Операције аустриске војске
Три српска пешад. пука са артилеријом посела су висове источно од хана Семића са обе стране пута за Вишеград, на којима су у току 24. октобра упорно штитили одступање главне снаге преко Дрине, а нарочито тешке артилерије (18 топова са воловском запрегом) и коморе. Око 9 часова, 8. брдска бригада, која је наступала друмом, прва је наишла на српски отпор код Семића. На пошумљеном земљишту отпочела је борба са променљивом срећом. Садејство 3. брдске бригаде (3 батаљона), која је ушла у борбу на десном крилу 8. брдске бригаде, није могло дати повољан обрт. По подне, успех у овој борби био је у неколико сумњив, али се изненада појави на бојишту 1. ландштурмски пук из 15. брдске бригаде, који је био у резерви. Пуковник Абендорф, командант овог пука, по сопственој иницијативи увео је резерву у борбу. Срби су се до мрака ипак упорно држали. У овом времену појављује се на десном аустриском крилу један батаљон 3. брдске бригаде. У 20 часова, 2. батаљон 60. пешад. пука и 4. батаљон 53. пешад. пука, који су били упућени од стране ђенералмајора Андријана у обухват српског десног крила, успели су да заузму Велико брдо (1341). У овоме нападу, у коме су учествовали и предњи делови 5. брдске бригаде, заплењена су два српска топа, која су дејствовала до последњег тренутка.
Лева колона 18. дивизије стигла је до Старог брода на Дрини. Десна колона, – 3. брдска бригада (2 батаљона са артилеријом), – по прелазу пута за Међеђе, наишла је на јачи српски отпор на Сиревој гори јужно од Семића. После упорне борбе, Срби су одбачени делом ка Вишеграду, а делом ка Међеђи. У. правцу Међеђе упућен је један батаљон са 2 топа, који је стигао Србе код Међеђе на Дрини и нанео им осетне губитке.
Аустриске трупе заноћиле су 24./25. октобра на заузетим положајима.
Главна трупа српске заштитнице искористила је ноћ 24./25. октобра за одступање ка Вишеграду, где је у јутру 25. октобра прешла на десну обалу Дрине пре но што су се аустриске трупе појавиле на висовима изнад Вишеграда.
Операције аустриске војске у југоисточном делу Босне, које су крунисане успехом у боју на Романији планини, биле су од великог значаја, нарочито кад се узме у обзир бројна надмоћност српско – црногорске војске, која је у овом крају оперисала, као и неповољно време и врло тешки теренски услови. У току ових важнијих операција у Босни Аустријанци су заробили: 7 официра и 647 војника; а запљенили: 6 топова, 3 каре, 2 митраљеза, велику количину оружја и пушчане муниције. Главни успех пак био је у томе, што су из Босне протеране српске и црногорске трупе, које су биле допрле скоро до самог Сарајева и које су се појавиле на комуникациској линији VI. армије.
Одлука Врховне команде Балканске војске
Чишћење југоисточног дела Босне до реке Дрине од српских и црногорских трупа завршено је, у колико се односило на задатак 16. корпуса. Према овоме осигурање горње Дрине, све до реке Жепе поверено је одреду ђенералмајора Шњарића, под којим је стојала и 17. брдска бригада појачана ландштурмским територијалним батаљонима. Осигурање Дрине од р. Жепе ка Дрињачи, као и осигурање комуникациске линије VI. армије, поверено је 7. ландштурмској територијалној бригади и 9. етапној бригади. 50. дивизија у чији је састав ушла и 16. брдска бригада задржата је у рејону Рогатице, а 18. дивизија северозападно од Вишеграда. Обе ове дивизије добиле су неколико дана добро заслуженог одмора. 4. брдска бригада, која је доведена са главног фронта у с. Милиће, добила је још 23. октобра наређење да ту остане, пошто је њено садејство у операцијама у Босни било сувишно. Ова бригада је ушла у састав 18. дивизије, на место 109. ландштурмске бригаде, која је на главном фронту придата Комбинованој дивизији ђенералмајора Гајгингера.
Према овоме главнина 16. корпуса: 18. и 50. дивизија, могла је почетком новембра бити стављена на расположење Врховне команде Балканске војске за улаз у одсудну битку на Дрини.
Операције српске – Ужичке војске
На фронту Ужичке бригаде у току овог дана није било ничега значајног.
Дејство Шумадиске дивизије II. позива
У 8.30 часова командант коњичког дивизиона јавља, да је непријатељ у стрељачком строју избио у 7.30 часова на вис Јастребицу (1239). Снагу није могао оценити због пошумљеног земљишта. Путем од хана Пешурић примећују се коњичке и пешадиске патроле. Добивши овај извештај командант дивизије тражи објашњење од команданта 11. пука: како је могао непријатељ избити без отпора на Јастребицу, кад је тамо требао да буде један батаљон тога пука у циљу благовременог развијања непријатеља? Командант пука одговорио је: да је батаљон повукао са Јастребице у 5 часова, пошто је и пук повучен у дивизиску резерву код хана Копито. Командант пука схватио је задатак овог батаљона на Јастребици као своју заштиту, а не као један истурени батаљон пред главним дивизиским положајем. Командант дивизије наређује, да се овај батаљон 11. пука одмах упути на свој положај Врањ – Јастребица. Ово није могло бити извршено јер је непријатељ већ наступао јачим снагама од Врања и Јастребице ка хану Семићу.
У 10 часова командант дивизије одлази на положај код хана на брду, где већ избија коњички дивизион у своме повлачењу извештавајући: да је непријатељ избио код Семића са предњим деловима, а са главнином је код хана Лимићи. Са осматрачке тачке код 10. пука командант дивизије констатовао је, да је 4. батаљон 11. пука, који је упућен да понова заузме напуштени положај, задржат од стране непријатеља код првих кућа Семића; да непријатељ дејствује јаком артилериском ватром против наше артилерије на Врачевици; да се пешадиска борба код 12. пука развија све јаче.
У 12.30 часова командант 12. пука извештава да се 2. прекобројни пук III. позива повукао са виса Ивица, те му је сад лево крило угрожено. Командант дивизије наређује, да се ово провери, јер му изгледа невероватно.
У 13.20 часова командант 12. пука јавља, да на положају Ивица нема 2. прекобројног пука III. позива и да га непријатељ обилази са те стране. Употребио је и последњу чету из резерве да овај обилазак спречи. Командант дивизије наређује, да се из дивизиске резерве (11. пук) пошаљу 2 чете за резерву 12. пука
У 13.30 часова примећени су делови 2. прекобројног пука III. позива у одступању ка с. Кочарану. Командант дивизије упућује ађутанта са наређењем, да нађе команданта 2. прекобројног пука III. позива и саопшти му, да се одмах врати на положај Ивица, а ако је то немогуће, да заузме положај код с. Кочарана и коту 1324, где да остане до даљег наређења.
У 13.35 часова командант 10. пука извештава, да је његов 3. батаљон, који је држао коту 1332 одступио без веће борбе и да је непријатељ овладао тим делом положаја запленивши и 2 брдска топа (1 брзометни и 1 Дебанжов). Командант дивизије наређује да командант 10. пука поступи према команданту 3. батаљона по надлежности, а са остатком своје резерве да изврши контра напад и поврати положај и топове. За ово му се упућују и 2 чете из дивизиске резерве (11. пука).
У 14 часова вратио се ађутант дивизије и извештава, да је нашао команданта 2. прекобројног пука III. позива, који га је известио, да је одступио са Ивице због одступања 5. кадровског пука са Сиреве главе. На изгубљени положај не може се вратити, јер је удаљен од њега 2 ½ часа, али ће заузети положај како му наређује командант Шумадиске дивизије II. позива. Понова је упућен ађутант команданту 2. прекобројног пука III. позива да се увери о извршењу овог наређења.
Борба се стално продужавала. Ситуација је била критична, те је командант дивизије позвао на телефон начелника штаба Ужичке војске и саопштио му тешку ситуацију, у којој се дивизија налази због одступања Лимског одреда, а сем тога непријатељ наваљује и на фронт и десно крило његове дивизије тако, да су већ неки топови изгубљени. Налази, да је потребно издати благовремено наређење за одступање на десну обалу Дрине. На телефону се јавио командант Ужичке војске и наређује команданту дивизије, да се понова морају повратити пошто пото и да ће се заповест за повлачење дивизије издати на време. 12. пук је држао своје положаје, а пољски топови који су почели одступати, враћени су на своје место и продужили дејство.
10. пук је покушао контра напад, да поврати 2 брдска топа, због чега се развила огорчена борба. Батаљон 11. пука, који је био упућен да понова заузме положаје код Јастребице, као што је речено, задржат је непријатељском артилериском ватром код Семића, а затим под притиском непријатељске пешадије одступио је код хана на брду, где је уз припомоћ пољске артилерије, брдских топова и митраљеза са тога одсека успео да спречи све непријатељске покушаје за пробијање центра положаја.
У 16 часова, командант Ужичке војске наређује телефоном команданту Шумадиске дивизије II. позива, да се дивизија у току ноћи има пребацити на десну обалу Дрине, као и 2. прекоброј. пук III. позива. За заштиту одступања оставити 1 пук пешадије са 2 пољска топа и нешто брдске артилерије на положају код хана Лијеска, где има да остане све дотле док не добије наређење за повлачење. У овом међувремену стигао је 1 батаљон 11. пука из резерве, коме је наређено да одмах поседне положај код хана Лијеска (к. 969 и 999) и да нарочиту пажњу обрати на леви бок дивизије.
У 16.30 часова командант дивизије издаје наређење за повлачење и пребацивање трупа на десну обалу Дрине и то:
11. пук са својом брдском брзометном артилеријом и 2 пољска топа остају као заштитница код хана Лијеска (к. 969 и 999), где се већ налази један његов батаљон. Наслонити крила на Палеж и Варду. Пук има остати на овом положају и борити се до последњег човека, а одступиће тек онда, кад се то нарочито нареди.
Трупе десног одсека ппуковника Филиповића (10. пук) да се повуку под заклоном мрака друмом ка Вишеграду, где да одмах заузму мостобране на десној обали Дрине и Рзава.
Трупе левог одсека ппуковника Нешића (12. пук) повлачиће се ка Вишеграду, а одатле отићи на Панос (978) у резерву.
Командант пољског артилер. дивизиона да сведе своје топове под заклоном мрака са положаја хан на брду и упути их на мостобран на десну обалу Дрине, остављајући на Лијесци 2 топа.
Коњички дивизион оставиће своје митраљезе команданту 11. пука на хан Лијесци и дивизион ће се повући и доћи код Спаића хана источно од Вишеграда.
Трупна комора да се упути у Добрун.
Штаб дивизије биће у Спаића хану.
Команданту 2. прекобројног пука III. позива наређено је, да 1 батаљон са митраљезима и 1 топом остави као заштитницу на положају Власиње (845), а са осталом снагом у току ноћи (не пре 20 часова) да се повуче и пређе преко понтонског моста код Вишеграда на десну обалу Дрине и одмах поседне Родић брдо – Дулице и мостобран на левој обали Рзава. Заштитница пука да ухвати везу са дивизиском заштитницом на хану Лијеска, има се борити до последњег човека и повући се тек тада, кад добије зато наређење. Борба је вођена до 19 часова. Било је неколико критичних момената, тако да је цела дивизиска резерва била у првом борбеном реду, ради преотимања појединих изгубљених тачака и топова. Узевши у обзир све околности, а нарочито непосредну близину непријатеља, повлачење трупа изведено је у реду и врло добро у току ноћи 24./25. октобра. Непријатељ није гонио. У 23.30 часова командант 11. пука извештава, да је са 3 батаљона посео Лијеску, а 4. батаљон је оставио у својој заштитници на хан брду.
Дејство Лимског одреда
Непријатељ је јако напао на 5. кадровски пук, који је држао положај Сиреву гору и потиснуо га. Због одступања овог пука, 2. прекобројни пук III. позива напустио је свој положај Ивицу. 4. кадровски пук на вису Столац упорно се борио, али је и он морао одступити. Делови Лимског одреда једва су успели да се задрже око с. Тврдковића. Већи део одреда одбачен је ка Вишеграду, где су прикупљени и упућени на десну обалу Дрине код ушћа Лима. 5. кадровски пук (2 батаљона) узео је под своју команду командант Шумадиске дивизије II. позива као што је горе речено.
Ситуација
У току овог дана стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:
Од команданта Ужичке војске
ОБр. 1268
„Ноћ на целом фронту војске прошла је без важнијих догађаја. Лимски одред заузео је своје положаје: Ивица – Сирова гора – Столац – Јусуновић неузнемираван. Непријатељски ситни делови долазили су до Тмора и Рогатице, па су се вратили. Према Шумадиској дивизији II. позива синоћ у 17.30 часова избио је 1 батаљон између Медника и Рујника. У 16 часова избио је један непријатељски пук код с. Д. Годомира. Трупе Шумадиске дивиз. II. позива избиле су на своје положаје; утврђују се“.
ОБр. 1281
„Непријатељ је свом снагом јутрос предузео енергично наступање на целом фронту ове војске. Лимски одред потиснут је. Делови су му једва успели, да се задрже око Коњске равни и с. Тврдковића, остали бачени ка Вишеграду прикупљени су и послати на десну обалу Дрине код ушћа Лима. 4. кадровски пук борио се с непријатељем на 50 метара. У исто време нападнута је и Шумадиска дивиз. II. позива са фронта и десног бока, а лево крило угрожено је од обухвата од стране Ивице због попуштања Лимског одреда. Једва сам успео, да је одржим до мрака. Ситуација је постала критична, те сам принуђен да наредим одступање на фронту: ушће Лима – ушће Жепе. Организоваће се јаке заштитнице, да не би били одбачени од пута у планину и од моста, јер никакве резерве немам. Црногорци се нису појавили у току целог дана, везе са њима немам. То је и био узрок, те ми је крајње лево крило обухваћено. Стари брод је поседнут, и тамо данас непријатељ није ништа покушавао. Прелазе код ушћа Лима и Вишеграда осигурао сам. Губитци су знатни. Молим за најхитније одобрење мог поступка“.
Под ОБр. 5201.
Команданту Ужичке војске – Вишеград
„Одобравам поступак. Веза ОБр. 1281. Експедовано у 22.55 часова“.
Од команданта III. армије
ОБр. 2114
„Решио сам се, да на део непријатељског фронта: Кулиште – к. 484 – к. 464 – извршим напад и заузмем га потпуно у цељи, да поправим и олакшам садању ситуацију и омогућим армији даље напредовање. За већу сигурност успеха потребно ми је, да ми се из I. армије стави на расположење један пук I. позива од пукова, који су овој армији најближи. Овај би се напад извршио 27. овог месеца, ако се не би напад одложио за који дан из ма каквих разлога. Напад ће неминовно изазвати јачи утрошак муниције, стога молим, да се у име попуне пошаље што је могуће пре и више“.
Под ОБр. 5185 одговорено је: „За сада докле се ситуација код Ужичке војске не разјасни, не може се дати тражени пук I. позива из I. армије. Веза ОБр. 2114“. Експедовано у 16.20 часова.
Од команданта II. армије
ОБр. 2712
(24. октобра у 22 часа)
„Стање код армије данас и јуче овако је:
1. Тимочка дивизија II. позива. Цео дан била је повремена слаба пешад. непријатељска ватра према Пејиној ади.
2. Моравска дивиз. I. позива. Код Равањског одреда: непријатељ је око 15.30 часова заузео Преки пут; одред се прикупио код Равња и очекује појачања; једна чета из Раденковића и четнички одред из Брусића покушаће, да се ноћас против нападом Преки пут понова заузме. Око 16.30 часова непријатељ је отворио јаку артилериску и пешадиску ватру на цео фронт Парашничког одсека, а око 17.30 час. покушао је напад на десно му крило, али је јаком пешадиском и артилериском ватром одбивен. Код десног одсека било је слабије пушкарање. Код средњег одсека цео дан пешадиска плотунска и јединачна ватра, на коју није одговарано. Код левог одсека цео дан била је непријатељска слаба пешадиска ватра. На адама Милошевац и Аршиновац груписале су се снаге у узвишеније ровове – због воде. Погинуло је 2; рањено 19; контузована 3.
3. Северни одред. У 15 часова непријатељ је тукао пешад. и брзом артилериском ватром Зрницу и Лањшикачу. У 16 часова непријатељски аероплан од Ноћаја преко Глушаца бацао је прокламације нашим војницима. Једна чета из Раденковића слата је у 16.40 у помоћ Равањском одреду, а 1 чета из Глушаца отишла је у Раденковић. Погинули: 1 официр, 3 редова; рањено 1 наредник, 11 редова; контузован 1 официр – али је остао у строју.
4. Тимочка дивиз. I. позива. До 15 часова било је мир а потом је непријатељ отварао брзу пешадиску и артилериску ватру на 15. пук, која је трајала 35 минута, а одмах потом отворио је артилериску ватру на 1. батаљон 14. пука I. позива и 5. батерију. Наша артилерија ућуткала је непријатељску. Непријатељски балон код Дреновачке шуме осматра цео дан. Наш балон био је дигнут у кључу Битве 500 м. северно од Брезовине поред друма за Богатић. Око 16 часова напао га је непријатељски аероплан, који је дошао из Митровице. Бацио је неколико бомби и факљу, што је све пало у близину балона, који успе те се благовремено спусти. Аероплан је отеран пушчаном ватром. Погинуло 3; рањено 10.
5. Шумадиска дивиз. I. позива. Стање је непромењено. Рањено 7 војника.
6. Шабачки одред. Стање је непромењено. У 9.15 часова летео је непријатељски аероплан код Кленка па низ Саву.
7. Изгледа, да је непријатељ заузео Преки пут изненадивши посаду. Наредио сам, да Равањски одред са појачањима покуша да га поврати, а ако то не могне учинити, онда да брани село Равањ по цену губитака целог одреда“.
На осталим фронтовима у току овог дана није било ничега значајног.
Одступањем Ужичке војске на десну обалу горње Дрине завршена је њена офанзива у југоисточном делу Босне, а једновремено са овим завршена је и рововска фаза битке на средњој и доњој Дрини.