Операције аустриске војске
Овог дана у јутру Срби су нападали на лево крило 13. брдске бригаде. Али капетан Турудија, враћајући се ка главнини, напао је са својим батаљоном лево српско крило и приморао Србе да обуставе свој напад на 13. брдску бригаду.
У рејону Сребрнице Срби су показали понова живост. Батаљон 66. пешад. пука, коме је била поверена одбрана овог рејона, морао се повући ка коси код Вијогора западно од Сребрнице.
8. брдска бригада, која је била код Милића, добила је наређење, да 2. октобра одмаршује ка Власеници на сједињење са одредом ппуковника Карпелуса, који је од Кладња и Олова наступао овог дана двема колонама са обе стране индустриске железничке пруге ка хану Пијесак. Предузета је дакле припрема једног концентричног напада на Србе у рејону Власенице. У овом циљу, командант 16. корпуса ставио је на расположење ппуковнику Хвостеку: 2 ландштурмска батаљона и 1 брдску батерију, који су били прикупљени 2. октобра код Помола и Међеде на путу Милићи – Сребрница.
3. брдска бригада напала је овог дана широким фронтом црногорску главнину у јачини око 2 бригаде. Овом нападу садејствовала је и посада утврђења Калиновика. После упорне борбе, која је местимично прелазила у гушање, Црногорци су били приморани да се повуку на ивицу шуме код карауле Братло. Њихов велики логор код Борја био је запаљен.
Операције српске – Ужичке војске
Дејство Ужичке бригаде
Командант ново формираног Сребрничког одреда наредио је покрет у двема колонама:
Десна колона: 2 батаљона 12. кадров. пука и 2 митраљеза (17 официра и 722 војника) добила је задатак, да се са Пашиног брда крене у 6 часова преко Брежанских висова и по могућству заузме Прибићевац и караулу, одржавајући везу са левом колоном, према којој и кретање подешавати, како би се на случај потребе обе колоне могле потпомагати. Колона је успела да у 8 часова избије до Брежанских ханова, где је са неколико пушчаних метака протерала слабо непријатељско одељење, не наишавши више на непријатеља све до Прибићевца и карауле, где је стигла у 15.30 часова. Колона је приступила поседању и утврђивању положаја.
Лева колона: добровољачка чета, 3. батаљон 4. пука III. позива; 2. батаљон 10. пука III. позива и 2 брдска топа (11 официра, 1726 војника и два топа), добила је задатак, да се са Столца крене у 6 часова преко Осмаче и Веље главе, те да по могућству заузме Биљеге и Виогор с тим, да се добровољачка чета креће од Црног врха преко Караџића брда ка западном делу Виогора. Десно одржавати везу са десном колоном, те у случају потребе, да се обе колоне помажу. У 9.45 часова, кад се колона налазила између Осмаче и Веље главе, појавио се непријатељ на Вучици у јачини једне чете и два брдска топа. Али како је добровољачка чета избила на Караџића брдо, непријатељ је опаливши три артилериска метка одступио, те је колона продужила кретање и око 18 часова је заузела Биљеге и источни део Виогора, где је и преноћила.
Резерва одреда од 1 батаљона 12. кадров. пука (7 официра и 356 војника) кретала се са Пашиног брда за десном колоном, и у 16.30 часова стигла на Ћатину раван. На Пашином брду остала је једна чета са 2 пољска Дебанжова топа, на случај прихвата, док се ситуација код Сребрнице не разјасни. Непријатељ се прикупио на западном делу Виогора и северно од Сребрнице.
Од стране команданта Ужичке бригаде учињена је представка Врховној команди, да ма и најмањи одред пређе Дрину код Љубовије и да се упути ка Сребрници.
Дејство Шумадиске дивизије II. позива
На фронту ове дивизије у току овог дана није било ничега значајног. Вођена је повремена артилериска борба. У току дана стигао је 3. батаљон 12. пука, а доцкан у вече стигли су и допунски батаљони 10. и 11. пука и сви су задржати код хана Пијесак у дивизиској резерви. 2. батаљон 11. пука, који је био према Помолу, прикупљао се на положају овог пука, формирајући две чете, јер је имао велике губитке.
На фронту Лимског одреда у току овог дана није било ничега значајног.
Ситуација
У току овог дана стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:
Од команданта Ужичке војске
ОБр. 963
(1. октобра у 22.40 часова)
„У току данашњег дана на левом крилу Шумадиске дивизије II. позива а на фронту: Игриште – Плоча била је јака артилериска ватра; пешадиски извиђачки делови допрли су до механе Тугов. На фронту и десном крилу Шумадиске дивизије II. позива данас није било борбе. Изгледа, да непријатељ креће извесне делове северозападно од Власенице ка Кладњу; ово још није проверено. На фронту испред Плоче нађено је 160 и испред Игришта 50 погинулих непријатељских војника; приликом ноћњег напада 30. септембра и 1. октобра код мртвих у торбама нађени су клипови кукуруза, а код ни једног хлеба. Одред код Бајине Баште пребачен је на леву обалу Дрине“.
ОБр. 972
„Увиђајући и осећајући незгодан положај трупа ове војске према Власеници, комуникацију: Вишеград – Рогатица – Соколац – Власеница, изузетно и само предњи делови користе. За Шумадиску дивизију II. позива прилично је успостављена за саобраћај возова комуникација: Жљебови – Соколовић – Думанић – Бранковић – Пешурићи – друм Вишеград – Рогатица, као краћа и безбеднија“.
Од команданта Ужичке бригаде
ОБр. 358
„Према извештају команданта пребаченог одреда у току данашњег дана, после омање борбе наше су трупе заузеле и задржале се на положајима караула Прибићевац и Вијогор над Сребрницом. Непријатељ у јачини 1 батаљона налази се северно од Сребрнице. Извештена команда Ужичке војске“.
Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња
ОБр. 98
„Командант Дринског одреда јавља, да је једно непријатељско одељење јако 150 људи, напало вис код Калиновика, али је овај напад био одбивен са великим непријатељским губитцима, међу мртвима и 1 водник. Напад је поновљен и на положај Јабланово брдо, но и он је одбивен. Јачина Васојевићске бригаде, послате у помоћ Ужичкој војсци је 1760 људи, према накнадно добивеним податцима, а не 1300 како сам јуче јавио. На осталим фронтовима нема ништа ново“.
Од команданта I. армије
ОБр. 1586
„Командант Моравске дивизије II. позива обилазећи 9. кадровски пук уверио се, да је то више гомила него ли трупа. Чете воде потпоручници и наредници, водници су каплари, а већина војника је неизвежбана. Командант дивизије мисли, да би се то људство најбоље искористило, ако би се увукло у остале пукове његове дивизије, ако је то потребније. Ако се ово не учини, не може се на овај пук рачунати као на остале. Слажем се са мишљењем команданта Моравске дивизије II. позива“.
ОБр. 1603
„На фронту ове армије дан је прошао на миру, сем мањих чарки код Дунавске дивизије II. позива. У циљу извиђања на леву обалу Дрине, послате су јутрос четири официрске патроле, које се још нису вратиле, јачине 15 – 30 људи у правцу: Братунац – Нова Касаба – Слапашница – Дубовница – Суха – Кик – Полом – Дрина, и Братунац – Хранча – Дедић – Оправдић. Осматрач са Ободника јавља, да се од јутрос до сад непрекидно чује топовска паљба са правца од Власенице. Исти осматрач јавља, да се мост код Црнче, који се раније видео, више не види; изгледа да га је непријатељ дигао или преместио.
Утврђивање положаја продужује се“.
Од команданта II. армије
„Стање код армије ноћас и јутрос овако је:
1. Тимочка дивизија II. позива. Нема ништа ново, сем што је непријатељ на левом крилу непрестано изазивао ватром, на коју му није одговарано.
2. Моравска дивизија I. позива. У 9.45 часова непријатељ је напао на Парашнички одред и десно крило дивизије, али је одбивен, ну одмах после 10 минута понова је напао, вероватно ојачан, на десно крило дивизије, али је артилериском и пешадиском ватром враћен у своје ровове. Код центрума и левог крила дивизије била су патролна пушкарања; код Равањског одреда је мир.
3. Северни одред. Непријатељ је у току целе ноћи нападао од стране Бубање, а најјаче друмом за Узвеће. Сви су напади одбивени. На фронту Глушци – Раденковић мирно је.
4. Тимочка дивизија I. позива. Непријатељ је скоро целе ноћи отварао пешадиску и артилериску ватру нарочито јаку око пола ноћи. Синоћ око 19.10 часова непријатељ је својим појединим одељењима напао средњу колону, али је одбивен ватром и бомбама и то са великим губитцима. Непријатељ је остао на својим досадањим положајима. Губитци: погинуло 12, рањено 38 војника.
5. Шумадиска дивизија I. позива. Непријатељ је у току ноћи три пут покушао напад, али је одбивен. Најјачи напад био је око 3 часа, управљен против десног крила одсека и трајао је до 4 часа. Непријатељ је одбивен са великим губитцима. Према левом одсеку непријатељ је дејствовао са три батерије, а према средњем и десном са две пољске батерије и са по једном 10 см. и 15 см. хаубичком батеријом са леве обале Саве, као и са монитора. Наше трупе су на својим положајима и дубље се укопавају.
6. Шабачки одред. Стање је непромењено. Трупе су у својим утврђеним положајима. Непријатељ ништа озбиљније није предузимао у погледу припреме прелаза“.
Наређења Врховне команде
Наређење ОБр. 4019
Команданту I. армије – Пецка
„По вашој представци ОБр. 1592 не може се Дунавској дивизији II. позива придати део Главног интендантског воза, који је цео једва довољан за снабдевање војишних слагалишта из Ваљева. Стога је наређено, да се Дунавској дивизији II. позива пошље известан број реквирираних кола, ради појачања њене колонске коморе. Наредите да командант дивизије оправља путеве у својој ближој позадини“.
Наређење ОБр. 4020
Команданту I. армије – Пецка
„Према вашој представци ОБр. 1586 наређујем: да 9. кадровски пешад. пук престане дејствовати као засебна целина. Људство овог пука употребити за попуну 9. активног пешад. пука, а у колико би претекло доделити и осталим пуковима Дунавске дивизије I. позива. Командант 9. кадровског пешад. пука са својим штабом да се стави, на расположење команданту I. армије да учини распоред официра и о томе извести Врховну команду“.
Наређење ОБр. 4027
Команданту Ужичке војске – Жљебови
„У циљу поузданијег обезбеђења вашег комуникациског правца, нарочито правцем од Сарајева, наређено је црногорској Врховној команди:
Да Санџачка војска заузме планину Романију, на њој се добро утврди и што поузданије обезбеђује позадину Ужичке војске од Сарајева; а Дрински црногорски одред да заузме планину Јаворину, ту да се добро утврди и обезбеђује правац Сарајево – Горажда. Према овоме ступите у везу и споразум са командантом Санџачке војске.
На бокове и позадину обраћајте нарочито пажњу. Организујте што боље даљно извиђање у правцу: Кладња, Олова и Сарајева, те да бисте благовремено открили кретање непријатеља.
Ради поузданије везе са Санџачком војском на Романији, пошаљите тамо једног официра за везу и брзо извештавање“.
Делегату ђенералу Јанковићу – Цетиње
„Ужичка војска држи положаје код Власенице. Њен комуникациски правац јако је осетљив, нарочито правцем од Сарајева. Појава јаче непријатељске снаге овим правцем довела би у врло незгодан положај Ужичку војску.
Дејствујте код црногорске Врховне команде за наређење, да црногорска Санџачка војска заузме Романију планину, на њој се добро утврди и што поузданије обезбеђује позадину Ужичкој војсци од Сарајева; а Дрински црногорски одред да заузме Јаворину планину, ту да се добро утврди и обезбеђује правац Сарајево – Горажда. Ово извршити одмах и известити“.
Наређење ОБр. 4037
Команданту Ужичке бригаде – Б. Башта
„Наредите да пуковник Мишић са два батаљона и два Дебанжова топа одмаршује ка одреду пуковника Јанкуре и исти прими под своју команду. Његов ће задатак бити, да заузме Сребрницу и ступи у везу са Шумадиском дивизијом II. позива и одредом код Љубовије. А кад Љубовиђски одред заузме Дубовик, онда одред пуковника Мишића да се крене косом леве обале Зеленога Јадра ка фронту Нова Касаба – Милићи, ступајући у тешњу везу са Шумадиском дивизијом II. позива“.