Операције III. армије
13. новембра у 1 час добивен је извештај од команданта I. армије, да је Моравска дивизија II. позива известила, да се констатовало груписање непријатеља према десном крилу дивизије, те је 1. пук појачан. У 10.55 час. са ОБр. 2575 послат је Врховној команди, I. и II. армији овај извештај:
„У току прошле ноћи на фронту Комбиноване дивизије стање је непромењено.
Код Дринске дивизије II. позива командант коњичког дивизиона, који се са дивизионом налази на Главици, северно од Голе Главе, доставио је извештај, да ничега новог о непријатељу није сазнао.
Командант Тимочке дивизије II. позива јавља, да се пред фронтом те дивизије непријатељ није приметио у току прошле ноћи и да је предузео мере да се добије додир са непријатељем.
Код Дринске дивизије I. позива синоћ између 21 и 22 часа водила се борба на одсеку Шерметовац. Непријатељ је, како по свему изгледа, према овом одсеку вршио извиђање целим развијеним четама. Ово је изазвало јаку пешад. ватру на томе делу одсека, а у исто време наређено је 4. батерији да отвори ватру. После избачених неколико топовских метака ватра је почела да слаби и ускоро је сасвим престала. Преко ноћи, сем омањих пушкарања патрола, није било ничег новог. Према досадашњим извештајима непријатељ се јаче групише према Дринској дивизији I. позива. Примећује се, да и од Моравске дивизије II. позива рокира ка Дринској дивизији I. позива, што се може закључити и из извештаја I. армије из кога се види, да непријатељ према Јолиној брези рокира ка десном крилу Моравске дивизије II. позива. За сада ми још није било могуће да појачам Дринску дивизију I. позива, пошто се још врши преоружање и попуна рекрутима. Сад накнадно извештава командант Дринске дивизије I. позива, да је од 10 аустриских заробљеника, који су ноћас ухваћени, сазнао да се на друму Каменица – Осечина и лево и десно од њега налазе 1., 3., 6. и 14. брдска бригада.
У 13 часова из I. армије примљен је извештај ОБр. 2721, из кога се поред осталог види, да је код Моравске дивизије II. позива у 9.15 часова почела борба на Савића брду. Од магле и снега ништа се не види, те се не може оценити јачина непријатеља. Резерва Моравске дивизије II. позива премешта се на Јошево. У 9.50 часова напад на Савића брдо одбивен је бајонетом. Напад је био и на Јолину брезу, али је и он одбивен. Непријатељ се мало повукао, али се због магле не зна шта је с њим. Наређено је под смртном одговорношћу, да се нико не повлачи, али се ипак неки делови повлаче.
У 13.30 часова са ОБр. 2580 издато је ово наређење Комбинованој и Дринској дивизији I. позива: „Непријатељ је предузео јачи напад на к. 393 и Осладић – фронт Дринске дивизије I. позива. Према осталим дивизијама за сада не предузима ништа. Наређујем да се дивизиска резерва Комбиноване дивизије одмах упути команданту Дринске дивизије I. позива ради ојачања. Он је о овоме извештен. Командант Дринске дивизије I. позива одаслаће у сусрет ордонансе, који ће резерву одвести где треба“.
Веровало се, да ће Дринска дивизија I. позива на свом положају, поред све његове природне слабости, ипак дати јачег и дужег отпора. Положај је био пољском фортификацијом благовремено утврђен, а најважнији одсек са Шерметовцем поверен је тада најјачем и најсигурнијем 6. пуку, који је појачан и деловима 17. пука. Са овим последњим наређењем хтело се, да се команданту Дринске дивизије I. позива омогући и стварање дивизиске резерве за парирање непредвиђених догађаја, за одбијање непријатеља, ако би успео да ма где продре и за прелазак у напад кад то буде потребно и могућно.
У 13.30 часова са ОБр. 2534 издато је ово наређење: „Пошто су трупе у близини Ваљева докле долази железничка пруга, то је дотурање потреба олакшано, наређујем:
1. Да се армиски интендантски воз и дивизиске профијантске колоне ешелонирају на правцу Ваљево – Калањевац – Аранђеловац, а да се дотурање хране из Ваљева трупама на положајима врши трупним коморама. Команданти дивизија ће нарочито регулисати ову службу и омогућити дужи довоз хране трупама на овај начин, без уштрба по способност трупне коморе. Кад ће се почети покрети за ешелонирање возова и где ће се поједини ешелони зауставити, регулисаће армиски интендант и о томе известити ме.
2. Снабдевање муницијом да се врши дивизиским мунициским колонама, које да се поставе на подесним местима на источној страни Ваљева, ради лакшег прилаза железничкој станици и утовара. Резервна мунициска колона такође ће се поставити на источној страни Ваљева у близини, да се у случају хитне потребе може употребити за дотурање муниције дивизијама идући у сусрет дивизиским мунициским колонама.
3. За покрет армиских возова могу се употребити путови на левој обали Колубаре и ова река прелазити на мостовима код Диваца и Словца, као и на понтонским мостовима Дринског дивизиског мостовног трена, који ће се поставити између Шушеоке и Словца. Како стални тако и понтонски мостови одржаваће се у исправности и чувати потребном стражом резервног инжињерског батаљона. За постављање понтонских мостова, надзор над њима и осталим мостовима, као и на изради прилаза тим мостовима са друма Ваљево – Словац, начелник инжињерско – саобраћајног одељења предузеће одмах потребне мере“.
У 14.45 часова пуковник Живко Павловић из Врховне команде јавља телефоном, да је I. армија саопштила, да се Моравска дивизија II. позива налази у тешкој ситуацији и да је треба на сваки начин помоћи, стога треба наредити Дринској дивизији I. позива да укаже одмах помоћ Моравској дивизији II. позива. Одговорено је, да је и Дринска дивизија I. позива од јутрос нападнута на целом фронту и да она не може помоћи Моравској дивизији, али једна хаубичка батерија на фронту Дринске дивизије I. позива тако је пласирана, да она стално помаже Моравску дивизију, па ће се наредити, да то и даље чини. Ова батерија врло успешно врши ту улогу.
У 14.45 часова из I. армије добивен је овај извештај: „Непријатељ напада на цео фронт Моравске дивизије II. позива, ситуација је врло тешка. Официри улажу сав свој труд, али је ствар ипак несигурна, ако се напади продуже, што има изгледа. Многи војници напуштају ровове и са тешким мукама враћају се натраг. Наређено је команданту Дунавске дивизије I. позива да пређе у напад и то нарочито десним крилом, те да помогне Моравску дивизију II. позива, а Моравска дивизија II. позива да се добро држи“.
У 14.40 часова начелник штаба Моравске дивизије II. позива телефоном јавља: „Изгледа да се стање побољшало. Врло јаки напади за сада су одбивени. Поколебани делови 3. пука вратили су се на своје место. Борба је готово престала код 2. и 3. пука, али се води на десном крилу код 1. пука са којим као и са 2. пуком немам везе, јер је телефонска линија покидана. Дефинитивни резултат борбе још се не зна“. Начелнику штаба ове дивизије саопштио сам, да је наређени напад Дунавске дивизије I. позива отпочео као и то, да Моравска дивизија II. позива треба одмах да пређе у напад са деловима који нису ангажовани.
У 17.10 часова из I. армије добивен је овај извештај са ОБр. 2733: „У 13.50 часова начелник штаба Моравске дивизије II. позива саопштава: „Напад је веома јак на целом фронту, поједини делови 3. пешад. пука попустили су, развијена је и дивизиска резерва. Борба још није решена, има јаке непријатељске снаге у Врагочанској реци и тамо треба управити напад Дунавске дивизије I. позива. Веза телефонска са неким пуковима прекинута је“.
У 13.50 часова наредио сам телефоном лично команданту Дунавске дивиз. I. поз. „Да одмах нападне непријатеља по достављеном предлогу, а нарочито Врагочанском реком. Команданту Дунавске дивизије II. позива наредио сам, да нападне непријатеља у правцу Погледала бар са једним до два батаљона, те да помогне напад Дунавске дивизије I. позива“.
У 18.45 часова из I. армије добивен је извештај ОБр. 2738, да је командант Дунавске дивизије II. позива јавио у 17.30 часова, да је Округлић (к. 799) изгубљен и трупе које су га браниле разбегле се. Наређено је тој дивизији, да свима средствима настане, да се тај положај поврати.
У 19.45 часова из I. армије достављен је са ОБр. 2740 овај извештај Моравске дивизије II. позива: „Пукови су на својим положајима, дивизиска резерва је утрошена. На лево крило дивизије стигао је 4. прекобројни пук у висини 3. пука ове дивизије и са њим је у вези. Овде су биле јаке и огорчене борбе и наше су трупе морале често правити испаде и одбијати непријатеља. Време је врло рђаво, ветар дува нашим људима у лице, те им отежава нишањење. Борба се утишава“.
У 20.20 часова из II. армије са ОБр. 3522 шаљу извештај команданта коњице (писат у 12 часова), да на простору од Тамнаве па до Близанских висова нема непријатеља.
У 20.30 часова начелник штаба Врховне команде војвода Путник питао је телефоном команданта армије о ситуацији и пошто је добио објашњење, наредио је да се ствари код Дринске дивизије I. позива доведу у ред и да се нови положаји (к. 410 – к. 456 – Мартиновић), које војвода Путник сматра за врло јаке одрже пошто пото у нашим рукама.
У 20.40 часова II. армија са ОБр. 3524 захтева, да се Јадарски четнички одред упути сутра изјутра на раскрсницу путова Уб – Ваљево, Уб – Лазаревац, где да чека свог команданта. По овом захтеву издато је потребно наређење са ОБр. 2603.
У 23.45 часова командант армије наредио је лично команданту Дринске дивизије I. позива, да се по наређењу Врховне команде положај Мартиновић – к. 410 мора пошто пото одржати и да се тој дивизији још ноћас упућује 5. пук II. позива (3 батаљона). Командант дивизије одговорио је тада, да ће он наредити и настати свим силама, да се положај одржи, али има убеђење, да ће се сутра морати повлачити под борбом и са тога положаја. Пред собом има две дивизије. О свему овоме телефоном је извештена Врховна команда – пуковник Живко Павловић.
Армиски интендантски воз је на маршу из Ваљева у Словац, где му је одређено преноћиште. Носио је храну људску и сточну из главног војног слагалишта и обмундировну спрему из армиског слагалишта. Све колонске и трупне коморе које су пролазиле кроз Ваљево имале су наређење да се у њему попуне. Четврто одељење резервне мунициске колоне било је источно од Ваљева поред друма идући за Дивце.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
Дивизија је распоређена овако: Десни одсек од новог друма Коцељево – Ваљево до раскрснице путова, северно од села Бранковине: 3 полубатерије и 15. пук од 4 батаљона (јачине 2.070 војника). Леви одсек од десног до к. 315: 13. пук (који има у овом моменту – 20.10 часова – 6 чета јачине 923 војника) и две батерије. Општа резерва 14. пук позади центра положаја. Он у овом моменту има 2 батаљона и остатке осталих батаљона, укупно 1.243 војника. Прикупљање се врши једнако, али врло слабо. Старешински кадар јако је опао. Морал и крајња недисциплинованост отежава ово у јакој мери. Сутра зором употребиће се крајња средства – четници – за прикупљање војника и употреба оружја против оних, који својевољно напуштају команду.
Наређење, добивено овог вечера од команданта II. армије за ешелонирање свију возова непотребних до Даросаве, обустављено је уласком ове дивизије у састав III. армије. Возови – 1. и 2. степен – налазе се код с. Грабовице северно од Ваљева, а слагалиште хране и муниције у Ваљеву. У 10.15 часова послат је III. армији извештај, да се у току прошле ноћи није приметио непријатељ на фронту дивизије.
Дејство Дринске дивизије II. позива
У 8.25 часова послат је извештај армији, да је стање редовно. Још у току јучерашњег дана дивизија је посела положаје и радила на утврђивању. Преоружање се врши. Од коњичког дивизиона са к. 310 добивен је извештај, да је у 8.30 часова примећена, на јужној ивици села Коцељева и на друму Коцељево – Ваљево, непријатељска коњичка патрола од 10 коњаника у покрету на к. 310; за овом патролом примећена су мања пешадиска одељења.
Око 14 часова послат је извештај армији: „Један сељак села Великог Бошњака, кога је сустигла јужно од Коцељева једна коњичка непријатељска патрола и испитивала о нашој војсци па потом га пустила, прича: Да се непријатељ распитује који пут води на Коњски гроб, као и где има наше артилерије, и да је та патрола скренула ка Суботици, те да му је казала да за њима иде и сва остала њихова војска. Овог су сељака пустили пошто је казао, да није обвезник. Сви војници говоре српски, сем вође који је гледао у карту и за кога не зна да ли је официр“. Предњи извештај писан је у 11 часова данас пре подне северно од виса Главице (кота 288).
У 15 часова дивизија извештава армију: да су непријатељски делови, који наступају од с. Коцељева, заустављени на линији Суботица – Коцељево и до 13.50 часова нису даље напред кренули.
Око 17 часова извештена је армија, да је командант коњичког дивизиона у 13.40 часова са Главице (288) известио, да један непријатељски вод наступа од села Малог Бошњака на југ. Команданту коњичког дивизиона наређено је, да енергично настане, да сва слабија непријатељска извиђачка одељења одбаци ка северу и не дозволи им извиђање нашег положаја, као и да пешачком борбом створи потребно време за довршење припреме овог положаја.
Око 19 часова послат је извештај армији: „Стање на фронту ове дивизије редовно је“. Од команданта коњичког дивизиона поред извештаја у току данашњег дана добивен је овог часа овај извештај: „Једна непријатељска патрола од 15 коњаника наступа ка селу Дружетићу, праћена са неколико десетина пешака у групама. Извиђачки делови овог дивизиона отворили су на исте карабинску ватру у циљу спречавања даљег наступања“. Извештај писан у 15.50 часова. Додир с непријатељем испред фронта ове дивизије одржава се стално. Преоружавање повољно тече. На утврђивању и даље се ради“.
У 22.40 часова примљено је наређење команданта армије да се одмах 5. пешад. пук II. поз. упути преко Јаутине косом Просека на Мартиновић, где ће га дочекати ордонанс Дринске дивизије I. позива и одвести где треба. Мунициска колона тога пука, да се упути одмах друмом преко Суве воде за Каменицу.
Непријатељски предњи делови, ватром наших коњичких извиђачких одељења, задржати су на линији Коцељево – Суботица.
Дејство Комбиноване дивизије I. позива
Око 9 часова послат је извештај армији: У току прошле ноћи није било ничега значајнијег на фронту дивизије.
Око 16 часова извештена је армија: Да је у 13.30 часова примећена једна непријатељска колона у јачини једног пука у покрету од Коњског гробља. У 14.30 часова примећен је још један батаљон у истом правцу. У Оглађеновац сишло је око 400 пешака и нешто коњаника. Говорили су нашим сељацима, да иза њих иде цела швапска војска. Изгледа да се непријатељ групише према левом крилу Комбиноване дивизије.
Око 19.40 час. послат је други извештај армији: „Данас око 16 часова једна непријатељска колона од 1 пука и 1 – 2 батерије избила је на Коњски гроб. Друга колона исте јачине појавила се на коти 324. У 14 часова у селу Оглађеновцу било је око 400 непријатељских војника и нешто коњице. У 17 часова 1 брдска батерија и 1 – 2 чете избиле су између реке Уба и коте 342. Батерија је одмах отворила ватру на к. 416. Даљне официрске патроле и прихватнице које су биле до реке Уба повлаче се“.
Дејство Дринске дивиз. I. позива
Ова дивизија извршила је прегруписавање артилерије и то на: Десни одсек: 2 брзометне хаубице 12 см., 3 пољска брзометна топа и 2 брдска топа. Централни одсек: 7 пољских топова и 1 брдски топ. Леви одсек: 2 брдска топа, 4 пољска топа, 4 турске хаубице и 4 брзометне хаубице 12 см.
Код ове дивизије у 12 часова на Шерметовцу непријатељ дејствује јачом ватром. Командант 6. пешад. пука утрошио је већ своје резерве, те му је 1 батаљон 17. пешад. пука послат из дивизиске резерве (средњи одсек).
У 13 часова непријатељ надире на центар и обухвата Главицу. Команданту 5. пешад. пука послат је један батаљон 17. пешад. пука као појачање (леви одсек). Борба је у развоју, а командант Моравске дивизије II. позива јавља, да је јако нападнут на целоме фронту и моли, да му се помогне ма на који начин. Наређено је команданту артилериског пука, да хаубичком ватром потпомогне Моравску дивизију II. позива.
У 13.45 часова почиње да се развија борба и на десном одсеку код 3. прекобројног пука на Мартиновићима. Командант дивизије због овога моли команданта III. армије за наређење команданту Комбиноване дивизије, да својом артилеријом потпомогне трупе Дринске дивизије I. позива.
У 14 часова код средњег одсека на Шерметовцу, а према левом крилу 3. батаљона 6. пешад. пука, непријатељ се кренуо на јуриш, дошао до препрека од жице и почео их сећи, али је јаком пешадиском и митраљеском ватром овај напад одбивен.
У 15 часова непријатељ се спрема да јуриша и на леви одсек. Командант армије наредио је, да командант Комбиноване дивизије одмах упути своју дивизиску резерву команданту Дринске дивизије I. позива као појачање. Непријатељ јако наваљује на средњи одсек (6. пешадиски пук).
У 16.20 часова 3. батаљон 6. пешад. пука, почео је одступати са Шерметовца. Одмах је наређено команданту 17. пешад. пука, да и последњи батаљон из дивизиске резерве упути у помоћ команданту средњег одсека, а исто тако и командант десног одсека, да упути један батаљон 3. прекобројног пука из одсечне резерве. Али одступање 3. батаљона са Шерметовца повукло је собом и остатке осталих батаљона 6. пешад. пука (сем 4.) на прихватни положај. Топови 4. батерије нису се могли извући, већ су остали на положају.
У 18.25 часова стигао је 6. прекобројни пук у Каменицу. У 18.45 часова и 4. батаљон 6. пешад. пука повукао се, те је тако цео средњи одсек изгубљен и трупе се повукле ка к. 456. Непријатељ је дакле јако надирао на цео фронт Дринске дивизије I. позива, а нарочито у правцу Шерметовца и коте 393. Поред јаке пешадиске ватре, непријатељ је на одсек Шерметовац сасредио и врло јаку ватру из брдских хаубица. Под заклоном магле, која је целог дана трајала, маскирао је покрет до јаруга пред сам положај, и одатле успео, да се одједанпут појави испред самих ровова. Наша артилерија није могла успешно да дејствује на дубодолине и није могла осматрати, због магле, место и положај непријатељских хаубица, те је непријатељ тако успео да заузме Шерметовац, а између 19 и 20 часова успео је да овлада и предњом тачком коте 393, због чега је командант Дринске дивизије I. позива наредио, да се трупе повуку на линију Марјановић, кота 456, и кота 410, с тим, да 5. пук остане на коти 393 до крајње могућности.
У 17 часова 1 брдска батерија и 1 – 2 чете били су између реке Уба и коте 342. Прихватнице и патроле, које су биле преко Уба, повлаче се, јер се непријатељ појављује у знатној јачини и према овој дивизији.
У 18 часова један непријатељски пешад. пук са ескадроном коњице дошао је у село Новаци. Слабији непријатељски делови су северно од Буковице. Јаче коњичке патроле праћене мањим пешадиским деловима су јужно од Коцељева. У 16.30 часова извиђачки коњички и пешадиски делови су избили на коту северно од Дружетића.
4. прекобројни пук дошао је са челним батаљоном до потока источно од Остењака и у вези је са нашим левим крилом. У току ноћи није се ништа знатније догодило.
Операције I. армије
Продужење Боја код Ставе. Стање и распоред трупа пред почетак боја
У току ноћи 12./13. новембра слабија непријатељска одељења покушала су напад на делове Дунавске дивизије I. позива на 518, али су сви непријатељски напади одбивени. На фронту Моравске дивизије II. позива целе ноћи чуло се пушкарање код предњих делова, али јачег узнемиравања није било. Утврђивање на целом фронту продужено је.
Да би се поправило стање на левом крилу и Рогачички одред извео из критичне ситуације у коју је доведен одступањем батаљона 18. пешад пука са Малог Медведника на Виловицу, а чим је армија извештена (око 2 часа) о њиховом одступању, наређено је команданту Дунавске дивиз. II. позива: да ове батаљоне још ноћас врати са Виловице преко с. Ребеља ка Кутњу, да сузбију непријатеља на том правцу, заузму Кутањ, одржавајући везу десно са Дунавском дивизијом II. позива и штитећи десни бок и позадину Рогачичког одреда на Дебелом брду.
Распоред трупа пред почетак боја остао је у главном исти. Због створене ситуације после борбе 12. новембра учињене су само мале измене код Дунавске дивизије I. позива у томе, што су батерије десног одсека са Главице повучене на косу између Јошева и ушћа Врагочанске реке. Повлачење артилерије извршено је у зору 13. новембра. Према томе распоред армије у јутру 13. новембра био је овакав:
На десном крилу армије је Моравска дивиз. II. позива, на одсеку од Жарковића потока до Врагочанице реке држећи у својим рукама и Остењак. Десни одсек: 1. пук II. поз. са 1 батеријом и 1 батаљоном 8. кадров. пука. Средњи одсек: на Јолиној брези 2. пешад пук са 2 батерије. Леви одсек: 3. пешад. пук II. поз. до Врагочанске реке и пионирски полубатаљон у потоку Врелу.
На центру армије је Дунавска дивизија I. позива и то: на Главици 9. пешад. пук I. позива држећи к. 518, артилерија (2 батерије) је повучена на косу између Јошеве и Врагочанске реке. На Орловици 9. пешад. пук II. позива са 2 пољске батерије. На Радојевици (источно од Орловице) је градска батерија и вод хаубице. Резерва 4. прекобројни пук источно од Сељака.
На левом крилу армије: Дунавска дивизија II. поз. у истом је распореду као и за ноћ 12./13. новембра, држећи одсек Округлић – Совачки кик. Коњички дивизион повучен је на Поћути, штитећи и даље правац М. Медведник – Ребељ. Резерва је позади Совачког кика.
На крајњем левом крилу армије је Рогачички одред. Предњи делови су на фронту: Колац – Сова, главнина је на линији Јабланик – Дебело брдо.
Непријатељ пред фронтом Моравске дивизије II. поз. подишао је под саме положаје, допирући местимице на даљину од 800 метара. Пред Дунавском дивизијом I. позива слабим предњим деловима заузео је Аниште – Недићи – Локве, а пред Дунавском дивизијом II. позива заузео је Погледало – Црквине – М. Медведник, подилазећи на правцу Јабланика до Палежа, а на правцу од Рогачице до Пашине равни.
Ток боја
Слабије пушкарање, које је трајало скоро целе ноћи, продужило се и у зору 13. новембра. Јача активност непријатељска почела је још око 4 часа у правцу крила армије пред фронтом Моравске дивизије II. позива и Рогачичког одреда. Велика магла отежавала је јако осматрање, те је било тешко приметити приближавање непријатеља. Око 6 часова борба се већ била ангажовала на целом фронту Моравске дивизије II. позива; непријатељ је дејствовао пешадиском, митраљеском и артилериском ватром, преносећи за овај мах тежиште дејства на 3. пешад. пук II. позива и лево крило 2. пука II. позива. Пред фронтом 1. пука II. позива водила се само обична борба. Код Дунавске дивизије I. и Дунавске дивизије II. позива за то време владало је затишје. У правцу Ребеља непријатељ се ограничио у први мах само на извиђање патрола.
Борба на фронту Моравске дивизије II. позива постајала је све јача, узимајући нарочито огорчени вид према 3. пешадиском пуку II. позива. Непријатељ је дочекан снажном ватром и већ око 10 часова одбивен је на целом фронту дивизије. Али је убрзо поновио напад, нападајући сад нарочито на крила дивизије у правцу 3. и 1. пешад. пука II. позива, где је најзад успео да потисне делом 1. пешад. пук II. позива а извесним својим деловима, да се пробије између 2. и 3. пешад. пука II. позива. Око подне непријатељ је напао цео фронт Моравске дивизије II. позива. Ситуација је била тешка. Залагање официра није могло да поправи стање. Дух и морал код трупа био је знатно ослабљен, а магла и снег, који је ветар стално наносио у лице људима, још их је више депримирао, и поједине гомилице војника, па чак и из 2. пешад. пука II. позива, почеле су напуштати ровове и одступати. Са тешком муком успевало се, да се избегли војници врате натраг.
За то време на фронту Дунавске дивизије I. позива није било борбе, а код Дунавске дивизије II. позива отпочела је борба на левом крилу. На левом крилу армије, по заузећу Малог Медведника, непријатељ је застао вероватно због планинског терена и теже оријентације, ограничавајући се само на извиђање. Борбу на овом крају заметнула су прво она 2 батаљона 18. пешад. пука I. позива. који су са Виловице враћени да заузму Кутањ. Батаљони, упућени без плана и личног вођења команданта, насели су брзо у овом покушају, и после кратког времена вратили се понова на Виловицу. Непријатељ по одбијању ова 2 батаљона продужио је даље напад, заузео Кутањ и упутио се ка Округлићу. На тај начин ангажовала се борба и на левом крилу Дунавске дивизије II. позива.
О стању на фронту армије телефоном је одмах извештена Врховна команда. Да би се поправило критично стање и појачао дух код трупа, командант армије решио је, да са Дунавском дивизијом I. позива пређе у напад и потпомогне Моравску дивизију II. позива, напад овај да потпомогне делом својих трупа и Дунавска дивизија II. позива у правцу Погледала, а Моравска дивизија II. позива да се држи што упорније на својим положајима. Да би поправио стање на свом левом крилу, и сам командант Моравске дивизије II. позива упутио је већ био дивизиску резерву (2 батаљона 8. кадровског пука) у напад правцем потока Врело. Међутим, због надирања непријатеља у међупростор 2. и 3. пешад. пука II. позива, делови на том правцу, а затим и остатак
пешад. пука II. позива почели су се постепено повлачити. Предњи делови 3. пешад. пука напустили су најпре Остењак, а ускоро потом напуштено је и Савића брдо, на које је непријатељ убрзо избио. 3. пук повукао се ка Јошеви, а један његов батаљон одступио је чак до Причевића. Избијањем непријатеља на Савића брдо, доведени су били у незгодан положај 2. и 1. пук II. позива, који су успели да непријатеља потпуно задрже. Нарочито је била доведена у незгодан положај артилерија на Јолиној брези, изложена сад бочној непријатељској ватри од Савића брда. Да би избегао незгодан положај, у који је доведена артилерија, командант средњег одсека је повукао артилерију на први прихватни положај, одакле је могла нетучена од стране непријатеља, развити много јаче дејство. Контра нападом и са Јолине брезе од Јошева и из Врела реке (дивизиска резерва) и анфиладном ватром артилерије са прихватних положаја десног одсека непријатељ је убрзо протеран и Савића брдо понова је заузето.
У то време отпочела је и Дунавска дивизија I. позива напад. Напад је требао да се изведе на фронт Савића брдо – Остењак – Медетић – Аниште – Станина река са оваким планом: Под заштитом јаке артилериске ватре 4. прекобројни пук (дивизиска резерва) да нападне правцем Врагочанске реке на фронт Савића брдо – Остењак; 9. пешад. пук I. позива (десно крило) напада фронт: Медетић – Аниште; 9. пук II. позива (лево крило) да упути један батаљон косом између Колубарске реке и Врело реке ка Милашевици; 2 батаљона 9. пука II. позива да остану у дивизиској резерви на положају Сељак – Орловица.
Нападу Дунавске дивизије I. позива имала је делом да садејствује и Дунавска дивизија II. позива, али напад није изведен како се предвиђало. Борба на левом крилу код Дунавске дивизије II. позива, која је само слабо целог дана вођена, отпочела је око 14 часова постајати све јача. Непријатељска колона са правца од Малог Медведника и Јасеновог брда, успев да одбије и протера она два батаљона 18. пешадиског пука, продужила је и даље напад, нападајући на одсеку: Округлић – Кутањ, па у лево до Јабланице. Одмах у почетку борбе трупе левог одсека, изненађене напустиле су положаје и почеле се повлачити ка Совачком кику и селу Совачу. Покушај, да се са потиснутим трупама левог одсека поврати изгубљени одсек, није се могао остварити, јер су трупе биле растурене, па је требало времена да се покупе. Батаљон 8. пука II. позива, који је био на овом одсеку, растурио се и пре почетка напада. Покушај резерве, да поврати изгубљени одсек такође није успео. Трупе су остале на положају: Орловац – Совачки кик – коса на левој обали Житковца потока. Резерва се искупљала код села Совача, а коњица код Поћуте. Због оваког тешког стања, притешњен са левог крила, командант Дунавске дивизије II. позива тражио је још да му се пошаље као помоћ бар 2 батаљона из Дунавске дивизије I. позива. Међутим то није било могућно, јер је непријатељ око 15 часова напао био и Дунавску дивизију I. позива, најпре у правцу њеног десног крила, потиснув делове са к. 518 и око 16 часова заузео је. У исто време непријатељ је предузео напад преко Милашевице ка Слепцу.
Око 17 часова развила се даље јака борба. Под заштитом јаке артилериске ватре 9. пешад. пук I. позива предузео је контра напад, разбио непријатеља и понова овладао котом 518. Са левог крила Дунавске дивизије I. позива 9. пешад. пук II. позива, од кога је такође требао да пође у напад 1 батаљон, то није учинио, очекујући да се реши борба на к. 518 и да се и делови Дунавске дивизије II. позива појаве у правцу Погледала. На тај начин, у циљу потпомагања Моравске дивизије II. позива, само је 4. прекобројни пук предузео напад, и наступајући уз Драгочанску реку сузбио непријатељске слабије делове, који су успели да се долином ове реке спусте чак до Обнице. Овај пук избио је на лево крило Моравске дивизије II. позива на к. 478 (Јошево) и рашчистио цео терен на томе правцу од непријатеља. На тај начин повраћен је цео изгубљени леви одсек Моравске дивизије II. позива. На осталом делу фронта Моравске дивизије II. позива водила се и даље борба, али и поред местимичног колебања трупа, положај је одржан. У даљем току ноћи продужена је само чарка, али око 22.30 часова непријатељ је понова предузео напад на Моравску дивизију II. позива готово на целом фронту, нападајући једновремено и на десно крило Дунавске дивизије I. позива у правцу к. 518. Напад на фронт Моравске дивизије II. позива одбивен је, али је непријатељ успео, да потисне предње батаљоне 9. пешад. пука I. позива са к. 518 и да је после слабог отпора заузме. Овај пук искупио се тада цео на Главици. За овим је настало затишје на целом фронту, које је само с времена на време прекидано местимичним пушкарањем.
Дејство Рогачичког одреда 13. новембра
Непријатељ је изјутра, користећи се маглом, изненада напао на Јабланик, на коме су била 2 батаљона 18. пешад. пука и 2 топа, но ипак положај је одржан. Око 15.30 часова непријатељ је нападао и од Рогачице – Пашине равни на фронт Сова. После дуге и упорне борбе од 8.20 часова до 17.30 часова одред је задржао положај у рукама. Батаљони 18. пешад. пука I. позива који су имали тога дана да освоје Мали Медведник, одступили су у нереду ка реци Јабланици, под притиском непријатеља. Од Јасеновца ка Пустом пољу на путу Дебело брдо – Маковиште – Црвени брег – Градац (к. 1024) – Богатић примећена је једна колона од 1 ½ чете. Све ово, а поред тога и изнуреност трупа, довело је одред у врло тешку ситуацију и у могућност да му одступни правци буду одсечени. Око 16 часова прекинута је и телефонска веза, која је ишла преко Дунавске дивизије II. позива са армијом, баш кад су трупе са Малог Медведника одступиле ка Јабланици.
Саобразно ранијем наређењу команданта армије, да се командант одреда управља према ситуацији и налазећи, да је за то момент већ наступио, командант одреда наредио је одступање са Дебелог брда у две колоне: једна од 6 батаљона пешадије, 4 Дебанжова и 2 брзометна топа, правцем Дебело брдо – село Брезовице – Богатић, и друга: 5 батаљона пешадије, 2 брзометна и 1 брдски топ, правцем Дебело брдо – Маковиште – Црвени брег – Градац – Јагодња – Богатић, с тим, да код Градца остави и распореди 1 батаљон. Ако би у одступању одред нашао, да су се наше трупе зауставиле за одбрану Виловице, намера командантова била је, да одред задржи на положају: Виловице – Марков биљег – Умови, стога је наредио, да лева колона кад дође до Јагодње чека даље наређење. Батаљони 18. пешад. пука I. позива који су нападали на М. Медведник прикупљени су код Поћутске механе, али су били готово растројени.
Примедба. Овако је командант одреда сматрао ситуацију. Међутим, напад батаљона 18. пешад. пука I. позива на Мали Медведник вођен је под другим околностима, а батаљони су одступили на Виловицу, а не код Поћутске механе.
Распоред трупа ноћу 13./14. новембра
После завршеног другог дана боја 13. новембра код Ставе, трупе I. армије заноћиле су у оваквом распореду:
Моравска дивизија II. позива: На својим данашњим положајима на одсеку: Јолина бреза – Савића брдо. Артилерија средњег и левог одсека повучена је на прихватне положаје; коњички ескадрон је на десном крилу одржавајући везу са левим крилом Дринске дивизије I. позива.
Дунавска дивизија I. позива: На десном крилу 4. прекоброј. пешад. пук на Јошеву к. 478; у центру: 9. пешад. пук I. позива (3 батаљона) на Орловици, 1 батаљон овог пука упућен је команданту Дунавске дивизије II. позива за појачање. Артилерија је на положају, који је имала у току данашње борбе. Само хаубички вод, који је остао без муниције, упућен је за Аранђеловац.
Дунавска дивизија II. позива: Трупе центра и десног крила остале су на положајима Совачки кик – Орловац. Један батаљон заузео је на левом крилу косу, која се од Совачког кика спушта ка левој обали Житковца потока. Артилерија је на левој обали потока, који иде кроз с. Совач. Резерва је код села Совача. Коњица је код Поћута и Ребеља, штитећи леви бок дивизије.
Рогачички одред налазио се у току повлачења правцем Дебело брдо – Марков биљег и преко Маковишта – Црвеног брега ка Богатићу, према заповести команданта одреда. У осталом ово је диктовала и ситуација створена на левом крилу Дунавске дивизије II. позива. Даљи останак Рогачичког одреда на Дебелом брду и Јабланику под оваквим приликама постао је немогућ. Дејством у правцу Виловице и Марковог биљега непријатељ је могао лако одсећи и одбацити Рогачички одред, при чему би бок и позадина армије остала отворена и угрожена. Ово стање представљено је одмах телефоном и Врховној команди и по њеном одобрењу, командант I. армије послао је око 23.30 часова заповест ОБр. 2746, за повлачење Рогачичког одреда, у овоме:
Команданту Дунавске дивиз. I. и II. позива;
команданту Рогачичког одреда и
команданту Моравске дивиз. II. позива
„Због тога што је непријатељ правцем преко Медведника и Кутња загрозио левом крилу Дунавске дивизије II. позива и десном боку Рогачичког одреда, то, на основи телефонског одобрења начелника штаба Врховне команде, наређујем: да се Рогачички одред још ноћас прикупи са положаја код Дебелог брда на положаје Виловица (к. 864) – Марков биљег (к. 855) – Умови (к. 807), како је то било наређено мојом заповешћу од 11. овог месеца ОБр. 2657. При овоме покрету командант Рогачичког одреда и командант Дунавске дивизије II. позива стараће се, да споразумно нападну сваки са своје стране на непријатељске делове, који наступају правцем преко Малог Медведника и Кутња, дејствујући му у бокове и позадину, како би га разбили и нагнали на одступање, а тиме потпуно обезбедили лево крило и бок I. армије. Командант Дунавске дивизије II. позива одмах по пријему овог наређења, поставиће релејну везу од коњице која је под његовом командом, између Рогачичког одреда и штаба ове армије, а са командантом Рогачичког одреда одржавати тесну везу и узајамно се потпомагати. О пријему наређења известити“.
Непријатељ пред фронтом трупа ове армије задржао се у непосредној близини, подишао на 600 метара положају Моравске дивиз. II. позива, држећи у својим рукама: Остењак к. 518 – Аниште – Локве – Погледало – Округлић – Кутањ – Мали Медведник. Од непријатељских трупа пред фронтом трупа I. армије учествовали су у борби делови истих брдских бригада, који су и у претходним бојевима били.
Морално стање, дух и дисциплина код трупа знатно су били опали. Код свију се осећала премореност, а дуги ноћни маршови и непрекидне трзавице готово су исцрпиле снагу људи и створиле апатију за даљу борбу. Поред тога нередовна исхрана, влажно време, магла, суснежица са ветром, која је целог дана вејала у очи војницима, сатрла је и последњу искру живота. У позадини дивизије, па чак и на комуникациским правцима њеним виђале су се мање или веће гомиле где лутају. Да би се опали дух код војника уздигао и спречило ово појединачно извлачење, командант I. армије издаје наређење ОБр. 2724 командантима дивизија ове садржине:
„Према свима досадањим податцима, пред фронтом трупа ове армије и Рогачичког одреда, непријатељ је знатно слабији од нас, па и поред тога готово се редовно дешава, да трупе напуштају своје положаје и кад нису крајње нагнане на то, а покадшто дешава се, да понеке трупе напуштају поједине тачке и ако према себи немају непријатеља. Ова је појава врло жалосна, која по нас и земљу може бити чак и кобна. Заузети положаји морају се одсудно бранити са крајњим пожртвовањем и до последње капи крви, јер се даље назад не може нити сме ићи. Официри се морају жртвовати са исцрпљењем своје снаге и до крајњих пожртвовања, јер само тако, ако се и официри буду жртвовали и буду углед својих трупа, може се рачунати да ће се и трупе држати. Сваког без разлике, који би напустио свој положај без заповести, подвргнути одмах смртној казни, подчињени команданти под смртном одговорношћу морају бранити своје положаје, а одступање са положаја може бити само по наређењу команданата дивизија – односно команданта Рогачичког одреда. Да би се узвисио дух код војника и код трупа, команданти не треба да се ограничавају на крајњу пасивност у одбрани, нарочито кад већ имају података, да је непријатељ према њима знатно слабији, него да у одбрани уносе и активности, а за то, да своје трупе не развлаче по целом положају него да имају што јаче резерве, са којима ће моћи маневровати, изаћи свакој евентуалности у сусрет, и снажним контра ударом не само одбити непријатеља већ га и сасвим сломити. Наређење ово да се саопшти свима официрима ове армије, а команданти дивизија и командант Рогачичког одреда у изводу саопштиће га и трупама у колико се на њих односи, а примену казне ма над којим одмах објављивати целој трупи“.
У истом смислу примљено је и од Врховне команде наређење ОБр. 6341 које је ниже изнето у наређењима Врховне команде.