Операције аустриске војске
Операције V. армије
Приближавање трупа V. армије ка утврђеном српском положају, снабдевеном препрекама од жица, ишло је веома споро и врло мучно.
Дејство 8. корпуса
21. ландверска дивизија, са тешким губитцима, због уздужне српске ватре са Јевремовца, успела је да продре на 600 корака од српског положаја југоисточно од Добрића, пред којим су биле три линије препрека од жице. Ово је натерало дивизију, да приступи дангубном постепеном нападу на овај утврђени српски положај.
Одред ђенералмајора Салиса (ојачана 71. пешад. бригада) није боље прошла у свом наступању против с. Маови.
9. пешадиска дивизија имала је да одбија јак српски против напад на Липолист.
Дејство Комбинованог корпуса
Комбиновани корпус упутио је био своје резерве у напад ка Причиновићу, у чему није успео. Међутим, лево крило корпуса успело је да заузме предње положаје на Мишарским висовима. Срби су покушали да парирају овај успех једним против нападом, који су предузели истог дана у вече дуж пута за Шабац, али и после дуготрајне борбе нису успели.
Операције VI. армије
Овог дана у јутру 13. и 15. корпус и Комбинована дивизија ђенералмајора Гајгингера из 16. корпуса предузимају напад, припремљен до најмањих детаља.
Ноћу 6./7. новембра имала је да пређе Дрину код Љубовије главнина 16. корпуса, која је дотле оперисала у југоисточној Босни. Задатак 16. корпуса био је, наступање ка Пецкој са обе стране пута Љубовија – Пецка. У овом циљу наређено је да 50. дивизија пређе Дрину ниже, а 18. дивизија више Љубовије. 4. брдска бригада, добила је самосталан задатак да пређе Дрину код Рогачице и да наступа преко Дебелог брда ка Ваљеву.
Офанзива VI. армије, припремљена врло добро тешком артилеријом а такође и тако званим рововским мерзерима, који су се одлично показали, донела је успех на целом фронту аустриске војске, као што се види из овога:
Дејство 13. корпуса
Још у зору 6. новембра, делови 42. хонведске дивизије успели су да заузму вис Кулиште на Гучеву, заробивши 7 официра и 450 војника. У овом времену прешао је у напад цео 13. корпус.
У 10 часова отпочела је борба са блиског одстојања и трајала је до 15.15 чосова, кад су заузети сви српски положаји на фронту овог корпуса. Срби су се повлачили делимично у нереду и покушали су да се задрже на другом положају, али су убрзо приморани да се повуку на трећи положај.
У току овог дана трупе 13. корпуса заробиле су око 1.000 војника и запљениле 4 топа и 5 митраљеза.
Трупе 13. корпуса задржавале су Србе својом ватром, на вису Цариград до уласка у борбу суседних трупа 15. корпуса.
Напомена. Трупама наше Комбиноване дивизије пале су у руке ове непријатељске диспозиције, које овде као званичне податке износимо у целини:
Царскокраљевска 36. пешад. дивизија. – ОБр. 129
Диспозиција за 5. и 6. новембар
V. армија предузима одсудан напад 6. новембра.
Непријатељ се у досадањој јачини држи чврсто на својим положајима.
13. корпус има да заузме најпре линију: к. 438 (2000 североисточно од Кулишта) – к. 299 – ровове коте 250 (јужно од Лознице) и да дође до линије Штире.
36. пешад. дивизија нападаће овако: ђенералмајор Штракер преко к. 708 на косе, где је „а“ од речи Трбушница. Пуковник Луксардо десним крилом преко положаја 3. батаљона 16. пука на коте 337 – 299. Обе групе имају да наступају у најтешњој међусобној вези; ђенералмајор Штракер уз то да одржава везу са левим крилом 42. ландверске пешад. дивизије, која има да пробије источно, односно јужно. При даљем наступању линија јужно од коте 299 биће граница између 36. пешадиске дивизије и 42. ландверске пешад. дивизије.
Припрема напада артилеријом биће по нарочитим упуствима 36. пољ. арт. бригадне команде, и то:
5. новембра од 3.30 – 4.30 час. пре подне, затим по подне. У тренутку најјаче ватре предње непријатељске линије на к. 708 од 16 – 16.30 часова, има да се пешачка група ђенералмајора Штракера одговарајући укопа.
6. новембра: интензивна ватра од 3.30 – 4.30 часова, а затим потпомагање пешадиског напада.
Извршење напада:
а) Да би се непријатељ преварио и да би му се дао повод да и 5. ХI. из својих ровова пође ради заузимања положаја и да би развио јаче артилериску ватру, треба група ђенералмајора Штракера из ровова да изврши 5. ХI. око 4 часа пре подне кратак препад ватром. 42. ландверска дивизија чиниће исто.
б) Припрему трупа ђенералмајора Штракера како је замишљена, извршити у сумрак 5. новембра. 1. батаљон 16. пука има да се помери 5. ХI. невиђен од непријатеља иза 3. батаљона 16. пука и тамо тако да се утврди, да доцније буде у стању и лево крило овог батаљона да се укопа.
в) Почетак општег напада 6. новембра у 4.30 часова.
г) Напад на коту 708 треба успешно да се сврши препадом, са што је могуће јачим снагама, а против самог најистакнутијег дела добровољачком четом, за којом ће непосредно јуришати иза ње распоређени батаљони. Препоручује се да се са четама, које ће бити постављене једна за другом, по заузећу гребена, обухватно дејствујући, крене напред. 4. батаљон 78. пука и пола 1. батаљона 53. пука имају да нападају у најтешњем наслону. Улазак у долину могао би се извршити око 3.30 часова. 3. батаљон 16. пука послаће у вече 5. XI. или ноћу 6. ХI. слабе патроле у непоседнуту позадину гребена, да би се утврдило да ли тамо нема непријатеља. Ако буде ово, даће знак, после којега ће се кренути један полубатаљон 3./16., који је под ђенералмајором Штракером. Ако је непријатељска позадина поседнута, мора се чекати, док не почне општи напад, да се не би издали. Тада при општем нападу безусловно продрети у позадину непријатеља, да би се ватром напад на коту 708 потпомагао. Директно дејство 3. батаљона 16. пука у позадину непријатеља било би веома добро.
д) Желети је, да се посада к. 708 одбаци на њен северни огранак овог виса.
ђ) Појединости извршења препада регулисаће ђенералштабни мајор Хибнер у споразуму са ђенералмајором Штракером, а у смислу издатих инструкција.
е) Одмах после заузећа к. 708 треба се тамо утврдити и све учинити, да се што је могуће пре извуку топови.
ж) Група пуковника Луксардо има по паду коте 708 са главном снагом да продре на коту 337, за шта ће му 2 батаљона 52. пука бити стављени на расположење. Лево – истакнуто – крило има да предузме одсудан напад на ровове тек по заузећу коте 337, ако ситуација раније то не дозволи. Један вод пионира са експлозивима послаће пуковнику Луксарду мајор Хибнер.
з) За напад и припрему овога стоје на расположењу обема групама као непосредна потпора пешадији до сада додељене батерије, односно топови. Ови имају безусловно да отворе 5. новембра од 4 – 4.30 часова барем слабу ватру. Пуковнику Милеру достављено је, да нарочита оруђа одреди за дејство у равницу.
Дивизиска резерва је: 2 батаљона 52. пешад. пука, која је група под командом пуковника Луксарда. 5. новембра после ручка имају да се крену за десним крилом 2. батаљона 16. пука. Један батаљон 52. пешадиског пука остаје од 5 часова 6. новембра до даљег наређења спреман за марш у Ковиљачи на мом расположењу, исто тако полубатаљон 16. пука, који ће корпусна команда упутити ка Ковиљачи.
Наведене нападне просторије, као што је наређено, патролама испитати и рекогносцирати од стране команданата пододсека.
Сваком војнику дати по једну кесу песка; не нападати даље на непријатељске позадње утврђене положаје, већ се одмах јако утврдити на својим положајима. Своју пешачку линију обележити заставама, евентуално телефонски авизирати. Нагласити да се при обухватним предузећима делови увек старају за заштиту својих бокова. Сваког војника по могућству снабдети по једном бомбом. По заузећу коте 708 биће додељена од мајора Хибнера осим горе наведеног одељења пионира, и остала одељења технички снабдевена са екразитним бомбама.
Телефонске везе остају. При наступању команданти група подићиће линије са телефонским материјалом, који се код њих већ налази.
У случају да се непријатељ одмах повуче, вреди заповест ОБр. 127/6 од 2. новембра.
Заповести за напад имају се само писмено издавати; телефонске заповести су апсолутно забрањене.
Сви команданти су лично одговорни за најстрожије чување тајне, да ће бити напада.
За напад имати 5 резервних порција на рукама. Топла храна, где год буде могуће, дотуриће се за време напада.
Комора остаје где је.
Пренос рањеника као до сада.
Дивизиски штаб биће преко у Ковиљачи, у току 6. новембра долази на коту 458.
Главни услов да успе препад, јесте што је могуће већа мирноћа. Сваки војник подстакнут успесима V. армије, мора бити свестан да напад са успехом може бити изведен до линије докле је наређено тек кад кота 708 потпуно падне.
Достављено је групи: ђенералмајора Штракера, пуковника Луксарда, ђенералмајора Хеса, пуковника Милера, ппуковника Кернера, мајора Хибнера, 52. пешад. пуку и на знање 42. ландверској пешадиској дивизији.
Ковиљача, 4. новембра, 1914. год. 12.15 часова.
Оверава:
Гинрић, ппуковник Цибулка, фелдмаршаллајтнант
42. ландверска дивизија.
На знање. Да би успео напад безусловно је потребно, да група пуковника Петровића са јаким левим крилом пође напред, јер чак после заузећа к. 708 теренски односи још сасвим искључују наступање у позадину просторије код слова „а“ од речи Трбушница.
4. новембра 1914. год. у 12 часова
Оверава: Цибулка с. р.
Панић, поручник фелдмаршаллајтнант
Краљевска угарска 42. ландверска дивизија – ОБр. 404/I
Диспозиција за напад 6. новембра
VI. армија предузима 6. новембра одсудан напад. О непријатељу су познати податци према приложеној скици.
13. корпус заузима најпре положаје кота 433 – кота 299 – кота 250 – река Штира.
40. ландверска пешад. дивизија држи прво линију висова Кулишта – Гор. Борина, а потом артилеријом туче коту 599 и наступа такође са пешадијом против ове тачке.
Нападни простор 42. ландвер. пешад. дивизије десно Криви поток, лево у наслону на 35. пешад. дивизију линијом долине са воденицама јужно од коте 299. Циљеви напада, који има да се постигну, у скици су дати.
Припрема артилеријом. Задатак: разоравање непријатељских утврђења на фронту к. 708 и кота 599 – овако:
а) 5. новембра: Ватра из пољских топова делимично и са хаубицама. Такође брдски топови између 4 и 4.30 часова да избаце појединачно по које зрно.
б) 6. новембра: Јака ватра из свих оруђа од 3.30 – 4.30 час.
в) Од 4.30 часова 6. новембра помагање напада, даље обасипање ватром предње непријатељске линије, у колико је то могуће без штете по властите трупе, гађање непријатељских резерава и надмоћност над непријатељском артилеријом.
Извршење напада:
а) Група пуковника бригадира Маташића 1. и 2./27., 2./28., 3./12. и 1./22. Правац средином коте 433.
б) Група ппуковника Поверзановића ½ 1., 2. и 3./25., правац средином Церик – затим Рибарско брдо.
в) Група пуковника Петровића 1., 2. и 3./26. Правац североисток, затим левим крилом: поток са воденицом; десним крилом: последња линија североисточно од речи Рибарско брдо.
г) Дивизиска резерва (пуковник Хабел 1. и 3./28.) на до садашњем месту резерве 25. ландверског пешачког пука.
д) Почетак напада на целом фронту 6. новембра у 4.30 часова пре подне.
Пуковник Петровић одржаваће везу са десним крилом групе ђенералмајора Штракера. Пуковник Бегна заштићаваће десни бок према коти 599.
Да би се непријатељ преварио и навео, да и он 5. новембра из својих ровова ради поседања ватреног положаја напред пође и због тога јаче развије дејство артилерије, сва три одсека и артилерија отвориће 5. новембра у 4 часа кратак напад ватром.
Наведене нападне просторије, као што је горе наређено испитати патролама, рекогносцирањем од стране подкоманданата.
Сваки војник да се снабде одмах са једном кесом песка; не дозвољава се јуришање на даље напред налазеће се непријатељске утврђене положаје; на положајима, који се држе, одмах се укопати. Своју предњу пешачку тачку маркирати црножутим заставама.
Сваки војник из предњих линија треба да има бомбу, а техничке трупе више екразитских бомби за доцнију употребу.
Везе: свака група да се веже телефоном са дивизијом. Телефонску линију према напредовању даље подизати; релејима се везивати; често извештавати о ситуацији.
Команданти група издаваће заповести усмено лично подкомандантима.
Сви команданти су лично одговорни за најстрожије ћутање о заповести за напад.
За напад, који мора успети, понети пет резервних порција, поред хлеба, дувана, кафе, конзерви и оброка на рукама. Топло јело за време борбе дотурати, ако је иоле могуће.
Комора остаје где је.
Завојиште на месту, где се новоправљени пут спаја са главним друмом.
Дивизиски штаб код дивизиске резерве.
Достављено је пуковницима: Маташићу, Бегни, Петровићу, Хабелу, ппуковницима Поверановићу и Крихару, – који има да самостално хаубицама рукује, – писмено и усмено; затим на знање ђенералмајору Штракеру и 40. ландверској пешадиској дивизији.
Тршић, 3. новембра 1914. год. у 23 часа
Оверава:
Миних, потпуковник Михаљевић с. р. пуковник
13. корпусна команда – ОБр. 276/32
Козлук, 6. новембра 1914. год. у 15 часова
1. Данас изгледа да ће достићи:
36. пешадиска дивизија: линију Палатор хан слово „К“ од с. Крајишници – место Трбушница – око 1.000 корака североисточно од тригонометриског знака коте 708;
42. ландверска пешадиска дивизија у вези са 36. дивизијом југоисточно испред гребена Гучева, десним крилом поред коте 433;
15. корпус: ситуација је још непозната.
2. О држању непријатељском овде није ништа познато, мора се тек испитати.
3. Сутра 7. новембра наставити наступање по диспозицији ОБр. 273/11 од 3. новембра, затим, најпре до одсека Штире у сагласности са 13. корпусом напасти утврђену линију В. Бобије – Тршићско брдо. Почетак наступања у 17 часова.
36. пешадиска дивизија: са главнином на гребен коте 337 и 299, са јаком резервом иза левога крила на Лозницу. Према степену напредовања лево крило 36. пешадиске дивизије да наступа ка линији Лозница – Локањ.
42. ландверска пешадиска дивизија: у наслону јужно, одржава везу са 40. ландверском пешадиском дивизијом. Граница између 36. и 42. пешадиске дивизије по диспозицији ОБр. 273/11. од 3. новембра.
4. Артилерија групе ђенералмајора Хеса има да потпомогне наступање обеју пешадиских дивизија, да припреми напад на утврђени положај В. Бобије – Тршићско брдо и да тежи да дејствује на Цариград.
5. У случају да се непријатељ повуче, даље поступити по заповести ОБр. 274/6.
6. Сукцесивно привлачење група пуковника Најмана и Милера стајаће на расположењу корпусној команди, а према степену напредовања, исто тако узето је у обзир и даље регулисање артилериских веза обеју дивизија.
7. Телефонске везе остају.
8. Корпусна команда за сад је у Козлуку.
Достављено 36. и 42. пешадиској дивизији, ђенералмајору Хесу, пуковнику Милеру, пуковнику Најману, и на знање 15. корпусној команди.
Колико је до сада утврђено, 13. корпус има данас 1.000 заробљеника, 4 топа и 5 митраљеза“.
13. корпусна команда (Без нумере)
Диспозиција за 7. новембар
36. дивизија заузела је у храбром налету коту 708 и овде заробила 5 официра и 600 војника и запљенила 2 митраљеза. Непријатељ се пред 42. ландверском пешад. дивизијом у бегству повукао, 2 топа и 2 митраљеза су освојена и 300 заробљеника ухваћено. 42. ландверска пешадиска дивизија ће још данас достићи линију, како јој је наређено.
40. ландверска пешадиска дивизија заузела је левим крилом непријатељски предположај пред котом 599.
36. пешадиска дивизија ће наставити наступање до одсека, који се може пре наступања мрака достићи.
Линије, до којих се стигло, и распоред обеју пешадиских дивизија што пре јавити корпусној команди.
Унутрашња крила обеју дивизија да одржавају тесну везу. На фронту не дозволити никакве празнине.
Преноћиште у борбеној готовости. Укопати се.
Обадве дивизије да буду спремне евентуални непријатељски противнапад да одбију. Одељења и патроле слати преко ноћи ка непријатељу. Даље повлачење непријатеља одмах јавити.
Предузети мере, да при сутрашњем нападу или наступању артилерија буде спремна, да напад потпомогне. Тежити да се бокови вежу телефонски.
Артилериска група Кернер да дејствује на В. Бобије и Цариград.
Достављено 42. и 36. дивизији, преко ове последње и ђенералмајору Хесу.
Ремен, ђенерал пешадије.
Краљевскоцарска 42. ландверска дивизија – ОБр. 406/III
Диспозиција за 7. новембар
„Ванредно храбрим држањем дивизије пошло је за руком, да се велики део Комбиноване дивизије натера у бегство, да се задобије велики број заробљеника и да се запљене топови и митраљези. Ја узвикујем храброј дивизији: „Нека је срећно!“ и честитам официрима и војницима сјајно постигнуте успехе.
1. Наша је ситуација оваква: 27. пешадиски пук: десним крилом на ранијем положају, левим крилом око 200 корака напред.
25. пешад. пук и ½ 3./28. у наслону на овај код коте 481.
26. пук у наслону на овај севорозападно одавде. Дивизиска резерва (6 чета 28. пука) иза центра 25. пука.
2. Наша је намера за сутра: најпре достизање линије, коју данас одређујемо (кота 433 – кота 299).
3. Група пуковника Петровића и мајора Делића имају њима додељену брдску артилерију да превуку; своје положаје технички да појачају и да међусобну везу одржавају. Група пуковника Маташића углавиће са пуковником Еманом из 40. пешадиске дивизије време наступања против коте 433.
4. Ппуковник Крихарз оставиће топове и хаубице дивизије на њиховим местима. Дејствовати у правцу кота 433 – В. Бобије, затим Церик – Рибарско брдо.
5. Половина 3. батаљона 28. пука остаје под мајором Делићем. Друга половина 3. батаљона 28. пука и 1./28. пука као дивизиска резерва иза центра 25. пука, на гребену.
6. Дивизиски штаб биће где је данас, око 500 корака југозападно од дивизиске резерве.
7. Правац наступања, као што је наређено, у наслону на 40. односно 36. дивизију. Време наступања: итд. (мањега значаја)“.
Дејство 15. корпуса
40. хонведска дивизија остала је за први мах на својим положајима на левом крилу корпуса, да сачека док десно крило 13. корпуса не промени правац свог наступања и не поврне ка истоку. Кад је 42. хонведска дивизија 13. корпуса са својим десним крилом продрла северно од Кулишта на коту 433, тада је 8. бригада 40. хонведске дивизије 15. корпуса, користећи ову прилику заузела у 15.45 часова положај испред коте 599 источно од Кулишта.
48. дивизија, која је била у центру 15. корпуса, предузела је 6. новембра зором напад на своме фронту и то:
10. брдска бригада ка Столици, 11. брдска бригада ка Костајнику, и 12. брдска бригада ка Козјој стени.
У току овог дана, 10. брдска бригада успела је, да заузме гребен северозападно од Главице, подишавши на тај начин положају Столице. 11. брдска бригада заузела је у 10.30 часова прве српске положаје између Биљега и Костајника и на коси која се од те коте спушта ка југу. 12. брдска бригада утврдила се на раскрсници путова, на коси која се протеже од Криве јеле односно од Турског гроба ка Козјој стени, непосредно испред српске ослоне тачке. Ова бригада садејствовала је по подне нападу 11. брдске бригаде на Костајник. Борба према Костајнику била је веома тешка, јер су Срби овај важан вис и његову околину нарочито добро утврдили.
1. дивизија (7. и 9. брдска бригада), која је била на десном крилу 15. корпуса, наступала је са положаја Криве јеле и Кошутње стопе ка коси Средње и Вуколовци, које се доста стрмо спуштају ка Крупњу. На коси Вуколовице налази се с. Миоковићи. До 16 часова, ова дивизија успела је да заузме косу Средње до стрме падине и с. Миоковићи.
Овог дана трупе 15. корпуса заробиле су 3 официра и више од 300 војника, а запљениле 1 митраљез.
Дејство 16. корпуса
Комбинована дивизија (ђенералмајора Гајгингера) која је једина остала на фронту овог корпуса, док је он са главном снагом оперисао у југоисточној Босни, имала је задатак да пре свега заузме Нешино брдо, испред виса Шанац, а такође и косу, која се од тога брда протеже ка северу (Јовићи) и ка југу (Градина – Ободник). 2. брдска бригада, која је била на левом крилу, наишла је на релативно слабији српски отпор и успела је већ око 11 часова да заузме с. Јовићи, одакле је променила правац ка Нешином брду, где је 1. брдска бригада наишла на огорчен отпор. Увођењем у борбу дивизиске резерве (14. брдске бригаде), Комбинована дивизија је успела да у 17 часова заузме упорно брањено Нешино брдо. Срби су овде имали врло велике губитке. Заробљено је 3 официра са 300 војника и 1 митраљез. У току ноћи 6./7. новембра Срби су покушали да поврате изгубљени положај, али без успеха.
Десно крило Комбиноване дивизије у току овог дана имало је да изведе један тежак напад преко дубодолине, која је била пред српским положајем. У овом нападу 6. брдска бригада је успела да под борбом допре до механе Градине и да се утврди на предњим положајима отетим од Срба; а 109. ландштурмска бригада успела је да заузме главицу код цркве Св. Петра испред Ободника.
Главнина 16. корпуса (18. и 50. дивизија) која је оперисала у југоисточној Босни, налазила се овог дана пред вече у приправности за прелаз преко Дрине код Љубовије. Логорске ватре, са обе стране р. Дрињаче издавале су присуство јаких снага. Мостовни тренови још нису били стигли. У току ноћи 6./7. новембра пребачено је преко Дрине ниже Љубовије само 4 батаљона 3. брдске бригаде 50. дивизије; а 18. дивизија превезла је понтонима свој први ешелон код хана Бјеловца више Љубовије. Самостална 4. брдска бригада успела је исте ноћи, да се цела превезе преко Дрине испод Рогачице. За ово време 9. ландштурмско – етапна бригада успела је потпуно да својим вештим демонстрацијама привуче на себе пажњу Срба.