Операције аустриске војске
Да би се уклонио несносан клин, који је направило српско одељење прошлог дана у фронту 13. корпуса, предузет је овог дана у јутру један јачи напад против овог одељења које је одбачено назад. Овог дана Срби су нападали и на планину Гучево и на Кошутњу стопу на Борањи планини, коју је држала комбинована аустриска дивизија, али су свуда одбивени, оставивши испред положаја више погинулих.
На фронту V. армије у Мачви Срби су се упорно држали на добро утврђеним положајима, присиљавајући аустриске трупе на лагано наступање, тако да се овде није могао постићи још потпун успех.
Операције српске војске
После неуспелог напада III. армије, потпомогнутог демонстративним дејством I. армије у току прошлог дана, и повлачења трупа ових армија на своје старе положаје, није се ништа значајније десило у току овог дана сем јачег непријатељског напада на Еминове воде на Гучеву, где је једно наше одељење остало у заузетим непријатељским рововима. Борба на овоме месту била је са осетним губитцима и по нас и по непријатеља, јер је долазило до борбе прса у прса. Непријатељ је најзад успео да заузме своје раније изгубљене ровове на Еминовим водама.
На фронту II. армије у току овог дана непријатељ је опрезно наступао према Бановом пољу и Црној бари водећи упорну борбу према Равањском и Парашничком одреду. На осталим деловима фронта ове армије било је уобичајено пушкарање са местимице јаком артилериском ватром.
Овог дана командант II. армије, позвао је у Богатић све команданте дивизија сем Тимочке дивиз. II. позива ради претресања ситуације и доношења одлуке о даљем раду. О овоме је вођен записник следеће садржине:
Записник
Седнице, држане у Богатићу 29. октобра 1914. год. од 11 – 13 часова, на којој је претходно прочитана директива Врховне команде ОБр. 3594 од 24. септембра, а потом представка команданта II. армије ОБр. 2843 од 28. октобра и одговор Врховне команде ОБр. 5422 од 28. текућег месеца.
Присутни:
Командант армије: војвода Степан Степановић;
Командант Моравске дивиз. I. поз.: ђенерал Илија М. Гојковић.
Командант Шумад. дивиз. I. поз. ђшт. пуков. Божидар Терзић.
Командант Тимочке дивиз. I. поз. ђшт. пкв. Војислав Живановић.
I.
Командант армије изнео је на третирање ово питање: да ли, према садањем стању наших и непријатељских трупа, да и даље останемо у садашњем распореду, док не осетимо притисак противнички, или не треба ни то да очекујемо, већ да се одмах повучемо на утврђени Церски положај за одсудан отпор?
Поводом овога, узето је у расматрање: јачина наших и непријатељских трупа, морално стање наших трупа, а специјално оних у Парашничком и Равањском одреду. Количина артилерије којом располажемо; надмоћност непријатеља у артилерији а нарочито у тешким оруђима и приближавање непријатеља сапама ка десном крилу Шумадиске дивизије I. позива, и после дужег третирања, донето је једногласно решење: Да, према целокупном стању наших и противничких трупа, а обзиром на слаб морал трупа код Парашничког и Равањског одреда а нарочито на оскудици у артилериској муницији, интереси одбране захтевају: да се армија што пре повуче на главну линију Церски утврђени положај, не чекајући да буде нападнута, јер се у том случају не би могла повући, пошто би са севера била заплетена, а са бокова – истока и запада – могла лако бити пробијена, те се онда одступање не би могло извршити у реду, нити би се могао организовати уредан и јак отпор на новој браничкој линији; међутим најважније је, да се армија у реду повуче на главни положај и ту спреми за одсудан отпор.
II.
Поводом оваквог решења, командант армије поставио је питање: кад да почне одступање: да ли преко ноћи 29./30. или ноћу 30./31. овог месеца?
После свестране процене, донето је једногласно решење: да, и ако би боље било да се повлачење одмах отпочне, те да се избегне могући непријатељски напад 30. ов. месеца, ипак, због тога што се не би могле извршити све припреме за лако и уредно одступање, одступање да се изврши ноћу 30./31. тек. месеца с тим, да се Равањски одред појача још са 2 чете, како би могао дати јачег отпора, ако би противник сутра, 30. ов. месеца покушао напад.
III.
Приликом дискусије претресано је и изношено ово:
1. Командант Моравске дивизије I. позива:
а) Говорећи о моралу код Парашничког и Равањског одреда, наводио је пример: да су 3 вода Аустријанаца, који су пошли у извиђање, својом појавом натерали наше 2 чете, да се почну повлачити;
б) Наводио је пример да се, због силне артилериске ватре, која је последица велике бројне надмоћности непријатељске артилерије, а нарочито у тежим калибрима, јавило неколико случаја лудила: код 2 војника 14. пука II. позива и 1 војника из 3. пука I. позива;
в) Да су му његови команданти пешад. пукова говорили: да би са пешадијом могли да врше напад на противника само кад би имали довољно артилериске муниције, и да је гарантовао за положаје које држе трупе Моравске дивизије I позива.
2. Командант Тимочке дивизије I. позива наводио је: Да је за њега најтеже оскудица у артилериској муницији, тако да је он принуђен, да наређује кад ће артилерија и са колико метака да пуца, те да би се штедила муниција.
3. Командант Шумадиске дивизије I. позива излагао је:
а) Да би одступање требало одмах отпочети, јер би било незгодно чекати да нас непријатељ нападне, пошто се у случају напада непријатељског не би могли брзо и без губитака извући из додира са непријатељем, и не би могли заузети и посести положај;
б) Да се противник приближио на 100 м. пред његовим десним крилом помоћу приближница, а он нема могућности да му то спречи, јер нема разорних зрна.
4. Сви команданти дивизија навели су:
а) Да је један од најглавнијих разлога за повлачење: недостатак у артилериској муницији, а поред тога и незгодан положај за одбрану; и
б) Да би у случају напада противничког, одсудност на садањим положајима, па и борба за добитак у времену, довела до тога, да утрошимо и ово мало артилериске муниције, због чега би армија била неспособна и за одбрану на главном положају, баш и кад би се могла извући из незгодног стања у које би, због овога, запала.
IV.
После свега овога на закључку, командант армије саопштио је командантима дивизија да изврше припреме за што уредније повлачење, у духу устаљеног плана, а да приступе извршењу повлачења онда кад добију наређење за ово.
Командант II. армије: војвода Степан Степановић с. р.
Командант Моравске дивиз. I. поз. ђенерал Ил. Гојковић с. р.
Командант Шумад. дивиз. I. поз. ђшт. пук. Божидар Терзић с. р.
Командант Тимоч. дивиз. I. поз. ђшт. пук. В. М. Живановић с. р.
Примедба. Овој седници присуствовали су још: заступник начелника армиског штаба, ђштб. ппуковник Мил. Гр. Миловановић; начелник штаба Моравске дивизије I. позива, ђшт. ппуковник Емило Белић и начелник штаба Тимочке дивизије I. позива, ђшт. мајор Петар Косић, али нису имали право гласа.
29. октобра 1914. год.
Липолист Командант,
Војвода Степан Степановић, с. р.
Ситуација И Наређења Врховне команде
У току овог дана стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:
Од команданта II. армије
ОБр. 2884
(у 16 часова)
„Данас сам се саветовао са свима командантима дивизија, сем команданта Тимочке дивизије II. позива о томе: да ли се према садањем стању трупа и стању непријатеља, може продужити отпор у Мачви, или је боље да се повучемо на утврђени Церски положај, за одсудан отпор. Резултат саветовања је: да се не би могао продужити успешан отпор у Мачви, нарочито и због недовољно артилериске муниције, већ је корисније, да се повучемо на утврђену Церску линију; и то не чекати непријатељски напад, пошто се заплетене трупе не би могле повући у реду. Према овоме ја сам наредио, да се изврше припреме за лакше и уредније повлачење, и намеран сам да наредим, да се повлачење изврши ноћу 30./31. овог месеца. Али то наређење нећу издавати, док ми Врховна команда то не одобри, како не бих овим повлачењем пореметио њене стратегиске комбинације, пошто се један део непријатељске снаге, који је сад привезан, може употребити са другим снагама било на фронту Београд – Обреновац, било на западни фронт. Стога молим Врховну команду за одговор по овоме“.
Под ОБр. 5476 начелник штаба Врховне команде телефоном наређује команданту II. армије, да другим рапортом образложи побуде за повлачење са садањих на нове Церске положаје, без борбе; тј. да изложи: је су ли и какве припреме опажене код непријатеља и да ли су примећена каква нова појачања, са којима непријатељ намерава напад. Тек кад се добије и по овоме накнадно обавештење, онда донети одлуку по овоме његовом рапорту (18.30 часова)“.
Командант II. армије под ОБр. 2891 у 20 часова доставља Врховној команди извештај у овоме: „По телефонском захтеву начелника штаба Врховне команде, част ми је поднети ову допуну рапорту моме ОБр. 2884 од данас: Узроци, који принуђавају на повлачење поред изложених у поменутоме рапорту, јесу:
1. Непријатељско појачање, јер се сад јављају и неки пукови, који су били ишчезли, а по исказу заробљеника сви су пукови попуњени рекрутима.
2. Трупе Парашничког и Равањског одреда, по тврђењу њихових команданата, морално су много попустиле, због великих губитака бројно много ослабиле, те се не може рачунати ни на какав њихов јачи отпор, због чега сам и морао да им пошаљем нарочита појачања и тиме ослабим друге положаје, те је иначе танак распоред постао још тањи. Код ових трупа има примера лудила. При појави једног извиђачког непријатељског одељења јачине 3 вода, цео наш батаљон почео је одступати.
3. Непријатељска надмоћност у артилерији, а нарочито у тешким оруђима и артилериској муницији, чиме је и сломљен отпор на положајима код Парашнице и Равња.
4. Положаји за одбрану су слаби.
5. Непријатељ је почео да се служи сапама, те се је према десном крилу Шумадиске дивизије I. позива већ приближио на 100 м., а то му се не може ометати артилеријом, јер она нема разорних зрна“.
Под ОБр. 5477, у поноћ 29./30. октобра, Врховна команда шаље команданту II. армије у Липолист ово наређење:
„Ако налазите, да се на садањој браничкој линији не би могли одржати још за који дан без опасности по доцније уредно одступање, онда се можете повући на нову браничку линију. Коначну одлуку по овоме доставите. Веза ОБр. 2884 и 2891“.