Операције аустриске војске
Дејство 18. дивизије
Десно крило дивизије продужило је напад у јужном правцу на Бандин оџак и Сенковиће. После јаке борбе десно крило 8. брдске бригаде успело је, да заузме вис Плјеш (981) јужно од Громиле и да продре до висова: Црни врх (1068), Велики врх (1005), Велико брдо, Градина (994). По подне Срби су снажно напали десно крило 8. брдске бригаде. Први напад је одбивен, али су висови на крајњем десном крилу морали бити напуштени, због изненадног бочног напада једног црногорског батаљона.
Лево крило 8. брд. бригаде, које је наступало источно од пута, успело је после тешке борбе да заузме с. Бандин оџак и суседни вис Бандин (936). Даље наступање овог крила ка вису Плјеш (935) северно од с. Куле испало је рђаво. Срби су разбили надмоћнију снагу и прешли у против напад, који је могао бити заустављен тек на положају Мачји (989).
5. брдска бригада, у току ноћи 18./19. октобра, одбила је више српских напада на своје лево крило, а у току 19. октобра успела је да пред мрак заузме висове са обе стране с. Побратци.
17. брдска бригада заузела је вис Ступе (1115), али сви њени напори, да са 79. пешад. пуком заузме упорно брањени вис Китак (1194) остали су узалудни.
13. брдска бригада, која је имала задатак, да држи своје положаје јужно од с. Мислова, успела је да одбије српске нападе. Ова бригада је упутила један мали одред ка с. Жепа на окуку Дрине код Слапа, где су Срби имали један мостобран.
Дејство 50. дивизије
Десна колона ове дивизије подишла је овог дана по подне ка ивици висоравни источно од с. Мокро. Трупе, које су се пењале на висораван, дочекане су слабом пешадиском ватром, те их није могла спречити да избију на саму висораван. Изгледа да Срби нису очекивали наступање аустриских трупа и са ове стране. Али зато, наступање слабог одреда ппуковника Хајдера од с. Пале, било је запречено јаким српским снагама на вису Голеш (1122). Због јаке артилериске ватре овај је одред био приморан да одустане од напада.
Операције српске – Ужичке војске
На фронту Ужичке војске у току овога дана није било ничега важног.
Дејство Шумадиске дивизије II. позива. У циљу олакшања ситуације код Лимског одреда, против кога наступају знатне непријатељске снаге, командант Ужичке војске 19. октобра у 1 час наређује команданту Шумадиске дивизије II. позива ово:
1. Да дивизија у току овог дана изврши јаче извиђање непријатеља на свом фронту и то у правцу његових бокова и позадине.
2. Да се дејством пољске артилерије са левог крила ове дивизије олакша одбрана положаја Китак и Ступе, пошто се на овим положајима наше трупе неће моћи одржати, ако не буду потпомогнуте артилеријом.
3. На случај непријатељског јачег напада на десно крило Лимског одреда на фронту Ступе – Китак, треба делом трупа левог крила ове дивизије олакшати одбрану енергичним наступањем.
На основи овог наређења, командант Шумадиске дивизије II. позива у 1.30 часова наређује команданту 11. и 12. пука, да у 7 часова упуте по 2 – 3 вода у насилно рекогносцирање; да 11. пук са својом артилеријом, која је на Виговој гори, потпомаже одбрану положаја Китак, а у крајњем случају да потпомогне десно крило Лимског одреда једним делом своје одсечне резерве, обезбеђујући упорно одржање и свог положаја. Да пољска артилерија са коте 974 код Гараш брда дејствује на непријатељску артилерију око Плочника. У циљу лакшег евакуисања рањеника, командант дивизије наређује у 8 часова, да се болничка чета са санитетском колоном премести из с. Арнаутовић у с. Бранковић и да ту образује завојиште.
У 8.20 часова командант коњичког дивизиона са превоја Паклинак – Вигова гора јавља да је непријатељ јуче напао Ступе. Чета Лимског одреда, која је држала овај положај, одступила је, али су друге две чете добиле наређење да овај положај поврате. Напад на Ступе отпочет је јутрос у 3.30 часова. Тако исто од јутрос се води борба на фронту Ступе – Китак. У 9.25 часова командант 12. пука извештава телефоном, да је непријатељ јутрос гађао артилеријом, митраљезима и пушчаном ватром наша извиђачка одељења, која су упућена од 3. батаљона.
У 12.30 часова командант Ужичке војске наређује телефоном (писмено наређење послато је у 15.15 часова) команданту Шумадиске дивизије II. позива ово: Ради обезбеђења десног крила Лимског одреда (Паклинак – Китак), да одмах упути из дивиз. резерве 1 батаљон између Вигове горе и Думанића на Китак са задатком: да са тамошњим трупама одржи пошто пото положај Китак – Паклинак, а из дела дивизиске резерве са Зечице да се упути 1 батаљон код Локве на место упућеног батаљона ка Китаку. Нз основи овога наређења командант дивизије издао је наређење команданту 10. пука, да одмах упути један батаљон са Локве ка Китаку и да ојача тамошње трупе, а један батаљон да доведе са Зечице на Локве.
У 14.45 часова командант Лимског одреда из с. Закоме извештава команданта Шумадиске дивизије II. позива, да непријатељ са пољским топом од с. Грлаћи туче Паклинак, а са 2 брдска топа са Деветака туче Китак, одакле се наша посада делимично повлачи. Потребно је да се бар један пољски топ доведе на Паклинак или бар на Градац (962) и да лево крило Шумадиске дивизије II. позива заузме Точионик – Маковиште. Даље јавља, да његово лево крило код Побратци нагло одступа. У 15 часова, командант Шумадиске дивизије II. позива извештава команданта Лимског одреда, да га артилерија потпомаже и да је у 13 часова упућен један батаљон 10. пука са Локве у помоћ његовим трупама на Китаку и Паклинаку; да је један батаљон 10. пука доведен са Зечице на Локву.
У 17 часова, добивен је извештај из 11. и 12. пука, да су извиђачка одељења нашла непријатеља на истим положајима, само јаче утврђеним. Одељења су се под борбом вратила натраг у састав пука. Непријатељ није наступао. Данас се први пут појавила непријатељска артилерија код с. Мандра и дејствовала против Вратара који држи 4. батаљон 12. пука. Командант дивизије наређује команданту 11. пука телефоном, да од своје одсечне резерве упути одмах 2 чете у с. Мркоњићи код дивизиског штаба. У 19 часова, командант 12. пука јавља, да је непријатељ направио испад у правцу десног крила положаја Бабјак, али је одбивен са знатним губитцима.
Дејство Лимског одреда
Ноћним препадом покушано је, да се Голо брдо отме од непријатеља, али се у томе није успело. Овог дана рано у јутру непријатељ је отпочео напад са Голог брда ка Побратци, са Мачјег брда ка Бандин оџаку, тежећи да нападне лево крило Лимског одреда и десно крило Црногораца и успео је да заузме предње тачке: Побратци, које је држао Лимски одред и Бандин оџак који су држали Црногорци. Лимски одред предузео је у 16 часова испад са својим левим крилом од Сенковића у правцу Побратци и Бандин оџака, а са десним крилом од Паклинака уз садејство левог крила Шумадиске дивизије II. позива са Вигове горе ка фронту Ступе – Китак. Непријатељ је на правцу Побратци био изненађен тако, да су 4. и 5. кадровски пук уз припомоћ Црногораца успели, да поврате не само Побратци већ и Бандин оџак, са кога је непријатељ нагло одступио ка Мачијем брду.
Шумадиска дивизија II. позива и Лимски одред овога дана имали су око 17.000 пушака. Трупе су биле II. и III. позива. Осећала се надмоћност непријатеља нарочито у артилерији.
Ситуација
У току овог дана стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:
Од команданта Ужичке војске
ОБр. 1192
„На фронту Шумадиске дивиз. II. позива ноћ је у главном прошла на миру. Једно наше добровољачко бомбашко одељење упућено са л. крила ка Преочнику успело је да протера јачег непријатеља; друго једно одељење узнемирило је непријатеља код с. Вишевца. Непријатељ је ноћас у 23.30 часова покушао, да потисне лево крило Лимског одреда, али је при овоме одбивен. Препад с наше стране на Ступе предузет је, али још нема извештаја о исходу“.
ОБр. 1211
„Као што сам известио резултат јучерашње борбе био је, што је изгубљена само истакнута тачка Ступе. Ноћним препадом није се успело, да се ова тачка преотме. Командант упућеног батаљона је погинуо. Још јутрос рано непријатељ је поново отпочео напад, упућујући непрестано трупе од Копита – Креч врха – Соколца – Пуховца ка Лимском одреду и десном крилу црногорских трупа. Чињени су напади са Вигове горе на фронт Китак – Ступе, од Паклинка у правцу Побратци и од Сенковића ка Побратцима. Знатно надмоћнији непријатељ у пешадији, а нарочито у артилерији пољској и хаубицама, – а наша се артилерија не може извести, – није одбивен, но наступање и даље продужује. До 16 часова непријатељ је успео, да овлада свима предњим положајима Лимског одреда и црногорских трупа. Лимски одред је се повукао на главну линију: Сенковић – Јасика (карта 1 : 75.000) задржавајући и даље Паклинак и Китак. У 16.40 часова 4. и 5. кадровски пук са Сенковића прешао је у контра напад и повратио своје предње положаје. Пошто се непријатељ непрестано ојачава, а ја немам никакву резерву, да ојачавам леви одсек (Лимски одред), јер је на фронту Шумадиске дивизије II. позива снага најмање равна њој, то имајући у виду, да половину трупа Лимског одреда сачињава III. позив и Ибарски обвезници – настаје питање: да ли ће се уопште Лимски одред моћи да одржи на положајима? Једину резерву од 1 батаљона из 2. прекобројног пука III. позива од Старог брода кренуо сам овамо, остављајући на томе месту 1 слаб батаљон 15. прекобројног пука III. позива, а узимајући у обзир још и фронт, који према ситуацији морам да држим од Сенковића до Дрине са трупама II. и III. позива, и то свега са до 17.000 пушака према непријатељу знатно надмоћнијем. Сматрам за дужност, да учиним ову представку Врховној команди, ради даљег управљања, а ја ћу учинити све са своје стране, да се свака стопа осигураног простора упорно брани“.
ОБр. 1212
„У вези извештаја ОБр. 1211: због контра напада 4. и 5. пука изгледа, да се непријатељ повлачи ка Сијерцима и да је и Побратац напустио. Али због напуштања Побратца и из тактичких обзира, да се привремено напусте и предњи положаји испред Сенковића и трупе прикупе на главном положају за упорну одбрану, црногорској Санџачкој војсци изгледа да је ово био подесан разлог, да ме извести, како се због овога и што им је силна војска гинула, морају повлачити чак на положаје око Крамера. У ствари изгледа да су разбијени и на десном крилу и у долини Праче и желе да баце кривицу на другог. Известио сам о овоме сердара Вукотића и нагласио му све тешке последице и одговорности, ако најенергичније не настане да трупе прикупи на положаје код Куле и дође у везу са мојим трупама. Са ОБр. 1190 предочавао сам му благовремено важност десног крила и наговештавао потребу, да резерву доведе ближе томе крилу, а данас са ОБр. 1196 захтевао, да ме извести колика га снага напада и је ли у могућности, да положај брани, огарантује правац ка Рогатици и потпомаже Лимски одред? По овоме није ни одговорио?! По свему изгледа да желе, да се наша војска за њихов рачун бори, – а они да се користе победама и парадирају“.
На фронту Дрине, Саве и Дунава у току овог дана сем обичног обостраног бомбардовања положаја на појединим тачкама није било ничега значајнијег. Од команданта Коњичке дивизије добивен је извештај о распореду дивизије под ОБр. 1318 у овоме: „Према наређењу Врховне команде ОБр. 4483 поступио сам и распоред у кантонман овако извршио:
1. коњички пук у селима: Бањане – Кожуар и Вукоња;
2. коњички пук у Обреновцу;
3. коњички пук у селима: Дебрцу, Власеници и Месарцима и
4. коњички пук у Обреновцу и селима: Хрватима и Белом пољу.
19. кадровски пешад. пук, 2 батаљона 5. пука III. позива, 3 батерије и митраљеска одељења остали су за заштиту граничког фронта“.
Наређења Врховне команде
Наређење ОБр. 4880
Команданту II. армије – Липолист
Команданту III. армије – Јаребице
„Пошто је део фронта од Јеринића аде до Јадра више испред фронта Тимочке дивизије II. позива из састава II. армије и позади исте су коморски делови ове дивизије, то по представци команданта III. армије, а у вези наређења ОБр. 4813 начелник штаба наредио је: Да III. армија осигура фронт до Јеринића аде закључно, а II. армија северно од поменуте аде. Четнички одред са Јеринића аде стоји команданту II. армије на расположењу за употребу по нахођењу“.