Операције аустриске војске
Овог дана део 8. брдске бригаде, крећући се ка с. Милићи наишао је код Помола на један српски батаљон и 2 брдска топа. Срби су нападнути и растерани.
Ситуација на фронту V. армије
Овог дана главнина Комбинованог корпуса нападала је у правцу с. Табановића, а трупе Ф. М. Л. Литгендорфа у правцу с. Глушци, али без успеха. Напад је застао. Осећала се велика оскудица у официрима, проузрокована досадањим многим борбама. Дотурање муниције било је мање од утрошка исте. Уопште, питање муниције дошло је у једну критичну фазу на целом фронту аустроугарске војске. Прављени су прорачуни у мирно време, на основи искуства из минулих ратова, тј. да се има муниције за обичну потрошњу за 2 – 3 велике битке уобичајеног времена трајања. Никад се није предвиђао један рат са непрекидним борбама, које ће трајати недељама и месецима, те се тек сад фабрикација муниције почела прилагођавати захтевима овог рата.
Операције српске – Ужичке војске
Ноћу 29./30. септембра добивено је наређење Врховне команде ОБр. 3903 о заустављању Шумадиске дивиз. II. позива на најугоднијем положају код Власенице. (Ово наређење је горе изнето у целини).
Дејство Ужичке бригаде
Из Врховне команде наређено је непосредно команданту Ужичке бригаде да формира један одред са задатком заузећа Сребрнице, да ступи што пре у везу и споразум са командантом Шумадиске дивизије II. позива.
У 8.45 часова стигао је у Бајину Башту 12. кадровски пук са Дебелог брда, а један батаљон 15. прекобројног пука III. позива упућен је на његово место на Дебело брдо.
Овог дана формиран је одред за заузеће Сребрнице ове јачине: 1 батаљон 4. пешад. пука III. позива; 1 батаљон 10. пешад. пука III. позива; Добровољачка чета; 2 брдска и 2 пољска Дебанжова топа.
Предузете су нужне мере односно припрема прелаза преко Дрине. По добивеним извештајима, непријатељ је још држао положај Пашино брдо – Осмаче – Црни врх.
Командант Ужичке бригаде издаје заповест у 17 часова: Да се овај одред сутра (1. октобра) зором под командом мајора Јеврема Рајевца (пошто још није био стигао пуковник Јанкура) пребаци преко Дрине у две колоне:
Десна колона (2. батаљон 10. пука III. позива са 2 брдска топа) да пређе Дрину код Црквице и да се креће Стражевачком косом на Пашино брдо, осигуравајући се десно са једним водом према Факовићу.
Лева колона (3. батаљон 4. пука III. позива са 2 пољска топа) да пређе Дрину код Скелана и да се креће Столцу и Пашином брду, осигуравајући се преко Црног врха, да извиђа и чисти земљиште од непријатеља у правцу Караџића брда и Осмаче.
Обе колоне да се групишу на линији: Пашиио брдо – к. 957 – Столац, и одатле да предузму извиђање у правцу Жбањца, Бражана, Осмаче и Караџића, а према ситуацији чистити земљиште од непријатеља у правцу Сребрнице. Поред дејства Шумадиске дивизије II. позива на правцу Пијесак – Власеница одред ће бити потпомогнут наступањем нашег одреда од Игришника преко Џиле и Подравна.
Дејство Шумадиске дивизије II. позива
У 4.25 часова командант 12. пука јавља, да му је немогуће послати 2 чете у дивиз. резерву, пошто у пуковској резерви има свега ½ чете на Мажијевици и ½ чете на Стрмцу.
У 7.30 часова командант одреда са Игришника јавља (извештај од 29. септембра у 18 часова): „Дошао сам у везу са добровољачком четом која је на Радову. Упутио сам ½ чете са топом да заузме Џиле још 28. септембра у 19 часова. Добровољачка чета са Радова кренула се ка с. Џиле. Молим да се од трупа са Бабјака премести један део на Оштри врх, јер је велика даљина“.
У 7.35 часова добивено је од команданта Ужичке војске наређење ове садржине:
1. Да се 4. кадровски пук, који је био упућен ка Кладњу врати на Црни врх.
2. Команданту Ибарског пука, да из Жљебова преко Мркаље и Кусаче упути један батаљон на положај Жеп ј. и. од Јаворника, фронтом према Враном камену.
3. Команданту 2. прекобројног пука III. позива, да преко Мислова упути један батаљон на Буковац, одакле ће према ситуацији дејствовати преко Криваче или преко Кусаче ка Краљевој гори.
Како се због тешких веза ово груписање може да изврши тек у току овог дана, то је потребно да се снагом, којом командант сад располаже, непријатељ са Враног камена протера дејством са фронта и бокова и дејством из позадине са батаљоном, који је упућен ка Помолу, ако је овај батаљон о томе извештен“.
У 8.30 часова командант дивизије издаје наређење: команданту 10., 11. и 12. пука II. позива; командантима одреда на Игришнику и Радову; командиру дела добровољачке чете на Жепу; команданту 2. батаљона 11. пука на Помолу, ове садржине: „Потребно је да се 2. батаљон 11. пука одмах врати на Краљеву гору и дејствује из позадине на Врани камен, ако га већ дотле наше трупе у току овог дана не би заузеле. Командир дела добровољачке чете са Жепе са делом батаљона Ибарског обвезничког пука, који ће вечерас стићи на Жеп дејствоваће такође у правцу Враног камена, ако до сутра не би био заузет. Командант одреда на Радову то исто, ако би било потребно“.
У 9.30 часова, командант 11. пука јавља, да је командант његовог 3. батаљона сазнао од једног заробљеног непријатељског војника, да на Враном камену има 6 непријатељских батаљона, који су се на положају утврдили.
У 17.50 часова добивен је извештај од команданта 11. пука писан у 16.50 часова, који је њему доставио командант 3. батаљона, да непрестано води борбу са непријатељем на Враном камену, да му је нападни фронт веома узан (највише за једну чету), а са обе стране су такви одсеци да се фронт не може продужити, да је шума густа и велика, а непријатељ га надвишава.
У 19 часова добивен је извештај од команданта 10. пука, писан у 16 часова, да је непријатељ у току дана у више махова нападао на цео фронт Плоча – Игриште, али је увек одбивен ма да су његови напади били интензивни.
На фронту 12. пука у току овог дана није било ничега значајног. У току овог дана није се успело у нападу на Врани камен. Командант дивизије предузео је мере да се групише јача снага, те да се овом тачком овлада пре но што би непријатељ добио појачања.
Дејство Лимског одреда
У 10.30 часова један батаљон 4. кадровског пука стигао је јужно од Кладња не наишавши на непријатеља. 5. кадровски пук држао је Игриште, на које је непријатељ неколико пута нападао, али је увек био одбивен. Овај је пук под командом команданта Шумадиске дивизије II. позива. 4. кадровски пук држи Црни врх.
Ситуација
У току овог дана стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:
Од команданта Ужичке војске
ОБр. 940
„Предњи делови левог крила Шумадиске дивизије II. позива при гоњењу непријатеља око саме Власенице 29. ов. месеца дочекани су од непријатељских заштитних делова. Између 17 и 18 часова непријатељ је добио појачање и прешао у контра напад против левог крила. Неколико напада предузимао је, долазећи на 100 м. али су сви непр. напади одбивени. Лево крило задржало се на својим положајима: Игриште – Плоча. При овоме контра нападу, како веле заробљеници и рањеници, учествовали су 22. ландштурмски и 39. хонведски пук са 4 пољска топа“.
Од команданта Ужичке бригаде
ОБр. 346
„12. кадровски пук стигао је у 17 часова. На Дебело брдо упутио сам један батаљон 15. прекобројног пука III. позива. Према наређењу команданта Ужичке војске формирао сам одред од два батаљона III. позива, 2 брдска и 2 пољска топа и добровољачке чете. Одред ће сутра (1. октобра) зором прећи Дрину да заузме положаје: Паша брдо – кота 957 – Столац. Одатле ће извиђати и чистити земљиште од непријатеља у правцу Сребрнице“.
Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња
ОБр. 95
„По наређењу ОБр. 3903 поступљено је још ноћас. Добио сам извештај од сердара Вукотића, да је споразумно са командантом Ужичке војске још јутрос упутио Васојевићску бригаду од 3 батаљона као сигурнију, но чији су батаљони јачи од осталих; укупна јачина је око 1300 војника са 2 митраљеза и 1 брдском батеријом“.
Од команданта I. армије
ОБр. 1558
„На фронту ове армије дан је у главном прошао на миру. Непријатељ је око подне према Моравској дивизији II. позива избацио неколико артилериских метака са Ципа; изгледа, да је то нека нова батерија, јер до сад артилериски метци нису допирали до Миоковца. Артилерија Моравске дивизије II. позива у циљу садејства насилног рекогносцирања III. армије на целом је фронту гађала непријатељске положаје од 15 часова па до мрака.
У току 29. и 30. ов. месеца слате су патроле са целог фронта ове армије ради констатовања, да ли непријатељ врши смену својих трупа ландштурмом, као и да ли смењене трупе враћа у Босну, но до сад се нису још о томе добили поуздани податци. Неке патроле Дунавске дивизије I. позива јавиле су, да се пред њима налазе трупе заједничке војске; патроле Моравске дивизије II. поз. јавиле су, да према 1. пешад. пуку те дивизије код непријатеља нема никаквих промена, а према 2. пешад. пуку изгледа да је јуче извршена смена; то цене по држању непријатељских војника, јер веле да високо гађају а рањеници запомажу, па мисли да су то или рекрути или неке нове трупе. Међутим у оделу није примећена никаква разлика. Патроле Љубовиђског одреда допрле су до близу с. Кравице, одатле их је непријатељ принудио да се врате натраг, и по њиховом извештају непријатељ има код Кравице око три чете пешадије, а на фронту Дубравица – Витковићи – Слапашница: једну чету и два дугачка топа код коте 366. Непријатељски војници на овом делу фронта Маџари су. Мухамеданско становништво наоружано је и находи се код својих кућа; српскога нема јер се иселило. Извиђање и рад на утврђивању и даље се продужује. И непријатељ се утврђује“.
Од команданта III. армије
Обр. 1648
„На фронту ове армије, по досадањим извештајима добивени су ови податци о непријатељу и његовом распореду:
На ади Курјачици: 42. хонведска дивизија; 1 батаљон 25. хонведског пука; 1 батаљон 27. хонведског пука и 3 батаљона 28. хонведског пука. На ади Кривића: ровови и слаби делови непознатих јединица. Између Жеравије и Трбушничке реке до 28. ов. месеца није било непријатељских делова. Тога дана виђене су непријатељске патроле из 58. пука. На к. 322 – Ковиљача – Црни врх – Еминове воде: 13. корпус, 2 батаљона 52. пука, 3 батаљона 53. пука, 78. пук (4 батаљона), 96. пук (3 батаљона); 80. бригада 40. хонведске дивизије: 6. хонведски пук (3 батаљона), 19. хонведски пук (3 батаљона). Свега 18 батаљона.
Према Кулишту и на коти 464: из 42. хонведске дивизије: 2 батаљона 25. хонвед. пука, 3 батаљона 26. хонвед. пука, 2 батаљона 27. хонведског пука; 79. бригада 40. хонведске дивизије: 3 батаљона 29. хонвед. пука, 3 батаљона 30. хонвед. пука. 13. корпус: 1 батаљон 52. пука заједничке војске.
На коти 517: 12. бригада = 6 батаљона; десно од ње 10. брдска бригада = 4 батаљона, 15. корпуса.
На Биљегу и Ципу: 7. брдска бригада = 4 батаљона 15. корпуса.
18. брдска бригада 16. корпуса (4 батаљона) била је до 21. ов. месеца на Гучеву, потом се више није јављала.
Артилерија: у Јањи домобранска (вероватно 42. дивизије). На левој обали Дрине наспрам Курјачице 3 пољске и 1 хаубичка батерија. Према Лозници 8 пољских батерија на левој обали Дрине на Шепачким косама. На десној обали Дрине на коси Ковиљача – Црни врх 1 пољска батерија. На југозападним падинама Црног врха и Еминових вода 1 брдска батерија. На југозападним падинама Кулишта 1 брдска батерија. На југозападној падини к. 484 и к. 482 1 хаубичка брдска батерија (2 оруђа ближе Кулишту, а 2 на Гајевима). На Мамутовцу 1 брдска батерија. На средокраћи између Мамутовца и к. 517 1 брдска батерија. На Ципу 1 брдска батерија“.
ОБр. 1650
„Достављам исказ заробљеника из 93. пешад. пука заједничке војске, који су се предали Дринској дивизији I. позива.
1. Да су чули од официра 29. септембра да 12. брдска бригада полази кроз два дана за Сарајево.
2. Да је 8. брдска бригада јуче 29. прешла Дрину и отишла за Сребрницу.
3. Чули су од официра, да су се Аустријанци уверили, да даље не могу да продиру у Србију.
4. Њихова 12. бригада је до сад 4 пута прелазила преко Дрине и то: код Љубовије, код Брасине, између Брасине и Зворника, али је имала врло велике губитке, нарочито овде (фронт Дринске дивизије I. позива). После попуњавања бројно стање чета је око 120 људи“.
ОБр. 1657
„На фронту ове армије вршено је данас по подне насилно рекогносцирање артилериском ватром и мањим пешадиским одељењима. Констатовано је, да је непријатељ готово на целом фронту заиста ослабљен у артилерији. Пешадија је на истим ранијим положајима, а да ли је и од резерве што год рокирано или су оне појачане, то се није могло констатовати. Исказом бегунаца, који су данас прешли на нашу страну, утврђено је, да је 8. бригада заиста враћена у правцу Сребрнице или Власенице а 12. бригада треба да одмаршује сутра 1. октобра у истом правцу. Сем тога ови искази утврђују, да се сад према фронту Дринске дивизије I. позива налази и 11. брд. бригада.
6. кадровски пук и делови допунских трупа упућују се одавде сутра рано у састав својих дивизија“.
Од команданта II. армије
ОБр. 1910
„Стање армије у току прошле ноћи овако је:
1. Тимочка дивизија I. позива. Сем ређе артилериске ватре у току ноћи, није било ничег важнијег.
2. Тимочка дивизија II. позива. Сем незнатног пушкарања, ноћ је прошла на миру.
3. Моравска дивизија I. позива. Непријатељ је против десног крила Парашничког одсека отворио јаку пешадиску ватру, (према Јасеновој бари) која је трајала до 23 часа, а око поноћи и 4 и 6 часова понова је отварао ватру на исто крило и на остале делове фронта. Код Равањског одреда и Раденковића нема ништа ново. Према центру дивизије непријатељ је отварао пешадиску и артилериску ватру, а спрам левог крила само пешадиску. Губитци 28. и ноћу 28./29. ов. месеца погинуло: 16 подофицира, каплара и редова; рањено 91 подофицира и редова; контузовано 7 и нестало 7.
4. Северни одред. Противник од Узвећа и Ноћаја отварао је повремену јаку артилериску и пешадиску ватру против Глушаца. Непријатељ код Старе воденице вршио је два пута ватрене препаде против Раденковића и то у 23 часа и од 2 – 5 часова јутрос. 1 поднаредник рањен је.
5. Шумадиска дивизија I. позива. Није било ничега значајнијег у току ноћи. У 2 маха било је слабије пушкарање. Непријатељ је на својим ранијим положајима.
6. Шабачки одред. Нема ништа ново, сем што се по једном извештају са осматрачнице непријатељ почео чамцима да пребацује на Мишарску аду. Наређено је да се ово провери“.
ОБр. 1914
На основи наређења Врховне команде ОБр. 3811 од 28. септембра част ми је известити:
Да бих за офанзиву могао употребити само Тимочку дивизију II. позива (6 батаљона, 3 брзометне батерије, 1 Крупову батерију са недовољно муниције) и Јадарски четнички одред, али би у том случају морао остати непоседнут њен рејон на Дрини од ушћа Јадра до Зофића воденице, као и положај на Видојевици. Овоме би се могао придружити само један мали део трупа Моравске дивизије I. позива, на чијем би се рејону извршио прелаз у колико би тај рејон био закриљаван пребаченим трупама. Ако би се садашња ситуација на источном фронту побољшала, можда бих Тимочкој дивизији II. позива додао још нека два батаљона, која су сад употребљена на источном фронту. Но у сваком случају имало би се претходно побринути за довољну количину артилериске и пешадиске муниције, које сад у довољној мери нема, и која се добија само у незнатном броју“.
Наређења Врховне команде
Наређење ОБр. 3928
Команданту Одбране Београда – Торлак
„Упутите одмах преко Мељака и М. Моштанице 10. кадровски пук у Обреновац, где да се стави под команду команданта Обреновачког одреда, који је о овоме извештен“.
Наређење ОБр. 3929
Команданту Обреновачког одреда – Обреновац (Звечка)
„Упутите одмах 19. кадровски пук са 1 пољском брзомет. батеријом код Црвене механе, где да се стави на расположење команданту Коњичке дивизије, који је о овоме извештен“.