Операције аустриске војске
Срби су постепено појачавали своју снагу, која је имала да се одупре опасном крилном нападу у Мачви. У овом времену војвода Степановић располагао је са 4 дивизије у Мачви: Тимочка I. и II. позива, Моравска и Шумадиска I. позива. Код Љешнице и Лознице и даље према Гучеву планини налазиле су се под командом ђенерала Бојовића (ово је по аустриским податцима) 3 дивизије: Комбинована I. позива, Дунавска I. и II. позива. Код Крупња, под командом ђенерала Јуришића (ово је по аустриским податцима) налазиле су се 3 дивизије: Дунавска I. и II. позива и Моравска II. позива.
У то време, кад се армија војводе Степановића одупирала продирању V. аустриске армије у Мачви, друге две српске армије, предузеле су последњи већи покушај, да од VI. аустриске армије отму Гучево и Борању, и тиме да створе успешан преокрет у овој дуготрајној битци на Дрини. Местимични јачи напади Срба на фронт VI. армије, потпомагани су увек јаким бомбардовањем аустриских положаја са тешком и лаком артилеријом. Срби су нарочито нападали на истакнуте положаје 13. корпуса и на околину Кулишта, али без успеха, тако:
28. октобра, загрмили су топови на целом фронту са необичном жестином, а одмах затим прешла је у напад српска пешадија. Одмах се увидело, да су Срби неспособни да изведу једно енергично наступање већег стила, због малаксалости својих трупа. Чете, а највише поједини батаљони покретани су унапред, али су лако били или одбивени или заустављени ватром аустриских трупа. На фронту 13. корпуса, пак, једно српско одељење од 50 војника, успело је да продре до препрека од жица и ту да се укопа на 20 корака од положаја. Ово одељење упорно се држало и против више ноћних напада од стране Аустријанаца, те је престављало већу опасност, јер су се Срби марљиво старали да овде створе већи продор за долазеће јуришне колоне.
Овог дана V. армија продужила је своје операције у Мачви:
8. корпус наступао је према Црној бари, а 71. бригада према Бановом пољу и Раденковићу. Комбиновани корпус, који је држао фронт Глушци – Причиновић, старао се да у овом времену задобије нешто земљишта на свом левом крилу.
Овог дана, време се почело знатно поправљати. Било је топлије и уопште лепше време, изузев ноћне провале облака и јутарње магле, која је отежавала употребу артилериске ватре.
Операције српске војске
Операције II. армије
На фронту Тимочке дивизије II. позива у току овог дана није било ничега значајног. У 9.55 часова, командант армије шаље команданту дивизије наређење ОБр. 2832 ове садржине:
„Због новостворене ситуације директива Стр. Пов. ОБр. 1702 од 25. септембра ове год. измењена је са до сада издатим наређењима у толико: што ће се пре дефинитивног повлачења на Церске утврђене положаје дати отпор на линији: Метковић – Богатић – Совљак – Глоговац – Црна бара, због чега и Равањски одред неће ићи на Богатић, већ на Совљак, а северни одред из Глушаца неће ићи на Метковић већ на Богатић. Ово се доставља командантима с тим, да се изнађу и отворе колонски путови, којима би се трупе кретале у случају одступања, и да се при извршењу одступања, где су путови несигурни и тешко пролазни, увек нађе довољно људства да помогне извлачење топова“.
На фронту Моравске дивизије I. позива. У току ноћи 27./28. октобра непријатељ је дејствовао повременом артилериском и пешад. ватром на цео фронт дивизије, а нарочито против Црне баре и Бановог поља, али никакав напад пешадијом није предузимао. Целе ноћи рађено је на утврђивању новог фронта Црна бара – Баново поље. У јутру 28. октобра непријатељ је предузео напад на десно крило Равањског одреда, које је за нешто попустило, али је појачано резервом и задржано.
У 9.55 часова командант II. армије шаље и команданту Моравске дивиз. I позива наређење ОБр. 2332, које је у целини изнето код Тимочке дивизије II. позива. У 12.30 часова командант армије шаље команданту Моравске дивизије I. позива наређење ОБр. 2838 ове садржине:
„Због изложености пута Белотић – Штитар непријатељској артилериској ватри, а ради лакшег извршења директиве Строго Пов. ОБр. 1702 од 25. септембра ове године наређујем: да Тимочка дивизија I. поз. употреби и пут: Белотић кроз источни део села Дубља за Слепчевић и даље, а возови Моравске дивизије I. позива да престану одмах да комуницирају путом, који води кроз источни део села Дубља за Слепчевић, већ да само употребљују путове западно од овога“.
У 17.50 часова командант армије шаље команданту Моравске дивизије I. позива наређење ОБр. 2845 ове садржине:
„Кад будемо принуђени да поседнемо за одбрану линију: Црна бара – Глоговац – Совљак – Богатић – Метковић, онда ће се Северни одред (заједно са одредом у Раденковићу) ставити под команду команданта Тимочке дивизије I. позива и браниће утврђени положај код Богатића почев од Жураве на исток докле му одреди командант Тимочке дивизије I. позива. Према овоме ће командант Тимочке дивизије I. позива наредити повијање свог левог крила у своје време. Са Равањским одредом одржавати везу на Журави, који ће се распоредити за одбрану ззпадно од ње. Изволеће командант издати потребна наређења по овоме. О пријему наређења одговорити“.
Иначе у току овог дана на фронту Моравске дивизије I. позива није било ничега значајног.
На осталим фронтовима II. армије у току овог дана није било ничега значајнијег. Командантима Шумадиске и Тимочке дивизије I. позива достављена су иста наређења као и Моравској I. и Тимочкој II. позива, а која су изнета код ових дивизија.
Операције III. армије
Према горе изнетим заповестима Комбиноване и Дринске дивизије I. позива, предузеле су напад на део непријатељског фронта пред собом 28. октобра у 9 часова. Како је текао напад Комбиноване дивизије I. позива види се из извештаја ОБр. 1745, који је командант ове дивизије поднео команданту III. армије у овоме:
„Према наређењу ОБр. 2183 од 27. ов. месеца дивизија је извршила напад на непријатеља на линији Еминове воде – Кулиште – кота 484. План за напад види се из приложене заповести. Напад је почео тачно у 9 часова пре подне; до тог времена а од 7 – 9 часова, наше батерије избациле су по неколико зрна ради проверавања елемената гађања. Време је било лепо. Код непријатеља било је највеће затишје. Главни напад изводио се трима колонама:
1. Рад десне колоне био је овај: после довољне припреме пешад. и артилер. ватром 1 ½ чета на левом крилу са десним крилом 1. пука пошли су на јуриш на „ћувик“ (између слова „к“ Кулиште и к. 649 на Еминовим водама), са кога је до сада добивана увек бочна ватра и на Кулишту и на Еминовим водама; тек по паду „ћувика“ могао би прећи пук у напад целом снагом. Послата снага заузела је била предње непријатељске ровове и дошла до утврђења на самом ћувику. Пошто је се десно крило 1. пука повукло у 18.30 часова, и овој 1 ½ чети остао оголићен леви бок, то се и она повукла у своје ровове. Непријатељске трупе на овом одсеку држале су се изврсно и вешто употребљавале митраљезе. Изгледа, да код јединица овог пука недостаје нападног духа; вероватно због ранијих силних губитака и доласком 560 војника Крушевачког комбинованог пука; али има више снаге за успешну одсудну одбрану.
Муниције утрошено је у току дана и ноћи 28./29. октобра 315.500 и 40 бомби. Губитци су: а) погинули: 1 поднаредник, 2 каплара и 6 редова; б) рањени: 2 наредника, 1 поднаредник, 2 каплара и 44 редова; в) нестало: 5 редова. Из испитивања војника који су бомбе бацали изгледа, да је непријатељ имао велике губитке.
2. Рад средње колоне: од команданта средње колоне нису још добивени податци о нападу. Губитци су: а) погинуло 55; б) рањено: 2 официра и 271 војник; в) нестало: 21. Вршена су три јуриша. Према овој колони је 29. ландверски пук.
3. Рад леве колоне био је овај: тачно у 9 часова пошли су у напад, прешли су без јаче непријатељске ватре Штиру и почели су се пети уз нагибе коса. Сваки батаљон имао је свој одсек, на коме се кретао и тачно означени део непријатељског фронта који је нападао. Артилерија је одлично помагала наступање ове колоне. Од 14 до 14.30 часова била је спрема јуриша и тада је требао да се изведе јуриш, али се успело само прићи ближе непријатељским рововима, утврђењима и жицама. У 16.30 часова наређен је опет јуриш, пошто је понова извршена артилериска припрема, али се није могло ближе од 30, 100 и 200 м. од појединих тачака. Око поноћи у највећем реду извршено је повлачење.
Губитци су: погинуло 88; рањено 412 и 8 официра; нестало 6. Утрошено је муниције 251.480 и 96 бомби.
4. Четврти пук II. позива који је са 2 батаљона био у општој резерви појачао је са једним батаљоном средњу колону, а други батаљон са 1 четом држао је коту 599 а три су чете остале недирнуте у општој резерви.
Губитци су: а) погинуло 2 официра и 69 војника; б) рањено 1 официр и 158 војника. Утрошено је муниције 48.000 и 40 бомби.
4. прекобројни пук, који се налази на Еминовим водама, помагао је напад десне колоне са 3 чете, 3 брдска топа, 1 пољским топом и 1 митраљезом. Све је ово било на левом крилу. У 14.30 часова потпаљене су две мине постављене према центру. Дејство мина било је силно, јер је пуњење било веома јако. Један део њихових ровова порушен је. Камење и земља у ужасној количини пало је према противнику, доста и на нашу страну. Да ли је од мина непријатељ имао великих губитака не зна се, али морално дејство морало је бити ужасно. Одмах по упаљењу мина десно крило и центар почели су прелаз преко настрешница. Ватра непријатељска била је врло јака, десно крило враћено је, али је центар избио напред и користећи се рупом од мине задржао се на 15 м. пред противником и ту се почео помоћу корпи, леса и ашова утврђивати. После заузећа предње јаме од мине па све до јутрос (29. ов. месеца) водила се огорчена борба на Еминовим водама, нарочито око освојене јаме. Целе ноћи
28./29. бацане су бомбе са обе стране. У току ноћи завршено је утврђивање заузете јаме.
Губитци су: а) погинуло 37; б) рањено 149 и в) контузовано 65. Погинуо је капетан II. класе Сава Петровић, рањен 1 а контузовано 4 официра.
Споредни напад изводили су слабијим деловима 5. пук I. и II. позива. 5. пук II. позива упутио је у напад 3 чете са к. 708 (северозападно од Еминових вода) ка Орловачи. Чете прешле су изворни део Суве реке и наступале су уз косу до ћувика № 2 (слово „в“ од Орловача). Наше батерије отерале су непријатеља из ровова на Орловачи, који је почео да одступа ка Црном врху, али послато појачање са Црног врха вратило је на Орловачу одступајуће непријатељске делове. Пошто су наше чете дошле под унакрсну пешадиску и артилериску ватру, морале су се повући ноћу.
Губитци су: рањено 8 и нестало 8. Лако је контузован мајор Душан Бабић. Утрошено је муниције 2500.
5. пук I. позива упутио је из одсечне резерве 3. батаљон (2 ½ чете) у напад на коту 322 и 1 ¼ чете ка шумаревој кући. 3. батаљон успео је да изађе на гробље (североисточно од к. 322), потиснуо је предње непријатељске делове и заузео гробље, али тада добио је митраљеску и пешачку ватру са к. 322 и артилериску са коте 322 и турског Шепка. Кота 322 утврђена је јако: на њој има ровова у два реда а и затворена утврђења; опасана је жицом.
Непријатељ је почео спуштати јаче снаге да десном крилу батаљона у обухват. У сумрак батаљон се повукао у реду. Чим је почела наша артилериска ватра, 15 коњаника упућени су у разним правцима из Бање ка Гучеву. Непријатељске чете рекрута, које су биле на обуци, хитно су се пратиле у Бању, а од Кама сишле су две чете и дошле позади к. 322. Чета упућена ка шумаревој кући дошла је до непријатељских ровова, којих има за 1 батаљон, и ту је дочекана ватром. У сумрак чета се вратила.
Губитци су: а) погинуло 8; б) рањено 29 и в) контузован артилериски ппоручник Никола Јончић. Утрошено је муниције 25.130.
Пошто извршени јуриши нису успели, и није било изгледа на успех, то су све трупе око поноћи почеле да се у највећем реду повлаче на раније своје пододсеке. Сви рањеници извучени су, и од мртвих покупљене су пушке и један део спреме. Напад није могао успети, јер се непријатељ врло добро држао и бранио на раније утврђеном положају. Нашу силну артилериску ватру непријатељ је издржао, али вероватно је имао јаке губитке. Наше нападне колоне чуле су јауке по непријатељским рововима а после наше артилериске ватре. И ако се није са нападом могао непријатељ отерати са Гучева, ипак смо показали непријатељу и енергије и храбрости и нападног духа. Уз то показано је, да са артилериском муницијом стојимо одлично.
Летење аероплана над линијом В. Бобије – Перина већ 4 дана, као и остали податци говоре, како се непријатељ бојао нашег напада у овоме правцу, и вероватно су журно упућивана појачања са других фронтова, чиме је тамо олакшано нашим трупама.
Заробљена су 2 непријатељска војника и 1 митраљез заплењен.
Снаге за офанзиву нема, а за дефанзиву има, само треба трупе смењивати и одмарати. Предњи кратак извештај о борби 28. ов. месеца част ми је доставити команданту“.
Како је текао напад Дринске дивизије I. позива нема детаљнијих података сем оних извештаја, које је командант III. армије слао Врховној команди, а које ћемо изнети у ситуацији за овај дан.
Операције I. армије
Ноћ 27./28. октобра прошла је на миру на фронту ове армије, сем код Моравске дивизије II. позива где су биле омање чарке. Према напред издатој заповести трупе ове армије предузеле су овог дана демонстративни напад на непријатеља, који је текао према извештајима команданта дивизије овако:
Дејство Моравске дивизије II. позива
Командант ове дивизије јавља:
У 9.15 часова, да је дивизија отпочела дејство у 8 часова, да непријатељска артилерија дејствује са Ципа против Орлујака, али да се дејство III. армије још не чује.
У 12.20 часова, да се пушчана ватра лагано продужава и да непријатељ из ровова слабо одговара. Непријатељска артилерија дејствује лагано са Црног врха. Код III. армије води се борба.
У 15.40 часова, да је наша артилерија отворила јаку ватру ка Ципу и Биљегу, а пешадија се приближила непријатељу. На фронту III. армије води се јака борба.
У 16.55 часова, да је на фронту дивизије затишје а и борба код III. армије у главном је престала.
У 20 часова, да је у току дана вођена борба са непријатељем, да је се лево и десно крило приближило непријатељу на 100 – 400 метара; центар је слабо напредовао јер је и раније био у непосредном додиру са непријатељем. При нападу непријатељска артилерија слабо је одговарала, док је непријатељска артилерија дејствовала целог дана са Црног врха, Ципа и Мртолоса. Наши су губитци: 4 погинуло, 6 рањено и 2 контузована.
Дејство Дунавске дивизије II. позива
Командант ове дивизије јавља:
У 8.40 часова да је артилерија његове дивизије отпочела дејство у 8 часова и да су пешад. колоне у покрету ка непријатељу уз косу Средње, ка Дугим њивама и ка Кошутњој стопи.
У 10.10 часова, да је десна колона прешла ровове на коси Средње и продужава покрет ка Дебелом Осоју и Тодоровцу; средња колона је у покрету од Азбуковца ка Дугим њивама; лева колона прешла је поток Ћумурану и пење се уз косу Кошутње стопе. Непријатељска артилерија још не одговара.
У 15.40 часова десна колона, у нападу на Дебело Осоје и Тодоровац, дошла је на 200 метара од непријатеља добро утврђеног и води борбу; средња колона у нападу на Дуге њнве пришла је на 150 – 200 – 300 метара од непријатељских ровова, испред којих се виде два реда препречних средстава од жице и засеке. Наступање ка непријатељу врло је отежано; лева колона у нападу на Кошутњу стопу протерала је предње непријатељске делове и са тешком муком наступа уз стрми нагиб Кошутње стопе.
У 16.30 часова да је лева колона у нападу на Кошутњу стопу пришла непријатељу на 100 метара и да непријатељ даје јак отпор.
У 19 часова, да су трупе ове дивизије успеле у току данашњег дана да протерају предње непријатељске делове и да су се приближиле на 100 – 200 метара од његових стрељачких ровова на гребену Борање. При овоме нападу показало се, да је непријатељ добро утврђен и да на правцу према Дугој њиви испред стрељачких ровова има два реда жице са шиљатим кољем. Наредио је, да се трупе задрже на освојеним положајима, а да општа резерва заноћи на Милутиновом гробу и Мишаковцу.
Губитци: 3 погинула, 24 рањена и 3 нестала.
Дејство Дунавске дивизије I. позива
Командант дивизије јавља:
У 9 часова, да је дивизија отпочела напад у 8 часова, да је непријатељска артилерија отпочела дејство у 8.35 часова против наших батерија на Бранковцу и Нешином брду, које такође дејствују.
У 12 часова на фронту дивизије води се ретка артилер. паљба, патроле су допрле до непријатељских ровова одакле су добиле пешадиску ватру.
У 14.50 часова јавља: од 12.30 – 14 часова владало је затишје на фронту дивизије; од 14 часова непријатељска артилерија туче ретком ватром Бранковац, Шанац и Нешино брдо. Патроле стоје у непосредном додиру са непријатељем.
У 17 часова јавља: наши извиђачки делови су у непосредној близини са непријатељем и пушкарају се.
У 17.10 часова јавља: Све три нападне колоне дошле су својим стрељачким стројем на одстојање 100 – 200 метара од непријатеља добро утврђеног на положају Мачков камен – Кошутња стопа. Молим за даље наређење.
За даљи рад, командант I. армије издаје заповест Обр. 2284 у овоме: „Подробности о данашњем раду III. армије још нису добивене, али по телефонском извештају III. армија је местимично напредовала у данашњем нападу. Наређујем:
1. Да командант Моравске и Дунавске дивизије II. позива, положаје, које су у данашњем наступању заузеле, утврде и задрже до даљег наређења.
2. Да командант Дунавске дивизије I. позива и преко ноћи изаслатим пешад. одељењима буде у додиру са непријатељем ради осматрања.
3. Командант Љубовиђског одреда поступиће и даље по мојој заповести ОБр. 2240 од 27. тек. месеца“.
Око пола ноћи 28./29. октобра, добивен је извештај из штаба III. армије, да ће се трупе те армије вратити на своје старе положаје са којих су предузеле данашњи напад. На основи овог извештаја, командант I. армије издаје командантима дивизија наређење ОБр. 2294 ове садржине:
„Пошто ће се трупе III. армије вратити на своје старе положаје са којих су отпочеле данашњи напад, наређујем, да и трупе ове армије понова заузму своје старе положаје. Ово извршити до сванућа и непримећено од непријатеља. О пријему и извршењу ове заповести одговорити“.
Ситуација
У току овог дана стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:
Од команданта II. армије
ОБр. 2843
(у 16.50 часова)
„Непријатељ је данас покушао напад на Баново поље, и ја не очекујем да се тамо може дати дуг и јак отпор, ма да сам у неколико ојачао тамошње трупе. После пада Бановог поља мораће се напустити и линија Раденковић – Глушци, те остаје, да се отпор понови још само на линији: Црна бара – Глоговац – Совљак – Богатић – Метковић. Али и на овој линији не може се дати дужи и јачи отпор, те би одсудност одбране имала мало изгледа на успех, а неуспех би собом донео ову тешкоћу: трупе са западног и источног фронта, које су тамо близу непријатељу, у случају повлачења биле би узастопце праћене и изложене опасности, да их противник са севера, који би и разбио одбрану, може довести у неред. Због овога би повлачење на утврђену Церску линију било отежано и скопчано са губитцима и нередом. Због овога ја сам намеран да не дајем одсудан отпор на лннији: Црна бара – Глоговац – Совљак – Богатић – Метковић, већ кад се притисак противнички осети да је озбиљан и јак, да по могућству сачекам прву наступајућу ноћ, па да наредим, да се изврши повлачење на утврђену Церску линију, како би на исту трупе могле доћи што уредније и тамо се распоредити. Част ми је ово саопштити Врховној команди с молбом, да ме извести, да ли ово не би било противно њеним намерама“.
Од команданта III. армије
ОБр. 2204
(у 21 час)
„Код Комбиноване дивизије данас је напад почео у 9 часова. Нападом на коту 322 и шумареву кућу утврдило се, да је непријатељ овде јак и добро утврђен. Десно крило к. 708 померило се за нешто у напред и утврђује се. Центар Еминових вода померио се напред у непријатељске прве ровове и утврђује се. Лево крило 5. прекобројног пука на простору између Кулишта и Еминових вода заузело је два реда непријатељских ровова и припрема даљи покрет у напад. На Кулишту – на центру – део 1. прекобројног пука померио се нешто унапред, до на 20 м. од непријатељских ровова. На међупростору: Кулиште – к. 484 наше су трупе на 150 – 120 м. од гребена, а према к. 484 на 30 м. од непријатељског утврђења. На целом фронту продужава се и даље померање унапред а нарочито се тежи, да се Кулиштем дефинитивно овлада. О губитцима јавиће се накнадно“.
ОБр. 2206
(у 21.50 часова)
„Код Дринске дивизије I. позива нападна колона, упућена у правцу к. 464, подишла је самим препречним средствима, постављеним испред ровова, у 17.30 часова. У моменту, кад су поједини делови отпочели уклањање препречних средстава, непријатељ је осуо врло јаку пешад. ватру, која се са прекидима још и сад води. Остали нападни делови ове дивизије подишли су непријатељским рововима на 100 – 150 м. а делови упућени у правцу Биљега подишли су до самих препречних средстава, те је то изазвало врло јаку ватру и са Биљега. Непријатељска артилериска ватра била је цео дан слаба; о губитцима и утрошку муниције јавићу накнадно, пошто се још и сад води борба“.
ОБр. 2209
(после поноћи 28./29. окт.)
„Код Комбиноване дивизије подишло се непријатељским рововима на 20 – 100 – 200 м. како где, и даље се није могло напредовати, због јаког отпора и добро утврђених положаја. У 20.15 часова извршен је јуриш на Кулиште, без успеха. Пошто нема изгледа на даљи успех, а губитци су доста велики, то је командант дивизије наредио, да се трупе повуку на своје одсеке. Према овоме наређено је и Дринској дивизији I. позива, да се врати на своје старе, добро утврђене одсеке. И ако у данашњој борби није постигнут жељени успех, ипак сам по делимичном успеху против непријатеља и његовом целокупном држању стекао уверење, да ћу досадање положаје и даље моћи с успехом бранити“.
Од команданта I. армије
ОБр. 2288
(у 21.55 часова)
„Данас су нападале непријатеља пред својим фронтом: Моравска дивизија II. и Дунавска дивиз. II. позива. Обе су доспеле на 150 – 200 – 300 м. од непријатељских ровова; а Дунавска дивизија I. позива учествовала је у борби само дејством своје артилерије. Детаљ рада III. армије још је непознат, али се телефоном сазнало, да је делимично напредовала, те је наређено:
1. Да Моравска дивиз. II. и Дунавска II. позива задрже и утврде данас заузете положаје;
2. Да командант Дунавске дивиз. I. позива буде преко ноћи у додиру са непријатељем одаслатим пешадиским одељењима и да осматра;
3. Љубовиђски одред остаје и даље где је, под јачом опрезом.
Заповест за рад сутра издаћу, пошто добијем извештај о намерама III. армије за сутра“.
ОБр. 2296
(после поноћи 28./29. октобра)
„Пошто сам телефоном од начелника штаба III. армије извештен, да ће се трупе III. армије вратити на положаје са којих је предузет јучерашњи напад, наредио сам, да и трупе I. армије данас 29. ов. месеца до сванућа заузму своје раније положаје“.
Наређења Врховне команде
Наређење ОБр. 5389
Команданту Трупа Нове Области – Скопље
„Ускоро ће отпочети превоз нашег ратног материјала из Солуна. Предузмите нарочите мере, да се железничка пруга, нарочито у времену транспортовања поуздано обезбеди од квара и рушења од стране бугарских и турских комитских чета, или од стране месног нерасположеног становништва. Сазнајте из Солуна време отпочетка превожења“.
Наређење ОБр. 5422
Команданту II. армије – Липолист
„Поводом питања учињеног у рапорту ОБр. 2843 управљајте се по директиви ОБр. 3594 од 24. септембра о. године“.