26. септембар, Офанзива српске – Ужичке војске ка Власеници и Сребрници

Операције аустриске војске

Овог дана по подне стиже претходница српске Шумадиске дивизије II. позива испред хана Пијесак, где се била утврдила аустриска снага од 1 ландштурмског батаљона и 3 допунске чете, под командом ппуковника Хвостека. После борбе, која је трајала до саме ноћи, ова слаба аустриска снага била је приморана, да напусти ову важну тачку и да се повуче ка Власеници. Овог дана командант 8. брдске бригаде, ђенерал Андријани вратио је из Сребрнице натраг у с. Милићи 9. ландштурмску етапну бригаду у циљу поседања етапне линије VI. армије: Власеница – Милићи – Дрињача, а са својом 8. брдском бригадом кренуо се од Сребрнице у јужном правцу у циљу заштићења граничног рејона од српских трупа. Овог дана по подне, ђенерал Андријани добија наређење команданта VI. армије, да упути из своје бригаде један батаљон са неколико брдских топова натраг у Милиће, у циљу појачања трупа код хана Пијесак.

Операције српске – Ужичке војске

Дејство Сребрничког одреда

Борба која је отпочета 25. септембра око Лесковика и Црног врха продужена је и 26. септембра. Јутрос зором кренут је са Пашиног брда 1 батаљон 15. прекобројног пука III. позива са два пољска Дебанжова топа, ради уласка у састав Сребрничког одреда. Командант Сребрничког одреда пуковник Јанкура примио је команду над овим одредом, у који су ушле и трупе, које су биле под утиском скорашњег повлачења од Сребрнице. Непријатељ се налазио на положајима од Брежанских висова преко Веље главе до Дрине. Јачина није била позната. У циљу наступања ка Сребрници, командант Сребрничког одреда наредио је формирање две колоне:
Лева колона: 1 ½ батаљон 4. пука III. позива; добровољачка чета и 2 брд. топа, под командом мајора Косте Тодоровића, кренута је са Црног врха и Столца правцем Подравно и Џиле у циљу протеривања непријатеља на томе правцу, с тим да дође у везу лево са Шумадиском дивизијом II. позива;
Десна колона: 2 батаљона 15. прекобројног пешад. пука III. позива са два пољска Дебанжова топа имала је бити формирана на Пашином брду са задатком да наступа ка Сребрници, али ова колона није могла бити формирана, јер је одређени командант ппуковник Нешић дошао на Пашино брдо 26. септембра у 19 часова само са 2 чете, а 2 чете и 2 пољска Дебанжова топа стигла су тек у току ноћи;
Резерва одреда: 1 батаљон 4. пука III. позива и 2 пољска Дебанжова топа, под командом пуковника Јанкуре имала је бити у прво време на к. 957, а затим је имала наступати за десном колоном.
Покрет одреда имао је отпочети 27. септембра у 5 часова.

Дејство Шумадиске дивизије II. позива

Овога дана у јутру, Шумадиска дивизија II. позива предузела је енергично наступање са фронта: Кути – Чапори – Мркаље – Кусача преко хана Пијесак на фронт: планина Јавор – Краљева гора, одакле је имала да изврши насилно рекогносцирање ка Власеници и с. Милићи. Образован је одред, који ће од Џиле и Поџепља предузети наступање ка Дервенти у циљу пресецања везе између Власенице и Сребрнице. Коњички дивизион имао је одржавати везу између своје дивизије и Лимског одреда. У току овог дана дивизија је успела да заузме линију: Височник – Мекоте – Мироња. Борба је трајала целог дана до 19 часова.

Дејство Лимског одреда

Овај одред имао је остати на линији: Палеж – Црни врх у циљу одржавања везе са црногорском Ђаковичком бригадом, која је требала од Пуховца да избије на фронт Вихра – Челопек.

Дејство црногорске војске

Црногорска војска заузела је овог дана са једном бригадом Пуховац без борбе, и наставила извиђања у правцу Велике Стене, Великог Врха и Чукурице. Једно извиђачко одељење јавило је са Цареве воде, да непријатеља нема на овом правцу до близу Требевића.

Ситуација

У току овог дана стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:

Од команданта Ужичке војске – ОБр. 881

(у 9.35 часова)

„Одред са Пашиног брда, који ће се појачати са остатком 15. пука и 2 пољска топа, предузима наступање ка Сребрници и Џилу. Шумадиска дивизија II. позива јутрос предузела је енергично наступање са фронта: Кути – Чапори – Мркаље – Кусача преко Пијеска, на фронт Јавор – Краљева гора, одакле ће се извршити данас насилно рекогносцирање ка Власеници и с. Милићи. Образован је одред, који ће од Џила и Поџепља предузети наступање ка с. Милићи ради пресецања везе Власеница – Сребрница. Лимски одред остаје у дефанзиви на овладаној линији Палеж – Црни врх, одржавајући везу са црногорском Ђаковичком бригадом, која треба од Пуховца да избије ка фронт: Вихра – Челопек; коњички дивизион има да одржава везу између Лимског одреда и Шумадиске дивизије II. позива и извиђа у правцу Власенице“.

Од команданта I. армије – ОБр. 1457

„На фронту ове армије нема ничега новог; утврђивање се продужује и даље, а са патролама се одржава додир са непријатељем. Непријатељ се такође јако утврђује на заузетим положајима и подиже препречна средства од засеке и жице.
Предузето рекогносцирање просторије ка североисточној страни Дуге њиве – Кошутње стопе и Мачковог камена, ради добијања потребних података и правилне оцене са каквим би се изгледом на успех могло рачунати, ако би се са те стране предузео изненадни напад на непријатеља, још није дефинитивно завршено, јер ми је о томе до сад поднео извештај само командант Дунавске дивиз. II. позива. По извештајима тога команданта, напад на Кошутњу стопу и Дугу њиву, тешко би било успешно извести без великих жртава, јер створ терена не дозвољава развој снаге потребне јачине, пошто се кретање може вршити само тешко пролазним стазама, уским гребенима – пролазним само за пешаке и товарну стоку. Положаји пак непријатељски на том правцу јако су утврђени и на случај успеха, дошло би се у исту ситуацију као и на Мачковом камену, тј. положај би био обасут јаком артилериском ватром са Ужиналишта и Чавчића, против које се не би могла извести наша артилерија, јер располажем само са једном брдском батеријом. Моје мишљење о овоме поднећу, пошто добијем извештај о извршеном рекогносцирању и од команданта Дунавске дивизије I. позива.
По извештају команданта Љубовиђског одреда, непријатељ наоружава у Босни муслимане, који убијају српски живаљ, који је вољан да пребегне к нама ради наоружања и ступања у борбу са Аустријанцима. По извештају истога команданта око Братунца и у правцу Сребрнице виђају се само непријатељске патроле, а за наш Сребрнички одред вели, да се један његов део налази јужно од Сребрнице (по његовом извештају на Пашином брду, кога на карти нема). Ове извештаје, командант Љубовиђског одреда добио је од два наша сељака, које је вођ официрске патроле из Љубовије пребацио на ону страну Дрине, те да ухвате везу са нашим одредом и прикупе податке о непријатељу“.

Од команданта III. армије – ОБр. 1562

„На фронту ове армије стање је редовно. Синоћ између 19 и 20 часова непријатељ је отворио јаку ватру на Еминове воде, изашао из ровова и пошао на јуриш. Овај је јуриш одбивен са великим губитцима код непријатеља. Од 23 часа па до јутра код непријатеља се примећавала нека узнемиреност, и на целој линији Еминових вода отварао је пушчану ватру, али је од наше стране слабо одговарано“.

Од команданта II. армије – ОБр. 1764

„Стање код армије данас и вечерас овако је:
1. Тимочка дивиз. II. позива. Нема ништа ново. Једна наша батерија тукла је Јању по жељи команданта Дринске дивиз. II. позива, чија је једна хаубица такође тукла Јању.
2. Моравска дивиз. I. позива. Била су незнатна патролна пушкарања. Око 15 часова непријатељ је тукао једним топом позадину Кутића аде. Око 16 часова непријатељ је тукао артилериском ватром Преки пут. У борбама 25. и 25./26. ноћу погинуло је: 39 подофицира, каплара и редова; рањено: 1 официр, 148 подофицира, каплара и редова; контузовано: 1 мајор, 1 потпоручник и 46 подофицира, каплара и редова; нестало 17 редова; погинуо 1 во и 1 коњ; рањено 1 во и 4 коња.
3. Северни одред. Чарка. Пре подне бомбардовано је с. Глушци са 213 зрна. Губитци: погинуло: 1 редов; рањено 4 редова; контузован 1 наредник.
4. Тимочка дивизија I. позива. Нема ништа ново, сем мањих чарки. Непријатељ се утврђује; погинуо 1; рањених 10.
5. Шумадиска дивизија I. позива. Нема ништа ново, сем што је непријатељ око 14 часова отворио јаку артилериску, митраљеску и пешадиску ватру на леви одсек, а на средњи одсек још и покушао напад са једним одељењем, али је одбивен. Наша градска артилерија гађа Причиновић и дубљу позадину.
6. Шабачки одред. Нема ништа ново“.

Слични чланци: