пук, 3 пољске брзомет. батерије и 1 Дебанжова пољска батерија. Свега 7 батаљона и 16 топова), поседа и брани положај од с. Шарбани до потока који утиче у реку Уб у висини села Богдановице (који протиче поред слова „б“ од наслова варошице „Уб“). Нарочиту пажњу обратити на правац од Црвене јабуке за село Шарбани.
3. Средњи одсек, командант ппуковник Војислав Томић (11. пешад. пук I. позива, 2 пољске брзометне батерије и 1 вод Дебанжове батерије. Свега 4 батаљона и 10 топова), поседа и брани положај од потока који утиче у р. Уб у висини с. Богдановице па преко варошице Уба до потока, који са Вучака (к. 173) тече право на север и улива се у реку Уб више воденице. Варошицу Уб удесити и посести за што упорнију одбрану.
4. Леви одсек, командант ппуковник Добросав Миленковић (19. пешад. пук I. позива, 3 пољске брзометне батерије и 1 хаубичка батерија м. 97 г. Свега 4 батаљона и 16 топова), поседа и брани положај Вучак – Крушик од потока који са Вучака (к. 173) тече право на север и утиче у р. Уб више воденице, па до потока између Крушика и с. Тврдојевца.
5. Општа резерва (10. пешадиски пук I. позива), да се постави позади десног одсека код западних кућа села Стубленице и извиди све путове који воде ка појединим одсецима.
6. Пионирски полубатаљон са 4. батаљоном 6. пука III. поз., четама последње одбране и водом минера, да одмах отпочне израду мостобрана, а на простору с. Г. Јабучје – Скобаљ за заштиту понтонских и осталих мостова преко Колубаре до Дабиног брода и Скобаља (између села Скобаља и Вреоца), а по упуствима команданта дивизиске инжињерије. Сем тога, код оба понтонска моста и свију осталих мостова поставити страже из чете последње одбране, која је наоружана турском брзометном пушком, ради одржавања реда. Поред овога постојеће путове од тих мостова, који воде како ка трупама тако и ка Лазаревцу, оправити и нове потребне просећи за што угоднији саобраћај.
7. Болничарска чета да подигне дивизиско завојиште на левој обали Кладнице реке, а на раскрсници путова од села Мургаша и Стубленице за село Јабучје.
8. Санитетска колона код дивизиског завојишта.
9. Све три пољске болнице (1. 2. и 4.) код Лазаревца.
10. Све трупне коморе да буду поред сеоског пута који води западном страном Г. и Д. Јабучја, а на десној обали Враничиног потока. Но команданти пукова могу са својом трупном комором располагати и постављати је и ближе, позади својих пукова.
11. Борни део 1. степена колонске коморе, да се убивакује поред пута који води западном страном с. Г. Јабучје у висини истог села. Инжињерска алатна колона у прво време у колико је потребно да буде код села Вреоци.
12. Остатак 1. степена колонске коморе и 2. степен у Лазаревцу.
13. Дивизиски штаб, телеграфско одељење и војна пошта биће у селу Паљуви код школе.
14. Командант дивизиског телеграфског одељења настаће, да се што пре подигне телефонска линија за везу дивизиског штаба са штабом II. армије у Бајевцу; Тимочком дивизијом I. поз. у Гвозденовићу и Коњичком дивизијом у селу Бргуле. Команданти пукова везаће се одмах телефоном са дивизиским штабом, која веза да буде што сигурнија и сталнија. Поред овога пукови ће одржавати што тешњу међусобну везу, а 19. пешадиски пук I. позива лево још и са Тимочком дивизијом I. позива. Одређене положаје утврдити што јаче, а постојећа утврђења допунити. Командант артилериског пука наредиће да се извиде погодни путови на положају за случај потребе груписања већег дела артилерије на који одбранбени одсек. У прво време трупне коморе које доносе храну трупама, пошто је издаду, у повратку да свраћају у Уб код начелника војне станице и да храну из Убског слагалишта као и остале потребе одвлаче у позадину за првенствено снабдевање своје команде и пуњење ручног дивизиског слагалишта. Пошто се на Колубари налазе стални и понтонски мостови код Дабиног брода и Скобаља, то су и комуникације које од положаја воде преко оба ова моста додељене овој дивизији, према томе трупе десног одсека, коњичког пука и општа резерва, комуницираће од положаја преко села Стубленице – Радљева и моста на Колубари код Скобаља; трупе средњег одсека, преко села Трњанци – Г. Јабучја и моста код Дабиног брода, а трупе левог одсека преко села Мургаша – Г. Јабучја и моста код Дабиног брода. Пошто ће армија на одређеним јој положајима предузети одсудну одбрану, то и трупе ове дивизије своје положаје имају да бране до последње моћи. Војишно слагалиште хране и муниције у Лазаревцу. Поједини називи узети су са секције Уб (новог издања). О пријему ове заповести одговорити“.
У 21.50 часова примљено је наређење ОБр. 3482 команданта армије, а које је горе изнето у целости.
У 23.15 часова командант дивизије извештава команданта Тимочке дивиз. I. поз. у с. Гвозденовић: „Са левим крилом Шумадиске дивизије I. поз. посео сам Крушик закључно. По извештају команданта левог одсека, 19. пешад. пука I. позива, веза са десним крилом Тимочке дивизије I. поз. ухваћена је само патролама. Остао је непоседнут један ћувик у дужини 800 м. између Тврдојевца и Крушика, који треба да поседну трупе те дивизије. Молим команданта, да тај ћувик поседне својим трупама и нареди, да се са мојим левим крилом ухвати што тешња веза“.
У 23.55 часова командант дивизије извештава команданта армије: „Са дивизијом посео сам одређени ми положај са Крушиком закључно. По извештају мога команданта левог одсека -19 пешад. пука I. позива, између мога левог крила и десног крила Тимочке дивизије I. поз. остао је непоседнут простор са ћувиком у дужини око 800 метара, који треба да поседне Тимочка дивизија I. позива. Веза са Тимочком дивизијом I. позива ухваћена је само помоћу патрола. Умолио сам команданта Тимочке дивизије I. поз., да тај простор и ћувик поседне и са мојим левим крилом ухвати што тешњу везу. По извештају команданта коњичког пука непријатељ је данас у 10.15 час. са нешто коњице и до 3 чете пешадије заузео с. Бањани. На положају се допуњују утврђивања, а започети су радови и на мостобрану за заштиту осталих понтонских мостова код Дабиног брода и Скобаља. Према наређењу ОБр. 3432 од вечерас наредио сам рекогносцирање правца: Волујак – Стрмово – Равањ (к. 315) – Медведњак – 365 – Даросава и према потреби оправку пута, да бих наредио ешелонирање непотребних возова. За радну снагу узео сам све мештане из околних села“.
У 23.30 часова командант дивизије са ОБр. 2187 команданту 12. пешад. пука: „Батаљон 6. пешад. пука III. позива упутите 13. тек. месеца команданту пионирског полубатаљона на „Виш“ за фортификациске радове“.
У току данашњег дана стигли су пуковима рекрути.
Дејство Коњичке дивизије
У току ноћи 11./12. новембра трупе ове дивизије биле су у повлачењу на линију одређену заповешћу команданта Коњичке дивизије ОБр. 1745 од 10. новембра.
У 23.25 часова 11. новембра добивено је наређење ОБр. 3463 од команданта II. армије ове садржине: „Да се Коњичка дивизија задржи на линији: Ушће – Бањани и тек под притиском да се повуче“. Према оваком наређењу командант Коњичке дивизије решио се, да са трупама своје дивизије заузме положаје на десној обали р. Вукодража а на линији: Ушће – Дрен – Орашац – Вукићевица – Бањани и на тај начин затвори све правце непријатељског наступања који изводе у десни бок и позадину Шумадиске дивизије I. поз., заштићавајући у исто време и леви бок Обреновачког одреда. За извршење овог плана издата је заповест ОБр. 1747 ове садржине: „Командант 1. и 2. бригаде са придатим трупама држаће линију и то: 1. бригада десну обалу реке Вукодража од Ушћа до Белог брода, а 2. бригада са придатим трупама III. позива Бели брод – с. Бањани“. Ова је заповест доцније у неколико измењена, када су неке трупе Обреновачког одреда заузеле линију р. Вукодража од Ушћа – Јасике.
У 12.17 часова 12. новембра, добивен је извештај од команданта 2. бригаде ОБр. 385, да се код с. Ушћа налази 1 чета 7. пешад. пука II. поз. и да води борбу, а 4. батаљон истог пука налази се на Дренском положају. Ове су трупе биле из Обреновачког одреда.
У 14 часова непријатељ је отпочео напад предњим деловима на положаје на десној обали реке Вукодража, које су браниле трупе 1. коњичке бригаде и 4. батаљон 7. пешад. пука II. позива; борба се са пуном жестином водила до 16 часова. У одбијању напада учествовала је и 2. коњичка бригада. Непријатељ је претрпео знатне губитке, те је развио из позадине знатне снаге, због чега се Коњичка дивизија морала повући на згодније положаје: Мојсиње – Прека међа – Стрмно – Богојевац – Орашац и источну ивицу с. Бањани. Непријатељ је вршио напад са 1 пуком пешадије, 2 батерије и 1 ескадроном коњице. Ове трупе су били делови непријатељске дивизије (из 17. корпуса), која је упућена правцем, којим је се Коњичка дивизија повлачила, свакако у циљу, да пресече комуникацију Уб – Обреновац и да загрози десном боку и позадини Шумадиске дивизије I. позива (II. армији), као и у циљу осигуравања левог бока својих трупа, које су наступале према фронту II. армије. Трупе Коњичке дивизије борећи се тога дана на положајима на десној обали реке Вукодраже успеле су, да непријатеља за тај дан задрже и осигурају десни бок II. армије, стварајући јој потребно време, да се на овој линији уреди и положаје утврди, а тако исто и Обреновачком одреду, да се у реду повуче. У овој борби били су ови губитци: Погинуо је мајор Милан Стевановић и поручник Милан Дрндаревић и 5 каплара и редова; рањено 5, нестало 2; рањен командир ескадрона мајор Жујевић. Коња: погинуло 5, рањен 1, угинуло 3. Утрошено: 115 шрапнела и 15.820 метака митраљеских и карабинских.
У 21.50 часова командант Коњичке дивизије са ОБр. 1764 известио је о овоме команданта II. армије.