Операције аустриске војске
Јако падање снега овог дана ометало је у знатној мери дејство артилерије, те се није могло напредовати како би требало.
Операције V. армије
Дејство Комбинованог корпуса
Пошто су се српске трупе на фронту овог корпуса повлачиле делом ка Обреновцу а делом ка Убу, то су и трупе овог корпуса, са фронта Дебрц – Суво село – Крнић, кренуте овог дана ка фронту: с. Ушће – с. Бељин – Бањани и то: 104. ландштурмска бригада наступала је од Дебрца за гонећим одредом пуковника Хофаса, који је у своме наступању дуж реке Саве наишао на јако поседнуто с. Ушће. Уз садејство ове бригаде, ово је село у току 13. новембра заузето. 29. пешад. дивизија наступала је од Сувог села ка с. Бељину, где је са бескрајним тешкоћама успела да стигне у току 13. новембра. 7. дивизија наступала је од с. Крнића друмом ка Бањанима, где је у току дана са главнином стигла. Њена претходница истурена је нешто напред и образовала предстражу према с. Врело.
Дејство 8. корпуса
Трупе овог корпуса продужиле су овог дана наступање ка Убу и то: 21. ландверска дивизија која је наступала преко Гомиле груписала се у току овог дана на положају: Умка (222) – Дебело брдо (225) западно од Бањана. На десној обали реке Тамнаве видео се са ових положаја велики логор српских трупа и коморе, на који је артилерија ове дивизије изненада осула јаку ватру. Срби су се нагло повукли у јужном правцу иза виса Каменик (242). Гоњење није вршено, јер би дивизија у том случају изашла из свог маршевског правца ка Убу, а тиме би и 8. корпус још више изостао у односу на Комбиновани корпус. 9. дивизија, која се од с. Бојића већином кретала преко поља, напредовала је врло споро и заноћила је 13./14. новембра код Великог Бошњака.
Операције VI. армије
У току овог дана лево крило ове армије (13. и 15. корпус) стигло је на линију: Коцељево – Каменица. Према овоме крилу армије Срби су се налазили очигледно са јаким снагама, тако:
13. корпус успео је да стигне са 36. дивизијом до Коцељева, а са 42. дивизијом до с. Бреснице југозападно од Коцељева.
15. корпус: 1. дивизија добила је задатак да заузме с. Осладић и да упути 7. брдску бригаду ка Каменици у помоћ Комбинованој дивизији 16. корпуса, а са 9. брдском бригадом да остане код Осладића у корпусној резерви; 40. и 48. дивизија, крећући се од Осечине двема колонама ка селу Оглађеновцу, стигле су предњим деловима са обе стране овог села, а затим се развиле за борбу против Срба, који су држали вис Јаутину (470) и били спремни за енергичан отпор.
16. корпус, као десно крило VI. армије, водио је на своме фронту борбе и то: Комбинована дивизија борила се огорчено на фронту: Каменица – Јолина бреза. Покушан је обилазак Каменице са севера, али је то спречено јаком српском артилериском ватром са виса Радија (393) јужно од Каменице. Око 14 часова заузета је најзад Јолина бреза, а са доласком 7. брдске бригаде 1. дивизије 15. корпуса, пала је и Радија. Срби су се хитно повукли на нов положај југоисточно од Каменице иза Каменичког потока, где су се уредили за нови отпор. 50. и 18. дивизија, гониле су српске трупе које су сад поселе положај: Совачки кик – Кутањ (код с. Ребеља) – М. Медведник – Јабланик – Боровњак у циљу одбране пута Рогачица – Ваљево. На овом положају била је вероватно Дунавска дивизија II. позива и делови Шумадиске дивизије II. позива из Ужичке војске. У току овог дана 50. дивизија је нападала са 3. брдском бригадом висове: Сељак (545) – Орловица (533) источно од Ставе, али је наишла на врло велике тешкоће. Тако исто, узалуд су били покушаји 15. брдске бригаде у нападу на Совачки кик, и ако је напад потмомаган и са 16. брдском бригадом; 18. дивизија пак, потпуно је застала према фронту: Кутањ – М. Медведник – Боровњак, на коме су Срби давали снажан отпор.
4. брдска бригада (самостална) избивши прошлог дана на пут Рогачица – Ваљево – код Шарампова северно од Рогачице, упутила је у току 13. новембра један одред друмом ка Дебелом брду у помоћ 5. брдској бригади 18. дивизије, која води борбу на Боровњаку, и већим делом кренула се у напад на српске трупе, које су се утврдиле на вису Јасеновац североисточно од Рогачице.
Операције српске војске
Операције II. армије
Ноћ 12./13. новембра на фронту ове армије прошла је на миру. У току 13. новембра све трупе ове армије остале су на својим положајима на којима су биле и 12. новембра сем Коњичке дивизије, која је због јучерашњег непријатељског напада одступила на линију: Мојсиње – Прека међа – Стрмово – Богојевац – Орашац – Бањани.
Наређење команданта II. армије ОБр. 3538
Командантима Шумадиске, Тимочке и Моравске дивизије I. позива
„Досадањим кретањем противника према фронту ове армије утврђено је, да његова слабија одељења прикивају армију за положај, а да се главна снага групише на другом крају. Да би се по наређењу Врховне команде сазнало право стање наређујем:
Да команданти: Шумадиске, Тимочке и Моравске дивизије I. позива оставе на положајима као посаду до једног пука пешадије са потребном артилеријом, а да са осталом снагом своје дивизије предузму наступање напред, потискујући противника, и то:
1. Шумадиска дивизија I. позива правцем: Уб – Бањани.
2. Тимочка дивизија I. позива правцем: Тврдојевац – Памбуковица – Новаци главном, и Тврдојевац – Трлић споредном колоном.
3. Моравска дивизија I. позива правцем: Близански висови – Пресаде – Коцељево.
Као први објекти обележавају се линија: Бањани – Тулари – Коцељево, а ако отпор противнички буде попуштао, онда продирати даље до линије: В. Бошњак – Брдарице – Суво село, држећи чврсту везу међу собом. Наступање са положаја да почне 13. новембра у 6 часова. Извешћа слати преко садање станице у Бајевцу. О пријему наређења одговорити.
За Моравску дивизију I. позива: 4. пешадиски пук I. позива „Ст. Немања“ задржите под командом“.
У 12.30 часова примљен је извештај начелника инжињерије II. армије ОБр. 287 ове садржине: „Према наређењу Службено од данас част ми је известити:
а) Пред Лајковцем постоји прво железнички гвоздени мост, који служи и за обичан друмски саобраћај на главном друму: Лајковац – Лазаревац. И друм и мост су у сасвим добром стању.
б) Код Белог брода за 150 метара низводно од воденице подигнут је понтонски мост, који се везује са путом из Јабучја преко Циганке, на којој се налази стари и рђав мост, пред којим је пут са обе стране врло рђав у укупној дужини 350 метара. Наређена је оправка моста и друма, и предузет од подне енергичан рад на оправци. По програму је та оправка у главном довршена вечерас до 20 часова, али се наставља рад и ноћас, да се потпуно доврши. Остали део пута до главног друма добар је.
в) На путу село Петка – Јабучје постоји сталан мост на Колубари са изломљеним трима талпама на навозу из Петке, а на јазу (рукавцу) пред њим постоји код воденице рђав брод. Пут од Петке до брода и одатле за 1 километар није добар, али по нужди употребљив. Предузета је вечерас оправка сталног моста, израда ногарачког моста на 100 метара низводно од газа код воденице и оправка пута. По програму тај посао биће завршен до 2 сата по поноћи.
г) На Дабином броду постоје добри стални мостови, али су на оба рукавца Колубаре подигнути још по један ногарачки мост поред њих. Пут је оправљен на целој дужини и задовољавајући је.
д) На путу Скобаљ – Вреоце постоје стални мостови, на сва четири крака, али је на првом краку од Скобаља подигнут и понтонски, а на трећем ногарачки мост, као допуна постојећем сталном, јер ти стални и ако нису слаби, ипак нису сасвим сигурни. Пут је био врло искварен, али је поправљен провизорно и може послужити добро, ако не би пала јака киша.
ђ) На простору између мостова означених под г) и д) нема пута, нити могућности да се брзо изради пут, те према томе ни мост не треба подизати.
е) Мост код Белог брода и на јазу испред села Петке припада Моравском, а остали Великом мостовном трену.
ж) Не би било корисно замењивати мостовни материјал Великог мостовног трена са Шумадиским, на већ подигнутим мостовима, јер би то однело доста времена, а и мостовима се врши непрестано саобраћај, те би се исти морао обуставити за то време. Налазим да би само требало Великом мостовном трену дати у замену материјал Шумадиског мостовног трена (који је неупотребљен), а овај да прими мостове, које је подигао Велики мостовни трен.
з) Налазим, да низводно од Лајковачког гвозденог моста не би требало подизати више мостова, а узводно нисам ни прегледао, јер ми је наређено само од Белог брода па до Скобаља, а за онај код Рубрибреза речено, да не треба.
и) Са обзиром на саопштену ми, пред полазак, ситуацију, наредио сам, да се Шумадиски мостовни трен, и остатак Моравског мостовног трена ноћас врате у Трбушницу. Команданту: Великог мостовног трена, на његово питање, дао сам мишљење, да би он требао да пошаље остатак његовог трена у Трбушницу; али да би требало, да се за наређење обрати Врховној команди.
ј) Ја ћу сутра ићи до моста испред Петке, који је на рукавцу (јазу) ноћас подигнут, као и до сталног моста испред овога, на коме је оправка извршена, потом ћу бити у Лазаревцу“.
Поводом овога извештаја, а на основу одобрења Врховне команде под ОБр. 6268 послао је командант II. армије начелнику инжињерије у 15.25 часова наређење ОБр. 3515: „Извештај Пов. И.Бр. 287. од 12. ов. месеца примљен је данас. Поводом тога наређујем:
1. Да се материјал Великог мостовног трена утрошен на мостове замени материјалом из Шумадиског мостовног трена и командир Шумадиског мостовног трена да прими све те мостове, који су подигнути материјалом Великог мостовног трена, па да се са свим тим стави под команду свога команданта дивизије.
2. Да мостови, које је подигао Моравски мостовни трен, остану под вашом командом.
3. Велики мостовни трен ставља се вама под команду и ви распоредите га, као и остатке Шумадиског и Моравског мостовног трена. Ја ћу 13. тек. месеца око подне бити у Лазаревцу. Потребно је, да вас видим код Лајковачког моста, где ћу стићи око 10 часова“.
Дејство Моравске дивизије I. позива
Ноћ 12./13. новембра прошла је на миру. Трупе ове дивизије остале су на јучерашњим положајима утврђујући их. У 10.50 часова са ОБр. 1712 послата је команданту армије представка са распоредом трупа у овоме:
„По извршеном повлачењу дивизије на положаје: Караула – Близански висови 12. овог месеца обишао сам цео положај и извршио поседање за упорну одбрану. Положај је веома велики за снагу којом располажем, веома мало утврђен (и оно што је било израђено, време је потпуно покварило), а предтерен потпуно нерашчишћен. Поседање је извршено овако: Караула (к. 302) до изворног дела Церовице (саставак путова Караула – Кланица и Близански висови – Караула), поседа 16. пешад. пук са 2 пољске батерије; одатле од изворног дела Докмирског потока, 2. пешад. пук са 2 пољске и 1 водом хаубичке батерије; одатле до к. 381, 1. пешадиски пук са 2 пољске батерије; Близанске висове и к. 375, поседа 4. пешад. пук I. поз. „Ст. Немање“ са 1 батеријом. У резерви код к. 311, 3. пешад. пук.
Штаб дивизије је у кући Хаџића у с. Бабина лука.
Дивизиско завојиште и трупне коморе су у с. Попучке. 1. и 2. степен колонске коморе по наређењу ОБр. 3482 на путу су за Трбушницу и Даросаву. Један део мунициске колоне је у селу Дивцу.
Људи су јако заморени због кретања и рада на утврђивању. Већина је војника без шињела и шаторских крила, због чега веома тешко издржавају ово влажно и хладно време. О непријатељу се зна, да је данас у 6 часова са једном коњичком патролом од 10 војника ушао у Коцељево путом из Бошњака. Положаји се утврђују и уређују за упорну одбрану а предтерен се рашчишћава“.
У 12.20 часова командант 4. пука I. поз. „Стев. Немање“ јавља, да је једна коњичка непријатељска патрола у јачини 12 коњаника ушла у 6.10 часова у Коцељево путом из В. Бошњака. Веће колоне се још не примећују.
У 12.45 часова послато је свима пуковима извешће, да су трупне коморе и завојиште због рђавог времена премештене код школе с. Попучке.
У 15.20 часова командант 4. пука I. поз. „Ст. Немање“ извештава, да је један вод непријатељске коњице стигао у Коцељево, а патрола од 6 коњаника кренула се путом од Коцељева и чим су приметили нас одмах су се вратили натраг у Коцељево. По причању једног сељака, који је овог часа стигао са непријатељском патролом у Коцељево, дознао је да се још 1 вод непријатељске коњице јутрос кренуо из В. Бошњака ка Коњском гробљу. Од пешадије није ништа још стигло у Коцељево.
У 24 часа добивено је наређење ОБр. 3523 команданта II. армије у овоме: „Пошто је Тимочка дивизија II. поз. изашла из састава ове армије, то одређена јој комуникација наређењем ОБр. 3482 од 12. тек. месеца уступа се на употребу тој дивизији“. Одмах је телефоном издато наређење подручним јединицама.
Овај дан је употребљен на изради утврђења, на рашчишћавању предтерена, где је требало оборити или проредити читаве шуме. Од оборених дрвета прављене су засеке и заграђиване јаруге, којима би се непријатељ могао привући заклоњен од ока и метка. При свем том, што су војници били уморни од рада, ипак је морал добар. Ова два дана у месту на положају учинила су, да су се војници могли прилично одморити од маршева. Издата им је топла храна, која их је бар у неколико загрејала на хладном времену, а без шињела и шатора. Командант дивизије због сувише великог замора, данас целог дана лежао је у соби, али је отправљао своју дужност.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
Ноћ 12./13. новембра прошла је на миру. У току дана 13. новембра, трупе ове дивизије остале су на јучерашњим положајима, које су овога дана, због јаке кише, оправљале и уређивале. Још у току ноћи примљено је наређење команданта армије ОБр. 3482, а које је горе у целини изнето. По овом наређењу командант дивизије издао је своју заповест под ОБр. 1355 у овоме: „Заповест своју ОБр. 1344 од 12. тек. месеца мењам у овоме:
1. 2. пољска болница поставиће се у Лазаревцу.
2. 1. пољска болница остаје на расположењу начелника санитета II. армије.
3. 3. и 4. пољска болница улазе у састав 2. степена колонске коморе и биће на месту где и 2. степен.
4. 1. степен колонске коморе (мунициска колона – само пуна кола са муницијом – 3. одељење профијантске колоне и пекарска чета са пољским пекарницама) биће у Лазаревцу.
5. 2. степен колонске коморе (3. и 4. пољска болница, пољска марвена болница, профијантска колона, покретна артилериска радионица и празни возови мунициске колоне) поставиће се у Даросави. Све остало остаје на својим местима, како је то заповешћу ОБр. 1344 од 12. ов. месеца одређено“.
У 8.15 часова командант Шумадиске дивизије под ОБр. 2186 извештава: „Левим крилом Шумадиске дивиз. I. поз. посео сам Крушик закључно. По извештају команданта левог одсека 19. пешад. пука I. поз., веза са десним крилом Тимочке дивиз. I. поз. ухваћена је само са патролама. Остао је непоседнут ћувик у дужини 800 метара између Тврдојевца и Крушика, који треба да поседну трупе Тимочке дивизије I. позива. Молим команданта, да тај ћувик поседне својим трупама и нареди: да се са мојим левим крилом ухвати што тешња веза“.
У исто време је ово јавио и начелник штаба II. армије. Поводом предњих извештаја овај командант је лично отишао на крајње десно крило положаја и тамо је се на месту уверио, да постоји један део положаја непоседнут, а који је требало да поседну трупе десног одсека ове дивизије. Неспоразум је произашао отуда, што су се команданти у Шумадиској дивизији служили картом новог издања, а команданти у Тимочкој дивизији картом старог издања, међутим постојала је разлика у представци на картама овог дела положаја. Непоседнути део положаја одмах су заузеле трупе десног одсека ове дивизије и ухваћена је тесна веза са левим крилом трупа Шумадиске дивизије I. поз. – 19. пешад. пуком I. поз., чији је командант био на лицу места. О овоме је одмах извештена армија и Шумадиска дивизија I. позива.
У 15 часова командант дивизиског коњичког пука са ОБр. 625 јавља: „Са делом пука дошао сам у 12 часова на раскрсницу путова код Памбуковице, ту сам од патрола Дринског дивизиона II. позива сазнао, да се дивизион сада налази у Коцељеву. Од бегунаца сазнао сам, да непријатељска коњица није била јуче у Коцељеву. Ни данас на простору од Тамнаве до Близанских висова, на свима правцима, нема никаквих делова ни патрола. На десном крилу, од Обреновца, чује се пуцањ топова с времена на време. Ја сам са пуком код Памбуковице и крећем се даље. Патроле сам избацио на свима правцима ка непријатељу и оне се крећу стално унапред. Од патрола још нисам добио извешће. Овај извештај достављен је са ОБр. 1357 команданту армије“.
У 15 часова под ОБр. 626 примљен је извештај од команданта коњичког пука писан у 13.30 часова, који гласи: „У 12.30 часова једна чета непријатељске пешадије у маршевском поретку из с. Брезовице прелази р. Тамнаву код с. Новака и креће се правцем ка Памбуковици и зауставила се на раскрсници пута Памбуковице на левој обали р. Буковице. Са пуком сам се зауставио на јужној ивици села Памбуковице. На правцу друма Коцељево – Уб непријатељ се не виђа“.
У 16.10 часова под ОБр. 627 примљен је извештај команданта коњичког пука писан у 14.50 часова и гласи: „По извештају патроле од с. Зукава наступа 1 вод пешадије са 10 коњаника развијен правцем ка Убу, а један батаљон креће се истим правцем. О чети, о којој је јављено, сад је утврђено да је батаљон ка с. Новаци и задржао се на раскрсници путова код с. Памбуковице северозападно. Са пуком сам код с. Памбуковице“. Овај извештај достављен је команданту II. армије, команданту Шумадиске дивизије и командантима одсека под ОБр. 1358.
У 17.50 часова са ОБр. 628 командант коњичког пука извештава: „Сем послатих извештаја до овог тренутка (16 ч.) о непријатељу није ништа примећено. По свима знацима изгледа, да се непријатељ групише на л. обали реке Тамнаве код с. Брезовице и код цркве Новачке, снагом до 1 пука. Ово се тачно не може видети, јер су заклоњени. Молим да се са пуком на преноћиште повучем у с. Гвозденовић“. Наређено му је, да дође код дивизиске резерве и ту преноћи, па сутра дан да одмаршује до Памбуковице и настави извиђање непријатеља.
У 19.20 часова са ОБр. 629 командант коњичког пука извештава: „Према усменом извештају од вође официрске патроле поручника Симића, непријатељ је дошао до с. Трлића са јачом снагом. Према кретању непријатеља уочио сам, да се стално развија и групише са севера ка југу око Уба и с. Трлића“. Ови податци достављени су армији под ОБр. 3532.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
Ноћ 12./13. новембра прошла је на миру. У току дана 13. новембра довршавани су радови на утврђивању положаја и мостобрана за заштиту сталних понтонских мостова код Дабиног брода и Скобаља. Овог дана извршено је поседање непоседнутог простора са ћувиком у дужини од 800 м. трупама Тимочке дивизије I. позива и чврсто постављена веза са овом дивизијом. Према наређењу ОБр. 3482 команданта армије, наређено је рекогносцирање правца: Волујак – Стрмово – Равањ (к. 315) – Медведник – к. 365 – Даросава, као и оправка пута, да бих наредио ешелонирање непотребних возова. За радну снагу узео сам и мештане из околних села. По извештају команданта коњичког пука непријатељ је данас у 10.15 часова са нешто коњице и 3 чете пешадије заузео село Бањани. Са ОБр. 2186 о овоме извештена је армија.
У 9.30 часова командант дивизије телефоном известио је команданта армије: „Да се велики број војника 2. и 3. пешад. пука као и војника Тимочке дивизије I. позива налази на Убу, који и поред свију наређења, да иду у команде, остају и даље да банче и проносе обеспокојавајуће гласове, па моли да се томе стане на пут“.
У 16.30 часова командант Коњичке дивизије са ОБр. 1772 доставља извештај команданта 2. коњичке бригаде писан у 10 часова: „Официр извиђач са правца с. Бањани јавља, да је у 9.15 час. видео једну непријатељску колону, која се креће путом Бањани – Врело. Јачина те колоне је око 2 ескадрона коњице, 1 пешадиски пук и 1 батерија. Непријатељ постепено наступа стрељачким стројевима ка с. Вукићевици и Орашцу од с. Вуконе“. Моли, да се овај извештај достави команданту II. армије, пошто нема везе са њим.
Са ОБр. 2199 у 16.40 час. послат је горњи извештај команданту армије са овим додатком: Пре но што сам добио горњи извештај данас у 13 часова наредио сам команданту Шумадиског коњичког пука, да појача број патрола и што даље извиђа унапред, а нарочито правац: Црвена јабука – Милорци, да са једним водом поседне мост на Тамнави и да тај мост поруше минери, само на случај јачег непријатељског надирања и да преко с. Јошева и с. Трстенице ухвати што тешњу везу са 2. коњичком бригадом и да изрекогносцира, у погледу пролазности, терен између Пиромана, Лисопоље и Бргуле.
У 16.50 часова команданту Коњичке дивизије: „Добио сам извештај тога команданта ОБр. 1772 и исти сам доставио команданту II. армије. Правац Бањани – Врело – Уб затворен је трупама ове дивизије. За јаче осигурање на правцу Црвена Јабука – Милорци наређено је у 13 часова команданту коњичког пука ове дивизије, да тај правац што пре извиди, а са целим водом коњице поседне мост на Тамнави код Црвене јабуке и исти минери поруше само на случај јачег непријатељског надирања и ухвати што тешњу везу са 2. коњичком бригадом.
У 18.10 час. под ОБр. 2201 послат је команданту II. армије и Тимочке дивиз. I. позива овај извештај: „Према до сада добивеним извештајима, стање је на фронту ове дивизије овако: Код села Црвене Јабуке било је пушкарања између 1 вода непријатељске пешадије и наше коњичке патроле око 13 часова. У 14.30 часова командант Шумадиског коњичког пука јавља, да је непријатељска пешадија јачине пола чете отворила ватру на наш ескадрон код друма Уб -Обреновац, а близу Црвене Јабуке. Према десном крилу и центру средњег одсека ове дивизије данас у подне појавиле су се непријатељске патроле у јачинн од по једне десетине, али су се после кратког пушкарања повукле ка с. Врелу. Непријатељ још није избио на Совљанску косу ни патролама“.
У 18.20 часова командант левог одсека јавља, да је осматрач 9. батерије видео противничку колону, јачине 1 пука пешадије са возовима, која је од цркве у Врелу наступала ка Убу. По извештају команданта Шумадиског коњич. пука од 16.30 часова и команданта десног одсека од 17.30 часова, који је добио од команданта 19. пешад. пука, непријатељ јачине до 2 чете пешадије са артилеријом или коњицом позади, спустио се друмом од Обреновца за Уб у висини с. Црвене Јабуке и да је исто село заузео. Наређено је, да се патролама у правцу Црвене Јабуке ови податци што тачније провере и потпунији извештај пошаље.
У 22.20 часова командант десног одсека са ОБр. 729 писан у 21.30 час. извештава: „Командант 19. кадров. пука јавља, да је официрска коњичка патрола у 18.30 час. бацила мост у ваздух на Уб реци према Црвеној Јабуци. У исто време тражио је за појачање једну чету, пошто му је одсек велики и ретко поседнут, но чету му нисам могао дати“. Под ОБр. 2209 о овоме је извештена армија с тим, да је наређено команданту десног одсека да остави једну чету пешадије команданту Шумадиског коњичког пука, па кад престане потреба, исту одмах врати.
Дејство Коњичке дивизије
Ситуација код Коњичке дивизије у току ноћи 12./13. новембра остала је непромењена. Трупе Коњичке дивизије задржале су исте положаје, на којима су биле 12. новембра по подне, у непосредном додиру са непријатељем. О овоме је извештен командант армије под ОБр. 1764. У току дана 13. новембра командант II. армије под ОБр. 3496 саопштава, да је ситуација код армије непромењена. Задатак Коњичке дивизије остаје исти као и до сада.
Под ОБр. 1785 командант дивизије шаље команданту II. армије извештај, а на основи добивених извештаја и личног осматрања у овоме: „Коњичка дивизија са придатим јој трупама држала је прошле ноћи 12./13. новембра линију: Мојсиње – Прека међа – Богојевац – Орашац – Вукићевица – западна ивица с. Бањани, на којој је линији била у додиру са непријатељем. У току дана 13. новембра непријатељ је нападао на трупе ове дивизије:
1. Правцем село Бељин – Дрен – Прека међа у јачини једног пешад. пука, једног ескадрона коњице и 1 батерије.
2. Вукона – Вуково поље – Вукићевица, јачином од једног батаљона.
3. Котлине – с. Бањани – Врело, јачином: 1 пука пешадије, 2 ескадрона коњице и 1 батерије, тежећи да обухвати лево крило ове дивизије. Овај обухват непријатеља успео је, јер је правац Бањани – Врело – Уб био отворен, пошто је се Шумадиски дивизиски коњички пук повукао још јуче на положај код с. Шарбана на десну обалу р. Уба и тиме открио мој леви бок.
Због напада непријатељског с фронта и обухвата левог крила дивизије (2. коњичке бригаде) трупе ове дивизије постепено су се повлачиле и то: 1. бригада правцем: Стублине – Лисопоље, а 2. бригада правцем: Царевац – Трстеница и пред вече предњим деловима задржале се на линији: Бровић – Пироман – Стублинска механа, а главнином пребацује се на десну обалу реке Тамнаве и Уба. Због овога, а пошто је непријатељ заузео јачим деловима (1 пук пешадије, 2 ескадрона коњице и 1 батерија) друм Уб – Обреновац, на простору Уб – с. Милорци, наредио сам да се дивизија пребаци на десну обалу Тамнаве и р. Уба. Остављену празнину до утока реке Уба у реку Тамнаву морао сам затворити са 3. коњичким пуком из резерве. Према овоме распоред Коњичке дивизије за ноћас биће на десној обали реке Тамнаве и Уба са задатком, да брани прелазе на реци Тамнави и Убу од с. Шарбани па до Котора, одржавајући тесну везу десно са трупама Обреновачког одреда, које су на Мислођину на десној обали Колубаре. Наредио сам, да се сви мостови на р. Тамнави поруше, кад се последњи делови мојих трупа повуку на десну обалу тих река.
Моли, да му се придате пешадиске трупе III. позива замене трупама I. позива па ма и мање. Апсолутно је немогуће успешно оперисати брзој и младој коњици са тромим и изнемоглим старцима, јер је често коњица долазила због трупа III. позива у положај, да њих брани и спасава, у место да пешадија буде наслон и потпора коњици за успешно дејство. У данашњим операцијама половина трупа III. позива разбегла се да спасава своје породице, јер су са територије коју напуштамо. Молим, да ми се још ноћас упути 1 батаљон I. позива у село Бргуле“.
Распоред градске артилерије II. армије
Командант градске артилерије под ОБр. 499 доставља 13. новембра у 9 часова команданту II. армије овај извештај: „Градска артилерија налази се на одређеним положајима. Оружање објеката извршено је овога дана до 7 часова. Распоред оруђа је овакав:
Једна градска батерија од 2 цеви на положају кота 232 источно од друма Лазаревац – Мионица. Рејон дејства: Враче брдо – Лазаревац. Вод мерзера – две цеви – на к. 232 изнад села Шушњара. Рејон дејства: с. Петка – р. Лукавица. Једна градска батерија на Дрену (к. 278). Рејон дејства: Лазаревац – Белићански поток; анфилира прилазе за Враче брдо. Мерзери – три цеви – на Главици северно од Дрена. Рејон дејства: р. Лукавица – р. Пештан. Једна градска батерија на к. 278 јужно од с. Зеока. Рејон дејства: Лазаревац – Белићански поток; анфилира прилазе Вреоцима.
Овакав распоред учињен је и с обзиром на комуникације; а због рђаве комуникације на Врачем брду за ватрену везу са трупама на левој обали Колубаре, није се могло пласирати ништа од тешке артилерије. Молим армију за извештај о ситуацији, као и којом ће се комуникацијом служити градска артилерија. Ја се налазим у Лазаревцу“.