Операције аустриске војске
У јутру 22. октобра показало се да је успех 50. дивизије прошлог дана био одличан. Срби и Црногорци искористили су ноћ 21./22. октобра за одступање ка Рогатици, задржавши се једино према 17., 13. и 16. брдској бригади 18. дивизије, дајући снажан отпор, очигледно у циљу заштите одступања главних снага ка прелазима преко Дрине код Вишеграда. На овај начин, 16. корпус је завршио бој на Романији планини потпуном победом. Корпус је добио задатак да снажно гони Србе и Црногорце до Дрине, а затим да се што пре врати на главно бојиште, где се тукла одсудна битка. Командант Балканске војске Ф. Ц. М. Поћорек надао се, да ће једним јаким ударом на Доњој Дрини извојевати одсудан успех.
У времену боја на Романији планини, вођене су борбе у пределу Калиновика и Фоче, које, и ако нису донеле никакав тактички успех, дале су стратегиске користи. Ппуковник Бартош са својим одредом успео је, да у реону ових места прикује једну црногорску бригаду.
У јутру овог дана, главнина 16. корпуса предузела је гоњење. Све трупе, које су још сачувале снагу упућене су да гоне у стопу српске и црногорске трупе, али је извршење овог задатка неочекивано спречено непрекидном плаховитом кишом, која је страховито раскаљала путове. Гонећи одреди, у току овог дана нису могли стићи до Рогатице, али су успели да запљене велико слагалиште оружја и муниције у хану Стјенице на путу ка Рогатици. Према 18. дивизији Срби су се још увек упорно држали.
Операције српске – Ужичке војске
На фронту Ужичке бригаде у току овог дана није било ничега значајног.
Дејство Шумадиске дивизије II. позива
У 6.15 часова непријатељ је предузео напад на Бабјак.
У 7.15 часова командант дивизије наређује ппуковнику Филиповићу, да одмах упути батаљон 12. пука у с. Мркоње код дивизиског штаба, где ће добити даља наређења.
У 9 часова командант одсечне резерве са Локве јавља, да је упутио 2 чете 10. пука команданту 12. пука на Бабјак као појачање а на положају Локва (к. 1245 и 1169) остале су још 4 чете и 1 митраљез 10. пука. У овом времену командант 12. пука јавља да је непријатељ одбивен. Заробљен је један мајор и 50 војника.
У 10 часова командант дивизије наређује команданту батаљона 12. пука из одреда ппуковника Филиповића, који је у томе моменту улазио у с. Мркоњиће, да одмах са три чете продужи покрет ка Бабјаку и стави се на расположење команданту 12. пука, а 1 чету са брдским брзометним топом да упути у одсечну резерву на Зечицу.
Пошто је непријатељ понова предузео напад на Бабјак, наређено је ппуковнику Филиповићу, на чији фронт непријатељ не напада, да на своме положају између Гараса и Вигове горе задржи укупно 5 чета, а 2 чете да упути одмах у с. Мркоњића код дивизиског штаба, пошто је упућени батаљон из 12. пука стављен на расположење команданту тог пука. Борба према Бабјаку била је интензивна. Непријатељ је снажно нападао на центар положаја Бабјак где је успешно одбивен. Изгледало је, да непријатељ стално добија појачања и помера свој фронт ка истоку тежећи, да се дочепа раскрснице путева између Бабјака и Новог брда. Команданту 12. пука наређено је, да положај пошто пото одржи са снагом којом располаже, а то је: 12. пук II. позива; 2 чете 11. пука II. позива; 3 чете 10. пука II. позива и 2 допунска батаљона (10. и 12. пука). Поред овога наређено је команданту 11. пука, да са Вигове горе са 1 батаљоном дејствује у непријатељски десни бок; а команданту одсечне резерве на Зечици да са 1 четом појача десно крило 12. пука код Бабјака где непријатељ надире.
Од једног заробљеног официра Словенца сазнало се, да у правцу Бабјака наступа једна непријатељска дивизија са задатком, да одсече одступницу наше војске у Босни. Из хартија нађених код једног погинулог аустриског официра сазнало се, да поред трупа, које нападају Бабјак, дејствује и нарочити одред пуковника Гелинека са задатком, да заобиђе наше десно крило. Састав одреда је: 27. и 29. ландштурмски батаљон, 1 гранични батаљон из Герца, 3 митраљеза, вод коњице, 1 брдска батерија и остали ситни делови.
У 14.40 часова командант 11. пука јавља, да је командант 3. батаљона са своје 3 чете дошао на положај Вигова гора, а 1 чета са четницима остала је као заштитница према Точионику. Непријатељске патроле избијају на Китак. У исто време командант коњичког дивизиона из с. Калиманића јавља, да су мања непријатељска одељења примећена код Соколовића, а од 12.30 часова непријатељска артилерија дејствује на Паклинак и Китак. Борба на фронту према Бабјаку вођена је цело по подне јачом жестином. Непријатељ је дошао на одстојање 150 – 200 метара од наших ровова, где се утврђује. После затишја од 17.45 до 18.45 часова непријатељ је понова са свом силином предузео напад на Бабјак према 12. пуку, али је нашом ватром одбивен. Наша артилерија са Вигове горе и са Локве успешно је дејствовала у овој борби.
Дејство Лимског одреда
Трупе овог одреда у току овог дана заузимале су положаје на ново одређеној линији: Гарас брдо – с. Крстурице, (трупе десног крила) и Дебело брдо – с. Загановић код Рогатице (трупе левог крила). Црногорске трупе, које су раније биле у вези са Лимским одредом, повукле су се на десну обалу р. Праче на положаје Јабука седло (1931) – Храњен планина јужно од Рогатице. Веза са црногорским трупама овог дана била је изгубљена.
И ако су трупе Шумадиске дивиз. II. позива у току овог дана успешно одбијале непријатељске нападе код Бабјака, ипак, обзиром на долазак јачих непријатељских снага и вероватне одлучне борбе у току сутрашњег дана, а нарочито обзиром на неизвесност ситуације код Ужичке војске, командант Ужичке војске одлучује се да предузме постепено повлачење у току ноћи 22./23. октобра на десну обалу Дрине. О овој својој одлуци известио је Врховну команду и под ОБр. 5081 у 20 часова добио одобрење и наређење за повлачење, које је у целини изнето у наређењима Врховне команде за овај дан.
У 21 час командант Ужичке војске, издаје своју заповест ОБр. 1225 ове садржине: „Због неповољне ситуације створене одступањем црногорских трупа и вероватности, да непријатељ према Ужичкој војсци групише снаге, то у циљу активне одбране прелаза преко Дрине наређујем:
Да Шумадиска дивизија II. позива у току ноћи 22./23. октобра прикупи један пук или бар 2 батаљона и пребаци их помоћу сплавова и чамаца на десну обалу Дрине код Старог брода. Један део оставити на утврђеном Пасторку (1080) на левој обали Дрине ради спречавања непријатељског надирања са те стране. Задатак је ових батаљона, да одсудно бране прелаз преко Дрине код Старог брода, заједно са батаљоном 15. прекобројног пука III. позива, 2 Дебанжова и 2 Крупова топа, који се већ налазе на фронту Градина – Илијак – Панос. Све остале трупе ове дивизије да се постепено повлаче ка утврђеним положајима: Медник (1230) – Рујник (1225) – с. Штавањ. На случај непријатељског надирања на овој линији има се дати отпор, док се трупе Лимског одреда не повуку на Тмор (1324) и Јеласје.
Затим Шумадиска дивиз. II. позива остављајући заштитницу од 1 пука, 1 пољске и 1 брдске батерије, повлачиће се са осталом снагом ка Вишеграду. По извршеном повлачењу, са допунским батаљонима и пољском артилеријом посести мостобран код Вишеграда, а први пребачени пук преко Дрине без задржавања упутити на Стари брод код с. Тршевине као резерву трупа код Старог брода. Заштитница главне колоне повлачиће се постепено на утврђене положаје: Јастребица (1239), Врањ (1386), Лијеско брдо (код хана Лијеска), дајући на свима тачкама одсудан отпор. Повлачење заштитнице са Лијеског брда извршиће се само по нарочитом наређењу команданта Ужичке војске. Све возове, а према ситуацији и 1 пољску батерију упутити одмах ка Вишеграду“.
Ситуација
У току овог дана стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:
Од команданта Ужичке војске
ОБр. 1225
(Од 21. октобра у 16.30 часова)
„Од јутрос од 6 часова на фронту Шумадиске дивиз. II. позива воде се очајне борбе; непријатељ снажно напада; сви су напади до сада одбивени са блиских одстојања, али добија свеже снаге и нападе непрестано обнавља. До сада је заробљено: 1 виши, 2 нижа официра, 130 војника; биће још заробљеника. Губитци су код непријатеља велики, али и код нас знатни. Можда ће се Шумадиска дивиз. II. позива до мрака одржати, али сутра, кад пристигну непријатељске трупе, које су биле према Црногорцима и на фронту Лимског одреда, стање биће критично и питање је, да ли се трупе могу извући са ових положаја, пошто немам никакве свеже снаге. Од Црногораца нема још никаква гласа, а уверен сам да неће моћи ништа учинити, јер су потпуно растурени. Поред 5., 8. и 13. бригаде, из заповести код једног погинулог официра види се, да је приспео и нарочито формиран одред пуковника Отона Гелинека, састављен из батаљона 27. и 29. ландштурмског пука, 1 граничног батаљона, 3 митраљеза, вода драгуна, брдске батерије и 6 чета гренцшуцјегера. Јачина чете је 260 до 270 војника.
Према оваквој ситуацији, према фронту од Жепе – Праче, који имам да заштитим, а који износи 20 км. и од кога није поседнуто 8 км. јер се нема снаге, – и поред најбоље воље и свију напора, да браним узете положаје и просторију, велике жртве које би се поднеле, не би одговарале постигнутим резултатима и успех би био у питању, јер и при најмањем излагању деснога крила наступило би критично стање. Рачунајући на колико толико очување снаге за доцнију употребу, мишљења сам, и ако ће се и то извести са врло великим тешкоћама, да трупе пребацујем на десну обалу Дрине, остављајући јаке заштитнице на левој обали. Дрина надолази. Са добивеним мостовним треном подигнут је само један мост. Молим хитно за даље дејство“.
ОБр. 1249
(у 8 часова)
„Јуче (21. октобра) су трупе левог крила Лимског одреда сузбиле непријатеља на линију Кусаче – Сијерци – Ступе. Према десном крилу где је непријатељ био узео део Китака, наши су га одбили и заробили 59 војника и доста оружја. Непријатељ је био предузео напад и на Бабјак; одбивен је и заробљено му је 50 војника и 2 кадета. У борби поред 22. и 23. пука учествовале су 61., 62. и 72. чета гренцјегера, које су дошле са италијанске границе. Ноћу 21./22. октобра непријатељ је понова напао на Бабјак, одбивен је бомбама. Јутрос у 6 часова отпочео је понова напад јаком снагом. Заробљеници веле, да је поред 5. и 13. бригаде, формирана и 17. бригада од 3 батаљона 27. ландштурмског пука и 1 – 2 батаљона 30. ландштурмског маџарског пука.
Јутрос сам лично разговарао са сердар Вукотићем; изјавио ми је, да ће учинити све са своје стране, да прикупи трупе код Јабуке, и ако то успе, напашће непријатеља, који наступа долином Праче. По свему изгледа, да су се у маси растурили и да са овим неће успети, те и положај мојих трупа постаје све критичнији. Дрина постепено надолази“.
ОБр. 1255
(у 22 часа)
„Борба се целог дана водила на фронту Шумадиске дивизије II. позива, нарочито јака према центру и десноме крилу. Неколико јуриша су одбивени. Непријатељ је на 150 – 200 метара. Свеже трупе су му дошле. Лева колона под командом пуковника Ото Гелинека грози десном крилу. Поред средње колоне, која је наступала ка центру, појавила се једна колона од Паклинка, а једна је у наступању од Рогатице. По једној заповести нађеној у погинулог официра трупе имају задатак, да нас одсеку од Дрине.
У 18.15 часова непријатељ је понова предузео снажан напад на целом фронту, али је за овај мах одбивен. Због тешке ситуације за сада за ову војску, наредио сам извлачење трупа у току ове ноћи и пребацивање на десну обалу.
Данас је погинуо резервни поручник Владимир Бан. Рањен је резервни капетан допунског батаљона 12. пука Миливоје Добросављевић. Погинуло је 65, рањено 234 војника. Заробљено је: 1 виши и 4 нижа официра и 186 војника (непријатељских); заплењено је 191 пушка и 1 митраљеско постоље“.
Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња
ОБр. 175
„Командант Санџачке војске јавља, да је нападнут много надмоћнијим непријатељем на своме левом крилу „Шиљава глава“ – „Марково брдо“, потиснут и разбивен тако, да је морао наредити вечерас опште одступање своје војске на десну обалу р. Праче, а на линију Храњен – Јабука. Ово одступање наредио је без мога одобрења и знања. Наредио сам, да се по могућству задржи на положају: к. 1107 – к. 1014 – Шисовија – Рудино к. 927 – Руднице к. 968 и да ступи у споразум и одржава везу са Ужичком војском. Командант Дринског одреда због изненадног повлачења Санџачке војске, наредио је, да своје десно крило заломи и повуче на десну обалу реке Чемернице на положај Маљивица и по потреби дејствује нападно ка Госињи пл. у десни непријатељски бок, ако овај буде наступао против Санџачке војске. Овако неочекиваним повлачењем Санџачке војске, ако оно није извршено са знањем и споразумом команданта Ужичке војске (а не знам да ли командант Ужичке војске зна што о томе, јер командант Санџачке војске у своме извештају то не помиње), онда леви бок и позадина Ужичке војске остају сасвим откривени и незаштићени. Зато молим, да Врховна команда што пре изда команданту Ужичке војске потребне наредбе у смислу овде изложенога“.
ОБр. 177
„Наређење ОБр. 5043 примио сам. Предузете су мере, да се даље повлачење Санџачке војске заустави. Међутим јутрос у 5 часова стигао је извештај, да је Санџачкој војсци немогуће извршити наређење: задржати се на одређеним јој положајима на л. обали реке Праче, јер је непријатељ ноћним нападом заузео с. Д. Прачу. Понова је издато категоричко наређење команданту Санџачке војске, да ступи у споразум са Ужичком војском и изгубљене положаје пошто пото поврати. Да се обрати Дринском одреду, коме је пак наређено да га помогне. Резултат следоваће накнадно кад будем добио извештај. Ни једне речи од команданта Санџачке војске нема о нередима поменутим у ОБр. 5043; јавља једино, да је о повлачењу известио команданта Ужичке војске. Ни командант Дринског одреда, који је у вези с њим, ништа не јавља о новоствореном стању. Изгледа, да и он сасвим ништа не зна о догађајима код Санџачке војске. Наредио сам му, да одмах поднесе извештај о стању. Јутрос сам саопштио Краљу стање и моје заповести, као и у целини наређење ОБр. 5043; све је прихватио с великом готовошћу, да се учини све што треба и може у циљу поправке ситуације. У 10.30 часова сазвата је министарска седница. Бићу на истој и ја. Резултат јавићу“.
ОБр. 180
(22. октобра у 15.30 час.)
„Сад долазим са министарске седнице, којој је Краљ председавао. Дискутовано је стање Санџачке војске. Једнодушно су прихватили сва моја наређења. Изјављена је готовост да се учини све могуће, да се ситуација поправи и одржи сагласност у даљем заједничком раду. Ни до сада сердар Вукотић ничим не објашњава право стање и битни узрок овако наглог повлачења. Краљ и министарски савет мисле, да је главни узрок: лабава дисциплина у војсци и слаб утицај старешина, поред оскудне материјалне опреме. Сви су готови да се злу помогне. Краљ лично тражио је од Вукотића право стање ствари. Мало је дирнуо осетљивост владе последњи став ОБр. 5043. Случај који се десио веле није био у њиховим рукама; они верују да чине све што могу, да се споразум одржи. Ипак се преко тога прешло. Влада са Краљем на челу чини, веле, опет све потребно, да се ситуација поправи“.
На фронту Дрине, Саве и Дунава у току овог дана није било ничега значајнијег.
Наређења Врховне команде
На основи овакве ситуације Ужичке војске и црногорских трупа Врховна команда издаје ова наређења:
Наређење ОБр. 5081
Команданту Ужичке војске – Пешурићи
„Обзиром на изложену ситуацију и немогућност одржања ваших трупа на левој обали Дрине, одобравам, да се ноћас под јаком заштитницом ваше трупе пребаце на десну обалу Дрине на положаје израније утврђене. Обратити нарочиту пажњу на одбрану правца преко Старога брода. На десној обали Дрине организујте што упорнију одбрану прелаза непријатеља преко Дрине. Припремите што је нужно, да у потребном тренутку безусловно порушите односно уклоните мостове. Јачим патролирањем уз Дрину до утока Лима осигурајте леви бок. О извршењу у своје време известите“.
Делегату ђенералу Јанковићу – Цетиње
„Због тога што је црногорска Санџачка војска напустила своје положаје и одступила незнано куда, то је Ужичка војска после очајне борбе на својим положајима и задобивеним успесима, ипак принуђена, да се повлачи ноћас на десну обалу Дрине код Вишеграда, јер су јој леви бок и позадина наглим одступањем Црногораца јако угрожени. Саопштите ово црногорској Врховној команди“.
Извештај ОБр. 5082
Председнику Минист. Савета – Ниш
„Због тога што је црногорска Санџачка војска напустила своје положаје, који су заштићавали бок и позадину Ужичке војске, и одступила незнано куда, то је Ужичка војска после очајне борбе на својим положајима и задобивеним успесима ипак принуђена, да се ноћас повуче на десну обалу Дрине код Вишеграда, што јој је и одобрено. Ово је се морало учинити стога, што је леви бок и позадина Ужичке војске наглим одступањем Црногораца јако угрожена од стране непријатеља, и даљи њен останак на садањим положајима могао би довести у питање и њено пребацивање на десну обалу Дрине. Нашем делегату ђенералу Јанковићу наређено је, да ово саопшти црногорској Врховној команди“.