Операције аустриске војске у Босни
Гонеће колоне трупа ђенералмајора Андријани наишле су 8. октобра на српске заштитнице, а 9. октобра на добро утврђене и јако поседнуте главне положаје на висовима северно од Бандин Оџака; на висовима Ступе и Китак код с. Соколовића и код Бабјака јужно од Тисова брда. Изгледа, да су Срби имали намеру да бране рејон Романије планине северно од Рогатице, где су, како се показало 10. октобра, могли рачунати и на помоћ Црногораца.
Као што је горе речено, 3. брдска бригада добила је одмор у Калиновику у очекивању појачања, која су стигла 10. октобра. Црногорци су искористили овај прекид дејства 3. брдске бригаде на тај начин, што су један део своје снаге послали у помоћ Србима – Шумадиској дивизији II. позива.
За време напада колоне ппуковника Хелебронта на положај Бандин Оџак 10. октобра, појавили су се Црногорци на крајњем десном крилу ове нападне колоне, и приморали је да се повуче у Кошутички теснац. Ово је имало утицаја и на остале нападне колоне, које су биле принуђене да обуставе напад и да се утврде за одбрану. Последњих дана, време је било сасвим непогодно за операције у планини. Наступиле су чак и вејавице. Због напорних маршева и борби, аустриске трупе су биле веома заморене.
По исказима заробљеника српских војника, сем Шумадиске дивизије II. позива, на овом су правцу била још 4 пука I. поз., пола Комбиноване пећске дивизије и две црногорске бригаде.
Операције српске – Ужичке војске
7. октобра. Са обзиром на ситуацију у којој се налазио Сребрнички одред под командом пуковника Петра Мишића, после јучерашње борбе и данашњег груписања непријатељских снага према њему грозећи му одступницом, командант Ужичке бригаде извештава га, да је учинио хитну представку Врховној команди да се Сребрнички одред повуче на десну обалу Дрине. Врховна команда је наредила, да се овај одред у току ноћи 7./8. октобра повуче на десну обалу Дрине, остављајући на левој обали патроле и извиђачка одељења у циљу одржавања додира са непријатељем. У току ноћи 7./8. октобра трупе овог одреда пребачене су натраг преко Дрине и заузеле своје раније положаје. Овога дана Шумадиска дивизија II. позива повукла се са главнином на линију: Бабјак – Вигова гора, а Лимски одред на линију: Пакленак – Сенковић. Заштитнички делови задржали су се на линији: Буковац – Деветак – Копито. Заштитнички делови на Буковцу нападнути су овог дана јачом снагом, те су се морали повући преко Брестоваче ка Мислову. Борба на овом правцу вођена је целог дана до 21 час.
Непријатељ је наступао двема колонама: јачом друмом хан Пијесак – Жљебови, а слабијом од Буковца ка Мислову.
Црногорска Врховна команда добивши извештај, да се Ужичка војска прикупља на линији: Бабјак – Вигова гора – Пакленак – Сенковић, наредила је команданту Санџачке војске да поседне положаје: Кула (1023) – Марково брдо (1042) – Вијенац (1025) – река Прача. Дрински одред да поседне положај: река Прача – Црни врх (1408) – Клек (1744) – Боровац (1749). Спужка бригада имала је да остане на својим положајима према Калиновику: Мукиње – Вратло – Караула – Вис.
8. октобра. Према Лимском одреду непријатељ је кретао овог дана снагом од 5 батаљона од Жљебова преко Копито.
Према Шумадиској дивиз. II. позива непријатељ је избио на линију: Плочник – Мислово – Лазе. Према Ужичкој бригади непријатељ се налазио на линији: Пашино брдо – Караџић.
У току овог дана на фронту Ужичке војске биле су само чарке патрола и омањи судар извидничких делова са непријатељем. На фронту црногорске војске били су такође само сукоби извидничких делова са непријатељем.
9. октобра. На фронту Ужичке војске ноћ 8./9. октобра прошла је на миру.
На фронту Лимског одреда отпочела је борба 9. октобра пред мрак. Непријатељ је упутио 1 батаљон, 1 батерију и 1 вод коњице од Креч врха (1008) на лево крило Лимског одреда, које је било код Сенковића. Због наступања ноћи борба је прекинута. На фронту Шумадиске дивизије II. позива отпочела је борба 9. октобра у 6 часова према Бабјаку, са непријатељском 13. брдском бригадом, која је дошла преко Мислова. Борба је трајала целог дана. Непријатељ је одбивен. Око 15 часова развила се борба према Плочнику. Непријатељ је нападао са 2 – 3 батаљона потпомаган дејством 10 см. брдским хаубицама са положаја код с. Вранеши. На фронту Ужичке бригаде непријатељ је држао Пашино брдо и Столац.
Командант Ужичке војске наредио је команданту Ужичке бригаде, да упути 2. прекобројни пук III. позива од Дервенте преко Растишта – карауле Дикаве ка Старом броду.
10. октобра. Овог дана смењен је командант Ужичке војске ђенерал Милош Божановић, са ђенералом Вукоманом Арачићем, који је дотле био командант Тимочке дивизије II. позива. Према Шумадиској дивиз. II. позива, која је држала положај: Вигова гора – Бабјак – Вратар у току овог дана непријатељ је предузео напад са фронта: Плочник – Тисово брдо. Напад је одбивен. Лимски одред прешао је овог дана у напад и под борбом избио на линију Ступе – Грлаће. 4. и 5. кадровски пук са добровољачким батаљоном избили су на линију: Алибегово брдо (1269) – кота 1142 према вису Копито.
Према црногорској војсци непријатељ је овог дана у 6 часова предузео напад на фронт Кула – Читлуци (1034). Санџачка војска је прешла у против напад, одбила непријатеља и гонила га у правцу Жљебова. Непријатељ је имао велике губитке. У овоме нападу лево крило Лимског одреда са Сенковића знатно је помогло црногорски против напад, гонећи непријатеља такође ка Жљебовима.
Ситуација – 7. – 10. октобра
На фронту Ужичке војске
Сребрнички одред Ужичке бригаде, претрпивши 6. октобра неуспех код Сребрнице, повукао се 7. октобра на линију Пашино брдо – Столац. На представку команданта Ужичке бригаде Врховна команда је одобрила, да се Сребрнички одред ноћу 7./8. октобра пребаци натраг на десну обалу Дрине, што је и извршено, без узнемиравања од стране непријатеља. Трупе Ужичке бригаде, у току ове фазе битке на Дрини, нису више ништа озбиљније предузимале у правцу Сребрнице.
Шумадиска дивизија II. позива и Лимски одред после неуспеха код Власенице 7. октобра повукли су се у току 7. октобра и то: Шумадиска дивизија на линију: Вигова гора – Бабјак – Вратар, а Лимски одред на линију: Сенковић – Паклинак. Заштитнички делови задржали су се на линији: Буковац – Деветак – Копито.
Због повлачења Шумадиске дивизије II. позива и Лимског одреда од Власенице, трупе црногорске војске повукле су се на линију: Кула – Марково брдо – Вијенац – Црни врх – Клек – Боровац.
До 10. октобра, непријатељ је потискивао заштитничке делове Шумадиске дивизије II. позива, Лимског одреда и црногорске војске ка горе означеним главним положајима, а овог дана предузео је напад на лево крило Лимског одреда и десно крило црногорских трупа ка фронту Кула – Сенковић, али је не само одбивен већ и нешто гоњен.
На фронту I, II. и III. армије
Командант I. армије известио је, да је према наређењу Врховне команде Обр. 4228 од 6. октобра упутио 7. октобра у 5 часова: 18. пешад. пук I. позива са 2 пољ. топа, ½ одељења мунициске колоне и сразмеран део профијант. колоне из састава Дунавске див. I. позива у Ставе на расположење Врховној команди.
Због ситуације код Ужичке војске, а нарочито код Ужичке бригаде, Врховна команда, да би спречила евентуално надирање непријатеља преко Б. Баште, наређује са ОБр. 4293. 7. октобра непосредно команданту 18. пешад. пука I. позива, да са пуком и придатим му деловима чим стигне у Ставе одмаршује на Дебело брдо. О овоме је извештен и командант I. армије, са додатком, да ће пук у погледу новчаног снабдевања бити под својом дивизијом, а исхрана из магацина у Ваљеву.
9. октобра Врховна команда шаље Господину министру војном депешу ОБр. 4405:
„Од команданта I. армије вечерас је добивен овај извештај: „Непрестано су се чиниле и чине се представке и тражи се обмундировна и логорска спрема, али се готово ништа не добија. Док је било лепо време, још се донекле могло сносити. Данас, кад су наступили хладни и снежни дани стање је несношљиво; војници су голи и боси. Са незнатним количинама обмундировне и логорске спреме, што је досада добивено, могле би се подмирити потребе само једног пука а никако дивизије – или шта више – армије. Команданти посведневно траже да им се војници одену и обују, јер на предстражама и положају нису у стању да гледају муку војника, како дању и ноћу бдију и мрзну се без одела и обуће. Трупе неће бити ни за какву операцију, ако се убрзо не снабду топлим оделом и обућом. Понова молим, да се овоме бедном стању стане на пут, по ма коју цену“. Предњи извештај част ми је доставити, пошто Врховна команда нема могућности, да оваквоме стању помогне“.
10. октобра примио је дужност команданта Ужичке војске ђенерал Вукоман Арачић досадањи командант Тимочке дивизије II. позива од ђенерала Милоша Божановића, који је смењен. Овог дана Врховна команда шаље Господину министру војном депешу ОБр. 4430 ове садржине:
„Због несрећног времена, које стално на војишту влада, здравствено стање у оперативној војсци погоршава се сваког дана, јер војници голи и боси, логорују без шатора на ледини у блату и снегу. Побољевање људства нагло расте. Из армија стижу непрестано очајне молбе, да им се оделом, обућом и логорском спремом што пре притекне у помоћ. Ако овакво стање устраје још кратко време, постоји опасност да нам се оперативна војска просто истопи и да постане потпуно неспособна за сваку акцију. Како на мени лежи одговорност за вођење операција, сматрам за своју дужност, да још једанпут скренем пажњу Господину министру на очајно стање у коме се оперативна војска у погледу одеће и логорске спреме налази и с правом тражим, да се она постави у стање, да може вршити своју задаћу на ма који начин и по ма коју цену то било. Ово је последњи апел, који упућујем на Г. министра и ако и он као и сви досадањи остане без резултата, унапред скидам са себе сваку одговорност за фаталне последице, које ће неминовно наступити у најкраћем року.
Начелник штаба Врховне команде,
војвода, Радомир Путник с. р.
Овог дана Врховна команда шаље команданту III. армије у Јаребице наређење ОБр. 4431 ове садржине:
„Аеродром Ваздухопловне команде уређен је у Ваљеву. Стога упутите у Ваљево команданта Ваздухопловне команде мајора Милетића на службу при Врховној команди“.
Овог дана Врховна команда шаље Господину министру војном депешу ОБр. 4435 ове садржине:
„По извештајима нашег посланства и војног изасланика, из Букурешта у Оршави су прикупљене јаче аустриске трупе са средствима за прелаз преко Дунава. Има основа веровати, да ово прикупљање постоји с циљем предузимања акције у правцу тога дела наше територије, ради омогућавања довоза транспората хране из Браиле за Аустроугарску, а овом акцијом могло би се довести у опасност наше снабдевање из Русије. Стога молим за што скорији извештај, да ли се могу скинути са наше источне границе: два батаљона 14. пука III. позива од којих је један према Вратарници, а други према Краљевом селу, с обзиром на политичку ситуацију и садање наше односе са Бугарском. Ови батаљони 14. пука III. позива употребили би се за појачање наших трупа у Крајинском кључу према Дунаву“.
Иначе у току 7. – 10. октобра на фронту I., II. и III. армије није било ничега значајнијег од већ уобичајених, на појединим местима, ватрених препада нарочито ноћу.
Господин министар војни депешом Бр. 1720 у 22 часа извештава Врховну команду, да је Румунски Краљ ноћу између 9./10. октобра умро. Веровало се, да ће овај догађај изазвати промене у држању Румуније, и да ће бити управљено против Аустрије.