Операције аустриске војске
Код Сребрнице
Овог дана ппуковник Хвостек креће се против српске главне снаге која се утврдила ј. и. од Сребрнице на вису Караула. Напао је Србе на овом вису, нанео им велике губитке и вис заузео заробивши троја пуна мунициска кола заједно са воловском запрегом.
Оне пак српске трупе, које су у то време биле остале на косама код Виогора, почеле су да се повлаче на вис Билек јужно од Сребрнице, а на ове косе избио је батаљон 66. пешад. пука.
Код Власенице
Овог дана одред ђенералмајора Андријана извршава такође напад на српске трупе код Власенице: ппуковник Кемел нападао је са 8. брдском бригадом вис Плочу са фронта; 13. брдска бригада напала је српско лево крило на Игришту, а одред ппуковника Хелебронта ударио је у леви бок српских трупа на Игришту.
Ппуковник Карпелус и Хаузер наступали су ка хану Пијесак са обе стране индустриске железнице. На крајње десно крило српских трупа према вису Мажијевци упућене су две чете 4. батаљона 22. пешад. пука.
Борба, коју је водила фронтална колона ка Плочи није била лака. На северном нагибу Плоче, Срби су имали два утврђена положаја, један позади другог. Оба ова утврђена положаја заузета су до 13 часова, али су се Срби задржали на главном положају на Плочи.
13. брдска бригада имала је пре свега да сломије отпор једног српског батаљона, пре но што је добила могућност да наступа ка Игришту. Међутим овај вис је нападнут по подне одредом ппуковника Хелебронта, који је успео да до мрака одбаци српске трупе са положаја, запљенивши три топа, доста пушака и муниције.
Ппуковник Карпелус успео је да потисне српске трупе, које су се налазиле према њему, али је у гоњењу наишао на снажан српски отпор на шестом километру западно од хана Пијесак. Природно је, што су се Срби упорно бранили на овом положају, јер су морали штитити позадину својих трупа код Власенице. Исти случај је био и при нападу на вис Мажијевци. И овде су се Срби упорно држали.
Али, пошто су аустриске трупе успеле да до мрака заузму вис Плочу, није било више сумње, да је победа на аустриској страни. У току ноћи 5./6. октобра, Срби су отпочели повлачење ка хану Пијесак.
3. брдска бригада предузела је 5. октобра наступање од Калиновика у северном правцу дуж Сарајевског пута до Трнова, да тамо, заједно са штрафунском командом, коју је командант Сарајевске посаде упутио у сусрет, очисти овај предео од српских и црногорских трупа. У току овог дана, бригада је стигла у околину Добропоља, чији су становници једнодушно извештавали, да у близини нигде нема ни српских ни црногорских трупа. Изненада, са источних коса, отворена је јака пушчана ватра на 3. брдску бригаду, која је мирно маршовала не слутећи ништа. Али, благодарећи присебности нижих старешина и одличном држању војника, бригада је брзо ступила у борбу, кренула у правцу тих висова са којих је добијала ватру, и успела да потисне црногорску дивизију ђенерала Мартиновића. Велика црногорска надмоћност налагала је, да се даљи марш обустави и да се бригада врати у Калиновик, нарочито још и због тога, што је комора приликом овог црногорског препада јако страдала. Покрет ка Калиновику предузет је ноћу 5./6. октобра.
Операције српске – Ужичке војске
Дејство Ужичке бригаде
Ноћ 4./5. октобра прошла је без значајнијих догађаја.
Распоред 12. кадровског пука на караули Прибићевац допуњен је овог дана у јутру једним водом пољске Дебанжове артилерије, који је имао задатак да туче Виогор, кад лево крило – ппуковник Манојловић – отпочне напад на овај вис. Распоред левог крила у јутру овог дана био је овакав:
Према Виогору: 2. батаљон 10. пука III. позива, 3. батаљон 4. пука III. позива са водом брдске артилерије – у првој линији;
На Боровцу: 2. батаљон 15. прекоброј. пука III. позива и 1. батаљон 4. пука III. позива – у другој линији;
Код Турије вод пољске Дебанжове батерије;
На левој обали Зеленог Јадра: добровољачка чета за осигурање левог бока.
Командант левог крила ппуковник Манојловић, и поред добивеног појачања које је тражио, био је крајње неактиван. Тек у 14 часова спремио је план за напад, кога није ни предузео. Шта више није предузео напад ни тада, кад је непријатељ напао десно крило одреда на Караули.
Овог дана пре подне, веза са Љубовиђским одредом била је прекинута, те је командант одреда наредио команданту десног крила јачу опрезу у правцу Братунца.
У моменту кад је командант 12. кадровског пука по наређењу команданта одреда био у штабу овог одреда на Пашином брду, зачула се у 13.55 часова пешадиска ватра на десном крилу према Кварцу, а одмах затим отпочела је најживља ватра и пешадиска и артилериска на целом фронту 12. пука. Због овога, командант одреда наређује команданту 12. пука да се одмах врати на положај код пука и предузме команду. До доласка команданта пука, његов заступник командант 2. батаљона појачао је деснокрилну прихватницу са још једном четом, а чете левог одсека да отворе најјачу унакрсну ватру на правце од Кварца ка Караули. Сем тога наредио је, да један пољски Дебанжов топ отвори ватру са Карауле на Кварц. Чети из Сребрнице наредио је, да се повуче на Караулу. Благодарећи овим мерама непријатељски изненадни напад задржат је. Непријатељ је управио главни напад на десно крило, те је оно појачано четама из резерве.
У 14.30 часова командант Сребрничког одреда наређује команданту левог крила ппуковнику Манојловићу, да упути два батаљона у општу резерву на Ћатића раван, а команданту десног крила ставља на расположење његов батаљон, који је дотле био у општој резерви.
Борба на фронту 12. кадровског пука према Караули водила се са највећом жестином. У 15 часова непријатељ је пошао на јуриш, али буде дочекан бајонетима и бомбама. Претрпивши велике губитке непријатељ је одбачен. После кратког затишја, непријатељ се прикупио и отпочео понова борбу, тежећи да обухвати десно крило 12. пука.
У 16.20 часова командант 12. пука тражи од команданта одреда муницију, јер су 2. и 3. батаљон на Караули готово утрошили сву муницију и ручну и из бојне коморе. У 16.45 часова отпочела је страховита ватра са непријатељске стране. У 17 часова непријатељ предузима други јуриш, који је са 100 корака понова бајонетима и бомбама одбивен.
За све ово време непријатељ је обилазио десно крило пука. Командант пука био је једанпут наредио да се 1. батаљон са Ћатине равни, који је био резерва, упути у напад у циљу парирања овог обиласка, али је од тога из непознатих разлога одустао, тако, да је овај батаљон у току одсудне борбе на Караули остао потпуно неискоришћен. Због ослабеле наше ватре на Караули, као и због обиласка десног крила овог положаја, 12. кадровски пук, односно његови батаљони на Караули нису могли издржати, те су предузели одступање ка Ћатиној равни, где је прихваћен 1. батаљоном који је водио борбу са непријатељским одељењима, која су вршила обилазак десног крила положаја Караула.
Због одступања 12. кадровског пука, ка Ћатиној равни, командант одреда наређује у 17.40 часова, команданту левог крила – ппуковнику Манојловићу да се повуче на Брежанске висове. У исто време наређује и команданту десног кркла – 12. пуку – да се у 18.30 часова под заштитом резерве повуче са Ћатине равни на Брежанске висове, јер положај Ћатина раван не одговара условима прихватног положаја. После завршене борбе непријатељ није гонио, а одред је заузео положаје код Брежана и то 12. пук на десном крилу, а ппуковник Манојловић са 2 батаљона III. позива на левом крилу. У општу резерву остављена су 2 батаљона III. позива који су дотле били под командом ппуковника Манојловића. Непријатељ се задржао на караули Прибићевац а упутио је ка Брежанским висовима патроле, које су око 22 часа дочекане ватром и заустављене.
Дејство Шумадиске дивизије II. позива
У току 5. октобра вођена је целог дана врло јака борба на положајима јужно од Власенице. Непријатељ је нападао знатним снагама. У току дана одбивено је неколико непријатељских јуриша. Једна непријатељска колона, која је наступала ка Игришту од с. Раче, користећи се маглом, која је целог дана са кишом трајала као и великом покривеношћу терена, успела је пред мрак да овлада Игриштем. Због овога командант Ужичке војске наређује команданту дивизије, да се под заклоном ноћи повуче на положаје код хана Пијесак на линију: Височник – Букова глава – Кусаче, а са предњим деловима да држи линију: к. 1082 – хан Пијесак – Јаворник – Жеп. За обезбеђење десног бока да служи одред на простору Џиле – Рупушна – Радова, а за обезбеђење левог бока служиће Лимски одред на Црном врху и код Кнежине.
Ситуација
У току овог дана стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:
Од команданта Ужичке војске
ОБр. 1036
(од 19.50 часова)
„Целог дана вођена је врло јака борба на положајима јужно од Власенице са знатном непријатељском снагом. По неколико непријатељских јуриша одбивени су са врло великим губитцима. Али пред сам мрак, наступала је једна непријатељска колона са севера стазом од Раче, користећи се маглом, која је целога дана са кишом трајала и великом покривеношћу терена, и успела је, да овлада Игриштем. Због овога, а и иначе потпуна покривеност терена и непогодност за одбрану, где се сви напади морају одбијати само јуришем, наредио сам, да се у току ове ноћи Шумадиска дивизија II. позива прикупи на линији Височана – Букова глава – Кусача, а са предњим деловима да држи линију: к. 1030 – механа Пијесак – Јаворник – Жеп. За обезбеђење деснога бока служи одред на простору: Џиле – Рупушна – Радова, а левог Лимски одред око Црног врха и с. Кнежине“.
Од команданта Ужичке бригаде
ОБр. 398
(од 19.25 часова)
„Изненадно, због небрижљивости предстража 12. пука, непријатељ је данас у јачини око 2 батаљона са брдском батеријом и хаубицом напао на 12. пук. Борба је очајна. По обиласцима, које врши непријатељ, изгледа, да се појачава. Напад је управио на десно крило 12. пука од Братунца преко Чауша. Наредио сам, да се пук држи пошто пото до мрака, али непријатељ обилази постепено наше десно крило. Овог часа добих извештај од команданта 12. пука, да се под борбом повлачи. Понова сам наредио, да се пошто пото држи до мрака, али ће се то тешко извести, кад је већ наредио одступање“.
Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња
ОБр. 111
„Санџачка војска и Дрински одред посели су одређене им положаје на Романији и Јаворнику. Немам још извештаја од Спужке бригаде код Калиновика, али по свему изгледа, да је на свима фронтовима дан прошао без значајнијих догађаја“.
Од команданта I. армије
ОБр. 1672
„Стање на фронту ове армије остало је у главном и сем омањег пушкарања на предстражама Моравске дивизије II. позива и неколико избачених артилериских метака од стране непријатеља ка Рујевачким Рудинама. Дан је прошао на миру. Делови Љубовиђског одреда са леве обале Дрине натерани су на десну, сем патрола омањих, и ка Лознику к. 821 један вод пешадије; од јутрос виде се непријатељски водови у крстарењу према Љубовиђском одреду; сви скупа износе око 1 батаљона. Љубовиђски одред држи сад десну обалу Дрине од утока Узовнице до утока Јеловачког потока. У састав овог одреда ушао је и Руднички одред мајора Танкосића јачине до 130 пушака“.
Од команданта III. армије
ОБр. 1755
„На одсеку Комбиноване дивизије у току овог дана није било ничег новог. На одсецима Дринске дивизије I. и II. позива било је артилериске ватре: код Дринске дивизије II. позива без икаквог резултата од стране непријатеља, а код Дринске дивизије I. позива контузован је теже командант батаљона мајор Перовић. Код Дринске дивизије II. позива примећено је у 16.30 часова на левој обали Дрине транспорт од 70 коморских кола у покрету путем од Главичице – к. 244 ка Пећинама“.
Од команданта II. армије
ОБр. 2111
„Стање код армије данас и вечерас овако је:
1. Тимочка дивизија II. позива. Сем незнатне чарке и кретања мањих делова непријатељске коморе уз и низ Дрину, нема ништа ново.
2. Моравска дивизија I. позива. Сем јављеног у извештају ОБр. 2089, непријатељ је тукао јаком артилериском, пешадиском и митраљеском ватром фронт ове дивизије а нарочито десно крило Парашничког одреда, Лиманске аде и ровове код Дубовића. Слабијом ватром тукао је Преки пут код Равња. Губитци: 4. и ноћу 4./5. октобра погинуло 5, рањено 31 и контузовано 10.
3. Северни одред. Сем јављеног у извештају под ОБр. 2091 нема ништа ново. Према селу Раденковићу од Ноћаја дејствује 25. пук пучких усташа. Један проглас од наше стране, који је упућен на Србе у аустриској војсци, у коме се говори да се овај рат води за њихово ослобођење, остављен је био синоћ према селу Раденковићу. Јутрос није нађен; без сумње је узет.
4. Тимочка дивизија I. позива. Сем омањих чарки, нема ништа ново. Артилерија није дејствовала. Губитци: 2 мртва и 16 рањених.
5. Шумадиска дивизија I. позива. Непријатељ је јутрос у 5.45 часова кренуо својим левим крилом на јуриш уз свирање труба, против дивизиског коњичког пука на крајњем десном крилу. Напад је одбивен. У 6 часова нападао је уз јаку артилериску ватру на десни одсек, али после првог скока, дочекан јаком ватром, натеран је у бегство ка његовим рововима. Непријатељ је повремено тукао артилеријом трупе десног одсека и успео да убаци четири разорна зрна у наше ровове, од којих су 7 наших војника избачени из строја. Према центру средњег одсека чула се српска песма и свирање у хармонику – у непријатељским рововима.
6. Шабачки одред. Непријатељ није водио борбу, нити је ма шта покушавао у циљу прелаза. Покушао је да пренесе неку грађу на Мишарску аду, али је артилериском ватром осујећен. Непријатељ је из батерија на левој обали Саве и из монитора бомбардовао Шабац“.
У току овог дана нису издата никаква оперативна наређења.